Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku današnje rasprave mogli ste čuti stavove poslanika SVM u Predlogu zakona koji se nalazi na dnevnom redu.

Dozvolite mi da u preostalom vremenu naše poslaničke grupe govorim o temi poljoprivrede, u kontekstu rebalansa za 2020. godinu.

Iz Predloga se jasno vidi da je planirano znatno više sredstava za poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja će dobiti više od pet milijardi dinara, zahvaljujući čemu će do kraja godine moći da se isplati preostali dug Ministarstva za subvencije, što je izuzetno značajno za naše poljoprivrednike, a moći će se uvesti i nove mere, prvenstveno za naše mlade poljoprivredne proizvođače.

Skoro da nema dana a da mi se ne obrati neko od poljoprivrednih proizvođača i ne pita kada će da se nastavi isplata subvencija i šta je sa rezultatima konkursa za mlade poljoprivrednike.

Po Predlogu budžeta, subvencije za poljoprivredu su 46,8 milijardi dinara, revidiraju se u iznosu od 5,6 milijardi, što je skoro više od 14%. Od ovih sredstava subvencije za ruralni razvoj su najveće, skoro tri milijarde dinara, a povećavaju se sredstva i za Upravu za veterinu i za kreditnu podršku.

Usled epidemija korona virusa naši poljoprivrednici su se suočili sa raznim teškoćama. Po našoj proceni su, bez obzira na nove izazove, poštovali mere i poljoprivredna godina je uspešno realizovana.

Dobro se sećam koliki broj poruka smo dobili u prvoj polovini godine od naših poljoprivrednika, koliko pitanja je bilo, i to najviše u vreme zabrane kretanja, što pokazuje kako su naši poljoprivrednici disciplinovani, vredni i njima je posao uvek na prvom mestu.

Pre par dana smo od ministra Nedimovića mogli čuti da je u ovom ciklusu stiglo znatno više zahteva za subvencije nego ranije. I to pokazuje da je sistem dobro funkcionisao i za vreme vanrednog stanja. Povećan je broj zahteva za subvencije u oblasti mlečnog govedarstva i nabavke genetike.

Čuli smo i najavu bespovratnih sredstava u novom paketu mera za mlade poljoprivrednike do milion i 500 hiljada dinara, što poslanička grupa SVM apsolutno podržava. Kroz ovaj program se posebno insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.

Poljoprivreda je jedna od stvari koja je povezana sa skoro svakim domaćinstvom. Moramo da investiramo i tu granu privrede jer to rade i sve zemlje. U ovoj teškoj situaciji se vidi koliko je proizvodnja hrane važna. Izuzetno je značajno što mi nismo imali problema sa nestašicom hrane.

Ministar Nedimović je pre par dana govorio o penziji poljoprivrednih proizvođača, odnosno o njihovom penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo je jedna kompleksna tema koja nije pipnuta od 1986. godine. Naravno, ova tema je vezana i za budžet, pošto dugove poljoprivrednika vodimo kao prihode naše države.

Mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, godinama pratimo situaciju sa penzijsko-invalidskim osiguranjem poljoprivrednih proizvođača. U više navrata smo govorili o tom problemu. Imali smo dobru saradnju po ovom pitanju sa prošlom vladom i gospodinom ministrom, međutim, do konačnog rešenja još uvek nije došlo.

Prisutni smo na terenu i verujte mi, nema tribine, odnosno sastanka sa poljoprivrednicima, gde ova tema nije prisutna. Svi pitaju, svakog poljoprivrednika interesuje kad će da se reši u celosti ovaj problem? Prošle godine sam pitao i premijerku o ovom problemu. Rekla je da se vode razgovori sa Svetskom bankom i da će se razgovarati i sa MMF-om, kao i da će se ovi problemi rešiti do kraja 2020. godine. Naravno, u tom trenutku niko nije znao šta nas čeka u 2020. godini i da ćemo imati problem sa pandemijom korona virusa i zbog nastale situacije se, naravno, sve prolongira.

Znamo da je ovo jedno interresorno pitanje, da moramo u rešavanje uključiti Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, kao i Ministarstvo poljoprivrede. I mi, poslanici SVM, se već godinama bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate penzijsko-invalidsko osiguranje.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate PIO ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosu oko 100 hiljada dinara. Naravno, ako gledamo visinu doprinosa, može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara, jednostavno nema od čega da plati ove iznose.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjen je broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju ove doprinose, formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede, imali smo i reprogram 2014. i 2016. godine, što je izuzetno značajno.

