Zahvaljujem.
Sledeći, reč ima narodni poslanik Vladica Maričić.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama rebalans budžeta za 2020. godinu i taj rebalans sadrži deficit, ali o deficitu budžeta, kao posebnoj pojavi nezavisno od suficita u prethodne četiri godine može da govori samo onaj koji nema ispravne ciljeve prema ovom budžetu, zato što se fiskalni ciklusi nikada ne sagledavaju u jednoj godini, nego u nekoliko godina.

Nama je upravo suficit iz prethodne četiri godine omogućio da u ovoj godini imamo deficit, a deficit imamo iz dobro poznatih razloga, zbog Korona krize i vidimo da je već trošak Korona krize zaključno sa 30.9.2020. godine, za našu zemlju iznosio 550 milijardi dinara, a da će do kraja ove godine ukupni trošak Korona krize iznositi 690 milijardi dinara, što je ukupno 12,5% našeg BDP.

Upravo Srbija je borbu protiv Korona krize, ovako uspešnu kako je vodila tokom marta, aprila, maja meseca i kako je sada vodi, otpočela još 2014. godine, kada je ušla u ekonomske i fiskalne reforme, jer da tada, a podsećam, nasledili smo javni dug sa udelom od 78% u BDP-u, da tada nismo ušli u reforme i obaranje javnog duga koji smo do kraja 2019. godine, oborili na 48% BDP-a, mi danas ne bi mogli da izdržimo ovaj deficit budžeta, mi danas ne bi mogli da govorimo o tome da ćemo ovu godinu završiti sa deficitom, odnosno sa javnim dugom u kojoj BDP učestuje sa manje od 60%.

Više kolega pre mene je govorilo za mastrihtski kriterijum od učešća javnog duga od 60% u BDP-u. Nemačka je bila glavni promoter mastrihtskog sporazuma i fiskalne stabilnosti unutar Evropske monetarne unije, danas ta Nemačka ima 79% učešća javnog duga u BDP-u. O drugim državama koje su unutar evro zone, neću ni da govorim. To je preko 100%, kada su u pitanju Francuska, Italija, Španija i to je preko 200%, kada je u pitanju Grčka.

Ciljevi naše fiskalne politike u 2020. godini su usklađeni sa ciljevima Vlade Srbije, proklamovanim na prethodnoj sednici kada smo Vladu i izabrali, a ciljevi jesu očuvanje zdravlja ljudi i između ostalog i očuvanje ekonomske i privredne stabilnosti naše zemlje.

Da nismo u borbu za očuvanje zdravlja ljudi, odnosno poboljšanja kvaliteta našeg zdravstvenog sistema krenuli još 2014. godine, kada je pokrenuta rekonstrukcija, izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš u šta je uloženo oko 50 miliona evra, da li bi Niš i cela južna Srbija mogli onako uspešno da se odupru prvom talasu Korona krize? Naravno da ne bi.

Ja podržavam predlog i u danu za glasanje ću glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre finansija, dozvolite da kažem da ste potpuno u pravu danas kada ste rekli da nije bilo onih mera kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, ne bi osetili boljitak ovih godina i to ste potpuno u pravu. Vi to znate kao jedan od najbližih saradnika gospodina Aleksandra Vučića.

Dozvolite mi već kada ste to rekli, da kažem da su upravo one mere, ne samo finansijske, nego na svim oblastima društveno ekonomskog života se zasnivale na programu Vlade iz 2014. godine ili ekspozea koji sam ja iz dan u dan ovde citirao u ovom Visokom domu.

Znam da me slušaju politički protivnici, to je najtransparentniji, najsveobuhvatniji, najkvalitetniji, najprecizniji i sad dodajem najrealizovaniji ekspoze od prvog ekspozea Prote Mateje Nenadovića do Aleksandra Vučića.

Dakle, najbolji ekspoze. Zašto? On je bio toliko precizan da je iz svake oblasti društvenog i ekonomskog života do utančina izanalizirao stanje i dao predlog mera koje su bile i bolne za izlazak iz krize.

