Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ovo izvanredno izlaganje koje ste malopre čuli koleginice Božić je prosto kao da smo se dogovarali, a verujte nismo, izvanredan uvod u ono što ja imam da kažem.

Prvo, samo da kažem da sam bio svedok pet godina, kao odbornik grada Beograda od 2008. do 2013. godine, svemu ovome što je gospođa Božić govorila o aferama u Beogradu.

Pozdravljam, naravno, Izveštaj Agencije za, to još uvek kada je napisan, borbu protiv korupcije, sada se ona zove malo bolje, posebno ovo poglavlje koje tamo stoji – osnaživanje mehanizma sprečavanja korupcije, kao i odeljke u okviru toga dela – saradnja sa državnim organima, osnaživanje društvene svesti i istraživanje i analitika.

Prosto hoću da kažem da Agencija treba da bude podstaknuta da ove odeljke i ovaj deo još jače i slobodnije razvija i da radi svoj posao u skladu sa članom 33. Zakona. Tačno je da Agencija nije istražni organ, ali ona može da sarađuje najtešnje moguće sa istražnim organima, može sa policijom, može sa tužilaštvom, može i sa Savetom za borbu protiv korupcije Vlade i sa drugim organima.

Jednostavno, mi imamo jedan izveštaj, naravno glasaću za njega, ali nije dovoljno prići samo ovoj celoj materiji, govorim o materiji, a ne o izveštaju, nije dovoljno prići samo suvoparno, nego mora da postoji u ovoj oblasti, jer to je i oblast finansijske forenzike, koja uopšte nije dovoljno zastupljena kod nas u Srbiji, mora se prići živo i delotvorno. Jer, to je živa materija, moraju da se ukrštaju podaci sa drugim organima, da se izvlače zaključci, pa slično onako kao što je to Verica Barać učinila u svom čuvenom izveštaju koji je gospođa Božić pomenula iz 2011. godine.

Samo bih se osvrnuo, naravno, to se ne tiče sadašnje agencije, nego se tiče, posebno to moram da istaknem jer prvi put govorim o Agenciji, perioda rada Agencije od 2009. do 2012. godine, kada je na njenom čelu bila gospođa Zorana Marković, koji je bio katastrofalan, prosto moram tako da kažem.

Vi ni u jednom izveštaju Agencije, normalno, ali ni Saveta za borbu protiv korupcije, koji jako slabo radi poslednjih godina svoj posao, nećete naći sledeći podatak, ali ću vam ga ja dati, zato što je on jako važan i napraviću paralelu.

Niti jedan rođak Aleksandra Vučića, Siniše Malog, Gorana Vesića, Radojičića, bilo kog člana Vlade, bilo kog člana gradske vlade se nije obogatio u ovom periodu od sedam godina unazad, niti su se obogatila ova lica koja sam pobrojao. Pazite, niko. A danas saznajemo i čuli smo ovaj ep gotovo koji je izgovorila gospođa Božić, danas saznajemo da brat dragi Gojko Đilas, samo on ima 35 nekretnina, bracika Dragana Đilasa. Pa kako je to moguće? Moguće je zato što, evo, samo da dam i ovaj primer – mi nikada do sada praktično nismo ni čuli da taj čovek postoji. Znate zašto nismo čuli? Zato što SNS neće, niti je ikada napadala rođake Dragana Đilasa, za razliku od đilasovaca, Đilasa i njegovih koji svakodnevno napadaju porodicu predsednika Vučića i često im prete smrću.

Podsećam, dragi bata ima 35 nekretnina. Dragi drugi bata, Dragana Đilas, ima 619 miliona evra. Vi vidite sada, tu se pojavljuje taj motiv – dragi bata, koji nas pomalo podseća na onu uspavanku, znate ono – Frere Gojko, spavaš li? Znači, dragi bato, dragi bato spavaš li? Ja vam mogu reći – braća Đilas ovih meseci jako loše spavaju. Ne zbog savesti, oni savesti nemaju, nego zato što im mi ne damo da spavaju mirno, zato što ih stalno pitamo kako su se ovako silno obogatili, pogotovo dragi braca Dragan Đilas.

Mislim da će biti zanimljivo predstavnicima Agencije da ih obavestim o jednoj pojavi koja je vezana i za grad Beograd i onda ću povezati dve pojave, a to je da je do 2012. godine bila moguća ozakonjena pljačka budžeta. Znači, primer je Direkcija za zemljište grada Beograda. Od 2004. do 2011. godine budžet grada Beograda, odnosno Direkcija su opljačkani za 291 milion evra. Da, dobro ste me čuli, 291 milion evra, preko 40 miliona svake godine, tokom sedam godina. Kako je to bilo omogućeno? Bilo je moguće tako što su sama Direkcija, koju su vodili predstavnici Demokratske Đilasove i Tadićeve stranke i grad Beograd, koji su vodili i Đilas i njegovi prethodnici, doneli takve koruptivne propise, pa su omogućili investitorima da tokom sedam godina ne plaćaju doprinose Direkciji. Ali shvatate, to je moglo da se kaže – jao, slučajno jedna godina. Kao, nisu znali da su propisi koje su doneli loši. Ovo je trajalo sedam godina.

