Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 104 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 194 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav. 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. Poslovnika da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje. Da pojednostavim, reč je o pitanjima poslanika.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo kampanje, a ja bih pre rekao prave histerije, koja se poslednjih dana vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na raznim tajkunskim medijima, kako elektronskim, tako i štampanim, zatim raznim tim njihovim internet portalima, kao i na njihovim društvenim mrežama. To nije ništa novo na političkoj sceni Srbije, već nešto što traje godinama, ali se u poslednje vreme prosto takmiče u bizarnosti, morbidnosti i očajničkim pokušajima da iskoriste svaku, ama baš svaku moguću priliku i temu ne bi li napali Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. U toj kampanji dominiraju brojni mediji pod Đilasovom kontrolom, „N1“, „Nova“, „Njuz Maks Adrija“, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, „Nedeljnik“, zatim razni opskurni portali, poput onog „Direktno“, a naročito se ističu razni birnovi, cinsovi, krikovi, koji ničemu drugom i ne služe, osim za kampanju – udri po Vučiću, svuda i na svakom mestu, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Iskoristili su čak i sahranu mitropolita Amfilohija da napadnu Vučića, samo zato što je iskazao poštovanje i otišao na sahranu. Zamislite, drznuo se, usudio se da ode na sahranu. Dakle, bukvalno ga napadaju samo zato što postoji jer da nije otišao na sahranu, oni bi ga napali zašto nije otišao na sahranu.

Do koje mere su spremni da idu najbolje govori i tvit Sergeja Trifunovića u kome se najblaže rečeno aludira na smrt Aleksandra Vučića. Evo, kako to izgleda, da građani imaju prilike da vide. Dakle, u članku koji je objavio, gde se kaže – bilo bi dobro da je i Vučić govorio na sahrani Amfilohija. Pa, je neki ludak je na to napisao – a još bolje bi bilo da je Amfilohije govorio na sahrani Vučiću. A na to Sergej Trifunović napiše – voistinu. Dakle, on se slaže sa tim, on priželjkuje to, on podržava to.

Predsedavajući, ja sad neću da ulazim u to da li je Sergej Trifunović bio možda pod uticajem nekih sredstava, možda pod uticajem nekih supstanci, jel tako. Verovatno da jeste, ali to ga ne opravda da ovakve stvari piše.

Zamislite do koje mere ide ta bolest. Zamislite do koje mere ide opsesija, do koje mere ide mržnja. Niko reč da kaže, niko da osudi. To nije tema za „N1“ televiziju.

Zamislite, prijatelji, da je neko iz SNS ovako nešto uradio, pa ne bi nam dali da živimo. To bi glavna tema bila nedeljama na „N1“, pravili bi reportaže, pravili bi specijalne emisije, pravili bi okrugle stolove. Danima bi dovlačili sve one njihove stručnjake i pametnjakoviće da pričaju danima kako su im ugrožena prava, kako su oni ugroženi, kako im crtamo mete na čelu, kako živimo u diktaturi, itd. Zato, kad se priželjkuje smrt Aleksandra Vučića, e to može. To je legitimno, to je demokratski, to sve može.

Setite se koliko su puta do sada napadali porodicu predsednika Srbije. Setite se kako su proganjali nedeljama i mesecima Danila. Setite se šta su sve pisali za Andreja Vučića. Setite se da su pretili čak i najmlađem sinu, dakle, dete od svega nekoliko godina, pa, su i njemu pretili. Setite se koliko puta su pokušali da kriminalizuju celu porodicu Aleksandra Vučića, na svaki način da pokušaju da ih dovedu u vezu sa nekakvim tajkunima.

Evo jedna slika koja govori o tome. Dakle, ovo je „Nova S“, tu su doveli neke stručnjake da nešto analiziraju, a gore ide slika cele porodice Vučić zajedno sa raznim tajkunima, ne bi li pokušali da ih nekako dovedu u vezu. Samo što su zaboravili da spomenu glavnog i najvećeg tajkuna u Srbiji, istog onog koji je zaradio 619 miliona evra na sumnjiv način, a nikada nije dao odgovor na pitanje kako si, prijatelju, zaradio 619 miliona evra za kratko vreme kada si došao u Srbiju sa 25 hiljada evra.

Zato postavljam pitanje Ministarstvu kulture i javnog informisanja, kao i Savetu REM-a, da li će i kakve korake preduzeti u cilju zaštite od medijskog linča i progona svih onih koji nisu po volji lažne elite, svih onih koji se usude da drugačije misle, svih onih čija se politika razlikuje od politike Dragana Đilasa? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedničke.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče je potpisan jedan veoma važan Memorandum o razumevanju i saradnji u borbi protiv Kovid-19, između Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Na konferenciji „mini šengen“ su putem video linka učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer, odnosno predsednica Vlade Ana Brnabić, premijeri Albanije i Severne Makedonije, kao i ministri zdravlja naše tri države.

Pandemija korona virusa koja je pogodila čitav svet izazvala je najveće posledice po čovečanstvo, rekao bih, od Drugog svetskog rata sa korona virusom. Život na celoj planeti je gotovo stao, sve se promenilo, ekonomske i socijalne posledice korone ćemo tek sagledavati u periodu koji je pred nama.