Dozvolite, kada smo danas o tome govorili, samo dva podatka da dam. Za tri godine, dok je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić otvoreno je 138 km autoputeva, obnovljeno je 480 km državnih puteva, izgrađeno 360 km lokalnih puteva, rehabilitovano i sagrađeno 311 mostova. Obnovljeno 360 škola, bolnica, domova zdravlja u 130 gradova Republike Srbije. Kasnije dolazi Ana Brnabić i nastavlja modernizaciju Srbije koja je sada, da nije Kovida, a bez obzira što je i Kovid situacija vrlo teška ulazimo u proces ubrzane modernizacije Srbije. Vi to bolje znate nego mi gospodine ministre.

Dozvolite da kažem da je danas pred nama rebalans budžeta Republike Srbije za 2020. godinu najvažnijeg dokumenta naše zemlje u ovoj godini. Tokom aprila gospodine ministre, ove godine je usvojen prvi rebalans budžeta Republike Srbije za ovu godinu. Taj rebalans budžeta iz aprila ove godine je bio od vitalnog značaja za građane i državu Srbiju u celini.

Zašto je bio od vitalnih interesa za sve nas građane, a i za državu Republiku Srbiju? Upravo zato jer nam je on omogućio operacionalizaciju, program ekonomskih mera u vreme borbe protiv Kovida koje smo doneli, a koje ste vi gospodine ministre jedan od autora tih mera.

Ono što je vrlo bitno one su donete na vreme, one su bile sveobuhvatne kako ste rekli, ali da su bile sveobuhvatne, da su bile efikasne, a da nisu na vreme ne bi urodile plodom. Sva tri elementa gospodine ministre ste u pravo vreme doneli i to je rezultiralo ovim o čemu danas govorimo.

Dozvolite da kažem šta to znači? Znači očuvanje zdravlja i zaštite života naših građana i mi smo to uspeli zahvaljujući upravo ovim merama. Omogućio nam je neometano finansiranje negativnih ekonomskih posledica izazvanih pandemijom po privredu i po naše građane u celini.

Mi danas raspravljamo o drugom rebalansu za 2020. godinu i sa ovim rebalansom predviđen je ukupni prihod za 2020. godinu, kako ste videli, gospodo narodni poslanici od 1.291,4 milijarde dinara i rashodi od 1.744,4 milijarde dinara.

Ono što je važno, a to je da ovim rebalansom su dobijena sredstva osigurana za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane Korona virusom. To je zaista precizno, vrlo precizno izdefinisano. Za dodatno opremanje kovid bolnica, kako su kolege poslanici i danas rekli, u Beogradu i Kruševcu, za nabavku lekova i sanitetskog materijala, za povećanje finansijskih sredstava za isplatu Republičkom fondom, zdravstvenog osiguranja za nabavku opreme i lekova u cilju sprečavanja i širenja bolesti i obezbeđivanja kvalitetnijeg zdravstva za sve naše građane i na koncu za kapitalne projekte za realizaciju u ovoj vrlo teškoj situaciji za koju je osigurana, kako ste i rekli, 5,1 milijarda, itd.

Produženo je sprovođenje programa mera ekonomske pomoći. To je izuzetno precizno napravljeno i u pravo vreme, a to znači dodelu subvencija za podršku radu, hotelskoj našoj industriji. Održavanje državnih puteva, izgradnja autoputeva, nije se stalo sa tim, direktno podsticanje u poljoprivredu preko pet milijardi itd. Ono što je vrlo važno, u pravu ste gospodine ministre finansija danas kad ste rekli, a to je da nema mnogo zemalja u svetu razvijenijih od naše Srbije koje imaju ovako značajan program ekonomskih mera u vreme pandemije. Zaista, i to su izvanredni rezultati, a to je zbog toga što su mere bile efikasne, pravovremeno i sveobuhvatne sve ono što ste vi naglasili. Od ova tri elementa svaki da je pojedinačno jedan izostao ne bi uspeli.

