Zahvaljujem.
Ovde na mom ekranu nema više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Prelazimo na listu prijavljenih narodnih poslanika za reč.
Prvi na listi je narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, u principu, a i u našem slučaju, rebalans budžeta se ne dešava iz hira ili iz neke posebne želje vlasti, već zato što je to nužnost kojoj se mora pristupiti, pogotovo kada u jednoj godini imate da po drugi put pristupate rebalansu budžeta, a to znači da imate izuzetno vanredne okolnosti, opšte poznate, zbog pandemije Kovida-19. Posledice sa kojim se treba suočiti su, između ostalog, i akcija rebalansa budžeta.

U tom pogledu, u takvim situacijama je jako važno da predstavnici svih političkih stranaka, bez obzira na različite ideološke i programske osnove, pokušaju maksimalno staviti po strani ono što bi trebalo biti njihovo političko, marketinško poentiranje, već se usredsrediti na ono što je strateški bitno kako bi građani što manje trpeli ekonomsko-finansijske posledice. Mislim da treba podržati predlog ovoga zakona, svakako nastojati, tokom ovih rasprava i danas i u danu za raspravu u pojedinostima, doraditi ono što je moguće i popraviti predloge koje smo dobili.

Svakako da su fokus i ovog predloga dve ključne teme, a to je nastojati, koliko je to moguće, zaštiti one najosetljivije grupe u privredi i pomoći im, kao što smo imali dosadašnje intervencije, do kraja godine očekujemo slične programe, jer je od izuzetne važnosti očuvati što veći broj privrednih subjekata kako bi zapravo mogli nastaviti funkcionisati i posle ove krize.

Drugi paket mera ili fokus intervencije ovim budžetom treba da bude i jeste sektor zdravstva koji odvlači jako puno novca. Jedan značajan deo toga je moguće predvideti, ali svakako da nije moguće sve predvideti, jer nije moguće predvideti talase, njihovu žestinu, njihovo trajanje. Kao što vidimo, prosto se dese, ne onako kako očekujemo i ne znamo još koliko će.

Svakako, mi koji smo u Novom Pazaru i u Sandžaku pretrpeli najteži udar Kovida pre nekoliko meseci imamo to iskustvo i želimo upozoriti sve građane ove zemlje i sve faktore koji mogu uticati na posledice ovakvog udara da se radi o izuzetno ozbiljnoj stvari koja se ni na koji način ne sme potceniti. U takvim situacijama je potrebno da svi ljudi, svi politički subjekti, bez obzira na sve razlike, budu jedna strana i da se klonimo, koliko je to moguće, stranačko-političkih stavova na ovim temama. Naravno, sa druge strane, to ne bi smelo biti sa razlogom da se zapostave oni koji su odgovorni za određene propuste, a kada je u pitanju Novi Pazar takvi se nalaze i u lokalnoj vlasti i u medicinskom centru, jer toliko stotina mrtvih ljudi za tako kratko vreme ne može biti tema preko koje se može tek tako preći, ali kažem, do kraja lišeno bilo kakvog politikanstva, već isključivo objektivno i uz argumente.

S druge strane, ono što mi je iskustvo iz protekla dva meseca za lokalnu vlast recimo u Sjenici, gde sam imao prilike izvršiti uvid u stanje te opštine nakon 20 i više godina nakon vladavine jedne stranke koja je potpuno opustošila tu jednu inače siromašnu opštinu i gde smo zapravo zatekli preko pet miliona evra duga u budžetu, recimo, opštine Sjenica, što predstavlja preko dve trećine tog duga. Zamislite sada pod kovidom i svim udarima, koji su posledica kovida, kako je toj opštini nositi se.

