Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, redovna godišnja praksa ubuduće bi trebala da bude dostavljanje predloga zakona o završenom računu, o kome bi trebalo Narodna skupština da raspravlja upravo onako kao i što raspravlja o Predlogu zakona o budžetu. Napominjem da od 2002. godine do 2018. godine naknadno su usvojeni svi ovi završni računi.

Što se tiče završnog računa za 2019. godinu, mi možemo tu da vidimo da imamo fiskalni suficit od 13,4 milijarde dinara. I ako pogledamo i ostale budžete prethodne, od 2015. do 2018. godine, koji su takođe u suficitu, možemo tek tada da vidimo koliko je kreiranje budžeta za 2021. godinu bilo specifično. Jer, pored elemenata koji utiču na kreiranje budžeta, postoji još jedan specifični element koji je definisan samom specifičnom situacijom u kojoj se nalazi ne samo Srbija, već i cela planeta, a to je pandemija kovid.

Iskustvo koje je Vlada imala u prethodnom periodu, a naročito u 2020. godini, govorim o Vladi u kontinuitetu, a to su dva rebalansa budžeta i razne mere podrške koje su bile usmerene ka građanstvu i ka privredi, doprinelo je kreiranju budžeta za koji bi neki rekli da je trebalo da bude restriktivniji, s obzirom da imamo deficit od 178,5 milijarde dinara. Neki bi rekli da je Vlada dosta optimistično ušla u priču da iduće godine, 2021. godine, ćemo imati rast BDP od 6%, a ja bih rekao da je Vlada hrabro nastupila sa ovim predlogom, jer i u životu, bilo čime da se bavite, ako nemate hrabrosti i optimizma, ne možete da uspete. A u životu nije sve idealno i potpuno predvidljivo.

Ako pogledamo završni račun za 2019. godinu, vidimo velike kapitalne investicije, ali ne kao u 2021. godini, gde je planirano 330 milijardi dinara. Ja bih tu sada napravio jedno poređenje u dve kategorije, a to je ulaganje u zaštitu životne sredine i putnu infrastrukturu.

Što se tiče zaštite životne sredine, želeo bih da kažem da je u Leskovcu 2019. godine Leskovac dobio 162 miliona dinara za završetak glavnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da ćemo u 2021. godini ovaj sistem kompletno završiti, znači, centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, liniju mulja, liniju vode itd. i napokon da Leskovac dobije taj jedan savremeni sistem.

Takođe mi je drago što trend ulaganja u zaštitu životne sredine se nastavlja i u 2021. godini. Kao što smo čuli, biće više od 60-ak opština koje ulaze u ovaj projekat.

Što se tiče putne infrastrukture, 2019. godine je planiran porast ulaganja u infrastrukturu i to je karakteristika i ove Vlade, da u 2021. godini imamo nastavak pojačanog ulaganja u puteve. Ali, kada govorimo o putevima, ne trebamo samo govoriti o auto-putevima, već i o regionalnim putevima, a to su putevi koji povezuju sela sa gradovima. I tada, kada se ulaže u takve regionalne puteve, imamo razne benefite. Jedni od njih su direktna pomoć selu, druga je poljoprivredi, zaustavljanje ili usporavanje migracije stanovništva iz sela u grad.

Mi u Leskovcu smo ove godine, 2020, završili jedan regionalni put, to je put koji povezuje Leskovac sa opštinom Vlasotince i to je direktna pomoć za 15-ak sela koja gravitiraju oko tog puta.

Međutim, mi u Leskovcu imamo još jedan problem koji treba da se reši, još jedan regionalni put, a to je Leskovac-Vučje. Što bi moj predsednik, Dragan Marković Palma rekao, to je put još iz vremena Turaka, zato što je napravljen kockom koja je ručno rađena, takvih sumnjam da ima u Srbiji, a i u svetu. U poslednjih 50-ak godina je taj put popravljan asfaltom i možete zamisliti na šta liči takav put. Kada se taj put reši, onda će i država i građani da imaju višestruke benefite. Prvo, to će biti direktna pomoć za 20-ak sela sa 20-ak hiljada stanovnika, indirektna ili direktna pomoć poljoprivredi, zaustavljanje ili usporavanje migracije stanovništva selo-grad, jer, ako imamo za 15-ak minuta od najudaljenijeg sela da dođemo do centra grada, onda to znači to.

Dalje, imamo pojačani kapacitet seoskog turizma i uopšte turizma, jer je porečki kraj poznat kao turistički potencijal, a ujedno i lovni turizam, jer taj lovni turizam će već od 2021. godine krenuti u tom kraju, kao i podizanje uopšte kvaliteta života i velike uštede građana zbog dobrog puta.

Kada sam već ovde, morao bih da spomenem da na tom putu gravitira jedno selo koje je opšte poznato u Srbiji i ima izuzetnu karakteristiku, a to je da svako domaćinstvo, svako sedmo domaćinstvo ima registrovanu privatnu firmu. To je selo Strojkovce, i to bi njima veoma značilo.