I, program ekonomskih mera imao je dva cilja. Da pomogne našoj privredi, zašto nam se zahvaljuju privrednici u vreme pandemije, pogotovo u privatnom sektoru, i našim građanima da zadrže radna mesta i plate što su u najvećem delu zadržali i radna mesta i plate što su u najvećem delu zadržali i radna mesta i plate. Da nije bilo pravovremeno ne bi to zadržali, da nisu bile efikasne ne bi to zadržali.

Dozvolite da kažem i ovo. Projekcija privrednog rasta za ovu 2020. godinu revidirana je naviše za minus 1,8 na minus 1% što predstavlja jedan od najboljih rezultata u Evropi. Ja smatram da će on biti oko nule. Možda i pozitivnije. To je moje mišljenje i videćemo da li ću biti u pravu.

Da nismo doneli ove mere podrške našoj privredi, stanovništvu BDP bi 2020. godine iznosi bi za minus pet posto, to je ta dobit dame i gospodo, gospodine ministre one pravovremene, sveobuhvatne mere koje su donesene, a čiji ste, moram reći vi autor.

I na koncu, moram malo da se osvrnem na naše političke protivnike. Ne mogu da shvatim one koji svakodnevno bagateliziraju uspeh zemlje u ovako teškoj kovid situaciji.

Evo, na primer, Siniša Kovačević, potpredsednik Vuka Jeremića, svakodnevno satanizuje predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove saradnike. Siniša Kovačević, potpredsednik Vuka Jeremića rekao je za Aleksandra Vučića, ali voleo bih da Olja Bećković ovo sluša, jer ona tvrdi da ovo niko nije izgovorio ovakve stvari. Da je citiram – burek kurir debeljka, završen citat. Da li možete shvatiti šta je taj čovek, navodno intelektualac, izgovorio. Debeljko je prof. dr Vojislav Šešelj. Znate zbog čega je debeljko? Koju bolest ima? Sram da ga bilo, ološ jedna ljudska. To je taj Siniša Kovačević, to je izrekla Olja Bećković, slušajte mene, citat, dan i mesec kad je izrekao ovu bestijalnu laž.

Zatim, citiram – da nema emocionalni odnos prema narodu, a imate vi gospodine Kovačeviću? Pa, jeste vi ove mere doneli? Jeste pomogli sa 100 evra narod? Jer branite u Kovid situacije narod, da vi umesto da se borite protiv Kovida zagovarate zajedno sa delom intelektualaca da bude što više mrtvih. Sram nek vas bude.

Nadalje, da je do juče, citiram - klao goveda, kako on kaže, završen citat, te da je kuga, završen citat, pretio da će da bije Vučića i njegove saradnike, citiram - ja ću da ih bijem, i dodao - mi treba da ih bijemo na svaki način, završen citat. I to ponavlja tri puta. Pa, dođi meni, gospodine Siniša, pa se sa mnom bij, na sred ulice, kukavico jedna. Da niste kukavica ne bi ovo izgovarali.

Ovakve i na koncu je rekao bez stida i bez srama, da je Aleksandar Vučić izdajnik. Za ove reči, gospodo narodni poslanici, zadržaću vas nekoliko minuta.

Sada, ovakve neistine, gnusne laži i izmišljotine mogao je izreći samo neko ko nema nimalo ljudskosti, nimalo morala, nimalo poštovanja ili neka obična pijanica ili, kako moji građani, sugrađani i meštani kažu - jedna obična ispičutura.

