Zahvaljujem, kolega.
Pre nego što nastavimo sa radom, želim da vam pročitam jedno obaveštenje koje je vezano za današnji rad.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas u trenutku kada se nalazimo u situaciji u kojoj se borimo da očuvamo ne samo zdravlje, već i privredu i ekonomiju, zahvaljujući radu Ministarstva finansija i radu uopšte Vlade Republike Srbije imamo priliku da govorimo o razvojnom budžetu.

Već smo imali priliku da čujemo i u načelnoj raspravi i ja sam u načelnoj raspravi već govorila o planiranim povećanjima plata i penzija, o tendenciji da građani u najmanjoj mogućoj meri osete posledice epidemije Kovidom 19, ali i o tome da se i dalje radi na popravljanju životnog standarda naših građana.

U ovom trenutku možemo da kažemo da je stopa nezaposlenosti oko 7% što je svakako istorijski minimum za našu zemlju. Pohvalno je to i što je u prvih deset meseci 2020. godine bilo je skoro dve milijarde evra stranih investicija i to je važan faktor rasta BDP što takođe utiče na bolji životni standard naših građana.

Ako govorimo o zdravstvu svesni smo da smo mnogo para uložili u lečenje, sada pre svega od korone virusa. Imaćemo i nove bolnice u Batajnici i Kruševcu i to su takođe pokazatelji da se Srbija uspešno bori sa svim mogućim izazovima koji se pred nju stavljaju. Samo zlobni ljudi, samo propali političari u liku Marinike Tepić ili Dragana Đilasa mogu kritikovati izgradnju bolnica, jer oni to nisu bili u stanju da urade, a ne bi ni uradili, jer njih zapravo ne interesuju potrebe građana Srbije.

Da se vratimo na 2014. godinu i da se setimo teških mera fiskalne konsolidacije na koje se, pre svega, sa mnogo hrabrosti odlučio Aleksandar Vučić, kome su mnogi govorili da su to nepopularne mere i on je i sam bio svestan toga i tada smo bili rešeni da se borimo i borili smo se, i Aleksandar Vučić je prvi to pokazao, na taj način što je svoje lične, stranačke i bilo čije interese stavio posle interesa Srbije i građana Srbije. Zbog neodgovorne politike do 2012. godine kada je javni dug iznosio više od 70% BDP, mi smo i danas prinuđeni da ispravljamo greške i danas smo prinuđeni da trpimo određene posledice i dalje vraćamo neke dugove zbog obaveza i trošenja para bez ikakvog reda. Tokom ove godine, država je stala iza građana i privrede sa 12,7% BDP što ranije nismo bili u mogućnosti.

Dakle, ponovo smo pokazali da možemo da sprovodimo mere, jer imamo stabilan i siguran budžet. Tome u prilog govori činjenica da se neće odstupiti od plana Srbija 2020-2025 koji podrazumeva ulaganja od 14 milijardi evra u infrastrukturu do 2025. godine.

Sa tim u vezi, želim, gospodine mali da vas informišem o značaju tog programa za lokalno stanovništvo. Ja sam mnogo puta govorila o tome u plenumu i želim da vam kažem kao odbornik Gradske SO u Nišu, Crveni krst, da na teritoriji te opštine postoje 23 sela od kojih 19 sela ima probleme sa vodom i kanalizacijom, jer su mreže nedovršene ili uopšte nisu započete. Molim vas ovom prilikom da imate to u vidu, prilikom pravljenja planova i prilikom određivanja prioriteta gde, kako i kada će se ti projekti raditi. Mi želimo da pokažemo, ne samo gradska opština Crveni krst, već i grad Niš, kao jedinica lokalne samouprave, da i u budućem radu možemo da budemo dobri partneri Vladi Republike Srbije, kako bismo i na lokalu omogućili bolji životni standard našim građanima.

Onda dolazimo do zaključka da se svi borimo, svako na svoj način, svako u okviru svojih nadležnosti, borimo se i mi ovde u parlamentu, bore se i ljudi na lokalu.