Zato očekujem od Ministarstva finansija kroz budžet, ali i kroz druga van budžetska finansiranja da takvim slučajevima pokaže pažnju i da izađe u susret da pomognemo kako i ti siromašni krajevi ove zemlje mogli prebroditi izazove i prebroditi ovu krizu. Svakako ne zaboraviti kriminal i korupciju koje se svakako pominju na najvišem nivou, ali ne zaboraviti i ostale delove zemlje u tom pogledu. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vladan Glišić.
Da li želi reč?
Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, ja ću glasati protiv ovog predloga rebalansa budžeta. Vi kao ministarstvo i kao Vlada jednostavno ste izašli iz jedne većine koja je u ovoj Skupštini i koja je ostvarila veliku podršku naroda, a ja smatram da narod ne greši. U tom smislu i mnoge stvari koje ste ovde predvideli su stvari koje se, naravno, mogu podržati, vezane su za normalnu reakciju na ono što se desilo sa epidemijom Kovida 19 i ekonomskim posledicama, pa je ovo, eto, već drugi rebalans budžeta ove godine.

Najlepše se vidi na strani 237. to koliko tu ima stvari koje bi mogle da se podrže, kao što je na kraju tabele – izdaci za nabavku finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika, koji su ovde u ovom trenutku i 15 milijardi dinara veći, ali znamo da se oni odnose na podršku privrednim subjektima da bi ostvarili likvidnost u trenucima ekonomskih posledica Kovida 19.

Tu imamo i izdatke za nefinansijsku imovinu koja je čak 50 milijardi dinara znači, ali i to je u redu, jer znamo da na taj način podižete te dve značajne bolnice u Beogradu i Kruševcu. To bi ja podržao, da su samo ovakve stvari ovde.

Međutim, na istoj strani u vrhu tabele imamo rashode za zaposlene koji su povećani za 3,5 milijarde dinara. Ti rashodi, bez obzira što u odnosu na prethodne cifre ne izgledaju veliki, oni su veliki kada se razmišlja o budžetu i o džepu naših poreskih obveznika, a oni su za novo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava.

Mi znamo da je SNS stranka koja sprovodi masivne, masovne kampanje pritiska na birače u svojim izbornim ciklusima i da oni koji su njihovi aktivisti na terenu imaju obavezu da određen broj kapilarnih glasača donesu. Pošto je to težak i naporan posao, pošto ste vi masovna stranka koja masovno vrši pritisak na birača, jednog dana te aktiviste treba da nagradite. U redu je da ih nagrađujete od svojih članarina, ali nije u redu da ih nagrađujete na ovaj način kroz korišćenje budžeta onog dela naroda koji za vas nije glasao ili onog dela naroda koji glasao ni za vas ni za opoziciju, jer više ne veruje niko u ovom sistemu, ali, ovo je budžet koji pripada svima njima.

To su stvari koje u ovom budžetu pokazuju da vi, bez obzira na to što radite i neke korisne stvari za ovu državu, jer ste na vlasti, imate ogroman kolač vlasti, ovako monolitna vlast davno u Srbiji nije postojala, pa samim tim morate uraditi nešto dobro za ovaj narod, ali provlačite svoje partijske interese kroz ovaj budžet i na taj način pokazujete da i ovakvim budžetom Vlada podržava jedan partijski monopol u Srbiji.

Stvari zbog kojih sigurno neću glasati za ovaj rebalans budžeta i koje su tako očigledne jesu u članu 3. na strani 35. Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ vodi projekat za male hidroelektrane i za to će odvojiti 12 miliona 140 hiljada 379 evra. Da li su to one male hidroelektrane koje su napravile onakav haos prethodnih godina po Srbiji, gde su mnogi ljudi ustali zbog ekoloških katastrofa koje su izazvale, gde su neki privatnici svoj interes zaklonili i dobili podršku države? Toliko je u javnosti bilo pobune zbog svega toga da sam ja mislio da se sa ovim više nećemo sretati, a vi im odvajate preko 12 miliona evra.