Što se Srbije tiče, od samog početka pandemije Vlada Republike Srbije, Krizni štab, čitav zdravstveni sistem su do sada preduzeli sve potrebne mere za suzbijanje, ublažavanje posledica ove pandemije, o tome ćemo između ostalog, i danas i tokom narednih dana govoriti, kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, ali i kada je reč o narednoj sednici na kojoj ćemo imati temu zakon koji se tiče zaštite stanovništva.

Veoma je važno da se stvori jedna dodatna bliža i kontinuirana saradnja, rekao bih, između naših zemalja, jer zdravlje i bolesti ne poznaju nacionalne i državne razlike niti granice. Mi time stvaramo jedno poverenje i pomažemo jedni drugima. Najavljeno je i formiranje tokom jučerašnjeg potpisivanja Memoranduma, najavljeno je formiranje posebnog tima koji će se baviti ovim pitanjem i formiranje zajedničkog sekretarijata.

Danas bih iskoristio priliku i postavio pitanje predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić – da li se u kontekstu značaja ovog oblika međunarodne saradnje o suzbijanju kovid-19 i svih ostalih zaraznih bolesti, što je i predmet juče potpisanog Memoranduma, planira proširenje ovog vida saradnje sa drugim zemljama regiona, što bi bilo od velikog značaja i opšte koristi svih zemalja, upravo zbog činjenice da ova bolest, nažalost, ne poznaje granice. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem.
Ovde više nemam prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, koji govori o tome da predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe može ostvariti pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od različitih državnih organa i na samoj sednici Skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Želeo bih samo da vas podsetim na vašu obavezu da se prijave svi narodni poslanici koji su sprečeni da sednici prisustvuju, pošto mi ovde u službi trenutno nemamo nijednog ko se prijavio da je sprečen da prisustvuje sednici, a prisutno je 205.
Isto tako bih vas zamolio, zbog ove razlike koju sam na početku pročitao od onih koji su upisani, a to je bilo 104 na ulazu u zgradu, do 206, koliko ih sada ima, da poštujete te obaveze koje imate, jer one su i vama bitne, zbog regulisanja, između ostalog i svega onoga na šta imate pravo kao narodni poslanici. Znači, da se prijavite ako ste sprečeni da prisustvujete, i da se prijavite na ulasku u zgradu da ste došli na zasedanje.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predlog zakona iz predloženog dnevnog reda.
Dostavljeni su vam zapisnici Prve sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, i Prve posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica po članu 88. stav 5. Poslovnika.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Prve sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 3. avgusta i 22. oktobra 2020. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: glasalo – 207, za – 196, nije glasalo -11 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, održane 24. i 26. oktobra 2020. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: glasalo – 209, za – 197, nije glasalo –12 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Stavljam na glasanje zapisnik Prve posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 28. oktobra 2020. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: glasalo – 209, za – 198, nije glasalo –11 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. novembra 2020. godine. To je prva tačka predloženog dnevnog reda.
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici
Zaustavljam glasanje. Glasalo je 209 narodnih poslanika, za – 200, uzdržanih – jedan, nije glasalo – osam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. novembra 2020. godine.
Želim samo pre glasanja da napomenem da iz proceduralnih razloga, imajući u vidu našu intenciju da budžet bude jedina tačka na dnevnom redu sednice, a imajući u vidu da je planirano da sledeća sednica bude zakazana sa ovom tačkom dnevnog reda – Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, odmah posle izglasavanja rebalansa budžeta, iz proceduralnih razloga, Vlada će ponovo uputiti ovaj zahtev i ja ću u toku današnjeg dana zakazati novu sednicu sa tom tačkom dnevnog reda. Ovo treba da imate u vidu, pred ovo glasanje. Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje.
Pošto sistem nije u redu, ja bih vas zamolio da još jednom ponovimo glasanje.
Zamolio bih šefove poslaničkih klubova koji znaju šta smo se dogovorili, da primenimo ono što smo se dogovorili, a to znači da novu sednicu sa ovom tačkom dnevnog reda zakazujemo posle ove sednice budžeta. Znači, iz proceduralnih razloga ne prihvatamo ovaj predlog za hitan postupak.
Stavljam na glasanje.
Zaustavljam glasanje. Glasalo je ukupno 209 poslanika, za – 14, protiv – četiri, nije glasalo – 191 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje. Glasalo je ukupno 212 poslanika, za – 203, uzdržan – jedan, nije glasalo – osam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice redovnog zasedanja narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je pozvan da sednici prisustvuje Siniša Mali, ministar finansija, sa saradnicima, i to: pomoćnik ministra finansija – Darko Komnenić i savetnik ministra finansija – Ana Jović.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Narodni poslanik Ivica Dačić, tj. ja, predložio je duže vreme rasprave, u skladu sa našim dogovorom sa kolegijuma, odnosno da vreme za raspravu za poslaničke grupe iznosi 10 časova. O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje. Glasalo je ukupno 211, za – 191, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo 18 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, po članu 96. stav 4. Poslovnika.
Pre nego što predlagaču dam reč, obaveštavam vas o sledećem.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Marije Jovanović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je, podnošenjem ostavke, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 86. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabrana narodnom poslaniku Mariji Jovanović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 157. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu.
Takođe, želim odmah da vam kažem da, poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe, radi planiranja naših aktivnosti, naš dogovor sa Kolegijuma jeste da danas završimo pretres u načelu, da u četvrtak bude rasprava u pojedinostima, odnosno o amandmanima i glasanje o rebalansu budžeta i da onda nastavimo u četvrtak ili u petak novu sednicu koja bi bila posvećena Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Pošto smo otvorili raspravu, pitam, odnosno pretpostavljam i siguran sam da će ministar Siniša Mali u ime predlagača uzeti reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Dačiću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici imaću to zadovoljstvo da predstavim rebalans budžeta Republike Srbije, drugi rebalans u ovoj godini.