Ako se prisetimo perioda od 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast i odgovornost da Srbiju vodi napred, do 2012. godine, ako postavimo pitanje šta smo imali, imali smo nestabilan budžet, nismo imali para i nismo imali bilo kakve planove za izgradnju Srbije. Ali, čega je bilo? Bilo je afera, bilo je kršenja zakona, bilo je privatnog bogaćenja, bilo je pustošenja budžeta, ničeg dobrog za građane Srbije nije bilo do 2012. godine.

Ali, idemo dalje sa pitanjima, za koga je to bilo dobro? Za pojedince koji su vršili vlast do 2012. godine, za Dragana Đilasa koji je vodio Beograd, za njegove saradnike za koje se vezuju isključivo afere, a neki od njih su i procesuirani.

Nemojte onda kukati nad Đilasovim medijima, ako mi odavde pitamo, odakle vam gospodo pare, odakle vam stanovi i lokali i odakle vam uopšte ideja, da građane Srbije to ne zanima. Došli smo do ključne razlike između njih i nas.

Oni koji su vodili zemlju do 2012. godine, gledali su isključivo svoje interese, bogatili se do enormnih granica i to je jedini razlog zbog kog oni žele da se vrate na vlast, da bi nastavili tamo gde su stali 2012. godine.

Ali, ja sam uverena u to da im građani Srbije to neće dozvoliti, jer žele da žive u uređenoj i modernoj Srbiji za koju su sigurni da im može obezbediti samo Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.

Zahvaljujem koleginice Kovačević.
Po amandmanu, narodna poslanica Vesna Ivković.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, cela svetska privreda, pa tako i Srbija, suočavaju se sa rizicima i neizvesnostima usled pandemije korona virusa, malo kada je neposredna budućnost bila tako neizvesna, kao sada. Zato ovaj budžet mora pokazati određenu fleksibilnost, zbog neizvesnosti usled pandemije Kovid 19.

Budžet za 2021. godinu je razvojni i socijalni, jer su kapitalne investicije jedan od prioriteta, ali isto tako treba da obezbedi i određena davanja, a to su sektorska ulaganja u nadgradnju, ali i plate, penzije i socijalna davanja.

S obzirom da je ovaj budžet delom i socijalni, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon, jer u centru naše politike je socijalna pravda. Budžetski prihodi su uglavnom realno prognozirani, u realnim su i zadatim okvirima, što ukazuje na to da je budžetiranje javnih prihoda realno i pažljivo planirano.

Budžet za 2021. godinu predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od milijardu 1.336 pardon, tri milijarde dinara, što predstavlja povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos za 2020. godinu.

Projektovani deficit u 2021. godini iznosi 3% BDP, a javni dug se smanjuje na 58,7%.

Budžetom je od 1. januara 2021. godine predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli, minimalne zarade, povećanje plata zaposlenih zdravstvu, javnom sektoru, zaposlenih u Vojsci.

Predviđene su i mere fiskalne politike u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada.

U fiskalnoj strategiji se navodi da će fiskalni prostor u 2021. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, dodatna ulaganja u zdravstveni sistem, i kao što sam i ranije navela povećanje plata i penzija, za poresko rasterećenje privrede, što je najznačajnija mera poreske politike.

Sve ove mere, dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, zatim da održe životni standard stanovništva i pomognu privredni razvoj, ali i da osiguraju fleksibilnost reakcije na nove udare krize.

Apsolutni prioritet Vlade Republike Srbije i dalja ulaganja u izgradnju putne i železničke infrastrukture, što će dodatno uticati na brži privredni rast.

Isto tako moram da naglasim da i paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica Kovida 19, tokom 2020. godine, stvorio je uslove za brži oporavak privrede.

Osvrnuću se na deo budžeta opredeljen za zdravstvo. Partija kojoj ja pripadam, SPS, zalaže se za sistem zdravstvene zaštite na načelima socijalne pravde, tj. na dostupnost zdravstvene zaštite za svakog građanina Republike Srbije.