Član 3. strana 8. – Koncertna dvorana, 12 miliona evra, a Srbija će dati garancije Banci za razvoj Saveta Evrope za projekat izgradnje koncertne dvorane u iznosu od 120 miliona evra. Naravno da kada ide dobro i kada se ostvaruju rezultati treba graditi koncertne dvorane, ali upravo smo Sava Centar prodali, a odvajamo ovolike pare za građenje koncertne dvorane u trenutku kada Vlada ne može da pomogne ugostiteljima koji zapošljavaju preko 50.000 ljudi u Srbiji, a nisu dobili nikakvu podršku, ne računajte tu hotelijere, u ovim situacijama, već ih neprekidno neko proziva i neprekidno im zatvarate radna mesta.

Ono što je očigledno i problematično najviše je član 3. na strani 10. – Nacionalni stadion, 250 miliona evra. U vreme ovakvih teških situacija, u vreme kada te pare treba uložiti u ljude vi pravite nacionalni stadion. Nisam protiv sporta, nisam protiv nacionalnog stadiona, ali znam da je to takođe proizvod jednog nakaradnog modela, jedne masovne stranke koja svog predsednika stranke pretvara u kult ličnosti, a kada imate kult ličnosti onda imate grandiozne spomenike, grandiozne stadione, pa i onda kada im za to nije vreme. Pravite, gospodo, te nacionalne stadione kada prođe ovo vreme, a nemojte sada ovolike pare da ulažete u to. Hvala vam.

Pravo na repliku, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani kolega, nismo mi masovna stranka. Mi smo SNS koja je dobila visok procenat glasova i poverenje građana Srbije.

Prema tome, priča o zapošljavanju stranačkom na kontu toga što se podiže stavka zapošljavanja u stvari pokazuje koliko želite da iskoristite ovaj rebalans u političke svrhe. To povećanje stavke govori o povećanju plata zdravstvenim radnicima i to povećanje plata podrazumeva i plate i poreze i doprinose i zbog toga te stavke moraju da budu povećane.

Vi govorite o nekoj zloupotrebi zapošljavanja stranačkih kadrova kod zdravstvenih radnika u vreme pandemije. To su jednostavno apsurdi. Ljudi su već dugo umorni, već dugo rade u sistemima sa zaraženim ljudima, već dugo su pod velikim pritiskom i zbog toga smo smatrali kao država da treba da se tim ljudima zaista da određena finansijska podrška. To je to povećanje.

Što se tiče mini hidroelektrana i vaša priča o tome da ta stavka treba da se ukine, znate, ugovore koji postoje u fiding tarifi, koji datiraju od prethodnih sedam godina, pošto fiding tarifa traje sedam godina, vi kao država ste obavezni da platite svima onima koji su skupili određenu dokumentaciju, dobili dozvolu za to, jer u protivnom oni mogu da tuže državu i da traže naknadu štete.

Prema tome, pravna sigurnost u ovoj državi mora da postoji. Svi ugovori koji postoje moraju da se poštuju. Naravno da se država uhvatila u koštac sa mini hidroelektranama koje nisu dobile dozvolu i saglasnost, jednostavno, ljudi koji žive u tom kraju, i one ne mogu da budu plaćene iz budžeta jer ne postoje ugovori sa državom. Nemojte da zamenjujete teze i ovde da dezavuišete javnost sa ovakvim temama na osnovu određenih stavki u ovom rebalansu. Hvala.

Hvala gospođo Tomić.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Moram da kažem da sam slušao razne pridike zato što je prodat Sava Centar. Neki političari su nam govorili kako je prodat za male pare, pa mi nije jasno zašto oni koji su prijavili da imaju sopstvenu imovinu 25 miliona evra pričaju kako je Sava Centar prodat za male pare. Što ga oni nisu kupili? Dok je taj gospodin bio na mestu gradonačelnika Beograda mogao je makar malo da uloži u taj isti Sava Centar pa da postane atraktivan, pošto nam kažu kako je to simbol grada Beograda. Ne, ljudi, taj koncept tako, takve kongresne sale su nekada možda bile grandiozne u vreme druga Tita, danas to već nije više tako i ja sam surovi pristalica kapitalizma po tom pitanju. Smatram državu lošim vlasnikom. Uvek je bolje da bude privatnik, ali onaj pravi privatnik koji poštuje zakone, ne ovo što smo imali od 2000. godine, divljački kapitalizam, kada smo bukvalno imali pljačkanje preduzeća.

