Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas akcenat staviti na Aneks 1, Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji, između Republike Srbije i Republike Azerbejdžana.

Zašto? Zato što smatram da je saradnja u oblasti ekonomije, u oblasti tehnološkog razvoja, u oblasti investicija, u oblasti razmene znanja, iskustva, razmene informacionih tehnologija od izuzetnog velikog značaja za dalji napredak, rast i razvoj Republike Srbije.

Žuto tajkunsko i pljačkaško preduzeće za sobom je ostavilo bankrot Srbije u ekonomskom smislu. Na ulicama je ostavilo više od 400 hiljada radnika, na fabrike su stavili katance i lance, putevi su bili puni prašine i putevi puni kaljuga i blata. Od 2012. godine, dolaskom SNS stvari se kreću na bolje, postavili smo neke standarde i svake godine Srbija korača krupnim koracima napred, jer za Aleksandra Vučića i SNS Srbija je na prvom mestu.

Naravno, najpre je trebalo uraditi mere koje se odnose na mere fiskalne konsolidacije da bi se Srbija u ekonomskom smislu stabilizovala. Ovaj projekat je od izuzetno velikog značaja zato što se ovim sporazumom u stvari predviđa izgradnja 77 kilometara puta i to autoputa Ruma–Šabac i brze saobraćajnice Šabac–Loznica, kao i mosta na reci Savi.

Naravno da se ovaj projekat odnosi na 600 hiljada stanovnika. Šta to znači? To znači da se stvaraju povoljni uslovi za nove investicije, povoljni uslovi za veće zapošljavanje, povoljni uslovi za dalji ekonomski rast i napredak, kao i povećanje stope bruto domaćeg proizvoda, jer svi znamo da građevinarstvo i te kako učestvuje i značajno utiče u stopi privrednog rasta.

Moram da istaknem da je Republika Srbija u novembru i decembru mesecu 2019. godine imala do sada najveću moguću stopu rasta, a to je 6,1% i taj trend rasta nastavljen je i u januaru 2020. godine.

Takođe želim da kažem da je ovaj autoput od Rume do Šapca, autoput punog profila, da je njegova širina 29 metara, da je razmak između suprotnih saobraćajnica četiri metra, a da je brza saobraćajnica koja vodi od Šapca do Loznice saobraćajnica od četiri trake, da je širine 19 metara, da je razdeo između jedne i druge trake 18 metara.

Svaki kilometar izgrađenog autoputa je simbol slobode, simbol napretka i simbol prosperitetne i uspešne Srbije, Srbije u koju će naša deca poželeti da ostanu i žive i da dalje rade na njenom unapređenju i napretku.

Ono što takođe želim da istaknem, a odnosi se na značaj putne infrastrukture i železničke i drumske i vodnog i vazdušnog saobraćaja, to je program, odnosno projekti koje je predsednik Aleksandar Vučić kroz program „Srbija 2025“, predstavio građanima Republike Srbije od 14 milijardi evra koje su namenjene za novo lice Srbije, za bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije, pet milijardi evra odnosi se na putnu infrastrukturu.

Prema tome, politika koju realizuje i sprovodi Aleksandar Vučić je politika uspešne, napredne, razvijene Srbije, Srbije u kojoj žive dostojni i časni ljudi. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na dnevni red želeo bih da čestitam svojevrsno punoletstvo. Naime, osamnaesta država je povukla priznanje lažne države Kosovo i danas smo to čuli putem medija i danas je zaista veliki dan za Srbiju.

Kada je reč o predlozima dnevnog reda, moram da kažem da će SNS glasati za Predlog zakona o potvrđivanju protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka. Savez za Srbiju neće glasati za ovaj predlog.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, SNS će iz razumljivih razloga, iz razloga koje smo već saopštili, glasati za ovaj predlog zakona. Savez za Srbiju neće podržati ni ovaj zakonski predlog.

Ako vas zanima zašto, zato što nisu prisutni. Poslanici koji pripadaju toj manjini u opoziciji koju kontroliše Dragan Đilas, ni danas nisu došli na sednicu Narodne skupštine da sučelimo stavove, da razmenjujemo argumente, da se borimo snagom argumenata. Oni imaju neka pametnija posla, oni politiku doživljavaju na jedan drugačiji način, oni se ovih dana bave različitim strategijama kako da izbore bojkotuju. Ako već ne bojkotuju, kako je moguće da izbore opstruišu.