Ovo govorim upravo zbog toga što se Vlada opredelila da ulaže u putnu infrastrukturu i zbog toga podržavamo sve ove projekte koje Vlada radi. U danu za glasanje glasaćemo i za budžet i za ove projekte koje prate budžet. Hvala.

Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Sanja Lakić.

Poštovani građani Republike Srbije, dragi Srbi, vi koji živite u regionu i dijaspori, pandemija izazvana korona virusom je, ne samo našoj zemlji, već celom svetu donela zdravstvene, ekonomske, ali i društvene negativne posledice. Sve ove mere o kojima smo govorili, ne samo danas, već i juče, će sigurno iz ovog stanja deficita koje imamo u tekućoj godini nas dovesti u održive zakonske okvire.

Međutim, pored svih ovih mera o kojima smo govorili, a koje su važne za građane Republike Srbije, danas bih govorila o tri tačke koje su važne za naše odnose sa regionom.

Prva tačka je važna za svakog Albanca, Bošnjaka i Srbina. Važna je podjednako za Beograd, Prištinu i Tiranu. Ta tačka je projekat „Mini šengen“ koji pruža ovom narodu pravo na nadu da će napokon u ovom regionu biti i mir, mir koji nam donosi stabilnost, a stabilnost je ono što je neophodno za naš evropski put.

Međutim, da li ćemo biti primljeni u Evropsku uniju je jedno pitanje, ali drugo pitanje je šta mi možemo da učinimo da se ekonomski uvežemo? Ta tačka vezivanja, kako je govorio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je upravo projekat „Mini šengena“. To je naše ozdravljenje odnosa i to je lek za ovaj region.

Šta znači dobar odnos sa komšijom? To možemo da vidimo na primeru sa Slovenijom. Povećali smo spoljnotrgovinsku razmenu sa 550 miliona na 1,16 milijardi evra. Pa to znači dobar odnos sa komšijom i bolju privredu i bolju ekonomiju i bolje uslove za obične građane.

Druga tačka koja je takođe važna za naše odnose sa regionom tiče se srpskih zajednica u regionu. To je tačka zahvaljujući kojoj brinemo o našim Srbima i Srpkinjama koji žive u zemljama u okruženju. Na samo nekoliko stotina kilometara od Beograda, u Evropskoj uniji, u Hrvatskoj, postoje još uvek potpuno razorena sela u kojima živi po neka srpska starica, starac, po neko srpsko dete sa roditeljima.

I ovde smo mnogo govorili prethodnih nedelja o patriotizmu, a ja mislim da su upravo ta deca naše najveće patriote i najbolji predstavnici Srba u regionu. Ta deca koja ispod sveće uče o našoj srpskoj istoriji i ta deca koja kilometre i kilometre prelaze po glinskim kaljugama da bi došli na čas veronauke.

Hrabrost te dece, ali takođe i patriotizam je da ponosno nosiš svoje srpsko ime i prezime, a na leđima ratno nasleđe devedesetih godina. I za svu tu decu koja žive u selima Kašić, Islam Grčki, Smilčić, Smoković, Kula Atlagića, za sve vas u Karinu, u Benkovcu, za sve vas koje sam upoznala u Uzdolju, Biskupiji, Vrginmostu, Topuskom, Crnom, Slavonskom Brodu, Borovu, za sve vas gde god da živite u Republici Hrvatskoj, Srbija je odvojila 73 miliona 900 hiljada i 80 stipendija za vaše školovanje.

I ne samo za vaše školovanje, već za školovanje sve dece koja žive u Sloveniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, za sve vas koji ste u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Rumuniji.

Tako to radi zemlja koja brine o srpskim zajednicama u okruženju, a to je najmanje što su oni zaslužili. Lično dokle god sam u ovom parlamentu ću se boriti da bar u narednim godinama za dinar ovaj budžet bude veći, uprkos tome što je i danas veći za nekoliko puta no što je bio i govoriću i pisaću i kucaću na sva vrata zato što znam koliko ovoj deci znači ova podrška.

Treća tačka ne govori o budućnosti niti o sadašnjosti, ali je i te kako važna i za budućnost i za sadašnjost. Ona govori o prošlosti, govori o Srbiji koja je napokon sazrela da govori i neguje kulturu sećanja. Napokon ova zemlja nije ona mala Srbija, ekonomski i politički razorena Srbija iz 95. godine. Napokon smo skinuli tu ljušturu i nije ovo ona mala i slaba Srbija koja je sramno ćutala i podigla belu zastavicu, sramno ćutala i nije dozvolila da hiljade i hiljade Krajišnika ovde u centru Beograda pokažu kako izgleda razoren život posle rata.

I nije više ovo mala i slaba Srbija koja istim tim Krajišnicima nije dozvolila da ovde u centru Beograda pokažu razmere srpske tragedije koju smo doživeli devedesetih i nije ovo ni mala ni slaba Srbija koja neće dozvoliti da se čuje lelek srpskih majki i očeva, Žarka, Darka, Jovice, Nevenke i Mirjane, dece koja su tragično nastradala na Petrovačkoj cesti kada je bombardovana kolona civila, kolona srpskih izbeglica.

