Hvala, profesore Šešelj.

Za reč se javio narodni poslanik Neđo Jovanović, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Replike danas ne mogu da prihvatim kao kritike na SPS kao deo vlasti, jer mi jesmo i to odgovoran deo vlasti. Očigledno je da delimo ista mišljenja i ista merila vrednosti. Vrednosni sistem nam nije različit. Moram da imenom i prezimenom ukažem, bez obzira što ću mu dozvoliti da replicira verovatno, gospodinu Jovanoviću da nije bio prisutan kada sam ovde po treći put, jer je to jednom u holu na konferenciji za novinare, jer je istakao naš predsednik poslaničke grupe Đorđe Milićević, a ja sada već drugi put ovde, ukazujući da destrukcija ne može da bude način rešavanja političkih razmirica. Da destrukcija nema opravdanja, da možemo da se konfrontiramo u bilo čemu u političkom smislu reči, ali da tu konfrontaciju nećemo moći da rešimo destrukcijom, jer ulazimo u nešto što je najopasnije, ruiniranje sistema, ruiniranje države.

Ali se gospodin Jovanović očigledno obratio na pogrešnu adresu. Ne možemo da hapsimo mi i adresa na koju treba da se obrati jeste treća grana vlasti, a to je sudstvo. S obzirom da je nezavisno i treba da bude nezavisno, niko od nas ne može potpisati nalog sudu koji sud treba da izvrši i kako da ga izvrši i koga da uhapsi i koga da procesuira.

Mi smo odavde uputili jedan vrlo jasan apel, ali samo apel da pravosuđe počne da radu, da u granicama zakona i ovlašćenja koja su propisana zakonom preduzme sve mere u pravcu procesuiranja svih onih koji sprečavaju rad ovog parlamenta i koji urušavaju ugled ove države. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Po Poslovniku, Vojislav Vujić. Izvolite.

Pa pošto onako redovno kako nailazi red i kako bi trebao da ide u krugu ovlašćenih nikako ne mogu da dođu na red, a iskreno da kažem niko ovde ništa nije pogrešio od kolega koji su pričali pre mene. Ali, sve ovo polako gubi smisao. Da li se ovo osuđuje što se danas desilo, pričam u ime svoje poslaničke grupe JS, da li mi ovo osuđujemo ovde u ovoj sali ili ovo što se desilo osuđujemo u centralnom holu, apsolutno neman nikakvu težinu. Deset grupa narodnih poslanika priča istu stvar i niko ništa da preduzme.

Predsedniče sad tražim od vas, da prekinete ovu Skupštinu i da tražite odgovor od Republičkog tužilaštva šta se dešava povodom ove situacije. Ja sad ne pričam u ime Marijana Rističevića. Mi smo imali situaciju juče da se ovde lomi zastava, danas da se prebija narodni poslanik, šta će da se desi sutra? Ako kaže Vojislav Šešelj, ajde da pokažemo zube, pa verujte mi iz JS smo spremni uvek da pokažemo zube, od predsednika pa na dalje imamo više aktivnih sportista nego svi zajedno i to u borilačkim veštinama, da znate. Ali, nije to suština, ne trebamo mi da pokazujemo zube, ovde treba sistem da radi svoj posao.

Znači, ne kažem u ime 250 poslanika i ne samo u ime Jedinstvene Srbije kojoj pripadam, nego u ime svakog građanina Republike Srbije, prekinite ovu Skupštinu, dajte pauzu, tražite da se tužilaštvo izjasni. Ako to ne uradite, sve što smo danas rekli i što će neko u nastavku da priča, gubi smisao.

Molim vas da mi odgovorite predsedniče.

Hvala, gospodine Vujiću.

Smatram da nisam povredio Poslovnik. To što ste zamolili, odnosno zahtevali, preneću predsednici Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li hoćete po Poslovniku?

Reč ima Marijan Rističević, po Poslovniku.

(Vojislav Vujić: Po Poslovniku.)

Ne možete dva puta. Ne može. Pogledajte Poslovnik.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti kao ovlašćeni, ali kratko da kažem na ovaj predlog.

Nemojte da prekidate rad sednice Narodne skupštine. Cilj onih koji su mene napali jeste da prekinete rad i da im time date na težini i da time obratimo pažnju na njih. Njihov cilj je sejanje straha. Dimitrije Ljotić je svojevremeno rekao – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. Boško Obradović je dosledan ovom sprovođenju Ljotićevske fašističke politike. On traži da ima borce, na izbore neće, ne trebaju im glasači.

Sejanje straha, ma koliko ovo bolelo i tako dalje, sejanje straha je njihov cilj. Jeste da boli, ali ja nemam pravo da se bojim zato što kada bi se njih mi poplašili i prekidali sednicu šta bi trebali onda da rade građani?

Ovo nije napad na mene, ovo je napad na određene državne organe, pre svega, tužilaštvo. Ja sam već podnosio krivičnu prijavu zbog nasilja Boška Obradovića, a tužilaštvo je reklo - eto, nema elemenata i tako dalje. Lepo su ga pustili da radi to i divlja. Dakle, ovo je posao za državni organ, za tužilaštvo.

Uprkos svemu, mi treba da radimo svoj posao, makar Boško Obradović i ustrelio nekog, mi nemamo pravo da pokažemo strah prema toj pojavi. Hvala.

Hvala.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Marijan Rističević: Ne.)

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić, po Poslovniku.

Izvolite.

Vi meni kažete da li imam pravo ili nemam pravo. Ja tražim da se Narodna skupština o ovome izjasni. Stavite ovo na glasanje.

Izjasniće se, kolega Vujiću kada dođe vreme za to.

Nema razloga. Dokle treba da čekamo? Da čekamo do nedelje posle glasanja, pa da se tada izjašnjavamo? Ovo se desilo sada. Ovo je incident koji ako prođe nekažnjeno dešavaće se svaki dan. Da li ste vi zainteresovani da se ovo sutra desi vama, meni ili bilo kome drugom? Stavite na glasanje ako većina neće da osudi ovo, onda u redu, dajte da nastavimo, ali ispoštujte za toliko i onda nemojte da mi kažete da nemam pravo po Poslovniku da se javim.
Hvala.