U skladu sa tim, mene zabrinjava, predsedavajući, najava jednog od lidera tog Saveza za Srbiju, glavnog Đilasovog, zapravo nije on glavni Đilasov jurišnik, glavni Đilasov jurišnik je onaj Boško Obradović, ali ovaj je drugi u toj hijerarhiji, u pitanju je Marko Bastać. Taj Marko Bastać, a nadovezaću se na uvaženog kolegu Marijana Ristićevića, koji je jutros postavio i konkretna pitanja u vezi sa ovim najavama, vrlo opasnim najavama Marka Bastaća i nadam se da ćemo uskoro dobiti odgovore na ta pitanja, a to je šta će država uraditi povodom otvorenih najava da će oni opstruisati i izbore, konkretno na opštini Stari Grad gde u ovom trenutku Marko Bastać nažalost obavlja funkciju predsednika opštine, doduše uz pomoć nekih drugih stranka, ali da ne širim sada temu.

Dakle, mi ovde imamo izjavu Marka Bastaća od 9. oktobra 2019. godine, gde kaže, citiram, i odmah da vam kažem da ovo jeste objavio „Informer“, ali ovo je preuzeto od onog „Istinomera“, pa odgovarajući na pitanja u tom „Istinomeru“ Marko Bastać kaže – što se mene tiče, ti izbori se neće održati, što se mene tiče SNS neće ući u ovu opštinu, jer to su lažni izbori, sprečiću ih da održe izbore, kaže Marko Bastać. Novinarka pita – kako? Kako to mislite da uradite? Marko Bastać kaže – tako lepo, neće se održati izbori. Novinarka pita – a kako? Hoćete da legnete ispred biračkog mesta? Marko Bastać kaže – ne, neću dozvoliti da se proglase rezultati na Starom Gradu. Pa kaže – ne moramo sada sve da otkrijemo, ali neću dozvoliti fizički, ni na jedan drugi način da SNS uđe u opštinu Stari Grad. Dakle, neće na lažni izborima SNS voditi opštinu Stari Grad, jer oni ne mogu da pobede na ovoj opštini. Onda kaže – ne mogu da pobede ako se ne održe izbori na Starom Gradu. Onda za kraj kaže – neće se proglasiti rezultati izbora na Starom Gradu, dovoljno je jasno da ne otkrivamo previše detalja.

Kako je to jasno? Ja pitam, predsedavajući, kako on to planira da spreči održavanje redovnih izbora na opštini Stari Grad? Koji su to metodi koje Marko Bastać misli da iskoristi ne bi li pokušao da spreči redovne, zakonom propisane izbore na opštini Stari Grad?

Mislim da je ovde već odavno sazrela situacija da nadležni državi organi reaguju, čak apelujem i na gradske funkcionere da razmisle o uvođenju privremenih mera u opštinu Stari Grad, jer ovo je vrhunski primer otvorene diktature. Ovde su u pitanju pozivi na otvoreno nepoštovanje Ustava i zakona.

S druge strane, imamo njegove kolege, Dragana Đilasa koji je po ko zna koji put objavio neki pamflet, evo kako to izgleda, ovo su te nepotpisane novine koje objavljuje Dragan Đilas, ali se ne potpisuje da je on taj koji finansira štampanje i distribuciju ovog propagandnog smeća koje je nazvao novine, a znamo da je on taj koji stoji iza ovoga, iz razloga što su svojevremeno aktivisti i funkcioneri i DS na Zvezdari priznali da Savez za Srbiju stoji iza ovog propagandnog smeća.

Dakle, ovde imamo salvu uvreda, laži, izmišljotina, lažnih optužbi nepotpisanih protiv funkcionera SNS, protiv članova Vlade, protiv Aleksandra Vučića koji im je svakodnevna meta. I ja sada postavljam pitanje – a ko će odgovarati za ovo, jer impresuma nema? Ja sada pitam – koga da tužimo za ovo? Koga da mi iz SNS tužimo za ovakvu jednu prljavštinu? Dakle, ovo je vrhunac prljave, da kažem, kampanje koja se vodi u Srbiji, a znamo da Dragan Đilas stoji iza ovoga zato što na onom njegovom portalu direktno.rs ovo stoji na jednom udarnom mestu na tom portalu. Ovo je, opet ponavljam, vrhunski primer prljave kampanje koja se vodi u Srbiji i koja će se pojačavati kako se izbori budu približavali.