I ta Petrovačka cesta nam se desila dva puta, dva puta za 100 godina. I zato je važno da se sećamo svoje prošlosti, važno da govorimo o njoj, važno da izvučemo sve poruke, pouke, da pročitamo sve putokaze.

Na tom mestu, prvi put nakon 25 godina, jedan srpski predsednik, a Srbija i Srpska ponovo bratski i jedinstveno su rekli: "Izvinite Krajišnici, izvinite i hvala vam. Hvala vam i dobro došli. Dobro došli u zemlju kojoj celim svojim bićem pripadate". Na tom mestu, na mestu koje pamti svaku kapljicu krvi i suzu, onu krajišku, i koja pamti svaki zločin od Jasenovca, pa do "Oluje", na tom mestu, na Rači, će prvi put biti izgrađen spomen-park za sve Krajišnike da nas podseća na epilog "Oluje", a Srpska i Srbija jedinstveno i bratski, onako kako su uvek morale, će podići i spomen-park Donja Gradina, Jasenovac, da nas podseća na bezumlje koje se desilo u Drugom svetskom ratu.

Ove tri tačke su važne za region. Važne zato što sarađujemo sa komšijama, važne zato što brinemo o našim zajednicama, ali i važne zato što se sećamo prošlosti, jer ćemo zahvaljujući tom pamćenju, možda ceniti i više sopstvene živote i nećemo više nikad dozvoliti da nam se dese ovi strašni zločini koji su obeležili 20. vek.

Na kraju, želim da čestitam šefu srpske diplomatije, gospodinu Nikoli Selakoviću, na konačnom izboru direktora Uprave za saradnju sa Srbima u regionu i dijasporom i želim da čestitam i gospodinu Arno Gujonu i da mu poželim dovoljno energije da napravi dobre rezultate i na ovom polju.

Svoj prvi govor u domu Narodne skupštine želim da završim rečima patrijarha Germana: "Neka Jasenovac, a ja ću dodati i "Oluja" budu velika i jeziva opomena koja jasno govori da ljubav i sloga treba da budu zakon našeg budućeg života". Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Lakić i sve čestitke na izvanrednom prvom izlaganju u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodna poslanica Danijela Vujičić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, dame i gospodo kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, usvajanje novog budžeta i seta finansijskih zakona o kojima danas raspravljamo, uvek je zgodna prilika da prestavimo očekivanja u narednom periodu, vodeći računa o svim faktorima koji ga opredeljuju.

Budžet je i mera odgovornog i ozbiljnog ponašanja države prema narodu, čija se volja najpreciznije pretače u tokove kretanja javnih finansija. Zato je najgori oblik demagogije koji su protažirale prethodne vlasti, kojima su usta bila puna obećanja, a narodu prazni stomaci.

Setimo se samo naših proevropskih prethodnih vlada. Setimo se samozvanih Evropejaca Đilasa i Jeremića. Dok su javno promovisali vrednosti evropske demokratije, istovremeno su u potaji javne finansije kreirali tako što su punili svoje džepove.

Kako drugačije objasniti imovinsku kartu u koju ništa nije upisano kada dođu na vlat, a odu sa vlasti kao multimilioneri? Kako će Đilas da objasni da njegovo zalaganje za evropske vrednosti danas je zapravo dostiglo vrednost veću od pola milijarde evra ličnih prihoda?

Predsednik stranke Slobode i pravde Dragan Đilas pokušao je dosta nespretno i šturo da svog brata Gojka, ali i sebe, izvuče iz afere kupovine i prodaje luksuzne vile u ulici Jevrema Grujića 6, tvrdeći da nikakvu transakciju nije imao ni on niti njegov brat u ovom poslu. Verovatno će i negirati sve ono što su moje kolege prethodni govornik i Milan Savić, kao i Lav Pajkić što su izneli.

Uvidom ugovori zvanična dokumenta ukazuju da je firma „Komiti ril estejt“, čije prema podacima APR direktor upravo pomenuti Gojko Đilas i koja je direktno komunicirala i zaključila ugovor o prodaji pomenute vile u ulici Jevrema Grujića 6. U ugovoru se vidi da je upravo Gojko Đilas kao direktor potpisao ugovor o prodaji vile, stambene zgrade kao i parcele, što jasno dokazuje da je ipak brat Dragana Đilasa imao velikog udela u prodaji sporne nekretnine u jednom od najluksuznijih delova Beograda.

Podsetimo, prema zvaničnim podacima iz APR Gojko Đilas, direktor firme i pravni zastupnik predstavništva firme „Komodos korporejšn“, koja je registrovana na fiktivnim adresama u Delaveru, gde se registruju kompanije stranih državljana, čiji je jedini cilj skrivanja tokova novca i izbegavanje poreza u zemlji odakle potiču vlasnici i upravo je sumnjivim novcem iz poreskog raja u Americi kupio vilu na Dedinju u Beogradu u ulici Jevrema Grujića 6, ali građevinsko zemljište od 1.083 m2 . Iz ovog proizilazi da je Gojko Đilas, kao direktor predstavništva firme „Komodos korporejšn“ kupio pomenute nekretnine na Dedinju, a onda ih prebacio u vlasništvo nove firme „Komiti ril estejt“, čiji je danas direktor.