Šta je još zajedničko sa ovim drugim slučajem Dragana Đilasa? Niko za ovaj kriminal nije odgovarao. E sad, dolazimo do onoga kako se Dragan Đilas obogatio za deset godina, znači, nije se on obogatio, čuli ste priču gospođe Božić, istorijat, nije se obogatio do 2004. godine, on se obogatio od 2004. do 2013. godine, tokom deset godina. Na tri državne funkcije je stekao 619 miliona poslovnog prihoda i 106 miliona neto profita. Pa to je neverovatno.

Dragan Đilas je, ovo što vam ja sada pričam je priznao, 22. novembra 2018. godine u pismu u „Danasu“ priznao otprilike nešto manje od pola, da je jedna njegova firma prihodovala 292 miliona evra. Ali on nije imao jednu veliku firmu, nego dve, i mnoštvo, do toga ćemo doći, manjih firmi. Sve to kada se sabere dovodi do ovih 619 miliona prihoda i opet neminovno je, a mislim da se i vi kao predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije sada pitate – kako je moguće da se neko tako obogati? Da li je to bilo putem trgovine, uticajem? Ja tvrdim da jeste. Da li je to bilo putem zloupotrebe službenog položaja? Ja tvrdim da jeste, jer je jedino tako moguće, da je neko trgovao deset godina sekundama u periodu na tri državne funkcije i onda je stekao 619 miliona evra, a bio je zamenik predsednika Demokratske stranke, bio je gradonačelnik i bio je predsednik Gradskog odbora DS. Na osnovu toga je to bilo jedino moguće. Znači, kao što vidimo, dva slučaja sam naveo gde je bila moguća ozakonjena pljačka.

U slučaju Dragana Đilasa, što je tužno, tek od devetnaeste je najavljeno da se vodi jedna istraga, niko se nije bavio time, niti ovim slučajem Grada Beograda. Izuzetak sam naveo, to je jedino Verica Barać, i ona je jasno u izveštaju iz 2011. godine, ukazala na njegove mahinacije. Kad je Verica Barać umrla 2012. godine, niko se više time nije bavio, ni Agencija, ni tužilaštva, ni Savet za borbu protiv korupcije, niko.

Ali, šta je tu loše? Reći ću vam, loše je što mi sada imamo da konstatujemo prvo onu anomaliju za Grad Beograd, da za opljačkanih 291 milion evra, nije odgovarao niko, i da u slučaju Dragana Đilasa, ovo što je stekao, 619 miliona evra, na tri funkcije, nije niko odgovarao, a nesporni su podaci.

Saznajemo ovo sada, za dragog brata Gojka. Kako je moguće da je lice koje se praktično ničim ne bavi, koje ništa nije zaradilo, doduše, Gojko Đilas se bavi onim poslovima špekulativnim i poslovima mahinacije koje mu podari njegov brat, to su poslovi ofšor otvaranja firmi, drugih firmi u okruženju. Tako da kad uparimo podatke koje je rekla gospođa Božić, pazite, to su firme u Srbiji, ukupno ih je Đilas imao najmanje 26, samo u Srbiji. Ali, on se hvali kako ima mnogobrojne firme u četiri, pet, šest, zemalja okruženja, pa, pomnožite to sa još odgovarajućim brojem firmi. Pa, se ovih dana otkrivaju brojne ofšor firme koje imaju on i njegov brat. Znači, mi dolazimo do jednog klupka, klastera, od stotinu firmi. I ja kažem Agenciji, vama je potrebna vojska finansijskih forenzičara da raspletete ovo zmijsko klupko.

Međutim, Dragan Đilas je bio funkcioner do 2016. godine, tj. tada je u oktobru podneo ostavku na mestu predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Koliko znam, od zastarevanja, a to je pet godina, ga deli iduća godina oktobar. Prosto, ja hoću i ovo da kažem, znači, da obavestim i predstavnike Agencije. Policija je 7. jula 2019. godine, protiv tajkuna Đilasa i njegovih saradnika rekla da se vodi istraga da su umešani u ozbiljnu korupciju u vezi sa kupovinom i prodajom reklamnih tv sekundi, misli se na RTS, pri čemu je izrečena sumnja od strane policije i tužilaštva da je RTS oštećen za 688 miliona. Nakon saslušanja osumnjičenih, doneta je naredba o sprovođenju istrage u slučaju od strane tužilaštva Dajrekt medije.

Sada ja pozivam, to je otprilike kraj onoga što ja imam da kažem, pozivam Agenciju da shodno svojim ovlašćenjima člana 75. ukoliko je to moguće, a mislim da jeste, pokrene vanrednu proveru izveštaja Dragan Đilasa, koji je on podnosio do 2016. godine, zbog sumnje da u izveštajima nije prijavljivao tačne, potpune podatke. Prilično sam siguran da pet godina nije proteklo, sad nisam uspeo da pronađem koliki je rok, ali ovde prosto morate vi, ali u saradnji sa drugim organima, nema ko drugi, ili da podstaknete Savet da malo radi svoj posao, da uradi ono što, eventualno, vi ne možete, da se pozabavi ovim problemom, i da onda dođemo do jednog izveštaja 2021. godine, deset godina posle Verice Barać, gde će ponovo navedu, sa 10 godina kasnije i 619 miliona evra, kasnije, šta je sve radio Dragan Đilas, bar da neki organ to saopšti, ukoliko već nadležni organi, izuzev ovog što sam za RTS rekao, ne mogu da preduzmu ništa. Živela Srbija. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Bakarec.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov. Izvolite.