Za ovaj sektor, opredeljeno je 32,1 milijarda dinara, što čini 2,15% ukupnih rashoda i izdataka, u cilju sprovođenja javnih politika.

Više od polovine ovih iznosa čine dotacije Ministarstva zdravlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Zdravstveni sektor obuhvata veliki broj programa i moje kolege su u raspravi u načelu govorile o njima, gde ću se ja osvrnuti na dva programa. Prvo, sve pohvale za ulaganja u razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, ulaganje u njihovo opremanje, u medicinske aparate. Osvrnuću se i na program preventivne zdravstvene zaštite, za koji je opredeljena 1,5 milijardi dinara, u odnosu na budžet za 2020. godinu, kada je za ove namene odvojeno 121 milion dinara, ako se ne varam. Ovo je veliki napredak, jer se napokon došlo do spoznaje, da je preventivna medicina veoma važan sektor u zdravstvu koja je nepravedno zapostavljena. I sami pokazatelji govore da je ulaganje u preventivu, manji izdatak za državu od ulaganja u lečenje.

Naime, jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara uloženo u kurativu.

Iskoristiću priliku i reći da je moje mišljenje da moramo izmeniti i dopuniti Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je donet 2019. godine u ovom domu, a koji je nepravedno izopštio određene grane preventivne medicine.

Vreme, praksa i Kovid pandemija nam je pokazala da je preventivna medicina, i te kako važan zdravstveni sektor.

Drugi program sektora o kome ću govoriti, odnosno zdravstvenom sektoru o kome ću govoriti je zaštita obolelih od retkih bolesti.

Za ovu namenu izdvojeno je tri miliona dinara, što je 9% ukupnih sredstava namenjenih zdravstvu. I ova se sredstva transferišu RFZO.

Podsećanja radi u budžetu za 2020. godinu, sredstva za ove namene iznosila 2,4 milijarde dinara, a 2019. godine, 250 miliona dinara. Ovo pokazuje da je svest javnosti i same države o retkim bolestima na mnogo višem nivou, ali još uvek nedovoljno visokom da se svim osobama pomogne.

U pismu koje sam dobila od NORBS – Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije stoji da je po njihovom mišljenju kao i po mišljenju Komisije za lečenje retkih bolesti formirane pri RFZO za ove namene potrebno izdvojiti 5,4 milijarde dinara. S obzirom da je ceo budžet namenjen za zdravstvo manji za 2,7 milijardi dinara, ne znam za koje programske aktivnosti bi moglo prenameniti nedostajući iznos. Isto tako treba imati u vidu i finansijsko iscrpljivanje zdravstvenog sektora u ovoj krizi izazvanoj pandemijom.

Podsetiću javnost da u Srbiji 6% do 8% populacije ima neku retku bolest, a to je pola miliona građana. Napominjem i da 30% dece obolele od retkih bolesti živi manje od pet godina. Svedoci smo i brojnih apela u medijima da se u medijima da se pomogne ovoj deci. Najčešća posledica osim završetka života i trajni invaliditet, ali i ugroženost cele porodice koja brine o toj osobi.

Zato treba kroz nacionalne politike i zakonodavstvo pružiti posebnu podršku porodicama čiji su članovi osobe obolele od retkih bolesti. Iskreno se nadam da će nedostajuća sredstva za ove namene naći u rebalansu budžeta za 2021. godinu.