Međutim, ostao je još jedan problem vezan za iznos samog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dugovi, koji su veliki problem svim proizvođačima i, naravno, vide se u budžetu Republike Srbije. Rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM i nadamo se da ćemo ovo pitanje u toku 2021. godine konačno i rešiti.

Svakome je jasno da poljoprivrednici doprinose treba da plaćaju u srazmeri sa prihodima koje ostvaruju i veličinom zemljišta koje obrađuju, a ne da svi plaćaju iste iznose, i oni koji gazduju na tri hektara i oni koji gazduju na 300 hektara. To, jednostavno, nema smisla.

Izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2021. godine. Bilo bi značajno da taj reprogram traje više meseci i ako može čak i godinu dana. Ono što je takođe važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu da plate odmah, ako su u stanju da to urade, i onda posle toga da im se otpišu kamate. Naravno, ovako bi se punio budžet Republike Srbije.

Trenutno je ogroman problem što je poreska uprava svim proizvođačima koji imaju dugove stavila pod hipoteku poljoprivredno zemljište i naravno to poljoprivredno zemljište ne može ni da se proda, ni da se prepiše.

Moramo da vodimo računa o najmanjim poljoprivrednim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije po našem predlogu, kao što je to i u planu. Oni koji gazduju na manjoj površini nikako nemaju dovoljno prihoda i zbog toga moramo da uradimo ovu kategorizaciju.

Smatramo da će rešenje ovog pitanja biti dobro za državu, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose, odnosno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose ili vrlo teško uplaćuju poljoprivrednici. Ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila.

Naravno, gospodine ministre, vi to dobro znate, prethodna Vlada Srbije je već neko vreme radila na ovom pitanju. Siguran sam da ste i vi bili uključeni i sa Svetskom bankom i sa MMF-om i naravno Ministarstvo finansija ima ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. Znači, Vlada ima model kako bismo to mogli da uradimo i po kojoj dinamici. Paralelno sa tim treba da radimo i na rešavanju dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruju poljoprivredna gazdinstva.

Nažalost, trenutak dug iznosi oko dve milijarde evra što je jako puno i to su značajna sredstva. Važno je da u ovom sistemu napravimo red i to što pre. Kako sada stvari stoje, nadamo se da ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovu situaciju.

Na kraju, želim da zaključim da poslanička grupa SVM će podržati rebalans. Očekujemo i predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, kroz koji se nadamo da ćemo rešiti u nekom delu i problem poljoprivrednika sa plaćanjem doprinosa za PIO. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Hvala puno.
Samo da zahvalim na izlaganju. Dakle, potpuno jesam svestan problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici kada su te penzije u pitanju. Ja sam sa gospodinom Nedimovićem imao već par razgovora, tako da sam siguran da ćemo tokom naredne godine imati definitivno rešenje. Neće to biti jednostavno rešenje, ali moj stav je da moramo da završimo tu priču jedanput za svagda, jer ovako kraja nema.
Tako da, znam u čemu je problem, već sam od gospodina Nedimovića dobio predlog s njegove strane, analiziramo mi u Ministarstvu finansija, vrlo brzo ćemo se videti i na kraju krajeva zajedno proći kroz to. Siguran sam da rešenje postoji. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Snežana Paunović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege, građanke i građani Srbije, čuli smo već nekoliko puta, raspravljamo o rebalansu budžeta, jednoj od najvažnijih tema kada je u pitanju Skupština Srbije, pošto je samo budžet važniji od rebalansa.

Uvaženi ministre, i vi i ja sedeli smo u ovoj sali i kada smo donosili budžet za 2020. godinu, ni pod pretpostavkom da ćemo se sresti sa nečim što se zove „Kovid 19“, odnosno korona virus, posle koga, sasvim je jasno, svet više nikada neće biti isti.

