Hvala, profesore Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Pravo na repliku ima Neđo Jovanović, pominjanje SPS.
Izvolite.

Socijalistička partija Srbije, bez obzira na to kako se posmatrala njena prošlost i politički put kojim je prolazila, nema nijednog jedinog razloga da posle svega onog što je iza nas ostalo, raznih katarzi kroz koje smo prošli, pred građanima Republike Srbije stanemo kao, mogu slobodno da kažem, respektabilna politička stranka. Ali, imajući u vidu da se neke činjenice prikazuju pred građanima subjektivno, onako kako odgovara pojedinim političkim strankama, treba reći istinu, a istina, kao jedna jedina je sledeća – Vojislav Koštunica jeste imao veći broj glasova, ali nije pobedio na izborima. Nije pobedio, jednostavno, što ga je isključivo pravni sistem, ili pravne norme, stavio u poziciju da ne može biti pobednik tih izbora i da je morao biti održan drugi izborni krug. Taj drugi izborni krug, ovde dobro svi znaju, nikad nije održan, zbog čega legalitet pobede ne postoji. Legitimitet nekog ko je dobio izbore da, legalitet nikada.

Ono što želim da istaknem ispred SPS jeste činjenica da bilo s kim da smo pravili političku koaliciju, sporazume, bilo s kim gde smo zajedno, u sinergiji politički delovali, imali smo uvek ispoljenu političku korektnost i nikada ta politička korektnost nije bila dovedena u pitanje, kao što se potvrđuje to i danas. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.

Pravo na repliku ima dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Tačno je da Koštunica nije dobio više od 50% glasova, što je bilo po Ustavu potrebno, ali je imao 10% više od Miloševića, pa bi u drugom krugu sigurno dobio.

Mi smo kontrolisali rezultate, tako je bilo, ljudi. Ali je najgore od svega što je Ustavni sud proglasio pobedu Koštuničinu i Koštunica je s tim papirom došao kod Miloševića i Milošević je priznao poraz.

(Marijan Rističević: Tad su odbili glasove s Kosova.)

Kako su meni oteli pobedu, otimanjem glasova s Kosova, to je druga stvar.

(Marija Rističević: Tad su odbili glasove.)

Pa odbili su bili i kod mene. Prvo sam dobio izbore, zahvaljujući tome što su oni Liliću natrpali kutije na Kosovu.

(Čedomir Jovanović: Tad si prodao.)

A gde se to prodaju izbori, Čedo? Šta lažeš, bre? Šta petljaš? Nego plati onu pšenicu šest miliona evra.

E, druga stvar ovde, šta vam ne valja? Evo, danas je „Politika“ objavila nekrolog Spasoju Kruniću. Prvi veliki pljačkaš Beograda, drugi je bio Đilas, možda je Đilas više opljačkao, ali prvi je bio Spasoje Krunić i celi Srpski pokret obnove.

Mi radikali smo učestvovali u obaranju Đinđića i najvažnije nam je bilo da Đinđić padne, ali nismo hteli u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, hteli smo nove izbore. Vi socijalisti ste podržavali Srpski pokret obnove tri godine, a sada u nekrologu u „Politici“ stoji, koji je potpisao vaš koalicioni partner Aleksandar Čotrić, da je Spasoje Krunić imao najviše muka da se suprotstavlja tim vašim podmetanjima, miniranjem itd, koji je izraz upotrebio nije važno. Kao, vi ste mu bili najveći problem, a da nije bilo vaše podrške ne bi mogao ni da vlada u Beogradu, jer je SPO imao manjinsku vlast.

Hvala.

Neđo Jovanović ima pravo na repliku.

Izvolite.

Socijalistička partija Srbije je političku cenu platila. Platila je iz razloga što objektivne činjenice ukazuju da je 5. oktobar, iako je 5. oktobar datum izneverenih očekivanja, pa mogu tako da kažem, i lažnih obećanja narodu zbog toga što se posle toga narod našao u poziciji da ne zna kome da veruje, da li da veruje onima koji su navodno pobedili na izborima 5. oktobra, rekao sam navodno, ili već kome.

Ali, ono što je bitno, bitno je istaći da ne možemo da se rukovodimo pretpostavkama i nekim budućim neizvesnim okolnostima. Da li bi izgubio Milošević u drugom izbornom krugu, to je sad pitanje koje je više retorsko nego činjenično utemeljeno. Procene možda postoje, ali činjenice ukazuju da je Milošević imao veliki broj glasova, daleko veći nego bilo ko posle njega koji je pretendovao u političkom smislu reči na tu najvišu lidersku poziciju. I to su činjenice.

Prema tome, SPS se neće nikada postideti onoga zbog čega ne treba da se stidi, ali će uvek spremno i odgovorno pred građanima pokazati da je spremna da prihvati i ono što je bilo manjkavo, loše, negativno u postupanju, političkom delovanju i svemu onome što možemo i treba da nosimo kao neku vrstu hipoteke, ali to ni u kom slučaju ne znači da sadašnja SPS ne ide putem koji podrazumeva put s jedne strane političkog preporoda, a s druge strane jednog stabilnog poverenja biračkog tela u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala kolega Jovanoviću.