Zato ja želim da pozdravim što je prodat Sava centar, zato što je to nešto što je dobro za Beograd i dobro za državu i konačno ćemo dobiti objekat koji će imati neku svoju svrhu i neki svoj smisao i da će privatnik svakako ulagati novac da bi zaradio. To je logika valjda privatnog kapitala. No, ne bih o tome.

Rebalans budžeta, moram da priznam, ne volim što se radi, ali pandemija je upropastila čitavo čovečanstvo, pa je upropastila svakako i nas, to treba otvoreno reći, s tim što moram da priznam, sa rezervom gledam na taj Kovid i sve ovo što se primenjuje. Zamolio bih vas, gospodine Mali, vi ste ministar, lično bih zamolio Krizni štab da prekinu sa širenjem panike. Razumem opasnost od Kovida, nisam neko kao ovi na ekstremno desnom polu koji će reći da je zemlja ravna ploča, koji će reći da Kovid ne postoji, itd. Da, on postoji, jeste opasan, ali širenjem panike kako umiremo, kako će nas to sve osakatiti, kako će nas sve poseći itd, pa mi suštinski ubijamo našu ekonomiju, ljudi. Ispašće na kraju, ako ne umremo od Kovida, umrećemo zato što neće imati ko šta da radi. Mislim da je tu Tramp čak bio potpuno u pravu, kada je rekao – ljudi, više ljudi će umreti od recesije, odnosno uništenja ekonomije, nego što će umreti od pandemije.

Moramo da vodimo računa o ekonomiji, ovde ljudi moraju da rade. Mi ovde stalno pretimo kako će biti zatvaranja. Kakvog bre, crnog zatvaranja? A, izvinite, od čega neko da primi platu? Taj budžet se puni od tih ljudi koji rade, od tih ugostitelja, tih hotelijera. Šta, svaki dan ćemo da im pretimo kako ćemo da ih zatvorimo?

Moram da priznam, veoma sam rezervisan prema Zakonu o zaštiti koji će ovde doći, pri tom zato što sa pravnog aspekta ima jako velikih rezervi imam prema njemu, Zakon o zaraznim bolestima. Zamolio bih da se o tome i te kako razmisli. Podižimo svest koliko je Kovid opasan, a nemojmo pretiti ljudima kako ćemo ih kažnjavati, kako ćemo sankcije da uvodimo nekome, jer ova zemlja mora da radi, i ekonomija je nešto što je najbitnije.

Znate, uzmite samo sledeću situaciju, šta recimo ako ovo potraje 20 godina? Hoćemo 20 godina da zatvorimo škole, hoćemo 20 godina svaku kulturnu instituciju da zatvorimo, pozorište, stadione, itd? Uzgred, budi rečeno, potreban je stadion novi da se gradi, zato što taj stadion privlači druge investicije. Danas više nisu stadioni samo za igranje fudbala, nego se tu odvija apsolutna ekonomija u mnogim drugim oblastima, od ugostiteljstva, od raznih prodaja usluga itd, i nova naselja se grade oko tih stadiona. Pogledajte stadion, recimo Totenhema, milijardu i 100 miliona funti su uložili u taj stadion. Znate li koliko je Totenhem eksplodirao i koliko je taj kvart tamo eksplodirao? Svaki veći engleski klub je uložio i napravio veliki stadion. Zato što to privlači razne druge grane privrede i zato je to veoma važno.

Verujem da će Surčin, ukoliko bude tamo, koliko sam razumeo, stadion eksplodirati u smislu ekonomije, zato što će brojni investitori ići tamo, postaće najatraktivnije naselje i najatraktivniji možda deo Beograda. Zato je potrebno tako nešto izgraditi, uzgred, budi rečeno, da kažemo da naši klubovi ne mogu više da igraju na ovim stadionima. Evropska takmičenja zahtevaju neka nova pravila, novi stadion. Ne mogu više ni Zvezda, ni Partizan da igraju na ovakvim stadionima kakve imaju danas. To je tako, neminovno, svet se razvija, svet se menja.