Ništa manje od onoga što radi N1 televizija, ništa manje od onih filmova koje je pravio onaj Slaviša Lekić sa svojom ekipom i to dolazi u isto vreme kada s njihove strane svaki dan bivamo predmet napada za nekakvu cenzuru, za nekakav medijski mrak, za neko gušenje medijskih sloboda.

I ja sada pitam – ko ovde guši koga? Ko ovde guši medijske slobode, kada svako, ama baš svako, može da napiše šta god mu padne na pamet, ako je to po volji Dragana Đilasa, Šolaka, Miškovića i ostalih tajkuna i ako se u tom pamfletu napadne Aleksandar Vučić? Kako kome od njih šta padne na pamet, a ti udri po Aleksandru Vučiću svaki dan, onda ćemo imati serijale o tome na N1 televiziji i na ostalim njihovim medijima i onda ćemo sve vreme da galamimo kako je u pitanju gušenje slobode, kako je u pitanju medijski mrak, cenzura itd. Dakle, u pitanju je vrhunsko licemerje, predsedavajući, da ne dužim.

Dakle, iz svih ovih razloga, pozivam da podržimo u danu za glasanje predložena zakonska akta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam ovaj Sporazum između Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana o tehničko-tehnološkoj i ekonomskoj saradnji.

Pošto su moje kolege i koleginice već dovoljno rekle o ovome, dozvolite samo da naglasim da ovim sporazumom produbljavamo dalju realizaciju ostalih infrastrukturnih objekata, odnosno projekata komunalne infrastrukture, kako cestovne tako i železničke.

Kad smo već na ovom polju, dozvolite da kažem da je Vlada Republike Srbije samo za tri godine sagradila 986 kilometara auto-puteva, državnih, regionalnih i lokalnih puteva i preko 311 mostova.

Uvaženi narodni poslanici, kako znate, naš predsednik Republike Aleksandar Vučić izneo je program razvoja Srbije do 2025. godine i u tom programu za infrastrukturu planirano je devet milijardi evra i do 2025. godine završiće se izgradnja četiri auto-puta, kao i još tri koridora koja su u planu.

Završetak poteza Miloša Velikog od Preljine do Požege, saobraćajnica od Rume do Šapca, deonica auto-puta Sremska Rača-Kuzmin, cela trasa Moravskog koridora od Pojata do Preljine, auto-put Niš-Merdare, Šumadijski koridor koji će spojiti Šumadiju sa istočnom Srbijom, Fruškogorski koridor, brza saobraćajnica Smederevo-Kula-Vrbas-Bečej, zatim Paraćin-Zaječar-Negotin, Požarevac-Velika Greda-Golubac itd. Dakle, za ovih pet godina planirano je preko 5.000 kilometara raznih vrsta auto-puteva i puteva.

Uvaženi narodni poslanici, pa naši politički protivnici, oličeni u Savezu za Srbiju, nisu gradili u svom mandatu ceste, niti danas imaju plan izgradnje infrastrukture, ni Dragan Đilas… Kada sam već kod njega, u narodnu zvani Điki mafija, jer on nije gradio infrastrukturu, već je pare pravo tako što ih je stavljao u džep, on je, kako znate, u politiku ušao kao obični gologuzan, a otišao je sa funkcije sa 618 miliona prometa. On je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade u Beogradu Dženifer Braš rekao, citiram: "Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova", završen citat. To je taj rodoljub Dragan Đilas koji voli ne samo Kosovo, nego i Srbiju, vidite, tako što je opljačkao, a ovde izdaje Kosovo.