Pravo na repliku ima gospodin Čedomir Jovanović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, biću kratak.

Vi znate mene ne interesuje Šešeljevo bulažnjenje, ali vi ste vlast i danas ja ovde nemam ništa zajedničko sa Marijanom Rističevićem, ali vi budite vlast ili se sklonite. Ja u ovoj Skupštini sedim, ne zato što sam impresioniran društvom, nego zato što poštujem neki red i mi možemo jedno drugom da kažemo šta god nam padne na pamet, ali neću dozvoliti nikada da se ovde u Skupštini ljudi gaze, zato što drugačije misle.

Vlast, Neđo, imate potpredsednika Vlada, baš me briga ko je iz koje stranke. Neću da vas podsećam kakve su bile skupštine u 2000. godine kada je onaj iscepani ovde, svaki put bio komentarisan da govori, bio je i moj poslanik četiri godine. Svako nosi svoj krst. Ili zavedite red u ovoj zemlji, a one sa bakljama, hapsite u policijskom času. One što sa stepeništa Skupštine prete lekarima, kažnjavajte kako što kažnjavate ljude kada se vraćaju iz zemlje, pa ih hvatate oko ulaza zbog toga što su izašli, a treba da budu u nekoj samoizolaciji 28 dana.

Sramota je da vi ovde govorite kako ste napisali 10 hiljada prekršajnih prijava. Mi treba da ratujemo na stepenicama Skupštine. Vlast, budite vlast, vodite zemlju. To je odgovornost. Pa, će onda jednog dana neko da vam govori ovako kako govori Šešelj meni, da me optužuje da sam lopov, da sam na silu nešto uradio.

Petog oktobra je bilo poštenije nego danas ovde na stepenicama Skupštine. Sa jedne strane su bili kordoni koji su u nas pucali, a sa druge mi koji smo se protiv njih borili. Ovde su danas ljudi došli da nešto kažu, a ne da se biju. Nije sporno da to možemo, ali ako tim argumentima počinjemo da uređujemo svoj život, onda bolje da nikada u parlament nismo ni ušli, ni da smo ovoj posao ikada radili. To Srbija ne zaslužuje, pogotovo ne, naše generacije koje imaju to teško iskustvo za sobom. Ovo ne sme više nikada da se ponovi. Ne pada mi na pamet da na konferencijama za novinare o tome govorim. Ovde u Skupštini ili parlament postoji ili ovo je drumska jazbina. Ni na Ibarskoj magistrali se ovako nije u tri ujutro niko ponašao.

Hvala gospodine Jovanoviću.

Nadam se da ste dobro, pošto sam video da ste i vi prošli bolje nego Marijan Rističević, ali da ste i vi prošli nešto slično.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, istorija je učiteljica života i nije loše da se po nekad podsetimo šta je ranije bilo.

Ja nikada nisam imao nikakve nade u 5. oktobar i 6. oktobra sam već grmeo da je najgori šljam i ološ došao na vlast i tako se dosledno ponašao dok nisam otišao na službeni put. I sa tim rečima otišao na službeni put, da jedino žalim što taj šljam i ološ nisam prethodno oborio sa vlasti, bila mi je preča bitka u Hagu.

Prema tome, to meni ne možete da govorite. Čedo Jovanović je bio sa Zoranom Đinđićem kod mene negde dva, tri dana posle 5. oktobra, možda već i 6. oktobra. Ne bilo je dva tri dana kasnije se već govorilo o vanrednim republičkim izborima. Jeste, ali se već govorilo o vanrednim izborima, bio je onaj konsultativni sastanak u Republičkoj Skupštini pre toga. Ja sam Đinđiću pokazao naš projekat izbornog zakona. Đinđić ga uzeo u ruku i vrati mi i rekao – prihvatam. Jel tako bilo? Jel ga uopšte pogledao, jel uopšte čitao? Nije, jer je imao poverenja, ako smo mi nešto uradili da smo čestito i dobro uradili.

Međutim, dočekala me rulja, htela je da me linčuje pred Narodnom Skupštinom i ja pokazao zube i nema rulje. Više me uopšte nisu napadali. E, ako vi dozvoljavate da vaše poslanike napadaju to će postati standardna praksa. Vi to dozvoljavate, vi jaučete, ovde. Ja sam samo jauke čuo od strane vladajuće koalicije. Gde je odlučnost? Gde je ministar? Što ministar odmah nije došao i rekao šta je preduzeo? To je ministar policije da kaže – evo preduzeli smo to i to i da identifikovani napadači budu pohapšeni.

Ako se tuče narodni poslanik na stepenicama Narodne skupštine šta će nam onda Narodna skupština. Da ukinemo Narodnu skupštinu. Nas radikale niko neće da tuče, ni na stepenicama, ni na bilo kom drugom mestu.