Ono što želim da vas podsetim je da smo u aprilu mesecu imali prvi rebalans budžeta u martu, aprilu mesecu kada je krenula pandemija korona virusa. Tada smo brzo, efikasno, sa sve obuhvatnim programom uspeli da napravimo rebalans koji nam je dao mogućnost da izdvojimo 5,8 milijardi evra, negde oko 12,5% našeg BDP-a, da izdvojimo za program pomoći i podrške našoj privredi i građanima Srbije kako bi ublažili negativne posledice KOVID-a19.

Kao što se sećate, u tom programu imali smo pet minimalnih zarada koje smo isplatili za preko miliona zaposlenih u privatnom sektoru. Imali smo pomeranje plaćanja poreza i doprinosa u periodu od četiri meseca. Takođe smo isplanirali 200 miliona evra kredita kroz Fond za razvoj, jeftinih kredita upravo za privatni sektor koji im je omogućio da prežive ovu pandemiju korona virusa.

Takođe, izdvojili smo i dogovorili garantnu šemu u iznosu od dve milijarde evra sa poslovnim bankama. Ta garantna šema i dalje se primenjuje i dalje naša preduzeća dobijaju kredite za obrtna sredstva i za likvidnost kako bi ublažili negativne posledice korona virusa.

Takođe smo, ako se sećate, 10% povećali zarade svim zaposlenima u zdravstvu, upravo na takav način našim herojima odajući priznanje, dajući im podršku sa naporima koje imaju u borbi protiv korona virusa.

Izdvojili smo i četiri hiljade dinara, jednokratnu pomoć za naše najstarije sugrađane. Izdvojili smo i građanima Srbije dali po 100 evra, svakom punoletnom građaninu Srbije koji se javio i rekao da mu je ta pomoć potrebna.

Dakle, obećanje koje smo dali sa prvim rebalansom budžeta mi smo u potpunosti ispunili. Ne kaže to ni Siniša Mali, niti bilo ko ovde ko sedi, to kaže MMF i Evropska komisija da je naš program u prvom rebalansu bio pravovremen, efikasan, sveobuhvatan i upravo zbog toga, uvaženi poslanici, Srbija nema taj crni scenario koji imaju neke druge i mnogo razvijenije zemlje od Srbije.

Dakle, mi smo sačuvali naše proizvodne kapacitete. Nama je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu bila 7,3%. Dakle, istorijski na najnižem nivou. Nemate masovnih otpuštanja, nemate ljude koji su ostali bez posla, kao što imate u nekim mnogo razvijenim zemljama.

Ovaj danas rebalans budžeta, drugi koji je pred vama će nam dati mogućnost da upravno nastavimo još jače borbu protiv korona virusa i zato u ovom rebalansu budžeta imate devet milijardi dinara koje smo izdvojili za završetak dve posebne KOVID bolnice, jedna u Kruševcu, jedna ovde u Beogradu. Za to smo izdvojili, kažem, devet milijardi dinara.

Izdvojili smo i dodatna sredstva, i tu ću vam nabrojati danas, za nastavak rekonstrukcije velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja po celoj Srbiji, za nabavku medicinske opreme, za nabavku lekova.

Takođe smo izdvojili i novac da isplatimo i pomognemo našim zaposlenima u zdravstvu sa jednokratnom pomoći od 10 hiljada dinara, kao što je predsednik Vučić i obećao. Dakle, i to je u rebalansu budžeta.

Ali, sa druge strane, vodili smo računa i da kapitalni projekti, da izgradnja, poboljšanje putne, železničke infrastrukture u našoj zemlji takođe nestaje, tako da u ovom rebalansu budžeta imate novac koji je neophodan i za završetak obilaznice oko grada Beograda, za nastavak radova na Moravskom koridoru, na auto-putu Preljina-Požega. Dakle svi oni infrastrukturni radovi nastavljaju i novac u rebalansu budžeta za to je obezbeđen.

Kada pogledate stopu rasta naše ekonomije, veoma mi je važno da napomenem da smo mi do kraja godine po projekcijama koje imamo, najbolji u Evropi. Dakle, broj jedan smo u Evropi u ovom rebalansu budžeta. Stoga, aktivnosti koje sam nabrojao dovešće do toga da nam stopa rasta bude minus jedan ili ono što očekujemo, pošto je ovo konzervativna stopa rasta koju smo stavili u rebalansu budžeta, da će biti oko minus 0,6 ili minus 0,7%. Najmanji pad u Evropi, najbolji rezultat u Evropi, to je zasluga svih građana Srbije.