U toku 2018. godine Dragan Đilas je posetio SAD i dogovorio rušenje vlasti u Srbiji, ali ne izborima, nego ulicom, haosom, a tamo gde se izlazi na ulicu i u haos, tu je i krvoproliće, sazvao je iza toga Savez za Srbiju, pozvao na bojkot parlamente od lokalnih do republičkog parlamenta i rekao, citiram: "Ako napustimo parlament i izbacite dijalog iz parlamenta onda imate kao društvo problem. To je nešto gde se priča. Ako to zaustavimo i ako zaustavimo medije, onda će ovi eksplodirati. Dajte malo pameti", završen citat. Vidite, poštovani građani Srbije, on govori već unapred o medijima, smatra da nisu slobodni, iako su slobodniji nego za vreme njegove vlasti. Đilas je izvršio pljačku "Telekoma Srbije" 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod njegovim političkim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala njegove "Arena sport" za 7,7 miliona evra, i ovo je važno, iako to državno preduzeće po zakonu nije tada smelo da bude vlasnik medija. To je taj Dragan Đilas koji zagovara bojkot izbora i koji je opljačkao Republiku Srbiju.

Ništa bolji nije ni Vuk Jeremić, u narodu znani kao jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata. On je 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom rekao, citiram: "Ulazak Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije je najbolje što Srbija može da se nada ako bude imala sreće", završen citat. Dobio je na račun svog Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj 200.000 iz Mongolije. Firme iz Šangaja i Hong Honga uplatile su mu 4,5 miliona dolara gde su mu operisali njegovi bliski prijatelji, a mi smo ove to govorili vrlo često u ovom visokom domu, Patrik Ho i Tidijan Gadio, inače uhapšeni kao članovi međunarodne bande lopova i prevaranata sa kojima je Vuk Jeremić operisao. Dobio je 120.000 dolara od Katara u Njujorku i američke ambasade u Berlinu 200.000 dolara. I da skratim, u vreme od 2013. do 2017. godine dobio je čak 7,9 milijardi dolara. Dakle, to je taj Vuk Jeremić, poznat kao član međunarodne bande lopova i prevaranata.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vi ste danas ovde čuli o Srebrenici i genocidu u Srebrenici. Moja malenkost, kao čovek struke, napisao je jedan rad u jednom časopisu, mislim da je već i izašao, ali neću o tome govoriti. Želim samo da građane Srbije upozorim, a i uvažene narodne poslanike da nije to stvar suda, ni Haškog tribunala niti bilo kojeg suda, to je stvar nauke. Genocid je stvar dokazivanja nauke, a ne suda. Sud poziva na saradnju, na mirenje. Međutim, kod genocida postoje tri elementa o kojima, kako ste videli sinoć u emisiji "Ćirilica", jedan broj stručnjaka nema pojma o genocidu, da izvinete, lupetaju i malo nerviraju ljude od struke. On podrazumeva tri stvari. Prvo, namera da se počini genocid, a to je vrlo važno. Ako nema te namere, dolus specialis, nema šanse da se može govoriti o genocidu, bez obzira na broj ubijenih. Može biti i 100.000, ali nije genocid, to je zločin. Zatim, pripremni period, plan, drugo i treće, izvršenje zločina.

Tačno je što je što je sinoć jedan američki stručnjak rekao, ako ste gledali emisiju, da ponekad genocid nije vezan sa ratom. Dakle, uzročnik rata, već su zločini, itd. Hajde da pojednostavim da svim građanima bude jasno.

Šta to znači namera, u dve rečenice? Znači, pre rati ako se želi neku etničku, versku ili bilo koju zajednicu uništiti, totalno, čitavu, na primer jedan narod kao što su Hrvati imali plan uništenja, odnosno nameru da unište Srbe u Hrvatskoj 1941. do 1945. godine, a to znači, ne, samo njihovo stanovništvo, nego nameru pre rata, već i njihovu kulturu, jezik, itd, tako što su na pojedinim skupovima govorili da to žele. Mi imamo takav primer u novijoj istoriji, a to je kod rata 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj. Pre rata u Hrvatskoj ja ima bar trista, čini mi se 342 izjave hrvatskih zvaničnika koji su rekli šta nameravaju sa Srbima. Uništenje baš, etničko čišćenje čitavog stanovništva, kulture, jezika, pisma, itd.