S druge strane, želim da vam čestitam kako ste vi u eri pandemije i apsolutnog širenja panike održali našu ekonomiju, gospodine Mali. To na kraju krajeva priznaje čitav svet i tu moramo da kažemo - svaka čast. Samo vas molim da se dalje ulaže u infrastrukturu, u puteve, u nove fabrike, da se dovode novi investitori. Ništa lepše nema nego kad prolazite Srbijom i vidite dimi se dimnjak negde, i radi negde neko, ide na posao ujutru.

Znate, u njihovo vreme ljudi nisu išli uopšte na posao. Zašto? Zato što nisu imali gde da rade. Uništili su svaku fabriku, plaćali su ljudima da ne rade.

Mi smo imali državne firme koje su propale, ali onda da bi se kupovao socijalni mir, davali su novac u bunar bez dna ljudima koji nisu nigde radili. Danas ljudi rade, danas su ljudi zaposleni, idu na posao, proizvodi se nešto i izvozimo. Mi ljudi danas izvozimo u odnosu na njihov period kada ništa nismo izvozili. Bili smo u potpunoj propasti.

Želim zaista da vam čestitam, na kraju krajeva čestita vam čitava Evropa, čitav svet vam čestita. Sve međunarodne institucije kažu da ćemo imati najmanji pad. Strašno je kada moramo da kažemo da ćemo uopšte imati pad, ali mi ćemo imati najmanji pad i najveću šansu da se oporavimo. Pogledajte zemlje u regionu, u potpunom ekonomskom kolapsu. Ali ovde je neko vodio računa o ekonomiji i zato vas molim kao nekog ko pre svega vodi računa o našim finansijama, apelujte da ništa ne zatvaramo. Nemojte ljudi da zatvaramo nikoga, ni da sankcionišemo, ni da kažnjavamo. Dajte da ekonomija radi, a ovo ćemo izgurati.

Na kraju krajeva, vidimo da je taj Kovid u najmanju ruku, reći ću politički zloupotrebljen u čovečanstvu. Jer, kao što vidimo, odjednom posle izbora u Americi pojavila se vakcina. Pre izbora da je neko najavio, verujem da bi ove Bajdenove demokrate naredile bombardovanje te fabrike, samo da se ne bi pojavila ranije. A sada, kada vidimo da mediji proglašavaju pobednike, kada vidimo da mediji uspostavljaju ko će negde vladati, vidimo da odjednom ima i vakcine. Vrlo zanimljivo, ne bih da ulazim u teorije zavere, ali je krajnje onako simptomatično.

Kada smo već kod medija, znate, mi danas imamo jednu nenormalnu situaciju. Danas jedna politička opcija, zapravo sa jednom gospođom ide ispred jedne televizije da demonstrira zato što je neki pevač u emisiji izvređao ili šta je već radio novinarku, urednicu jedne televizije. Kako se tako nisu setili kada su pretukli baš pristalice te političarke što ide tamo da protestuje, kako se nisu setili da demonstriraju kada su prebili Gordanu Uzelac na primer? Ili Maru Dragović? Kako tada nisu išli da demonstriraju? Kako to odjednom kada imaju svoje projektovane novinare koji moraju da budu zaštićeni kao beli medvedi, kojima valjda niko ništa ne sme da kaže, e onda idu i drže proteste.

Inače sam apsolutno protivnik svih mogućih uvreda i bilo čega, ali znate šta, svi smo javne ličnosti, kada linčuju porodicu predsednika Vučića, to je valjda sasvim normalno. Kada mu sina prikažu kao kriminalca, to je valjda sasvim normalno. A zamislite kada bismo se mi organizovali da odemo da protestujemo ispred N1 televizije. Nama bi rekli – sram vas bilo, pritiskate nezavisne medije, ne znam šta radite, ali zato je sasvim normalno da oni dođu ispred jedne televizije i da prave protest.