Ja sam danas imao priliku da pokažem, hoću i vama pa ću samo ukratko da se osvrnem dalje na detalje oko rebalansa budžeta, da vam pokažem nešto što je za vas veoma važno, što je za građane Srbije veoma važno. Sa ovim rebalansom budžeta za koji smo inače dobili saglasnost MMF-a, taj rebalans budžeta nas usmerava i ka realizaciji projekta „SRBIJA 2025“. Kao što znate, taj projekat je podrazumevao i podrazumeva 14 milijardi evra dodatnog novca za ulaganje u infrastrukturu. Upravo glavni pokretač rasta i razvoja naše ekonomije, razvoja naše privrede, rasta našeg BDP i jesu te domaće investicije. Videćete kada budemo ovde razgovarali za par nedelja o budžetu za 2021. godinu da ćemo imati rekordan iznos kapitalnih investicija u 2021. godini.

Šta to znači? Evo, pogledajte ovaj grafikon MMF, kumulativni rast Republike Srbije u odnosu na, ovde su sve zemlje Evrope, a ovo crveno, dame i gospodo, je Republika Srbija. Dakle, projektovan rast naše ekonomije od strane MMF u naredne tri godine je apsolutno najveći.

Da ne kažu neki „zli jezici“ samo je MMF, evo Evropska komisija. Pogledajte sve zemlje u Evropi, kumulativni rast u naredne tri godine, opet dominira naša zemlja.

Neko će reći: „Pa dobro, nemojte da gledate kumulativni rast“. Hajde da pogledamo prosečan rast koji ostvarujemo 2020, 2021, 2022. godine. Kaže MMF opet, evo ovo crveno ovde je Srbija. Opet je Srbija najbolja. Šta kaže Evropska komisija? Kaže: „Opet prosečan rast koji je projektovan u naredne tri godine apsolutno Srbija je lider u Evropi“.

Zašto vam ovo govorim? Govorim zbog toga što smo, uvaženi poslanici, pokrenuli reforme, još predsednik Vučić kada je bio predsednik Vlade 2014. godine, prošlo je nekoliko teških godina, a mi smo tu fiskalnu konsolidaciju na pravi način završili. Četiri godine za redom, do kraja prošle godine imali smo suficit u budžetu. Upravo taj suficit, te teške reforme kroz koje smo prošli i dovele su nas do toga da ove godine se na pravi način nosimo sa krizom koja je izazvana korona virusom, da država Srbija najveći teret te krize preuzme na sebe. Dakle, potpuno opravdanje teških reformi kroz koje smo prošli i da danas u ovom trenutku pričamo o našoj zemlji kao lideru po stopi rasta i po projekciji i Evropske komisije i MMF, kao apsolutnom lideru za naredne dve godine.

Dakle, to je veoma važno napomenuti i to pokazuje koliko je ekonomska politika koju sprovodi Vlada Republike Srbije opravdana, na pravi način definisana i usmerena upravo ka rastu naše ekonomije. Nemojte da smetnete sa uma, to nije tema za rebalans, tema je za budžet za 2021. godinu, ali nemate mnogo zemalja u svetu koje će ići sa povećanjem penzija u doba korone.

Da vas podsetim, po „švajcarskoj formuli“ od 1. januara penzije u Republici Srbiji će porasti za 5,9%, minimalne zarade rastu za 6,6%. Imaćemo i povećanje zarada u javnom sektoru. Dakle, i pored korone i pored ove najveće ekonomske krize takođe razmišljamo o podizanju životnog standarda građana Srbije.

Naravno, da ne zaboravimo, cilj je „SRBIJA 2025“, prosečna plata 900 evra, prosečna penzija preko 430 evra. Upravo sa ovakvim povećanjima, ni na koji način ne ugrožavajući makroekonomsku stabilnost, mi ćemo taj cilj i ostvariti.

Kada je rebalans budžeta u pitanju, ukupni prihodi projektovani su na nivou od 1291,4 milijarde dinara. Rashodi u visini od 1774,4 milijarde dinara. Dakle, imamo deficit od 483 milijarde dinara. Apsolutno deficit koji ni na koji način ne ugrožava našu makroekonomsku stabilnost. Dakle, u proseku smo EU. Imate zemlje kao što je, recimo, i to ćemo tokom rasprave, podeliću te informacije sa vama, kao što je Velika Britanija, čiji projektovani deficit je 16,5%. Francuska, Španija, sve one imaju mnogo veće projektovane deficite.

Za vas kao poslanike veoma je važno da taj broj, iznos, utvrdite i, takođe, uporedite sa učešćem javnog duga u BDP-u, apsolutno i projektovanim budžetom, odnosno rebalansom budžeta, taj iznos neće preći 60%. Dakle, učešće javnog duga u BDP neće preći taj Mastriht definisan nivo od 60% što znači da smo apsolutno u stabilnom finansijskom položaju, a sa druge strane, naša stopa rasta, odnosno najmanji pad u Evropi, dovoljno govori koliko su opravdane mere bile koje smo primenili.