Hvala lepo, gospodine Orliću.

Već u uvodu ovog izveštaja negde na 11 strani, izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno sada Agencije za sprečavanje korupcije, mada je meni ovaj prvi naziv prihvatljiviji, lepši, protiv korupcije se treba boriti, jer je to pošast koja razbija svako društvo.

Dakle, u tom izveštaju se Agencija na neki način, ajde, ne mogu da kažem zahvaljuje, ali u svakom slučaju ukazuje da je država Srbija imala razumevanje za ono što su zahtevi Agencije i dozvolila zapošljavanje dodatnih ljudi. To pokazuje odnos države prema ovoj agenciji. Pokazuje da država Srbija ima ozbiljnu nameru, da ova vlast ima ozbiljnu nameru da se suprotstavi korupciji, suzbije je koliko je god to moguće i svede na najnižu moguću meru. Kao najbolji dokaz za to govori činjenica da nijedan osumnjičeni za korupcije u ime SNS, dakle, predstavnik SNS nije zaštićen i nije mu gledano kroz prste.

To je drastična promena u odnosu na neki period koji je bio pre nas. Ja znam da postoje ljudi koji se mnogo nerviraju kad kažu šta je bilo u prethodnom periodu, ali je to neophodno da bi se pokazala razlika, jer ako ne uporedite sa nečim ono što se dešava sad, neko bi pomislio da je to normalno da jedna vlast kada neki njih funkcioner na nekom nivou prekrši zakon ne reaguje, a u smislu da ga zaštiti i tako dalje ali to nije bilo normalno koliko juče. Ne da nije bilo normalno da su dozvoljavali da se njihovi funkcioneri krivično gone ili na drugi način sankcionišu nego su omogućavali svojim funkcionerima da postaju ne bogati, jer ovo što danas slušamo i o čemu govore moje kolege, a tiče se gospodina Dragana Đilasa, to nije bogatstvo, to je nešto što normalan čovek ne može da pojmi. Normalan čovek ne može da pojmi, prosečan građanin Srbije ne može da pojmi šta je to 619 miliona evra. Put od Kikinde do Sombora, od Nakova do Bačkog Brega košta oko 700 miliona, sa četiri trake, brza saobraćajnica, najmodernije izgrađena, košta onoliko koliko je Dragan Đilas, odnosno koliko su firme Dragana Đilasa prihodovale, što bi rekao kolega Atlagić – gle čuda, u vreme kada je gospodin Đilas obavljao političke funkcije.

Sada ja pitam i predstavnike agencije, pitam i nas i pitamo se svi, da li je to gospodin Đilas išao ispred vremena pa se bavio lobiranjem i kad nije bilo zakona. Pa, je Dragan Đilas političar lobirao za Dragana Đilasa privrednika, pa mu izlobirao 619 miliona evra. Da li je pronašao čarobnu lampu, pa mu je to neki duh donosio te pare ili je našao nekog vrlo darežljivog čoveka koji je to radio umesto njega. Odgovor je da je radio sam sa sobom, a onda se verovatno zbunio, delovalo mu je šizofreno ili šta već, pa je onda uključio i brata Gojka, ipak ovako u dvoje je lakše.

Neko je rekao ovde kod sankcionisanja funkcionera da treba da postoji namera, insistiram na toj reči, namera da se prikrije imovina. Vrlo često su kolege poslanici, neki drugi funkcioneri na lokalnom, pokrajinskom nivou sankcionisani prekršajno, ne zato što su imali nameru da prikriju svoju imovinu, nego zato što su zakasnili u dostavljanju izveštaja na koji su bili obavezni. Rokovi su jasni, nije ništa sporno, ali ako vas zanima šta je namera da prikrijete imovinu, onda poslušate ovo o čemu su govorile kolege Bakarec i Božić.

Kada osnujete firmu u Delaveru, kada osnujete firmu u Crnoj Gori, kada te firme osnivate po onom principu, kao Marko Bulat da ga je instruisao – prijatelji, braćo, kumovi, otprilike to su vlasnici firmi, a sve firme rade za njega, za Dragana Đilasa i ništa se na njega ne vodi i ništa on nema, a ima sve, a onda prijavi imovinu od 25 miliona evra, sam. To nisam rekao ja, to nije rekao Aleksandar Martinović, to nije rekao Aleksandar Vučić, to je rekao sam Dragan Đilas za sebe.

Onda postavljam pitanje, kako mi možemo da stavljamo u istu ravan onoga ko je dan ili dva kasnio sa prijavom i onog ko je sakrio 25 miliona evra imovine. To ne može biti isto, nikako.