Prema tome, nije to tako jednostavno kao što neki misle. Znači, broj nije bitan, nego ova namera, a mi u Srebrenici nismo imali te namere, nismo u BiH čitavoj imali. Neka mi neko kaže da je u Srebrenici neko od srpskih generala ili bilo političara imao za cilj i dao izjavu pre činjenja zločina koji je strašan zločin počinjen da je imao nameru da uništi muslimansko, odnosno bošnjačko stanovništvo nemate ni jednu izjavu, a imate zbog čega se desilo pet hiljada, tražio je Klinton od Alije Izetbegovića, to je stvar dokazivanja itd.

Na kraju dozvolite da ipak kažem da je to stvar struke. Nadam se da će onaj koga interesuje malo zaviriti u naučne časopise, pa i u knjigu profesora dr Vojislava Šešelja. Zaista ove tri knjige, pogotovo jedna gde je obrađeno, podvlačim ovo posebno, svi svetski relevantni stručnjaci i njihovo mišljenje o tome. E, zato vas pozivam zaista ako mislite govoriti u ovom domu da najpre pročitate knjige, a imam osećaj da su neki danas govorili, a nisu to pročitali. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala, vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo danas na dnevnom redu predloge koji nam daju mogućnost da u parlamentu govorimo o stabilnim i sigurnim finansijama, punoj državnoj kasi koja stvara pozitivnu klimu za domaće i strane investicije, za dalji razvoj Srbije, u ekonomskom i privrednom smislu i da govorimo i o otvaranju novih radnih mesta.

Juče je ministar Mali izjavio da će do 2025. godine BDP iznositi 73 milijarde evra. Do takvog rezultata možemo da dođemo zahvaljujući pre svega stabilnoj makroekonomskoj politici, povoljnim uslovima za strane investicije i ulaganjima od 14 milijardi evra u program Srbija 2025. u različite oblasti kao što su zdravstvo, obrazovanje, napredne tehnologije, infrastruktura i tako dalje.

Godine 2014. počeli smo sa sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije koje su dale rezultate i zato možemo da kažemo da je godina iza nas, 2019. godina jedna od najuspešnijih za Srbiju zbog visoke stope rasta od 4.2%. U poslednjem kvartalu stopa rasta je bila 6,2%, što nas je pozicioniralo na prvo mesto u Evropi. Sada možemo da kažemo da živimo u zemlji koja godinama unazad ima suficit u budžetu. Zato i možemo da govorimo o povećanju plata u javnom sektoru od 8 do 15%, o prosečnoj plati od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. To su rezultati mera na koje se odlučio Aleksandar Vučić, jer je to bio jedini i pravi način da Srbija stane na noge, pre svega u ekonomskom smislu.

Godine 2012. prosečna plata bila je 329 evra, ali sa nestabilnim budžetom koji nije mogao da ponudi sigurnost da će plate uopšte moći da budu isplaćene. Stopa nezaposlenosti je 2012. godine bila 26%, a sada je najniža od kada se stopa nezaposlenosti prati, odnosno od 1996. godine i ono što je bio cilj Vlade Srbije jeste i ispunjeno, a to je da se stopa nezaposlenosti spusti na jednocifreni iznos. To smo uspeli i sada je ta stopa na 9,6%. Broj novih radnih mesta i dalje raste. U poslednje četiri godine otvoreno je 200 hiljada novih radnih mesta. Otvoreno je mnogo novih fabrika, samo u Nišu šest novih fabrika.

Niš je bio grad elektronike. Elektronska industrija je zapošljavala više od dvadeset hiljada radnika, površina na kojoj se nalazila fabrika u Nišu zauzima 65 hektara i više od 200 hiljada kvadrata poslovno-proizvodnog prostora. Nažalost, prethodna vlast nije želela takvog giganta da spasi i sve odluke tadašnje Vlade koje su bile donete 2009. godine ostala su samo prazna obećanja i mrtvo slovo na papiru. Tada su obećavali dovođenje francuske fabrike, povlastice za poslodavce, osnivanje tehnološkog parka i još mnogo toga, ali nažalost za Niš ništa nisu uradili.