Gospodine Kovačeviću, potpredsedniče Vuka Jeremića, kada ste rekli to za Aleksandra Vučića, Aleksandar Vučić nije ništa izdao i pre dok nije bio na vlasti i sada dok je na vlasti. Izdali ste, gospodine Kovačeviću, vi i vaš predsednik Jeremić, a evo i argumenata. Vi ste gospodine Siniša Kovačeviću i vaš predsednik, gospodin Vuk Jeremić, a i gospodin Đilas, a u Evropi Đilaš. Zašto Đilaš? Zato što ima dva pasoša. Kada je za Srbiju Đilas, a kada ide u Evropu Đilaš. Evropski da deluje. Vi ste gospodine Kovačeviću zajedno sa njima razbijali Saveznu Republiku Jugoslaviju i stvarali SCG. Je li tako poštovani građani Republike Srbije, je li tako poštovani narodni poslanici?

Nadalje, vi ste gospodine Kovačeviću, potpredsedniče Vuka Jeremića, zajedno sa Vukom Jeremićem, zajedno sa Đilasom uništili i tu SCG, Srbiju i Crnu Goru. Je li tako gospodo narodni poslanici? Je li tako gospodo građani Republike Srbije? Vi ste gospodine Kovačeviću, zameniče ili potpredsedniče Vuka Jeremića, zajedno sa koalicionim partnerima izmestili namerno rešavanje pitanja južne srpske pokrajine Kosova i Metohije iz UN u EU i doveli Euleks na KiM i time zabili nož u leđa vlastitoj državi. Je li tako gospodo narodni poslanici? Je li tako poštovani građani Republike Srbije?

Vi ste gospodine Kovačeviću zajedno sa Jeremićem i Đilasom postavili 2008. godine nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu pravde legalnost deklaracije od jednostranom proglašenju nezavisnosti KiM i time naneli nesagledive posledice našoj državi Srbiji i građanima Republike Srbije. Je li tako uvaženi narodni poslanici?

Poštovani građani, vi ste svedoci i dozvolite da još kažem za gospodina Kovačevića. On govori o lopovluku, a vi ste gospodine Kovačeviću, potpredsedniče Vuka Jeremića, potpredsednik, čoveku koji je član grupe međunarodne bande lopova i prevaranata, zajedno sa meksičkim energetskim tajkunom Elilijom, inače Jeremićevim bliskim saradnikom, milionskim poslovima i navodno bratom sa Harvarda, koji je početkom 2020. godine uhvaćen u Španiji zbog pranja novca i primanja mita.

Drug Jeremićev, Lozoja, optužen je za korupcionašku aferu tešku, verovali ili ne, tri i po miliona dolara. Jeremić je od četiri firme, povezane sa Lozojevim "Pemeksom", dobio 180 hiljada dolara za navodno konsultantske poslove.

Jeste li ga, gospodine Kovačeviću Siniša, upitali otkud mu te pare? Naravno da niste? Jeste li ga upitali za izdaju Kosova? Naravno da niste. Polako.

Jeremić je posredovao u upoznavanju Lozolja sa još jednim kriminalcem svetskog ranga, bivšim ministrom policije Hong Konga, Patrikom Hoom, koji je u SAD optužen zbog milionskih afera i pranja novca.

Što vas, gospodine Kovačeviću, vezuje sa Vukom Jeremićem? Odgovorite građanima Republike Srbije, ne morate narodnim poslanicima. Da li možda izdaja Kosova, ovu koju sam ja citirao, ili možda novac, ili možda i jedno i drugo?

Dozvolite da kažem, vi napadate i Aleksandra Martinovića, samo jednu rečenicu. Gospodine Kovačeviću, nikada, nikada nećete dostići bar delić moralnih, ljudskih i profesionalnih osobina Aleksandra Martinovića.

Aleksandar Vučić, za razliku od vas, gospodine Kovačeviću, kojeg svakodnevno napadate, od gospodina Đilasa i gospodina Jeremića je veliki srpski graditelj, veliki srpski reformator, veliki srpski stvaralac, veliki srpski branitelj naših građana i naše otadžbine i nadasve veliki srpski rodoljub. On sa svojim saradnicima svakodnevno modernizuje Republiku Srbiju, ekonomski je uzdiže, a to znate radi čega? Radi budućnosti naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslednji govornik na poslaničkim listama Tomislav Janković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodine Mali, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i ovim zakonom se uređuju opšti prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci u našem budžetu, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i projekata, korišćenje donacija i zajmova, kao i ostala prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava.