Kako se Srbija snašla u momentu prvog udara pandemije, govorile su moje kolege u nekoliko navrata. Zaista, možemo samo da pohvalimo ulogu Vlade i države kada je u pitanju taj prvi talas koji nas je zatekao, iznenadio ili bio neočekivan, ili kako god, srpski je potpuno bilo da mi ne verujemo baš da možemo biti izloženi jednom takvom smrtonosnom virusu koji je zaustavio maltene ceo svet.

Međutim, to se ipak dogodilo. Izazvalo je naveće posledice posle Drugog svetskog rata u globalnoj ekonomiji. Nekako, prvi na udaru bili su upravo oni sektori na koje smo mi planirajući budžet negde primarno i računali, a to je sektor turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, rekreacije, zabave i, naravno, privrednih subjekata.

U nekoliko talasa je Vlada Republike Srbije pomagala ugroženim kategorijama i ja se neću u ovom trenutku baviti setom mera koji su iza nas. O tome ste govorili i u svojoj uvodnoj reči, a govorile su i moje kolege, iako je uvek dobro podsetiti javnost da smo ostali grubo rečeno na nogama, bez obzira što taj udarac uopšte nije bio mali.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je usled korona virusa u jednom trenutku život potpuno stao, onda bi samo zluradi komentari danas mogli biti da je naš deficit ko zna kako strašan, ko zna kako tragičan. Jeste, da, veći je od onoga što smo projektovali, ali kao što ste i sami rekli i pokazali tabele, daleko je bolji od svih zemalja u okruženju i od ozbiljne većine u Evropi.

Ono što želim da kažem, jeste da me raduje najpre činjenica da ste kroz ovaj rebalans obezbedili dodatna sredstva za Ministarstvo privrede koja, koliko sam razumela u obrazloženju, idu upravo u ovom trenutku javnom sektoru, kome se opet mora pomoći. Ali, ima još jedna stavka koja je apsolutno za svaku pohvalu, a to je podrška turističkim agencijama, ljudima koji su zaista bili izloženi i na ozbiljnom udaru kada je u pitanju korona virus. Nisu to najugroženije kategorije, ali posle mene će svakako govoriti moje kolege, suludo bi bilo da ja objašnjavam koliko je pretrpela kultura ako u poslaničkoj grupi imam Jelicu Sretenović ili u kakvom je problemu bio naš zdravstveni sistem ako imam doktorku Vesnu Ivković. Svako će govoriti iz svog resora o tome koliko je korona ostavila traga, koliko smo uspeli da se izborimo i koliko je tek pred nama.

Ono što ću reći svakako, gospodine ministre, jeste da ćemo se brzo ponovo sresti kada budemo donosili budžet za 2021. godinu. Ja nam zaista svima želim da ta 2021. godina bude godina koja će rešiti problem korona virusa nekom vakcinom koja će umiriti pandemiju i vratiti svet bar delimično na staro. Međutim, ukoliko se to ne desi, čini mi se da je naša prednost u činjenici da ćemo još racionalnije moći da isplaniramo budžet za 2021. godinu.

Slažem se, akcenat uvek mora biti pre svega na privredi, pre svega na onim delatnostima koje Srbiju održavaju i u tom smislu podržavam diskusiju kolege koja se ticala poljoprivrednih proizvođača i svih subvencija koje se tiču poljoprivrede. Srbija je ipak zemlja u kojoj bi poljoprivreda morala da ima najveći primat, ali čvrsto verujem da ćete najpre vi, a onda i sve vaše kolege ministri i novi saziv Vlade, kod budućeg projektovanje, odnosno projektovanja budžeta za 2021. godinu setiti se i još po nekih kategorija koje su možda ili jesu sigurno i ovim rebalansom, pa čak možda i budžetom koji smo doneli delimično bile oštećene.

Moramo svi zajedno da prepoznamo poruku koju nam je nekako ostavila korona u 2020. godini. Ono što nas je naučila, ili nas je odučila od onoga što smo mi uvek imali kao definiciju, pre svega kao srpski narod, odnosno uopšte balkanski narodi, a to je okupljanja, srdačnosti, naučila nas je da mora da postoji distanca, ali bi bilo dobro i da ne podlegnemo do kraja toj distanci i ne zaboravimo da ipak jedni drugima moramo pružiti ruku.