Gradonačelnik u to doba 2009. godine bio je Miloš Simonović iz DS, a premijer je bio Mirko Cvetković, a sve u Nišu je u tom periodu jednostavno stalo. Nisu morali da obećavaju ako su znali da nisu u mogućnosti da ispune ta obećanja ili ako su znali da jednostavno ne žele da ulažu u Niš niti u jug Srbije.

U tome je upravo razlika između DS i SNS. Aleksandar Vučić je pre više godina obećao da će ulagati u Niš i čitav jug Srbije i to obećanje je ispunjeno. Lično on je otvorio šest novih fabrika i nova radna mesta u tim fabrikama. Dobili smo najmoderniji klinički centar koji nas je učinio regionalnim zdravstvenim centrom. Očekuje nas otvaranje Naučno-tehnološkog parka ove godine. U roku se rade stanovi za pripadnike snaga bezbednosti i tzv. socijalni stanovi. Rade se lokalni putevi. Niš izlazi sada na nove auto-puteve.

Prema tome, Niš tada kada je na vlasti bila DS i danas, kao da su dva različita grada. Danas je centar upravnog okruga u pravom smislu te reči. A šta i danas imamo da čujemo od naših političkim protivnika? Da će opstruirati izbore. Dakle, ne samo bojkot već i da će ometati izbore na biračkim mestima i izbornim komisijama kako je to već najavio Bastać u opštini Stari Grad. Dakle, Đilasovi upravo planiraju anarhiju i na dan izbora i verovatno posle toga. Ja ću evo danas iskoristiti priliku da apelujem unapred na državne organe da budu spremni za tako nešto i da obezbede regularne izbore i utvrđivanje izborne volje građana u skladu sa zakonom.

Na kraju predlažem da i ove predloge koji su danas pred nama podržimo u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik, Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nisam ni akademik, ni doktor nauka, ali nisam ni pacijent, dakle, da još jednom objasnim kolika bi šteta bila od bilo kakvog raskida sa Rusijom, Kinom, EU i sa državama CEFTA tržišta.

Godine 2001. aktivno sam učestvovao u izgradnji industrijske zone u Inđiji. Aktivno. Pomagali su mi mnogi republički funkcioneri u dva saziva i kad sam bio poslanik i kad sam bio predsednik Skupštine sa tog mesta sam smenjen kada smo završili tu industrijsku zonu. Inđija je tada imala dug 50 miliona dinara i obaveza, a onda su Ješić i usrećitelji, ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu, samo da znate da vam Ješić tri godine prima platu, dragi moji građani, a na sednici ne dolazi.

Dakle, on je najstariji bojkotaš ovde. Verovatno su ga zarobili tamo u onoj stančugi u Beču, ili penthausu, šta već ima, ili je možda izgubio pasoš, pa ne može da se vrati.

Dakle, gradeći tu industrijsku zonu bio sam svestan da na putu od Evropske unije prema Istoku, svestan toga da Sunce izlazi na istoku, zalazi na zapadu, da na istok treba gledati srcem, a na Zapadnu Evropu očima, gradeći tu industrijsku zonu znao sam da će to smanjiti nezaposlenost.

U tom trenutku Inđija je dobila devedesetih godina 50% novog stanovništva zahvaljujući tome što je Tuđman proterao Srbe i ne samo Tuđman, već veliki broj proterao je Alija Izetbegović. To su ovi multietnički, koji vole da proteraju naciju, a za sebe govore da su multietnički, otcepe se od Srbije, formiraju neku svoju Republiku i sve Srbe koji žive u toj Republici proglase agresorima.

Bez obzira što smo dobili 50% novog stanovništva, Inđija danas gotovo da nema nezaposlenih. Nezaposlenost u Inđiji je negde 4%, mada, ja sumnjam da ima onih koji se nisu prijavili na Zavod za zapošljavanje da bi izbegli pozivanje. Ima ljudi, verovali ili ne, ljudi sličnih Goranu Ješiću, koji izbegavaju da rade.

Dakle, samo jedna fabrika u toj industrijskoj zoni. Prva koju smo otvorili je bila fabrika cigareta „Fast“. Imao sam probleme sa Đelićem i Vlahovićem, i to grdne probleme, jer oni kad su prodali duvansku industriju hteli su da prodaju sve pušače u Republici Srbiji i da apsolutno u stranim rukama budu sve fabrike cigareta. Ja sam mislio drugačije.