Sve ovo zapravo možemo da potkrepimo i papirima. Ne znam da li može da se vidi, ovde je ugovor koji držim koji je zaključen u Beogradu 25.8.2017. godine i upravo je prodavac „Komiti ril estejt“ d.o.o Beograd i direktor Gojko Đilas, i onda u ugovoru stoji da je prodavac i na osnovu priložene dokumentacije isključivi vlasnik sa vlasničkim udelom 1/1 i da je u stvari predmet ugovora zemljište pod zgradom i objektom površine jedan ar 93 m2 , pa onda zemljište u zgradi i drugi objekat površine pet ari, voćnjak prve klase površine tri ara 90 m2 i sve ovo je upisano u List nepokretnosti i sve se da proveriti u katastarskoj opštini Savski venac.

Javnost treba podsetiti zapravo koje vrednost ovih nekretnina. Ako jedan ar placa na toj lokaciji košta oko 100.000 evra, što znači da za 10 ari vredi najmanje milion evra, ako kuća nije za rušenje, ako je nova, ona sigurno vredi više od 2.000 evra po kvadratu, dakle, sve to ukupno košta od milion 300 do milion i 500 evra. Još i ako je kuća nova i luksuzna cena može biti i veća. I ja bih mogla ceo dan da govorim o nekretninama kao i sve moje kolege ovde u Skupštini, o nekretninama koje poseduje Dragan Đilas i njegova bratija.

Onda su zapravo jadne te lažne evropske snage koje prepoznaju u Evropi samo evre. E, pa gospodo, lažni Evropejci, evropska je vrednost da vlast bude vredna i radna, da stvara, izgrađuje i unapređuje, a sve to upravo odlikuje pravog srpskog domaćina. Uspešna je ona vlast koja sačuva i unapredi postojeće društveno bogatstvo. Srbija je objektivno i iskreno govoreći uspela da prebrodi mnoge krize sa kojima se suočavala svih ovih godina. Zar nije dokaz te sposobnosti i napornog osmogodišnjeg rada u sred osmomesečne svetske pandemije da imamo takve javne finansije da možemo da nastavimo započetu izgradnju novih bolnica, renoviranje i osavremenjivanje postojećih?

Nema zastoja u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata. Završavaju se kilometri i kilometri puteva i pruga. Otpočinje se sa izgradnjom novih. Otvoreni su i otvaraju se novi proizvodni pogoni.

Plate i penzije su dostigle planirani rast. Obezbedili smo povećanje plata u zdravstvu. Naša vojska i policija je snabdevena najsavremenijom opremom i naoružanjem. Gradimo stanove za pripadnike vojske i policije. Investira se u ruralna područja, poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Otvorili smo na hiljade radnih mesta i na taj način uspeli da dostignemo najnižu stopu nezaposlenosti u istoriji Republike Srbije. Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i našom Vladom uspeva da odoli najtežim izazovima, da se bori za svaki ljudski život, za svako radno mesto, za opštu dobrobit celog društva i uprkos brojnim izazovima na spoljnom i unutrašnjem planu, izložena brojnim pritiscima u zemlji i inostranstvu naša država je pre svega sačuvala mir i opstanak našeg naroda na KiM, staloženost i odlučnost.

To su činjenice. To su naši rezultati koji najviše smetaju tzv. evropskoj opoziciji jer više nisu u poziciji da otimaju pare iz gradskih i republičke kase. Koncept finansijske stabilnosti se ogleda upravo u setu finansijskih zakona koji je pred nama danas i koji je kreiran kao rezultat proaktivnog inženjeringa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se pokazao delotvornim kako u redovnim, tako i u vanrednim prilikama.

Đilasu i njegovima smeta što je paketom ekonomskih mera država pomogla svakog građanina. Naravno da im smeta jer su za njih to sitnice, iako znaju da je mnogima ta pomoć značila, smeta im jer su navikli da prosipaju demagošku maglu. Njihov koncept je u stvari usisivač ekonomija, izvuci i usisaj što više para u sopstvene džepove. U tome je razlika između nas i njih, u tome je razlika između Aleksandra Vučića i njih.

Predsednik Vučić vodi državu i istovremeno brine o svom narodu beskompromisno, žrtvujući sebe na oltar prosperiteta Srbije koji prepotentni egoizam ne prepoznaje i ne može da prizna, kao i njegovu više nego očiglednu sposobnost i uspehe koje postiže. Razumela bih kada bi se u skladu sa demokratskim principima političkog delovanja ti isti koji sebe zovu opozicionim liderima služili argumentima, a ne obmanama, bezočnim lažima i uvredama. Bilo bi politički korektno da im u fokusu retorike budemo mi političari, a ne naše porodice i naša deca.