Ono što mi je veoma važno za vas, ako niste u detalje čitali ovaj rebalans budžeta, dakle, u ovom rebalansu, osim završetka i opremanja dve posebne Kovid bolnice, izdvojena su sredstva za Institut za majku i dete, za Tiršovu, za Dedinje 2, GAK Narodni front, Institut za infektivne i tropske bolesti, za bolnice u Aranđelovcu, Prokuplju, Loznici, Leskovcu, Vrbasu, Pirotu, Kikindi, Vranju, Smederevskoj Palanci, kao i za Klinički centar Vojvodine. Rebalansom ovog budžeta, takođe, dodatni novac je izdvojen za domove zdravlja Novi Sad, Valjevo, Veliko Gradište, Vrnjačka banja, Majdanpek, Mladenovac, Osečina i Ub.

Dakle, kao što sam rekao na početku svog obraćanja, ovaj rebalans budžeta usmeren je ka tome da dodatno ojačamo naše kapacitete u zdravstvu, kako bi se na pravi način izborili sa pandemijom korona virusa. S druge strane, kao što sam i rekao, imamo i 10.000 dinara jednokratne pomoći za svakog zaposlenog u zdravstvu, kako bi na pravi način njih podržali u ovoj borbi.

Jedan podatak od svih brojki o kojima ćemo danas diskutovati. Izdvojili smo i dodatnih 5,1 milijardu dinara za subvencije u oblasti poljoprivrede, dakle, veoma važno. Ovde čak imam i grafikon koji ću vam pokazati kasnije, kako subvencije iz godinu u godinu za naše poljoprivredne proizvođače rastu, evo, čak i u doba korone, čak kada je najveća ekonomska kriza u svetu u toku, mi smo našli mogućnost da izdvojimo onima za koje smatramo da je pomoć najpotrebnija.

Dakle, pred vama je ovaj rebalans budžeta. Apsolutno smo ostvarili svoj cilj za ovu godinu, održali smo makroekonomsku stabilnost. Jedan samo podatak, razmislite i sami, kakav nam je kurs tokom ove godine, kurs dinar - evro uopšte se promenio nije, iako bi neko očekivao u doba najveće krize da imate neke poremećaje i na deviznom tržištu, upravo to je još jedan pokazatelj koliko nam je situacija stabilna i na koji način je država reagovala kada je kriza u pitanju, da ne kažem ništa i o nivou inflacije.

Dakle, inflacije se pomerala nije, 1,5% do 2% u proseku, tako da smo maksimalno učinili kada je stabilnost našeg sistema u pitanju, maksimalno smo podigli, da kažem, i kredibilitet naše države. Kada je bilo najpotrebnije država Srbija, Vlada Republike Srbije bila je tu, svako obećanje koje smo dali i ispunili smo.

Zato vas pozivam da podržite i ovaj rebalans budžeta, da dodatno ojačamo naše zdravstvene kapacitete, da isplatimo i ovu jednokratnu pomoć našim zdravstvenim radnicima i da nastavimo da radimo i da gradimo našu Srbiju. Hvala puno.

Hvala, gospodine ministre.
Pozivam predsednike ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da se jave za reč.
Da li izvestioci Odbora žele? Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, javila sam se kao ovlašćeni predlagač Odbora za finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, zato što smo juče imali sednicu Odbora, na kojoj je ministar izložio predlog ovog drugog rebalansa koji u ovoj godini razmatramo.

Na sednici kada se razmatraju rebalansi budžeta i budžeti za sledeću godinu, pored ministra, koji je predlagač ispred Vlade Republike Srbije, prisustvuje i Fiskalni savet, odnosno predsednik i članovi Fiskalnog saveta, koji daju svoju ocenu na rebalans, odnosno na predlog budžeta. Obično su te sednice jako posećene kada su u pitanju ove teme, zato što Fiskalni savet uvek radi jednu malo dublju analizu, pri kojoj daje neka svoja stanovišta kako vidi određene pozicije u samom rebalansu, ali i kako vidi određena ekonomska okruženja.

Mnogo puta smo mi na sednicama odbora imali različite stavove u odnosu na analize Fiskalnog saveta, pa se tako dešavalo i sada, a to je da, pre svega, profesor Pavle Petrović, uz dužno poštovanje, koji uvek negde pokušava da podiže lestvicu kada je u pitanju ekonomija i finansijska stabilnost Republike Srbije, negde je uvek protiv kada je u pitanju povećanja plata u državnim organima, kada su u pitanju određena davanja, za koja on ne vidi ciljano, odnosno strukturnu promenu, kao što su delovi investiranja u društvu u bilo kom segmentu. Tako je on u svojim ocenama uvek navodio da treba da ulažemo i u zdravstvo i u obrazovanje i u zaštitu životne sredine i u povećanje penzija, ali onaj deo kada kažete da država mora zaista da adekvatno odgovori na pandemiju, i to je davanje ne samo privatnom sektoru kroz minimalne lične dohotke, nego i povećanje plata u državnom sektoru i kada je bila ta mera, socijalna, koja se odnosila na 100 evra svakom građaninu Republike Srbije, onda je vrlo skeptičan i protivi se ovakvim merama.

To je ono što je, u stvari, bila ideja i ministra i članova Odbora, da pokažu da ipak takve mere daju rezultate, bez obzira što negde možda kroz ta ekonomska istraživanja i te brojke, negde oni ne vide rezultate svega toga. Međutim, kada pogledate izveštaje MMF-a, Svetske banke, Evropske komisije, ipak te mere su dale adekvatne rezultate.