Kada pogledamo prihod ovog drugog rebalansa budžeta za 2020. godinu vidimo iznos od 1.291,4 milijarde dinara, što je za 46,5 milijardi dinara više nego predviđeno u rebalansu iz aprila meseca i što je povećanje od 2,4%. Sve kategorije prihoda, osim PDV-a beleže, rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveću pozitivnu promenu beleži porez na dobit pravnih lica.

Što se tiče same strukture prihoda ona izgleda ovako: poreski prihodi su zastupljeni sa 84,4%, ne poreski prihodi 14,5% i donacije 1,1%. Faktori koji su doveli do izmene kako visine, tako i strukture prihoda su kraći i blaži efekti delovanja epidemiloških mera kroz zabranu kretanja i obavljanja određenih aktivnosti, zatim brže uspostavljanje unutrašnjih i određenih međunarodnih ekonomskih tokova, blaži pad privredne aktivnosti, produženo delovanje pandemije na ekonomiju u međunarodnoj razmeri i izostanak tranzitnog saobraćaja, ne samo na prostoru Republike Srbije, već i zemalja koje su u okruženju i drastičan pad stranih turista u našoj zemlji.

Kad pogledamo rashode, oni su planirani u iznosu od 1.774,4 milijarde dinara, što stvara deficit od 483 milijarde dinara ili 8,75% što je na nivou EU.Ja bih da vas podsetim da smo zahvaljujući onim programima i merama vlada koje su predvodili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić u poslednjih četiri godine imali suficit u našem budžetu, a da je ovaj deficit koji je planiran pre svega rezultat pojačane fiskalne potrošnje da bi se ublažile posledice pandemije. Mnoge zemlje, pa i naša zemlja je pribegla ovoj metodi kako bi smanjila negativan uticaj na zaposlene, na privredu, na plate.

Tri ključna razloga za porast fiskalnog deficita i rashoda su rast potražnje za zdravstvenim uslugama, povećanje kapitalnih izdataka, kao i pomoć preduzetnicima i privredi za isplatu zarada i održavanje ukupnog broja radnika. Rast kapitalnih izdataka je jako pozitivan i on za devet meseci iznosi 14%, što znači da smo podigli privrednu aktivnost. Subvencije su povećane za 75,18 milijardi dinara, odnosno rebalans iz aprila meseca, a ukupan obim ekonomske pomoći u ovoj godini iznosi 690 milijardi dinara, što je, kako je i ministar gospodin Mali naveo, 12,5% BDP.

Samo povećanje subvencija odnosi se na isplate minimalnih zarada privrednim subjektima, podršku hotelskoj industriji, ali i za dalju izgradnju Republike Srbije. To su subvencije za Puteve Srbije, za održavanje puteva i ja ću da vas podsetim da Srbija ima 45.220 kilometara putne mreže. Mi sa ovim obimom putne mreže spadamo u zemlje srednje razvijene kategorije. Zatim, to su subvencije za Koridore Srbije, za izgradnju daljih novih puteva i novih autoputeva.

Dolazim iz Mačvanske Mitrovice, to je mesto koje se nalazi na prostoru grada Sremske Mitrovice i zahvaljujući merama koje je država Republika Srbija u prethodnim godinama sprovodila grad Sremska Mitrovica će pored postojećeg autoputa Beograd-Batrovci vrlo brzo dobiti još dva autoputa, a to su autoput Kuzmin-Sremska Rača i autoput koji povezuje Novi Sad, Rumu i Šabac. Bićemo bukvalno u okviru jedne potkovice autoputeva. To je ono što je dobro, što će dalje doprineti razvoju našeg rada, ali i čitavog regiona Srema.