Postoji i dalje ona igra, danas sam našao neku sliku na internetu, kad sam ja bio dete imao sam taj primerak igre „Monopol“, zvao se „Beogradski monopol“, pa su bile Terazije, Knez Mihajlova, e, sada je u tom monopolu bila glavna ideja da sagradite neku kuću, steknete nekretninu, pa kad onaj drugi stane na tu nekretninu, on plati nešto. Danas taj monopol kompletno drže braća Đilas. Na svakom tom polju oni imaju po neku nekretninu. Tako izgleda „Beogradski monopol“ danas. Ali, toga nema u izveštajima Agencije, toga nema u registrima Agencije.

Vi ćete reći, naravno, i tu ste potpuno u pravu, mi ne možemo da vršimo istrage. Ja se samo pitam ko će konačno da počne da vrši istragu u ovoj zemlji i hoće li neko najzad da odgovara za to što je 619 miliona evra para narodnih uzeo i strpao u svoj džep?

Kažu, kada su ovi spotovi, a ovo me jako zanima kako će biti predstavljeno u sledećem izveštaju Agencije, ovo je sada vrlo važno, desilo se ove godine, u izbornoj kampanji, to vam jeste u delokrugu poslova, to vam jeste nešto za šta ste nadležni i ja vas molim da na to obratite pažnju, a mene zanima kako će izgledati u sledećem izveštaju, već se radujem, ukoliko, naravno, ovaj saziv bude analizirao i raspravljao o vašem izveštaju, ili neki drugi, da vidim kako će to izgleda.

Kaže koleginica da se ova novinarka branila time – niko drugi nije hteo spotove, pa je uzeo baš Đilas. Verovatno niko drugi nije hteo ni stanove, pa uzeo Gojko Đilas. Šta ćete, kad čovek ima sreće u životu, svašta ga hoće.

Postoji još jedna stvar koja se desila prošle godine, takođe nije u izveštaju, i opet ćete reći – mi to ne možemo da istražimo – meni je jako interesantno, zato što može da govori o nekoliko stvari. Može da govori o nezakonitom lobiranju, može da govori o korupciji, može da govori o svemu. U poslednja tri meseca 2019. godine srpska namenska industrija je izgubila 30 miliona dolara. Imala je zaključene ugovore sa Saudijskom Arabijom. Od tih ugovora nije bilo ništa. Poslove srpske namenske industrije preuzele su tri bugarske kompanije, zovu se VMZ, „Arsenal“ i „Dunarit“. Mene sad zanima, ako neko vodi kampanju mesecima, besomučnu, zasnovanu na lažima, protiv srpske namenske industrije i ako rezultat tog delovanja bude gubitak za tu namensku industriju od 30 miliona dolara i korist za neku drugu namensku industriju od 30 miliona dolara, ima li tu elemenata za bilo šta? Ili ćemo morati čekati da i neko drugi ne prijavi svoju imovinu, pa ćemo onda reći – e, sad, vidite, ovaj stan je sumnjiv, pa ćemo sad da vidimo šta je.

Dakle, ključno pitanje koje su postavljali stari Rimljani koji su udarili temelj današnjeg evropskog kontinentalnog prava, nisu bili vrsni stručnjaci u krivičnom pravu, više su u građanskom pravu postavili faktički sve ono što su današnji pravni instituti, ali su u krivičnom pravu govorili da treba postavljati jedno pitanje, a to je – kvi bono, odnosno - kome korist?

Da li je ovo direktan rad nekih ljudi u srpskoj politici, Marinike Tepić, Dragana Đilasa ili koga već za neke strane kompanije? Da li je to koruptivni posao političara? Da li je to nezakonito lobiranje, gde ste vi time što ste bukvalno bacili sva moguća svetla i drvljem i kamenjem napali sopstvenu namensku industriju i time omogućili stranoj namenskoj industriji da ostvari prihod od 30 miliona dolara, da li ste time izvršili bilo kakve kršenje zakona u Srbiji?

Naravno, to su pitanja koja, nažalost, ostaju bez odgovora, kao što ostaju i pitanja bez odgovora kako u zemlji Srbiji uopšte, odakle pravo nekome ko osnuje na desetine, na stotine firmi i kompanija čiji je formalni ili neformalni vlasnik, da bi izbegao plaćanje poreza državi Srbiji, ima pravo da se uopšte bavi nekim javnim poslom u državi Srbiji? I još da prebacuje na dnevnom nivou šta se sve nije uradilo! Pa, plati porez, majstore, pa će se uraditi! Od poreza se puni budžet.

Da zaključim. Dakle, ono što piše u izveštaju je vrlo zanimljivo, ali je meni mnogo zanimljivije sve ono što ne piše u izveštaju. Ja se nadam da ćete u narednom periodu naći načina, na kraju krajeva i lobiranjem, zašto da ne, za promene zakona koje definišu vaše funkcionisanje i rad, da se zaista napravi jedna ozbiljna institucija koja će moći da radi, ne kažem da je ova neozbiljna, samo kažem sa širim opsegom delatnosti, i neke istražne radnje i koja će moći na osnovu onoga što svi vidimo svojim okom da reaguje. Da ne dođemo u situaciju da i danas, mi živimo ono što je bila sprdnja u filmovima „Tesna koža“ itd. Mi to živimo. Rečenicu Srećka Šojića – Mućkao sam, al u skladu s propisi, Dragan Đilas je sproveo u život. To mi gledamo svaki dan. Građanima Srbije je od toga muka.