Vidite ljudi, to je ono što je zastrašujuće. Mi danas imamo podobne i nepodobne medije i jedni mediji mogu da proglašavaju pobednike na izborima, da uspostavljaju vlade, da ruše druge vlade, a valjda ovi drugi nemaju pravo da dovedu ni gosta, niti bilo koga koji će negde nešto da kaže, što je suprotstavljeno mišljenju tih „mein strim“ medija.

Ne želim da živim u takvom čovečanstvu, želim da se borim protiv toga, zato što to nije normalno. Ne želim da mi mediji uspostavljaju predsednike, ne želim da mi mediji diktiraju koga ću da izaberem, to građani rade na izborima. Iskreno se nadam da ćemo se sa tim izboriti da ovde zaista prava demokratija vlada, a ne ono što mediji požele, bar ne ti „mein strim“ mediji.

Što se tiče samog rebalansa budžeta, voleo bih da se što manje sredstava odvaja, posebno preko ministarstva kulture za razno razne besmislene projekte upravo što su te neke nevladine organizacije i mediji davali. Inače sam veliki protivnik bilo kakvog finansiranja medija od strane države. Ako si na tržištu ko te gleda i ko te prati, tako zarađuj, a ne da tražiš od države, ali kako god, nadam se da će se to jednog dana urediti. Uglavnom, želim da vam čestitam što se tiče održanja ekonomije još jednom i nastavite samo ovako. Sve pohvale, svakako ću glasati za ovaj rebalans. Hvala.

Hvala gospodine Đukanoviću.

Sledeća prijavljena za reč Danijela Veljović.

Izvolite.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, da bih govorila o rebalansu budžeta, ne mogu a da se ne osvrnem na godinu, koja je evo gotovo već iza nas, ali i da pokušam da stvorim sliku onoga što nas tek čeka.

Godina 2020. je definitivno godina Korone, koja nas je potpuno izbacila iz koloseka. Ne samo nas, nego i čitav svet i ma koliko smo se trudili da u početku budemo optimisti, realno stanje stvari je bilo takvo da optimizam baš i nije pomogao, već brzo, efikasno i pragmatično delovanje. Tokom 2020. godine već polovinom marta, država je uspela da se konsoliduje i organizovano odgovori na pandemijsku krizu. Nestašica osnovnih životnih namirnica nije bilo, vrlo brzo su se rešili i problemi oko nabavke hemijskih i dezinfekcionih sredstava i maski.

U toku pandemijske krize veliki broj mladih lekara, zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja je dobilo zaposlenja. Država je pomogla mnogobrojnim preduzećima u vidu olakšica koje se tiču odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, kao i poreza na dobit. Banke su građanima dale mogućnost moratorijuma na otplatu kredita. Svi punoletni građani Republike Srbije dobili su jednokratnu pomoć u visini od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti i mislim da je ova mera i te kako, pre svega, imala taj pozitivan psihološki uticaj na građane. Jedina zamerka je ta što, nažalost, dugoročno gledano, nije došlo do uklanjanja posledica krize na onaj siromašniji sloj stanovništva.

U trenucima zatvaranja sveta, domaći turizam beleži rast, i to zahvaljujući odličnom rešenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u vidu vaučera, odnosno subvencionisanog putovanja po Srbiji.

Tokom vanrednog stanja, prvim rebalansom budžeta opredeljeno je dve milijarde dinara za dodatno subvencionisanje, od toga je izdvojeno 900 miliona za pomoć gradskim hotelima.

Ono što verovatno većina nas nije očekivala, da će pandemijska kriza ovoliko trajati. Nažalost, kraj se još uvek ne nazire. Tako da, ma koliko je sada važno govoriti o prevenciji širenja virusa, mislim da je još važnije da govorimo o načinima kako da spasimo i sačuvamo našu ekonomiju i privredu.