Kada danas pogledate, recimo, izlaganje direktorke MMF-a, vodećih ekonomista Amerike, koji traže da država adekvatno reaguje, shvatili su da je kasno reagovano na pandemiju, da je u stvari Srbija jedna mala država koja je sprovela svoje ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, u datom trenutku reagovala adekvatno, odslušala potrebe građana, privrede, što je najvažnije, baš onda kada smo kao država bili zatvoreni zbog naleta pandemije korone, odnosno Kovida-19 i da je sa takvim merama dala adekvatne rezultate.

Zato mi danas imamo najmanju stopu pada privrednih aktivnosti. Zato ćemo imati i najbolju stopu rasta kada su u pitanju određeni kvartali. Zato spremno dočekujemo sledeću godinu, koja treba da bude godina oporavka za sve države, ali tako i za nas. Zbog toga i ovi grafikoni koji pokazujete i koji su u stvari projekcija svih međunarodnih finansijskih institucija, zaista imaju svoj osnov.

Ono što pokazuje veliku skepsu i Fiskalnog saveta i nekih opozicionih lidera o tome da se Srbija ne nalazi na nekom dobrom putu, u stvari, pokazuje da neki ljudi još uvek žive u prošlosti, ne shvataju šta je potreba društva danas uopšte, zašto je potrebno da sarađujemo i kao privreda i kao društvo na adekvatnom nivou, zašto treba slušati potrebe građana svakodnevno i zašto treba donositi ovakve mere promptno, na određeni način, u saradnji sa svim relevantnim subjektima u društvu.

Zbog toga smo mi juče na sednici Odbora prihvatili ovakav predlog rebalansa budžeta, jer mislimo da je to dobro za sve građane. Hvala.

Zahvaljujem.
Kao što sam pozvao predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike da se prijave, reč ima Milorad Mijatović, SDPS.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani saradnici gospodina predsednika, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo drugi rebalans budžeta za 2020. godinu. Međutim, ja budžet za 2020. godinu, prvi rebalans i drugi rebalans gledam kao jednu celinu i odmah mogu da kažem - to je jedna konzistentna celina. Zašto? Zato što se u svakom pogledu predviđanja koja su data ostvaruju. Naravno, voleo bih da je budžet za 2020. godinu u svom početnom stadijumu i tada ne bismo govorili o deficitu budžeta. Potpuno sam siguran da bismo govorili o suficitu budžeta. Međutim, kao i sve zemlje, Srbiju je zahvatila pandemija Kovida-19 i mi smo imali prvi rebalans u aprilu 2020. godine.

Gospodine ministre, želim da naglasim da je Vlada sa prvim rebalansom postigla izvanredne rezultate, dala je pravilan, efikasan odgovor na početak Kovid pandemije. Na taj način je uradila dva cilja koja su postala strateški ciljevi Vlade Republike Srbije, a to je spašavanje života građana Srbije i spašavanje ekonomije Srbije i jedno i drugo za Srbiju je veoma važno.

Ono što želim da naglasim, i to ne može niko da nam ospori čak ni u zemlji, a i van zemlje, ostvarili smo veoma dobre rezultate. To se ogleda u činjenici da imamo najmanji pad BDP. On iznosi jedan ili 1,5% kako to nama predviđa MMF.

Ono što je možda apsurdno jeste ovde je pad uspeh. Zašto? Zato što je to najmanji pad od svih zemalja našeg okruženja, svih zemalja Evrope i mnogih zemalja sveta. To je Srbija uspela samo zahvaljujući činjenici da smo imali konsolidovane finansije, a to je upravo ono što smo činili od 2014. do 2017. godine, to nam je dalo mogućnost da možemo dati pravovremene i efikasne odgovore na ovu krizu koja nam se desila.

Da počnemo od zdravstva. Znate, niko nije predvideo ovu pandemiju i moram reći da su svi u samom početku bili zatečeni onim što se počelo dešavati. Da vam ne govorim da sam čitao mnoge analize i svi su rekli – da, to će trajati dva, tri meseca i čak jedan ozbiljan institut iz neke azijske zemlje je rekao da će poslednji slučaj Kovida u Srbiji biti 9. avgusta. Sada, molim vas je 10. novembar, mi imamo najveću stopu u trećem piku, u trećem talasu.

Znate, to je ono što je sve nezahvalno prognozirati i ide velika neizvesnost. Ona neće biti samo 2020. godine, ona će biti 2021. godine i zato Vlada Republike Srbije, kao odgovorna Vlada koja vodi računa i o građanima Srbije i o svojoj ekonomiji, mora unapred predvideti sva dešavanja koja će biti u narednom periodu.

To što smo pet koma nešto milijardi evra u suštini ubacili u ekonomiju Srbije značilo je da imamo najmanju nezaposlenost. Ona je 7,5% jednocifrena. Pogledajte koliko zemalja ima višecifrenu nezaposlenost, Srbija je na 7,5%. To je veliki rezultat.

Drugo, redovno se isplaćuju penzije. Molim vas, bez smanjenja. Redovno se isplaćuju plate, takođe, bez smanjenja. Mnoge zemlje su to smanjile, mi to nismo uradili.