Apelacioni sud svaku bitangu koju tamo dovedu oslobodi, pravosnažno. Svaka lopuža u ovoj zemlji ima papir da je nevin ko dečija suza. Građani Srbije to više ne mogu da trpe, jer znaju kakve su ništarije postali milioneri i znaju kad su postali milioneri – u ono vreme kad su oni siromašili, u ono vreme kad su njihove firme zatvarane. I čekaju odgovor na to! Čekaju dan kada će konačno imati priliku da vide da odgovaraju oni koji su mu uništili i prošlost i budućnost. Ja se nadam i uveren sam da će taj dan doći.

Na samom kraju, što se tiče sadašnjih funkcionera, da budem i tu potpuno jasan, apsolutno podržavam najoštrije mere protiv svakog člana i funkcionera i SNS i svih koalicionih partnera koji prekrše zakon. Nema veće bitange od onog ko se sakrio iza Aleksandra Vučića i dok Vučić radi za Srbiju on radi za sebe. Prema takvima budite najoštriji. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodin Jovanov.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi predstavnici nezavisnih državnih tela, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je upravo borba protiv kriminala i korupcije.

Kriminal i korupcija, kancer svakog društva, tako i Republike Srbije. Teško se uhvatiti u kolo sa kriminalcima, znate zašto? Boje se ljudi. Boje se ljudi i podataka koje ćemo o njima izneti, ali ćemo izneti.

Imamo predsednika koji se ničeg ne boji. Što mu više pretite, sve je hrabriji. Nažalost, tragično je što se tajkuni, što se zlotvori bave njegovom porodicom, njegovom decom i na najbrutalniji, najmorbidniji način pljuju po porodici.

Ljudi, to se ne radi. Ako kradete, kradite sa stilom, a mi smo tu da vas hvatamo. Dok smo mi na vlasti sigurna sam da će se broj lopova prepoloviti. Nikad se ne može iskoreniti korupcija i kriminal, nikada i nigde, a da li znate zašto? Jer su jako moćni, jer male grupe imaju enormno veliku količinu novca koji su stekle na nezakonit način i upumpavaju ih u sve pore, segmente društva. Zato žele da budu u politici, u sportu, u medijima, u pravosuđu, svuda. Neki jesu, neki nisu, ali idemo redom.

Nikad teže nije bilo biti predsednik i biti predsednik Vlade u Srbiji. Toliko izazova, toliko negativnih stvari oko nas. Te korupcija, te kriminal, te Kovid-19. Svašta nam se dešava, ali izdržaćemo mi. Izdržali smo mnogo gore stvari u životu, izdržaćemo i ovo. Treba se boriti i to čvrsto protiv korupcije i kriminala, protiv trgovine ljudima, protiv gajenja droge i distribuiranja te droge. I protiv toga se treba boriti. Protiv terorizma, protiv sajber kriminala. Mnogo je velikih izazova.

Moram da napomenem period od 2014. godine do 2020. godine što se Ministarstva unutrašnjih poslova tiče, zaista su maestralno uradili svoj posao. Ako napravimo paralelu između 2012. godine i 2014. godine videćemo da se kriminal smanjio 30%, ali ako uporedimo 2020. godinu i 2014. godinu, u odnosu 2020. i 2014. takođe se kriminal smanjio za 30%. Teška ubistva, period od 2020, 2014. godine 38% manje. Znači kada se hoće da se radi, može da se radi. Uvek treba da se radi. Ja sam sigurna da ćemo se mi izboriti sa ovom pošasti, bar onoliko koliko smo u mogućnosti.

Teško je kada govorimo o tajkunima, jer nekako vas obeleže, pokretne ste mete, ali zaista niko od nas nije došao ovde da se slika, nego da progovori o tome što je uvek bilo zabranjeno, o tajkunima koji su na nelegalan način stekli svoj novac.

Hajmo od početka, idemo. Neko će reći ponovo Dragan Đilas. Pa Dragan Đilas, on je bio u politici od 2004. godine do 2013. godine, gradonačelnik je bio od 2008. godine do 2013. godine. Šta se desilo? Posle njega je nasledio grad gospodin Mali. Ostavi je dug, gospodin Đilas, od milijardu i 200 miliona evra. Ljudi, milijarda i 200 miliona evra, pada li je to normalno?

Hajde da vidimo redom kome šta nije plaćao. Nije plaćao porodiljama, nije plaćao dečije dodatke, nije plaćao domovima zdravlja struju, nije plaćao vodu, vrtić je bio duplo skuplji nego sada, nije plaćao ništa, ali je sebi nabacio 619 miliona evra. Znate šta je 619 miliona evra? Teško ko da će i da napiše.

Mi sada gradimo Klinički centar koji košta, Klinički centar i bolnicu, Klinički centar u Batajnici i bolnicu u Kruševcu, koji koštaju ukupno 70 miliona evra, sa opremom 90 miliona evra. Znači mogao je da napravi šest kliničkih centara, sram ga bilo. Što reče moj uvaženi kolega, mogao je da napravi put, moga je da napravi pola Moravskog koridora. A, šta je on uradio? Samo sebi, afera za aferom.