Zašto sve ovo kažem? Zato što i kod rebalansa budžeta mi imamo diskusije koje su subjektivne krajnje, nisu čak ni subjektivne, opet su pokušaji zloupotrebe. Ne postoji rebalans budžeta koji ne može biti kritikovan, kao što ne postoji ni jedan koji ne može biti hvaljen. Tu je samo ugao gledanja užasno važan. Ali, jako je važno ne zloupotrebljavati ovakvu situaciju da bi se prikazala jedna slika koja ne stoji, a to je slika da je bilo koji deo teritorije Republike Srbije ovim rebalansom oštećeniji u odnosu na drugi.

Zaista ne vidim da je rebalans budžeta imao, odnosno da je bilo ko u Vladi imao takav pristup, tako da su neke diskusije od jutros, koje su probale da nam objasne kako su ugrožene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, samo još jedna potvrda onoga čega se grozim i jako plašim, a to je tog secesionističikog pristupa svemu, pa i budžetu Republike Srbije. Eto, mi ćemo i na taj način probati da opet nešto čupnemo ili pokažemo kako smo dobili manje.

Dakle, ako u sred korone o rebalansu treba da razgovaramo na način što ćemo to meriti svako iz svog sela ili atara, onda smo neozbiljni. Ako pogledamo sve što je pred nama, ponovo kažem, neću vam čestitati, to je vaš posao, zato smo vas birali, ali mi se čini da ste uradili najbolje što ste mogli. Čvrsto verujem da i ako ima nedostataka u ovom rebalansu, koji se sada, opet kažem, usvaja neposredno pre usvajanja budžeta, i to je ono što nas je korona naučila, a to je da može da se dogodi i da imamo vrlo brzo razmatranje i rebalansa budžeta za tekuću godinu i usvajanje za sledeću, onda čvrsto verujem da ćete sagledati sve eventualne mane koje ovde postoje i da ćete to u budžetu za 2021. godinu kvalitetnije predvideti, raspodeliti i učiniti sve za dobrobit građana Srbije.

Završiću na način što ću reći da ćemo svakako podržati rebalans budžeta kao poslanička grupa SPS, ali i uz napomenu da zaista pre svega želim da verujem kao čovek da smo negde blizu rešenja ove kovid krize, da smo kao čovečanstvo naučili lekciju i zaslužili da dobijemo neku vakcinu koja će zaustaviti divljanje ove pandemije, jer brojke jesu zastrašujuće.

Moglo bi da se o rebalansu govori i duže i šire i sa podacima i sa brojkama, ali vodeći računa i o tome da se treba najpre sačuvati i brzo uraditi sve ono što zavisi od svakog od nas, ovde ću završiti svoju diskusiju.

Zahvaljujem se vama na obrazloženju, zahvaljujem se na strpljenju da saslušate sve nas, jer svi imamo svoj ugao gledanja, ali je važno da znate da parlament u ovom trenutku apsolutno stoji uz svoju Vladu kojoj je dao poverenje. Hvala vam.

Zahvaljujemo se i mi vama.

Sledeća je koleginica Jasmina Karanac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je drugi rebalans budžeta za ovu godinu i možemo slobodno reći da ga donosimo u poprilično izmenjenim okolnostima. To bi bilo neobično da zdravstvena kriza nije pogodila domaću ekonomiju mnogo više nego što je bilo ko mogao da pretpostavi.

Zato su dodatni rashodi za ublažavanje posledica pandemije virusa korona i logični i neophodni, jer niko čak ni u svetu nije mogao ni da približno prognozira razmere pandemije, a samim tim i da planira sredstva za pokriće troškova antikriznih mera.

Država Srbija je brzo i efikasno reagovala na zdravstvenu krizu i to ne mogu da joj ospore ni najveći kritičari. Ogromna sredstva usmerena su na borbu protiv pandemije, najpre za nabavku neophodne opreme i izgradnju i unapređenje zdravstvene infrastrukture, a potom i za oporavak privrede i stanovništva. Čak dve stotine miliona evra vanrednih troškova izdvojene su za nabavku lekova, aparata, izgradnju i opremanje kovid bolnica.