Takođe, veliki iznos subvencija odlazi na poljoprivredu i poljoprivreda je pokazala veliki stepen otpornosti na sve one posledice pandemije koje su zastupljene ne samo kod nas, već i u čitavom svetu i beležimo rekordne prinose skoro svih kultura i rast broja zahteva za subvencije.

Ono što posebno raduje jeste činjenica da će ukupna dodatna subvencija za poljoprivredu biti preko pet milijardi dinara. To je ukupan iznos od 46,7 milijardi dinara koje će biti dato za poljoprivredu, što je najbolji dokaz da Republika Srbija ozbiljno računa na ovu privrednu granu i da značajna sredstva tu ulažemo.

Ono što je naveo gospodin Nedimović kao resorni ministar, na šta smo mi kao Mitrovčani jako ponosni da će već drugi mandat biti ministar poljoprivrede, jeste da raste ukupan broj zahteva za mehanizaciju. Pre par godina to je bilo od tri do četiri hiljade, a ove godine je šest i po hiljada zahteva predato za mehanizaciju.

Što se tiče sektora mladih, oni su upetostručili broj zahteva i to je najbolji dokaz da mladi veruju u svoju državu, a sa druge strane da Republika Srbija ulaže značajna sredstva kako bi pomogla mlade ljude da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom.

Ono što takođe želim da naglasim, to je stepen stranih direktnih investicija. On je za prvih devet meseci u našoj godini iznosio 1,9 milijardi evra. Velika su to ulaganja. To je najbolji dokaz da privrednici iz EU, ali i ostalih zemalja sveta veruju u našu zemlju, da je Srbija kako ekonomski, tako i politička zemlja i da se i te kako isplati ulagati u nju.

Srbija ima dobre rezultate kada se pogledaju ukupni odnosi na prostoru Evrope. Naš kumulativni rast u ovoj godini i u narednoj će biti negde oko 5% i sigurno smo i u toj oblasti lideri u Evropi.

Na osnovu navedenog, predloženi rebalans ima za cilj bolju borbu protiv pandemije, očuvanje i podsticaj privrednih aktivnosti i povećanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije. Zato će narodni poslanici izabrani sa Liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati Predlog rebalansa u danu za glasanje.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Pošto smo iscrpeli listu, a dok se još neko ne prijavi, pitam šefove poslaničkih grupa, odnosno zamenike ili ovlašćene predstavnike da li žele reč?
Prijavila se narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Na kraju današnje diskusije, gospodine ministre, uvažene kolege, imali ste prilike da čujete poslanike SNS koji su zaista dali iz više uglova svoju podršku i svoj pregled onoga zbog čega ovaj rebalans budžeta treba podržati, zbog čega u svakom segmentu društva se razmišljalo o tome na koji način treba pomoći građanima Srbije i na koji način se treba nositi sa najvećim izazovima kao što je veliki nalet pandemije Kovid-19, jer danas imamo preko 2.800 zaraženih građana od ovog virusa.

Mislim da smo danas pokazali zaista da mislimo na sve u ovoj državi i zbog toga ovaj rebalans treba podržati u danu za glasanje, gotovo prekosutra, nakon rasprave o jednom jedinom amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se niko više od predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, reč ima ministar Siniša Mali, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, na kraju.
Nećete ništa? (Ne.)
Dobro, dovoljno je od vas i rebalans.
Što se tiče današnjeg dela sednice, zaključujem načelni jedinstveni pretres o predlogu ovog zakona i svim ovim ostalim odlukama.
Nastavljamo sa radom prekosutra, u četvrtak u 10 sati.
Očekujem i nadam se da će biti kratka rasprava o ovom jednom amandmanu i glasanje, a nakon toga u 12 sati, kao što sam već najavio, biće nova sednica posvećena zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Na samom kraju, dozvolite mi da uoči sutrašnjeg praznika čestitam svim građanima Srbije 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na sve herojske žrtve, i civilne i vojne, u Prvom svetskom ratu od strane srpskog naroda i svih građana Srbije.
Zaključujem današnju sednicu.