Afera „most“. Taj most koji košta basnoslovnih 400 miliona evra, što reče moja koleginica 500. Da, jer je trebalo još 100 miliona evra da se završe obilaznice, pristupnice saobraćajne, znači 500 miliona evra.

Isti takav, pri tom, naš ima jedan pilon, isti takav u Francuskoj 300 metara duži sa sedam pilona, košta 300 miliona evra. Početna cena ovog mosta, čuvenog, koji mu je verovatno spomenik za život je bila 125 miliona evra. Pitam se ja, šta bi sa tih 300 – 400 miliona evra? Ljudi, 300 – 400 miliona evra.

Pa onda idemo dalje, afera „softver“. Plaćen softver 10 miliona evra, nikada se nije upotrebio. Afera „busplus“. Kupljeni autobusi Solarisovi po ceni od 319 hiljada evra, umesto da su kupili Ikarbus autobuse 280 hiljada evra. Razlika, izračunajte - 39 hiljada evra. Njegov prvi zarađeni milion.

Idemo dalje. Kontejneri podzemni, šest miliona evra, od toga kontejneri sve truli. Znači, nula, ništa nije uradio.

Idemo dalje, samoreklamiranje. Za samoreklamiranje sebe, svog rada ili ti nerada, potrošio 69 miliona dinara, sramota jedna.

Idemo dalje. Njegov brat Gojko, na čast porodici, ja to zaista do pre neki dan nisam nikada spomenula, ali javnost bruji o tome ne možete prenebregnuti činjenicu da imaju 35 stanova, pardon, samo brat 29, od pre neki dan istraživanja još pet stanova, ukupno 35 stanova. Ljudi, u najelitnijim delovima grada. Kako je to moguće? Pa šta je tada radilo pravosuđe? Šta je radilo tužilaštvo? Pa 35 stanova ima dotični gospodin, brat.

Koliko li tek ima Đilas? Kako ih je stekao? Mi svi, svaka čast, imamo, vi ste tu da od nas funkcionera tražite da kada stupimo na dužnost damo svoju kartu, znači imovinsku, apsolutno ko šta ima. To je proverljivo i kada izađemo, kada ne budemo na dužnosti takođe da damo izveštaj o tome šta smo stekli i kada, koliko?

Ko god je stekao ilegalno ili nezakonito treba da ide tamo gde mu je mesto, iza rešetaka. Sramota je da 90, 95%, možda i više ljudi živi od svog rada, a pet, mislim da mnogo manje živi od nerada, živi od tuđeg rada. Tako nešto se nikada neće i ne sme ponoviti. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospođo Malušić.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važna sednica Narodne skupštine na kojoj razmatramo izveštaje o radu više nezavisnih kontrolnih institucija, što predstavlja, da kažem, dobru praksu i doprinosi podizanju svesti o ulozi, ali i značaju nezavisnih kontrolnih institucija, a ja bih dodao da je upravo vladajuća većina, predvođena SNS, ustanovila ovu dobru praksu razmatranja izveštaja na sednicama Narodne skupštine.

Uvek kada govorimo o pitanjima iz delokruga rada Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno Agencije za sprečavanje korupcije, dobra je prilika da podvučemo naše snažno opredeljenje, a to je žestoka i beskompromisna borba protiv korupcije i kriminala svuda i na svakom mestu.

Sa druge strane, moj kolega, narodni poslanik Uglješa Mrdić je danas u delu sednice na kojoj se postavljaju poslanička pitanja podsetio javnost na jednu veliku aferu, a ja bih rekao pravu pljačku, koja se desila na Vračaru, gde je opština Vračar u vreme dok su "žute štetočine" bile na vlasti, ostala bez hiljade i hiljade kvadrata poslovnog prostora kojim je raspolagala i desetine stanova koji su bili u fondu kojim je opština upravljala.

Dakle, preko 780 miliona dinara ukupnih gubitaka i minusa u poslovanju, preko pet hiljada kvadrata poslovnog prostora je nestalo iz fonda JP za upravljanje poslovnim prostorom Vračar. Oko 70 stanova koji su nestali iz fonda prvo su bili u fondu, postojali su, a onda su naprasno i volšebno nestali, odnosno ne postoji nikakva dokumentacija iz koje jasno može da se utvrdi šta se dešava sa tim stanovima, gde su danas, kako je moguće da ih nekad ima a onda posle ih nema, danas su tu, sutra više nisu tu? Kao mađioničari - sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.

Onda, kada se uđe malo u dokumentaciju onda se vidi da su vrlo namerno sklapani vrlo nepovoljni i štetni ugovori, uvek nekako štetni po opštinu Vračar, a na korist raznih fizičkih ili pravnih lica, raznih prijatelja, što kaže kolega Jovanov "prijatelja, rođaka, kumova". Zatim, namerno puštani da zastare, nisu na vreme utuživali, dođu do velikog potraživanja, dođu do velikih dugova, oni ne potražuju, ne utuže, ništa ne učine u tom smislu. Da ne pričamo da nisu postojale nikakve bankarske garancije ili neka druga sredstva obezbeđenja i onda vidite da je u pitanju predumišljaj, da je u pitanju namera da se ošteti javno preduzeće, da se ošteti fond kojim raspolaže opština, da se ošteti državna imovina. Ko je tu izvukao korist? Ne treba nam mnogo da zaključimo.