Neprihvatljivo je i mora biti institucionalno sankcionisano da bilo čija deca, u ovom slučaju deca i porodica predsednika Vučića, služe za najgrublja politička potkusurivanja. Te fariseje modernog doba koji sebe nazivaju opozicijom možemo samo nazvati mafijaškom klikom.

Dolazim iz dela naše zemlje gde predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju apsolutnu podršku naroda, ne bez razloga jer je ova vlast u proteklih osam godina uradila sve što je obećala i znatno popravila ekonomski status i bezbednost našeg naroda u Južnoj srpskoj pokrajini.

Moj kolega Milan Savić je puno toga izneo šta je urađeno iz kapitalnih investicija i šta se planira da se uradi. Ja ću samo dodati da je Kancelarija za KiM finansirala projekte koji su vezani za rad i opstanak 37 manastira i crkava, zajedno sa Eparhijom Raško-prizrenskom, obnovljeno je u potpunosti i delimično 46 crkava, manastira i sakralnih objekata SPC. Sredstvima građana kroz Kancelariju zajedno sa Eparhijom i danas na KiM se podižu nove crkve i manastiri. Podržali smo nesmetano funkcionisanje narodnih kuhinja na KiM, otkup zemljišta na kritičnim tačkama. Kupovali smo kuće tamo gde su na silu hteli da promene etničku strukturu u srpskim sredinama. Pravnu pomoć dobilo je više od dve hiljade naših sunarodnika i sugrađana u brojnim krivičnim postupcima i montiranim političkim postupcima protiv Srba, gde je finansirana odbrana okrivljenih. Organizovana je i finansirana pravna zaštita imovine Republike Srbije i privredih subjekata. Borili smo se i sačuvali smo našu Trepču, Brezovicu, kao i imovinu SPC.

Pri Zdravstvenom centru Gnjilane otvoreno je novo porodilište u selu Pasjane i pedijatrijska klinika gde je već rođeno stotine beba svih nacionalnosti. Za zdravstvene ustanove obezbeđene su desetine sanitetskih i terenskih vozila. Rekonstruisane su i obnovljene zdravstvene stanice, ambulante u Velikom Ropotovu, Banjama, Jažincu i Leposaviću. Kompletno je izgrađen i opremljen novi objekat Doma zdravlja „Peć“ u Goraždevcu. Nabavljena je medicinska oprema i aparati za sve zdravstvene ustanove. Obezbeđena su sredstva za izgradnju rengen sale u Pasjanu, obezbeđena su sredstva za adaptaciju prostorija rengen sale u Kosovskoj Mitrovici. Sanirana su odeljenja pedijatrije i pulmologije u Kosovskoj Mitrovici.

U 20 godina nije toliko zdravstvenih radnika zaposleno, lekara i medicinskih sestara i tehničara u KBC u Kosovskoj Mitrovici, gde je primera radi, zaposleno 127, od toga 45 lekara i 82 medicinske sestre i sada na prijem čeka još 38 radnika.

Takođe, u KBC Priština koji je u Gračanici u zdravstvenom centru Gnjilane i to je zapravo najveći ciklus zapošljavanja zdravstvenih radnika od 1999. godine na ovamo.

U proteklih sedam godina izgrađen je i renoviran veliki broj škola, predškolskih ustanova, a naši studenti imaju renovirane domove, nove fakultetske zgrade i kabinete.

Isplaćivali smo kontinuirano pomoć socijalno najugroženijim sugrađanima, pomoć porodicama povratnika, pomoć porodicama otetih i nestalih lica kao jednokratnu pomoć naših sugrađana.

Onima kojima je najpotrebnije redovno su dostavljeni humanitarni paketi hrane i sredstva za higijenu. Pomoć je pružena i u realizaciji setve u povratničkim zajednicama, a programom je obuhvaćena i ekonomija eparhije Raško-Prizrenske.

Napominjem, da je sve realizovane projekte uradila Kancelarija za KiM, koju je prethodnih sedam godina vodio gospodin Marko Đurić, čiji doprinos je nemerljiv u realizaciji istih i da je kontinuitet takve politike nastavio sada gospodin Petković.

Svaki od tih poduhvata podrazumevao je kolosalnu, političku, diplomatsku, pravničku aktivnost, i pregnuće. Podvlačim i ovo su rezultati rada SNS, naše Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Kao što vidite gospodo iz opozicije, naši rezultati se vide, ali se vidi i vaš lopovluk.

Vama je gospodine Đilas lepo i u to ne treba sumnjati. Da li mirno spavate ušuškani u stotine miliona evra kojima ste osiromašili sopstveni narod i državu bez imalo odgovornosti i stida, vi biste i dalje zajedno sa vašim istomišljenicima Jeremićem i ekipom da funkcionišete po burazersko kumovskom, tajkunskom principu. Da se enormno bogatite na račun običnih građana dok i sami ne počnete da zaboravljate nule na svojim ofšor računima, hektare nekretnina i ko zna sve čega. Istina, kao što vidite polako, ali sigurno izlazi na videlo.