Ta fabrika i taj investitor nam je pomogao da započnemo industrijsku zonu iz koje je jedna fabrika, ja ću je navesti sad „Grunfus“, njen izvoz je godišnje 208 miliona evra. Znači, jedna fabrika u Inđiji, 208 miliona evra. Druga u sastavu „Henkela“ daje još 100. Znači, to je samo dve fabrike od desetak kojih tamo ima, to je negde 300 miliona evra ili 7.000 evra po glavi stanovnika samo iz te dve fabrike. Većina te robe ide u Evropsku uniju, jedan deo ide i na CEFTA tržište.

Moram da navedem i primer NIS. Nisam se složio sa cenom za koju je NIS prodat, ali je NIS veliki izvoznik. Dakle, pitanje je koliki bi NIS bio izvoznik da, recimo, malo ljudi zna da u Bugarskoj i Rumuniji, koje su članovi iz Evropske unije, NIS, odnosno „Gasprom“ ima više pumpi dva i po puta nego u samoj Srbiji, benzinskih stanica, kako oni to zovu. Naftna industrija Srbije ostvaruje značajni iznos koji se meri stotinama miliona evra. Pitanje je da li bi ruski investitor, bez ulaska u EU, bez ovog pretpristupnog perioda, da li bi ostvarivao takve rezultate?

Da li znate da među prvih desetak izvoznika su dve kineske firme, odnosno kineske investicije? To su „Železara“ Smederevo i RTB Bor. Dakle, te dve firme spadaju među prvih pet-šest izvoznika. Znači, Evropska unija nam je podigla kvotu za 5% po pitanju „Sartida“ i veliko pitanje Smedereva, broja radnih mesta u Smederevu i Boru bi bilo otvoreno da Kina nije računala da čelik i bakar može da prodaje u Evropskoj uniji.

To je ono što sam ja hteo da kažem, ne želeći da dovodim u sumnju bilo čije kvalifikacije, mada se moje dovedene u pitanje. Ja ponavljam, niti sam akademik, niti sam doktor nauka, ali nekima bih mogao da održim određeno predavanje.

Ukoliko bi mi prvih pet izvoznika likvidirali to bi bilo četiri milijarde izvoza. Taj izvoz i te investicije nama garantuju da možemo da delimo plate, da te plate ne budu više 32.800 dinara, koliko su zatečene, 328 evra, nego da budu 510 evra i da porastu za preko 50%. Investicije su gorivo u automobilu, investicije su gorivo kao što je benzin u automobilu, tako su investicije gorivo u privredi i ekonomiji.

Znači, bez investicija nema ekonomskog razvoja, a ne možete dobiti investicije ni sa Zapada, ni sa Istoka ukoliko nemate mnogobrojno tržište.

Zemlja kao što je naša, koja je opkoljena glavnim gradovima, trgovinskim šoping molovima i tako dalje, ne bi mogla da zadovolji potrebe građana, ne bi mogla da da ojača vojsku, ne bi mogla da rešava svoje obaveze prema inostranstvu i tako dalje da nema razvijenu privredu. Volim i ja investicije sa istoga, mi izvozimo jabuke u Rusiju, maline u Evropsku uniju, dakle, treba da vodimo politiku koju vodi trenutno rukovodstvo.

Put u Evropsku uniju je popločan raznim preprekama, ali odgovarajuća sredstva dobijamo. Da li ćemo ući uli ne u Evropsku uniju to će odlučiti svi građani Republike Srbije, neće odlučiti ni gospodin Arsić sam, ni gospodin Martinović, ni gospodin Vučić, a posebno ne moja malenkost, ali mi dotle moramo da koristimo jedno, drugo i treće tržište, moramo, jer u suprotnom ovako mali, bez izvozne varijante, bez proizvodnje roba, usluga i tako dalje, nećemo moći da ostvarimo bilo koji napredak u ekonomiji, nećemo samim tim moći da servisiramo socijalne potrebe stanovništva i onda ćemo se vratiti u vreme žutih nesrećnika koji bojkotuju svoj rad ali ne bojkotuju i te kako dobre i masne plate.

Hvala.