Bilo je tu i nekih vrlo karakterističnih slučajeva. Koliko se sećam, jedan karakterističan slučaj je bio baš u samoj zgradi opštine, odnosno u zgradi opštine je registrovano javno preduzeće za upravljanje poslovnim prostorom, dakle Njegoševa 77, a jedan od većih dužnika tog preduzeća je bio takođe registrovan na toj opštini. Dakle, kancelarija pored kancelarije, a oni godinama nisu uručili opomenu pred utuženje ili bilo šta drugo. Dakle, kancelarija pored kancelarije i iz toga se vidi jasna namera, nije ovo slučajno urađeno.

S druge strane, postojao je primer, isto čuveni, dozvolićete mi, što toliko vremena posvećujem opštini Vračar, jer sam dolazim sa te opštine u Smiljanićevoj ulici, gde je opština Vračar imala svoje zemljište koja je ustupila investitoru da izgradi višespratnicu, a da nakon izgradnje opština tu dobije određeni broj kvadrata prostornog prostora i to samo po sebi nije problematično. Problem je nastao onog trenutka kada investitor koji je sagradio tu zgradu nije ispoštovao svoj dogovor i opština nije dobila nikakve kvadrate. Ako se pitate zašto nije došlo do nekog sudskog raspleta u tom smislu, odgovor će biti vrlo smešan. Opština nije imala novca za sudsku taksu, dakle, nije postojao novac kojim su oni mogli da plate sudsku taksu i zato nije došlo do ročišta, nije došlo do sudskog raspleta ove pljačke. To je epilog Đilasove vlasti i vlasti Đilasovih saradnika na Vračaru.

Ono što je još veći problem od toga, i to je jedan od razloga zašto danas govorimo o ovome i moj kolega Mrdić i ja, jeste činjenica da do današnjeg dana nije ustanovljeno šta je sa krivičnom prijavom koja je podneta još pre četiri godine protiv odgovornih ljudi za ovu pljačku. Dakle, da ponovim, 780 miliona dinara ukupnih gubitaka i minusa u poslovanju, 70 stanova, preko 5.000 kvadrata, krivična prijava blagovremeno podneta. Četiri godine su prošle, nemamo odgovor nikakav, apsolutno nikakav odgovor - šta je sa odgovornim za ovo? Šta radi tužilaštvo? Šta rade pravosudni organi? Kada ćemo dobiti informaciju ko je odgovoran za pljačku?

Zašto je važno podsetiti javnost na ovaj slučaj? Po mom mišljenju, zato što se na ovom primeru najbolje vidi suština vlasti Đilasa i njegovih saradnika. Ovaj primer to najbolje pokazuje. Dakle, jedna mala opština, najmanja beogradska opština koju su, da kažem, zaposeli i godinama čerupali i pustošili sve što je moglo da se očerupa i opustoši, sve dok nisu iscrpli sve moguće resurse.

Kada već pričamo o stanovima, kad već pričamo o nekretninama, ja ne mogu da ne napravim paralelu sa najnovijom aferom koja potresa Srbiju, a to je ovo saznanje o kojem danas pričamo, o neverovatnom bogatstvu u nekretninama i u stanovima brata Dragana Đilasa. Dakle, opet stanovi, opet nekretnine i zanimljivo primetićete kad god je neka afera sa stanovima, kad god je neko muljanje sa nekretninama, onda dođemo do Đilasa ili do Đilasovih saradnika ili do njegovog brata u ovom slučaju. Dakle, 29 nekretnina, a sad čujemo i 35 i ko zna koliko će porasti ta cifra do kraja, stanova, lokala, garaža u centru Beograda i kad postaviš pitanje - odakle prijatelju to, kako, majstore, toliki novac i toliko bogatstvo, onda tu nema odgovora?

Nikada ne dobijamo odgovor, ali umesto odgovora sledi nova serija napada sa njihovih medija, nove fabrikovane afere, N1, Nova, „Njuz maks adrija“, „Danas“, onaj Direktno i ko zna još odakle sve ne. Svaki dan novi napadi, nove laži, nove izmišljotine, sve što im padne na pamet će osmisliti samo da bi izbegli da daju odgovor na vrlo, složićete se, jednostavna pitanja – kako si stekao tolike stanove, otkud ti toliko bogatstvo, na koji način si stekao tolike milione i nekretnine?

Znam da se ovo možda ne odnosi direktno na vas, dame i gospodo iz Agencije za sprečavanje korupcije, verovatno da je ovo pitanje više za tužilaštvo i pravosudne organe, ali je jako važno osuditi svuda i na svakom mestu ovakve pojave da nam se ne bi ponavljale i jako je važno osuditi na svaki način ovaj vid korupcije i kriminala i mi ćemo istrajati u borbi protiv korupcije, kriminala i ono što je najvažnije u toj borbi neće biti ni zaštićenih, ni povlašćenih kako smo u mnogo navrata do sada i pokazali, zato što želimo od Srbije da napravimo uspešnu, uređenu i pristojnu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima gospodin Milan Jugović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici institucija čije izveštaje danas raspravljamo, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, za jedno demokratsko društvo, kakvo je naše, institucije poput Agencije za borbu protiv korupcije su izuzetno važne, te stoga današnjoj tački dnevnog reda trebamo pristupiti sa posebnom pažnjom.