Postaje sve očiglednije šta ste i kako radili i ne sumnjamo da će ta istina konačno ući u prostorije pravosudnih institucija i drugih nadležnih organa u ovoj zemlji kako više nikome nikada na vlasti ne bi palo na pamet da koristi poverenu funkciju za obmanjivanje naroda i krađu državne imovine u ličnu korist.

Opozicija gotovo svakodnevno ne prestaje sa napadima na predsednika Aleksandra Vučića i pored svega što je učinio i što čini za naš narod na KiM, da će prodati Kosovo. Za Đilasove i Šolakove medije smo izdajnici, a šta je zapravo istina.

Istina je da je rezultat Tadićeve i Jeremićeve spoljne politike "diminutio capitis maxima" – gubitak prava slobode i državljanstva za sve nas koji živimo na KiM i datum koji niko od nas na KiM i u ostatku Srbije ne može da zaboravi. To je rezultat Tadićeve i Jeremićeve politike, 17. februar 2008. godine kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.

Rezultat naše diplomatije i politike predsednika je 19 zemalja koje su povukle priznanje tzv. nezavisnog Kosova, a onda se pojavi Mlađan Đorđević, predsednik pokreta „Oslobođenje“ i drži nam ovih dana lekcije o Kosovu, a Kosovo je posetio samo jednom i to da se slika.

Sad ću pokazati, jel nas ovako gospodine, kume Dragana Đilasa oslobađate? Republika Srbija bez KiM. Mi na KiM za Dragana Đilasa i njegove medije ne postojimo. Kad pogledaju građani Republike Srbije i moj narod na KiM nas ovde nema, a rezultat takođe politike doduše, za Jeremića smo već odavno precrtani, od pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde do katastrofalnog sporazuma o slobodi kretanja i granice koje je napravio između Srba i Srba.

Ali, biće prilike, pričaćemo o njima još u narednom periodu. Budžet koji je pred nama, uvažene koleginice i kolege jeste budžet ozbiljnosti, odgovornosti, ali i optimizma. Kreiran je tako da država može efikasno da odgovori na sve pretpostavljene i nepretpostavljene izazove sa kojima se možemo suočiti.

Predlog Vlade je predlog za sigurniju budućnost i nemam dilemu da budžet treba podržati. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Želim vam puno sreće kao poslaniku i uspeha, pošto sam ovde od gospodina Orlića obavešten da vam je ovo prva diskusija.

Hteo bih da pozdravim premijerku Anu Brnabić koja je donela odluku iako je Siniša Mali bio određen kao predstavnik Vlade u ovoj tački dnevnog reda, ali zbog važnosti ove teme i naravno zbog parlamenta, ona će danas biti prisutna u popodnevnom delu naše rasprave i želim joj dobrodošlicu.

Idemo dalje po listi poslanika.

Narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Hvala gospodine Dačiću.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodnoj godini smo se suočili zaista sa jednom velikom globalnom krizom izazvanom korona virusom, međutim, reformski procesi u prethodnom periodu i ozbiljan rad Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva su doveli do toga da su javne finansije stabilne i da smo juče imali predlog budžeta za 2021. godinu i danas set budžetskih zakona koji je razvojni, ambiciozan i nastavlja kontinuitet ulaganja u sve sektore, sa nikada većim ulaganjima u infrastrukturne projekte i sa obezbeđenim novcem za povećanje plata i penzija.

Sećam se gospodine ministre da ste u januaru mesecu kada ste bili gost, predavač na Akademiji mladih lidera u trenucima kada je trebao da bude predstavljen nacionalni investicioni projekat Srbija 20-25, nadahnuto govorili da će Srbija za pet godina biti premrežena autoputevima, brzim železnicama, da ćemo renovirati apsolutno svaku školu, svaku bolnicu, svaki dom zdravlja, da ćemo izgraditi nove kliničke centre i još mnogo toga.

Moram da vam kažem da sam vas pomno tada slušao i ne mogu da kažem da sam bio skeptičan, možda jesam malo, ali samo iz razlog što znam da nam je na primer trebalo 30 ili 40 godina da završimo Koridor 10 i nisam mogao da shvatim da Koridor 11 može da bude gotov za pet ili šest godina, da smo radove na Kliničkom centru u Beogradu nastavili posle toliko vremena i da ćemo ih uskoro završiti. Dakle, sve ono što je bilo jako bitno i što ste rekli da će se ostvariti, počeli ste da ostvarujete i ove 2020. godine, ali vidimo i u ovom predlogu budžeta za 2021. godinu, gde se izdvaja gotovo 330 milijardi dinara za kapitalne investicije, još 28,3 milijarde za lokalne samouprave i za njihove projekte.