Naš zdravstveni sistem se i pored ogromnih priliva pacijenata u tri navrata do sada pokazao kao odličan i efikasan, i to u velikoj meri zahvaljujući lekarima i medicinskom osoblju. Zato im moramo odati zahvalnost i priznanje, ali ne samo kroz povećanje plata, već pre svega insistiranjem na poštovanju mera i odgovornim ponašanjem i države i građana, podizanjem kolektivne svesti u međusobnoj solidarnosti, svesti o teškom položaju zdravstvenih radnika u ovim uslovima, jer samo timski udruženi i zajedno možemo držati epidemiju pod kontrolom.

Moramo svakoga trenutka biti svesni da je pred nama težak period, najpre u zdravstvenom smislu, na šta nam svakodnevno ukazuju brojke zaraženih i obolelih, ali nas takođe čekaju i veliki izazovi da sve troškove stavimo pod kontrolu i uvedemo u red javne finansije.

Ono što naglašava i Fiskalni savet, a što ne može niko da ospori je što u vreme krize nisu umanjene javne investicije u infrastrukturu, kao što sam već rekla, bolnice, ali i održavanje državnih puteva, izgradnja autoputeva, železnica. I ovim rebalansom javne investicije su znatno povećane i u odnosu na prethodni rebalans koji smo imali u aprilu i u odnosu na budžet za ovu godinu.

Ono što je važno istaći, kada se uporede prognoze MMF-a, Svetske banke i Evropske komisije, Ministarstva finansija i Fiskalnog saveta, je da se privredna aktivnost oporavljala brže od očekivanja. U vremenu krize Srbija ništa ne zaostaje od drugih evropskih ekonomija u oporavku i saniranju, slobodno možemo reći, velikog udara na budžet, koji niko nije mogao ni da predvidi.

Moram da napomenem i to da je pad BDP-a Srbije u 2020. godini znatno manji nego u većini zemalja Evrope. Prema najnovijoj projekciji koju su izradili Evropska banka i MMF, Srbija beleži najmanji pad u Evropi i on iznosi 1,5%, dok poređanja radi neke zemlje beleže u proseku pad i do 10%, Hrvatska 9%, Crna Gora 12%, Slovenija 7%. To što Srbija beleži najmanji pad rezultat je ne samo strukture domaće privrede, kako ocenjuju pojedini ekonomisti, oni navode da najveći pad beleže zemlje sa najvećim učešćem turizma u BDP-u i one zemlje koje su najviše pogođene pandemijom.

Moram da istaknem da je i u Srbiji, pored zdravstvenog sistema koji je pretrpeo daleko najveći udar, i turizam jedna od grana koja je najviše pogođena. Zato je izdvojeno 150 miliona dinara, koliko je rebalansom odobreno za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama učinjen važan korak za pomoć turističkom sektoru, a posebno manjim organizatorima putovanja, koji su najviše pogođeni tokom pandemije. I ovo nije jedina mera. Omogućeni su i povoljni krediti za likvidnost, kao i sredstva iz posebnog programa Fonda za razvoj, ali i značajne subvencije za podršku rada hotelskoj industriji.

Ovako nizak pad BDP-a zasniva se na tome što se naša ekonomija u velikoj meri oslanja na proizvodnju hrane i prehrambenih proizvoda. Zbog toga je neophodno podstaći i razvijati poljoprivredu i zato je ovim rebalansom predviđeno znatno više sredstava za subvencije u poljoprivredi. Ministar Nedimović je obećao da će u narednih mesec dana biti isplaćen novac po osnovu zahteva za subvencije, kojih je tokom pandemije prispelo znatno više nego ranije i mi ga, naravno, držimo za reč.

Zahvaljujući svim ovim merama koje su rezultat odgovorne politike koju je do sada vodio predsednik i Vlada Republike Srbije, a nema razloga da ne verujem da će i aktuelna Vlada nastaviti kontinuitet prognoze MMF-a i Evropske komisije za naredne dve godine predviđaju oporavak srpske ekonomije.

Međutim, i pored svega moramo biti svesni da ovo nije kraj, da kriza nije završena, pogotovo imajući u vidu da se epidemiološka situacija u svetu ponovo pogoršava, da svakim danom raste broj zaraženih, da se povećava udar kako na zdravstveni sistem, tako i na ekonomiju.