Na samom početku složio bih se sa kolegom Jovanovim i izrazio jedno nezadovoljstvo zbog onoga čega nema u ovom izveštaju, ali sa druge strane izrazio bih, doduše u dosta manjoj meri, i jedno zadovoljstvo ovim izveštajem o radu, pre svega zbog precizno navedenih podataka o finansiranju političkih aktivnosti, zatim o broju mera i postupaka koje je preduzela Agencija iz delokruga svoje nadležnosti i po meni ono što je vrlo važno su koraci koji su preduzeti u cilju prevencije korupcije.

Veoma je važno osnaživanje društvene svesti u oblasti borbe protiv korupcije i u tom smeru u izveštajnom periodu u 2019. godini održano je nekoliko izuzetnih programa i obuka.

Takođe, Republika Srbija kao što smo već čuli u nekoliko navrata prepoznala je značaj kadrovskog osveženja Agencije i davanjem saglasnosti na nov Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta dodatnim odobravanjem sredstava omogućila povećanje, odnosno pojačanje kadrovskog kapaciteta Agencije za uspešniji rad u nekom budućem periodu.

Još jedan važan korak u cilju što efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije je uspostavljanje nacionalnog kriminalističko-obaveštajnog sistema koji će omogućiti razmenu elektronskih podataka između svih relevantnih nadležnih institucija u našoj zemlji.

Predsednik Vučić je nedavno jasno definisao glavne ciljeve države u narednom periodu gde pored ekonomskog razvoja, pored podizanja životnog standarda, pored borbe protiv pandemije korona virusa glavno mesto zauzima borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U prethodnom periodu prešli smo zaista jedan težak put da bi Srbiju doveli do pozicije na kojoj se ona sada nalazi. Dakle, 2013, 2014. godine pre svega zahvaljujući hrabrosti i odlučnosti predsednika Vučića uspeli smo da spasemo zemlju od tajkuna koji su je pljačkali da bi kroz ekonomske reforme, kroz privlačenje stranih investicija došli do toga da imamo najveći rast u Evropi, došli do toga da u teškim okolnostima, u teškim vremenima povećavamo plate i penzije.

Građani žele da žive u pristojnoj, normalno Srbiji, u državi sa minimalnim stepenom korupcije i organizovanog kriminala, te stoga dugi niz godina unazad daju veliku podršku politici SNS, politici predsednika Aleksandra Vučića, a to je politika beskompromisne borbe u kojoj nema zaštićenih, u kojoj nema pošteđenih, politika u kojoj kriterijumi u borbi protiv korupcije nisu ni poreklo, ni imovinska karta, ni partijska knjižica, već jedino i isključivo zakon.

Mi iz SNS i na republičkom i na lokalnom nivou smo tu da radimo isključivo zarad interesa građana Srbije, jer na kraju krajeva zato su nas i birali, a ne kao garnitura, na primer Dragana Đilasa, koja je vreme provedeno na vlasti posmatrala isključivo kao mogućnost za punjenje svojih džepova, za lično bogaćenje.

Sa tom praksom u Srbiji je odavno završeno i mi smo to dokazali mnogo puta do sada. U prilog tome, podsetiću samo na činjenicu, na nedavno hapšenje u Prijepolju i Arilju. Dakle, ako ste kršili zakon, ako ste oštetili državu, ako ste oštetili građane Srbije, morate biti procesuirani, bez obzira da li i koju partijsku knjižicu imate ili ne.

Uveren sam da se više nikada neće vratiti vreme kada su ljudi poput Dragana Đilasa, period proveden na mestu ministra, na mestu gradonačelnika, na mestu direktora koje kakvih izmišljenih narodnih kancelarija, predsednika, iskoristili za sticanje 619 miliona evra i sada izgleda da im tih 619 miliona nije dovoljno, hoće još.

Žele da se ponovo vrate na vlast, da se dokopaju državne kase, naravno bez izbora, jer na njih ni ne smeju da izađu i to sa razlogom, jer su svesni koliko su omrznuti kod građana Srbije.

Na sve to beskrupulozno napadaju, primera radi brata predsednika Republike da ima kule i gradove i optužuju ga za koje kakve izmišljotine, a ispostavi se, gle čuda, da baš njihova braća, konkretno Gojko Đilas, brat Dragana Đilasa nema 29, već 35 luksuznih nekretnina. Ja sam prilično uveren da to nije konačan broj.

Ja neću ulaziti u način na koji su stečene te nekretnine, ni da li se one vode na Gojka Đilasa ili Dragana Đilasa, ni da li je tu bilo fiktivnih radnji ili bilo kakvih drugih sumnjivih dešavanja, za to postoje nadležni organi.

Na kraju, ja bih podvukao značaj pravosudnih organa u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i pravosudnih organa koji vrlo često reaguju na jedan veoma blag način, kao da žele nekog da oslobode, kao da ne žele da osude one koji su otimali od građana Srbije. Iskreno se nadam da će u nekom narednom periodu prekinuti sa takvom praksom zarad dobrobiti građana Srbije, zarad suzbijanja korupcije u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Jugoviću.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.