To znači, gospodine ministre da mi ove godine imamo novac za Moravski korodor, za početak radova, za završetak radova na deonici Požega-Preljina, za brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, Fruškogorski koridor, metro u Beogradu, prugu Niš-Dimitrovgrad i brzu prugu Beograd-Novi Sad. Imamo novca i za podizanje plata u javnom sektoru i za povećanje penzija, za povećanje minimalne zarade. Sve to, držeći javni dug ispod mastrikta, dakle, ispod 60%, držeći inflaciju na oko 2%, kako je rekla guvernerka Narodne banke pre neki dan, držeći stabilan evro i ostvarivši privredni rast prema našim projekcijama oko 6%.

Znate, ja nisam ekonomista i nisam stručnjak za ovu oblast, ali verujem brojkama, verujem vama i verujem relevantnim međunarodnim organizacijama koje kažu da je to tako, pre svega MMF-u i Svetskoj banci.

Moram da kažem da često u nekim medijima i ovde čujemo da mi kao Srpska napredna stranka ne umemo da podnesemo kritiku. To apsolutno nije tačno. Mi kao stranka koja je osvojila 60% na prethodnim izborima i te kako umemo da podnesemo kritiku, ali problem nastaje onog trenutka kada mi našim argumentima pokažemo da kritičari i da njihove kritike nemaju veze sa istinom. Naš posao je, svih nas, da podsećamo uporno građane Srbije gde smo bili 2012. godine, a gde smo 2020. godine.

Znate, ja znam da smo mi na dobrom putu, a znam to iz jednog prostog razloga, između ostalog, zato što danas vaš predlog budžeta i sve ovo što vi radite, vaš program, kritikuju oni koji su ne tako davno dok su bili na vlasti govorili da je kriza naša šansa na primer, a ostavili su 500.000 izgubljenih radnih mesta u tom periodu, zatvorili desetine fabrika i pogona. Isti oni koji su uništili dinar i Narodnu banku Srbije. Kurs dinara koji je 2008. godine bio 75 dinara, 2012. je bio 119 dinara. Isti oni koji su ostavili javni dug od blizu 80%, tačnije 76,5%. Isti oni za vreme čije vladavine je nezaposlenost bila preko 20%, inflacija 12,2%.

Znate, ja možda nemam neko političko iskustvo ali sam dovoljno racionalan čovek da znam da građani Srbije nikada, ali nikada više takvim ljudima neće dati priliku da vode ovu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tihomir Petković. Izvolite.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, uvaženi potpredsedniče i predsedniče Skupštine, drage koleginice i kolege narodni poslanici, želim najpre da izrazim zadovoljstvo, koje verujem da osećamo svi mi u ovoj sali, što smo danas u prilici da podržimo izmenu Finansijskog plana Republičkog fonda PIO, izmenu kojom će se omogućiti da 1.717.000 penzionera neposredno pred ovogodišnji Nikoljdan, za desetak dana, dobije jednokratnu pomoć od 5.000 dinara.

Drage koleginice i kolege, siguran sam da se svi slažemo da je određeno društvo zdravo i uspešno kada oni članovi društva, građani jedne zemlje, koji su u najsnažnijim godinama, životnom ali i radnom veku, razmišljaju i o onima kojima treba pomoći. Naravno, razmišljaju i o onima, a to su naši penzioneri koji su zaslužili svim onim što su učinili u svom radnom veku da se dovoljno i sve vreme razmišlja o njima. Evo, mi to činimo ovom odlukom i ne samo ovom, Vlada i nadležna ministarstva su donela još važniju odluku koja se sadrži u budžetu za 2021. godinu a to je da se penzije uvećaju za 5,9% u skladu sa švajcarskom formulom.

Čovek koji najviše razmišlja o penzionerima i koji im se u prethodnih nekoliko godina više desetina puta u svom javnom obraćanju zahvaljivao jeste predsednik Aleksandar Vučić. On je više puta naglasio da zahvaljujući razumevanju penzionera za one teške i bolne i naravno nepopularne mere koje su morale biti donete 2014. godine, sastavni deo su mera finansijske konsolidacije, nekoliko godina smanjenja penzija jesu bile neophodne.

Zahvaljujući tim merama, zahvaljujući spremnosti penzionera, zahvaljujući viziji Aleksandra Vučića i podršci toj viziji od strane, na kraju svih građana Srbije, mi smo u poziciji da danas, posle samo nekoliko godina, razmišljamo na sasvim drugačiji način, da budemo optimisti, da zaboravimo onaj period od pre samo nekoliko godina kada je Srbija bila na korak od bankrota.

Mi smo zahvaljujući toj spremnosti građana, toj spremnosti penzionera u prilici da danas razgovaramo i o završnom računu budžeta za 2019. godinu na način na koji govorimo kao optimisti, odnosno optimisti za sve ono što je doprinos takve 2019. godine za godine koje dolaze.

Završni račun budžeta iako deluje nezanimljivo, nemaštovito kao nešto o čemu treba pričati, jeste važna tema zbog činjenice da taj završni račun pokazuje na koji način je Vlada, odnosno Ministarstvo finansija planiralo budžet konkretno za 2019. godinu da li na odgovoran i realan način.