Evo, danas imamo novi neslavni rekord u Srbiji – 2.823 zaražena i nažalost 14 preminulih. Zato, u iščekivanju vakcine, kao slamke spasa, svi moramo biti odgovorni i poštovati epidemiološke mere. Moramo biti solidarni, pokazati da brinemo jedni o drugima i o svojim zdravstvenim radnicima. Da bi zdravstveni sistem izdržao i da bismo mogli da se lečimo i od drugih bolesti koje nisu korona, nosimo maske, izbegavajmo okupljanja, držimo distancu. Nije teško, a znači život.

Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, kao socijalno odgovorna i solidarna, podržati i ove mere koje su pre svega usmerene na borbu protiv korona krize, ali i sve buduće predloge koji će se odnositi na zaštitu stanovništva i držanje epidemije pod kontrolom. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Vesna Marković.

Hvala.

U svom izlaganju osvrnula bih se na sve ono što nam se dešava poslednjih nekoliko meseci, a to je naravno pandemija korona virusa, jer pandemija korona virusa utiče na sve segmente našeg života i mi smo na neki način prinuđeni da se prilagođavamo tim novim uslovima. Ceo svet se zapravo suočava sa situacijom koja je potpuno nepoznata i bori se sa ovom opakom bolešću. Svi mi pronalazimo nove načine funkcionisanja, kako bi naše ekonomije trpele što manje posledica i kako bi pokušali da sačuvamo svako radno mesto.

Međutim, iskoristiću ovu priliku da apelujem na sve naše građane, počev od onih najmlađih do najstarijih, da poštuju sve propisane mere jer se ne radi o bolesti koja je bezazlena, bolest je smrtonosna i moramo da budemo odgovorni, pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, prema prijateljima. To je jedini način da u ovom trenutku sprečimo širenje ovog virusa. Logično je da u ovakvim okolnostima na prvo mesto stavljamo zdravlje naših građana. To smo pokazali rebalansom ovog budžeta, ali naravno i ulaganjima koja smo imali u zdravstveni sistem prethodnih godina.

Ovim rebalansom su predviđena ulaganja u dve kovid bolnice u Kruševcu i Beogradu u iznosu od devet milijardi evra, kao i dodatna sredstva – 2,8 milijardi dinara kojima je obuhvaćena nabavka neophodnih lekova i opreme za lečenje od ove bolesti. Naravno, obezbedili smo građanima kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, dostupniju, naravno, i ojačali smo naš zdravstveni sistem. Međutim, da nismo ulagali u zdravstveni sistem i pre pojave korona virusa, sada bismo bili u mnogo težoj situaciji. Zahvaljujući tome uspeli smo da održimo naš zdravstveni sistem, i to u okolnostima u kojima su pucali sistemi u zemljama koje su mnogo razvijenije od Srbije i u kojima se mnogo ulaže u zdravstvo.

Poslednjih nekoliko decenija zdravstvo je bilo potpuno devastirano u Srbiji. Moram da pohvalim ovom prilikom i rad ministra Lončara, celog njegovog tima, i to ne samo u ovim okolnostima pandemije korona virusa, već i tokom celog perioda obavljanja dužnosti ministra zdravlja, jer nema delova Srbije u kojima nisu pokrenuta ozbiljna ulaganja u zdravstvo. Sigurna sam da će se to nastaviti, i to smo pokazali i ovim rebalansom, prethodnim koji je bio ove godine takođe, a takođe ćemo to učiniti i budžetom za narednu godinu.

I zdravstvo i obrazovanje su zapravo dva najvažnija segmenta razvoja našeg društva, tesno su povezani, jer u svim ovim ustanovama o kojima govorim, ustanovama koje su, recimo, sada predviđene da budu kovid bolnice, kasnije će to biti neki zdravstveni centri za lečenje od drugih bolesti, potrebni su, naravno, lekari i obrazovano medicinsko osoblje. Uverena sam da ćemo nastaviti da jačamo položaj zdravstvenih radnika povećavanjem plata koje je najavljeno, jednokratnom pomoći takođe od 10.000 dinara koju je ministar pomenuo danas.

Naravno, na kraju posebnu zahvalnost svi mi građani Srbije dugujemo zdravstvenim radnicima, dugujemo lekarima, medicinskim sestrama, koji su sve vreme podnosili najveći teret u ovim zaista nekim novim i teškim okolnostima. Verujem da ćemo se i ubuduće i sa ovim sadašnjim talasom korona virusa nositi uspešno kao što smo to radili do sada. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Vesna Ivković.