Možda najveći rezultat, koji moram spomenuti, a to je da nismo smanjili kapitalne investicije. Naprotiv, u vreme ove krize Srbija, zahvaljujući onome što je uradila od 2014. do 2017. godine, je nastavila kapitalne investicije, mislim na autoputeve, mislim na železnicu i samom tom činjenicom mislimo o budućnosti, jer budućnost je nešto o čemu moramo razmišljati. Korona će proći, a Srbija mora živeti. To znači da sačuva ekonomiju i da nastavimo dalje svoj život.

Znate, puno sredstava se ulagalo u zdravstvo, to je nege 0,6% BDP, opremanje bolnica, ali ja neću ići na opremanje bolnica i stvaranje novih kliničkih centara, hoću da govorim koji su troškovi lečenja i opreme za pandemiju Kovid-19. Molim vas, država Srbija je došla skoro na milion i po ljudi koji su testirani PCR testovima. To su veoma skupi testovi. To je četvrtina građana Srbije. Nađite i jednu Vladu, čak mnogo bogatijih zemalja, koja je izdvojila toliko sredstava da svi građani mogu da se testiraju, a i oni koji su bili pozitivni da se besplatno leče u bolnicama. To znači da imamo opremljene bolnice, da imamo respiratore, da imamo adekvatne lekove. To košta. Odmah da naglasim, Srbija je siromašna zemlja, nemojmo se zavaravati da imamo isuviše veliki BDP ili da imamo neki ćup iz kojeg možemo stalno vaditi sredstva. Možemo trošiti samo ono što je zarađeno i nešto što se zadužujemo. Naravno, svako zaduživanje ima i svoje granice, a o tome ću govoriti kasnije.

Naime, ono što je ovog trenutka najvažnije, a to je zdravlje građana Srbije, ubrzano završavamo dve kovid bolnice, jednu u Zemunu i jednu u Kruševcu i još oprema ostalih bolnica. Znate, to iznosi negde oko 200 miliona evra, ne mala sredstva.

Tačno je, zadužujemo se, zaduženje nije malo i ono je sada 57,7% BDP i to je 26,6 milijardi, ali naš budžetski deficit iznosi 483 milijarde dinara, negde je to 8,75 BDP ili opšta država ide 8,9%.

Naravno, Vlada naše države, predsednik države Aleksandar Vučić, mi kao koalicioni partneri najveće stranke smatramo da je čuvanje života građana, kao i održavanje ekonomije prvi prioritet i da se ne treba uopšte zabrinjavati ako ovo zaduživanje ide ovako kako ide. Mi smo tu uveli i jednu crvenu liniju. Ta crvena linija je da imamo ograničenje da se ne možemo zadužiti više od 60% BDP. To je ona linija koju prognozira Mastriht, a moram reći da mnoge druge zemlje, znatno razvijenije od nas, se mnogo više zadužuju, to čak ide preko 100, 150%, ali mi ostajemo na ovom nivou do 60% BDP.

Imali smo i ranije, ako se dobro sećam, a ja se dobro sećam, jer pratim sve naše budžete od 2012. godine vrlo pomno. Bili smo mi na 76%, a moram da naglasim da smo dobrom politikom, stabilnom politikom došli u januaru 2020. godine na 53%. Upravo tih 53% gde smo bili i sada 57,5% je taj rezultat koji smo postigli finansijskom konsolidacijom, što nam je dalo mogućnost da sada uspešno odgovorimo na ove izazove, a izazovi su kao što znate za državu Srbiju veoma veliki, veoma značajni i upravo to što mi želimo da naglasimo ovog trenutka.

Ovaj rebalans, drugi rebalans, smatram kao jedan međukorak, međukorak ka budžetu 2021. godine. Taj budžet očekujemo vrlo brzo. Vi ste ga već najavili i, naravno, tu su već rečene neke stvari o kojima možemo i sad u ovom trenutku razgovarati. Lestvice za budžet 2021. godinu su visoko podignute, to moramo reći građanima Srbije. Zašto to kažem? Procenjujemo da će rast BDP biti 6% procenata. To nije malo. Pazite, mi nemamo veliki pad pa da imamo nisku osnovicu pa da bi sad mogli naglo otići gore. Srbija je uspela da taj pad BDP smanji. Neko kaže zbog strukture naše privrede.

Jeste činjenica da mi imamo veliki udeo poljoprivrede, da je poljoprivreda ovog puta ove godine dobro ponela, ali tu imamo i strane direktne investicije, tu imamo onu industriju koja je počela da daje rezultate, a to je ono što smo stalno insistirali da dolaze strani investitori i te strane direktne investicije, čak i u ovo teško vreme, kada su mnoge zemlje kresale svoje budžete u prvih devet meseci, kod nas je negde 1,9 milijardi evra. Znači, mnoge zemlje veruju u Srbiju, veruju u stabilnost njene ekonomije i spremni su dalje da ulažu, a to znači da ćemo ići napred.

Rast penzija je 5,9%, veliki rast. Odmah da vam kažem veliki rast. Naravno, ja sam pripadnik Socijaldemokratske partije, zalažem se da penzioneri i oni zaposleni mogu pristojno da žive od svojih plata. No, mi smo insistirali na švajcarskoj formuli. Ta švajcarska formula, iako smo imali pad u ovoj godini, daje veoma visok rast od 5,9%. To je dobro. Zašto to naglašavam? Zato što mi imamo parametre kojih se držimo da bismo imali održive finansije, jer negde penzije su sada na 10,5% BDP. Taj maksimum je 11% BDP. Znači, postoji prostor da imamo održivi penzioni fond i da penzioneri budu sigurni da će u narednoj godini povećane penzije sigurno biti isplaćivane kao i sada. Razgovarao sam sa mnogo penzionera i oni se zalažu da li je moguće da se ponovo vrati iz dva dela, ali to je stvar tehnike, a nekom i tehnika znači mnogo.