Vidimo iz ovog završnog računa da je budžet za 2019. godinu planiran realno i odgovorno, da su budžetski prihodi bili za 2,8% ostvareni u višem iznosu nego što su planirani, a budžetski rashodi za nešto malo nisu bili realizovani, nekih 0,1% i da umesto planiranog budžetskog deficita od šest zarez nešto milijardi, imamo budžetski suficit od dvadeset dve, tri milijarde.

Zašto je ovo bitno? Bitno je zato što to pokazuje da, ovakav završni račun pokazuje da je 2019. godina bila jedna od niza uspešnih godina, da je bila četvrta godina po redu u kojem je ostvaren budžetski suficit, u kojem je snižen javni dug države na 52% sa 53,7% BDP koliko je bio krajem 2018. godine i da je ta 2019. godina bila značajna za ono što dolazi, da proizvod uspešne 2019. godine jeste najveći rast BDP 5,1% u prvom kvartalu 2020. godine i da proizvodi te 2019. i prethodnih nekoliko uspešnih godina jeste da smo ovo što nas je sve snašlo u svetu epidemija, Kovid epidemija, mogli da dočekamo na nogama i potpuno spremni.

Vlada i Narodna banka Srbije su mogli da izađu sa setom snažnih mera ukupne vrednosti oko šest milijardi evra i da doprinesu na najbolji mogući način očuvanju radnih mesta, očuvanju snažne privredne aktivnosti. Da budemo zemlja koja će u 2020. godini najmanje izgubiti kada je privreda u pitanju, da će pad našeg BDP, kako je ministar rekao, biti između nula i minus jedan procenat, umesto realnih minus šest procenata da nije bilo ovih mera. Da budemo zemlja koja po procenama, ne nas samih, nego eminentnih finansijskih institucija i organizacija, svetskih, međunarodnih, da budemo zemlja koja će i u 2020, 2021. godini imati rast BDP oko 6%, ali i naredne dve godine zemlja u kojoj je rast BDP među najvećim u Evropi.

Sve ovo na kraju ogleda se i u budžetu o kome smo juče razgovarali, budžetu za 2021. godinu, koji se karakteriše u dva najvažnija pravca. Jedan je snažan socijalni rast plata, penzija, minimalne zarade, a drugi je snažan rast kapitalnih investicija.

Za nas Užičane ovo je veoma važno, jer radujemo se, kao i svi građani u Srbiji, što će u tih 330 milijardi dinara javnih kapitalnih investicija biti značajan deo novca kojim će se finansirati investicije od ogromnog značaja za Užice i građane užičkog kraja.

Naravno srećni smo što se odvaja novac za završetak deonice autoputa Miloš Veliki Preljina-Požega. To je za nas žila kucavica razvoja našeg kraja. Kada se završi, a to bi trebalo da bude i biće krajem naredne godine ta deonica. Užice konačno postaje zanimljiva destinacija za investitore i verujemo za mnoga nova radna mesta.

Ono što nas takođe raduje jeste snažno kapitalno ulaganje u zdravstvo. Mi u Užicu kao sedište zdravstvenog centra koji opslužuje ne samo građane Užica i užičkog kraja, nego i Raške oblasti, vrlo ubrzano pripremamo i završavamo projekat za rekonstrukciju tog zdravstvenog centra. Verujemo da ćemo u narednih nekoliko godina i mi biti korisnici sve većih i većih sredstava koja se izdvajaju u tom pravcu.

Ono što je važno, zaštita životne sredine. Užice zajedno sa Požegom, Ariljem, Kosjerićem, Ivanjicom jeste planirano i biće planirano iz nacionalnog investicionog projekta 2020-2025. godina kao mesto sa sedištem doduše u Požegi za izgradnju regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda vrednog oko 70 miliona evra.

Dakle, mogao bih pričati još puno, ali neću. Iskoristio bi prisustvo i predsednice Vlade i ministra finansija da možda porazmisle. Znam da to nije jednostavno i nije zahvalno da preispitaju način na koji se dele sredstva iz nenamenskih transfera po lokalnim samoupravama. To je davno doneto i princip je uspostavljen pre petnaestak godina. Možda su se promenile prilike u smislu da neke lokalne samouprave su u nešto lošijoj poziciji nego što su bile ili u boljoj. Kada je u pitanju Užice radi se o 228 miliona dinara. Ima nekog razmišljanja u našem gradu da bi moglo biti drugačije, ali naravno vi ćete odlučiti o svemu.

Na kraju, mogao bih još puno da pričam ali veliko mi je zadovoljstvo da sada se zaustavim, da prekinem, da sa zadovoljstvom slušam ove mlade obrazovane i lepe koleginice, narodne poslanice, mlade i obrazovane kolege narodne poslanike koji su me ubedili, sve nas ovde, a siguran sam i sve građane koji nas gledaju i slušaju da Srbija ostaje u dobrim rukama, u rukama onih koji je vole i koji će umeti da je sačuvaju i razviju u prosperitetnu i uspešnu zemlju.

Zahvaljujem.
Predsednika Vlade, Ana Brnabić.