Novim rebalansom budžeta predviđeni su ukupni prihodi od jedne milijarde 294 miliona dinara, rashodi od jedne milijarde 774 miliona dinara, odnosno deficit od četiri milijarde evra.

Predloženi rebalans pokazuje da će i 2021. godina biti godina izazova. Najvažniji izazov koji nas svakako čeka jeste da sprečimo i da zaustavimo rast javnog duga i da ispravimo određene nepravilnosti u budžetu.

Prema oceni Fiskalnog saveta, nove mere trebalo bi da budu selektivne i privremene.

Prema izveštaju Vlade, koji smo dobili, prioriteti su ovim rebalansom budžeta dalje ulaganje u zdravstvo i zdravstvenu zaštitu, izgradnja novih kovid bolnica. Završena je rekonstrukcija Kliničkog centra „Niš“. U toku je rekonstrukcija dela Kliničkog centra „Srbije“ i Kliničkog centra „Vojvodina“. Radovi na rekonstrukciji Kliničkog centra „Kragujevac“ se čekaju.

Sigurna sam da je veoma važno ulaganje u zdravstvo, naročito sada, ali i tome treba pristupiti planski, gledajući dugoročne efekte. U skladu sa tim, takođe smatram da je od državne važnosti da se završi izgradnja Centra za izvrsnost u Kragujevcu, jer znate da je genetika budućnost medicine, to govore mnogi stručnjaci koji su u toj oblasti, i da korišćenje matičnih ćelija u lečenju mnogobrojnih bolesti i stanja je nešto čemu treba da se teži.

Takođe, ulaganje u inovativnost je nešto čime Srbija treba da se ponosi. Tako je značajan projekat Univerziteta u Kragujevcu, Centra za biohemijski inženjering, gde je mladi tim naučnika, na čelu sa svojim profesorima, napravio softver za praćenje virusa i vrlo inovativno rešenje za pravljenje respiratora na 3D štampaču. Taj respirator ima istu svrhu kao i komercijalni, ali je deset puta jeftiniji.

Kada govorimo o ulaganju u zdravstvo, onda na listi prioriteta sigurno treba da bude i ulaganje u ekologiju. To je još jedan važan izazov koji je na Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da osmisli kako da uloži u inovativna rešenja u borbi protiv aerozagađenja. Zdrav vazduh mora da bude prioritet, jer sve ono što se dešava sada, a odnosi se na kvalitet vazduha koji udišemo, ostavlja, sigurna sam, trajne posledice na zdravlje ljudi, ali i budućnost zemlje.

Prema oceni Fiskalnog saveta, pad BDP-a biće manji od većine evropskih zemalja, zahvaljujući strukturi domaće privrede, koju čini proizvodnja hrane. To je i pokazatelj da se mora nastaviti sa još većim ulaganjem u poljoprivredu.

Izazov je svakako i na Ministarstvu rada i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kako da adekvatno odgovori na probleme sa kojima se suočavaju turistički radnici, turističke agencije i ugostitelji, na njihove zahteve koji se uglavnom odnose na smanjenje PDV stope, otpisa jednog dela poreza i doprinosa, dobijanje garancija na buduća putovanja.

Značajna uloga države, smatram da je i ta da stane na put selektivnoj primeni epidemioloških mera u gradovima u Srbiji, jer ukoliko do toga ne dođe, sigurna sam da će ekonomija i privreda još više trpeti u budućnosti nego što je to danas.

U toku izlaganja više puta sam pomenula reč – inovativnost i zaista mislim da tu leži jedan deo rešenja problema. Stezanje kaiša – da, ali tamo gde ima prostora i gde ima mogućnosti. Ali, kada je reč o ulaganju u inovativnost, u inovacije, u investicije, verujem da to može dovesti do smanjenja deficita u 2021. godini, što i jeste cilj odgovorne fiskalne politike.

Znate kako je rekao jedan mudar čovek – investiranje u znanje donosi sigurnu kamatu. Hvala.