Dalje, vi ste najavili rast plata u javnom sektoru. Nema procenta, ne bih ja o njemu pričao, ali bih samo molio da koliko je moguće tu bude selektivan rast i to da najviše imaju ljudi koji su u zdravstvu i oni podnose najveći teret ove krize, zatim ljudi koji su u obrazovanju i naravno sektor bezbednosti, mislim na vojsku i policiju, koji je na udaru u ovom trenutku krize Kovid 19.

Plate imaju takođe svoje sidro, svoje ograničenje, to je 9%% BDP. One su trenutno na negde 9,5, dobro postoji tolerancija i ne bih ja tu baš bio suviše striktan, iz prostog razloga da ne budu 15%, tada je to znak za zabrinjavanje i za uzbunu. Ovako, mislim da to možemo izdržati.

Kao socijaldemokrata i kao Socijaldemokratska stranka veoma podržavamo i pozdravljamo rast minimalne cene rada. On je 6,6% i znamo šta znači minimalna cena rada, ona povlači i druge plate naviše, jer to je ono za šta se zalažemo. Tu podržavam socijalni dijalog, razgovore između sindikata i poslodavaca i naravno očekujem, čak i ako je kriza, a krize su uvek izazov, da imamo negde taj prvi cilj, a to je da minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Očekujem da ćemo u narednom periodu u socijalnom dijalogu zajedno sa sindikatima i poslodavcima doći do tog rešenja.

Kažem i naglasio sam, Socijaldemokratska partija se uvek zalaže za bolji život građana, ali ne na lažnim obećanjima, ne na nečemu što se zove populizam, već na ostvarenom dohotku i da nema da se deli ono što nije zarađeno. To je veoma bitno, vi možete lako obećati mnogo toga, čak neko vreme i ispuniti, a onda se zadužiti i na kraju doći do situacije da to ne možete isplaćivati.

Rekao sam 2021. godina je zaista neizvesna, teško je predvideti šta će se dešavati i oko Kovida 19 i oko ekonomije. Znajući da je Vlada Srbije odgovorna, odgovorna prema građanima, iskrena, ja očekujem da ćemo imati prave odgovore na sve izazove koji će biti u narednom periodu. Znate, Srbija nije pusto ostrvo, Srbija je deo Evrope, deo sveta i sve što se tamo dešava to se prebacuje na našu zemlju.

Pozdravljam vašu odluku da vi razmišljate o provođenju Agende 2025, Srbija 2025 o rastu plata. Mi smo došli sa prosečnom platom na 500 evra. Međutim, ja bih, gospodine ministre, vas podsetio na Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja. Agenda 2030 je u korelacijom sa Agendom 2025 i možda u tom pogledu ja očekujem da ćete vi u budžetu za 2021. godinu odvojiti znatna sredstva i za realizaciju Agende 2030, mislim i na zaštitu životne sredine, mislim na mnoge stvari o kojima govorimo.

Naravno, ima još mnogo pitanja na koja moramo dati odgovore. Nisu lagani, a ova Vlada, prethodna Vlada i prethodne vlade su se susretale sa mnogim izazovima. Jedan od tih izazova bile su socijalne karte. Predsednica Vlade je u svom ekspozeu rekla da će ova Vlada doneti socijalne karte, a isto tako bih vas podsetio i na Zakon o platama. Zašto? Znam da je to krupan zalogaj, ali to će nam dati one linije, one crvene linije kako i gde se možemo ponašati jer smo uspeli naše finansije da sredimo, da sa njima upravljamo, da nemamo više nekih iznenađenja, a kada završimo ove poslove bićemo u znatno boljoj situaciji.

Želeo bih da naglasim još jednu činjenicu. Jeste da imamo nezaposlenost 7,6%, međutim, u Srbiji negde 250 hiljada ljudi radi u tzv. neformalnoj ekonomiji. Ti ljudi žive, tu pre svega mislim na slobodne umetnike, na estradu, ugostiteljstvo, one koji se bave prodaja, sindikalnim prodajama, i oni su ostali bez prihoda. Do sada su živeli, neki dobro živeli, ali su sada došli zbog ovih ograničenja u tešku situaciju.

Sama činjenica kaže da smo mi u turizmu ove godine izgubili milijardu evra. To su za Srbiju ogromna sredstva. Međutim, siguran sam da ćemo mnoge izazove već uspeti da rešimo u budžetu za 2021. godinu.

Pri kraju mog izlaganja pozivam građane Srbije da poštuju sve mere u vezi Kovida 19 i da naglasim da će SDPS kao koalicioni partner SNS podržati ovaj rebalans, stati iza njega, a da ćemo oko nekih pitanja koja sam i u svom izlaganju spomenuo govoriti i za budžet 2021. godine, gde ćemo zajedno razgovarati. Hvala.