Na kraju, glavni cilj budžeta za 2021. godinu, namenjen zdravstvenom sektoru je očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva Srbije i održivost sistema zdravstvene zaštite, a isti je definisan u skladu sa ciljevima zdravstvene politike. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Dobar dan svima, uvaženi narodni poslanici.
Gospođo Ivković, samo jednu stvar bih želeo, jedan podatak koji ste izneli, jer nije tačan, bi želeo da ispravim.
Govorite o izdvajanjima za zdravstvo, pa ste pomenuli da je budžet ministarstva smanjen itd. Ako pogledate ukupna izdvajanja za zdravstvo za narednu godinu ona iznose 386,3 milijardi dinara. Ministarstvo zdravlja, RFZO, Ministarstvo odbrane, vojno zdravstvo, kovid bolnice i Fond solo. Najveći deo tog budžeta upravo jeste RFZO, 353 milijarde.
Zašto vam govorim ove brojke? Zato što 386,3 milijarde za narednu godinu je veće od 311 milijardi koji je bio plan za sve ove institucije za ovu godinu, a veće je od 289 milijardi iz 2019. godine.
Dakle, samo za godinu dana, od 2019. do 2021. godine, imaćete 100 milijardi dinara, dakle enormna cifra, većeg ulaganja u zdravstvo i to bez ulaganja koja su vezana za Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima gde sam pre dva dana pročitao sve projekte koji se rade i to je dodatnih 15,2 milijarde dinara.
Naredne godine obezbeđen novac je za Institut za majku i dete „dr Vukan Čupić“ oprema, Institut za onkologiju, oprema takođe, „Dedinje II“ radovi, Opšta bolnica u Aranđelovcu, Opština Bolnica u Loznici, Institut za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, Opšta bolnika u Vrbasu, Opšta bolnica u Surdulici, u Novom Sadu Klinički centar Vojvodine i Dom zdravlja Novi Sad, Dom zdravlja Valjevo, Veliko Gradište, Vrnjačka Banja, Zavod za javno zdravlje Kraljevo, Dom zdravlja Majdanpek, Opšta bolnica Smederevska Palanka, Opšta bolnica Vranje, opšta bolnica Kikinda, Pirot i Prokuplje, ukupno 15,2 milijarde.
Na ovih 386,3, dolazimo do ogromne sume novca koja je vezana za zdravstvo, koja pokazuje opredeljenost Vlade Republike Srbije da se dodatno ojača zdravstveni sistem. Mnogo smo novca uložili ne samo ove godine, nego i prethodnih godina.
Istorijsku smo stvar uradili, dakle za četiri meseca smo napravili jednu potpuno novu bolnicu u Batajnici. Evo za desetak dana otvara se i kovid bolnica u Kruševcu, dakle ogromne stvari. Dodatno smo takođe uspeli da povećamo i plate medicinskim radnicima u aprilu 10%, pa onda plus jednokratna pomoć od 10.000 dinara i evo sada od 1. januara još pomoć od 5% povećanje njihovih zarada.
Samo sam hteo da vas ispravim u tome. Inače, ako se ne varam, takođe pomenuli ste i retke bolesti. Imao sam poseban sastanak sa direktorkom RFZO i sa osobama koje se bave tim bolestima. Mi smo zajedno utvrdili budžet za 2021. godinu i novac koji su tražili je u istom tom iznosu i opredeljen u budžetu za 2021. godinu, tako da smo u potpunosti ispoštovali ono što su oni tražili od nas. To mi je veoma važno da građani Srbije razumeju. Sve što možemo radimo za naše zdravstvo, radimo da spasemo živote, radimo da ojačamo naš sistem, da nabavimo potrebnu opremu, potrebne lekove i da rekonstruišemo i da izgradimo ono što nažalost ovi pre nas nisu ni jednom okrečili od dana kada su sve te bolnice i institucije napravljene. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sandra Božić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago, ministre, što ste upravo moje javljanje na ovaj amandman, zapravo, vi ste dali jedan odličan uvod i ja ga moram iskoristiti i zahvaliti, pre svega i vašim naporima, naporima Vlade Republike Srbije, naporu naše premijerke, Ane Brnabić, i pre svega, zahvaliti svemu onome što je za srpski narod i za državu Srbiju učinio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji praktično od početka ove pandemije, dakle od marta meseca, čini mi se da se zaista svakog sekunda, 24 sata, sedam dana u nedelji upravo bavi ovom borbom. Mi smo u ovoj borbi pobedili, zapravo, na dva nivoa.

Ovo što ste spomenuli vezano za zdravstvene centre i sisteme koje smo ojačali, koje smo izgradili godinama koje su iza nas i posebno, ovu milijardu koju ćemo uložiti u budućem vremenu, upravo i na dalje nastaviti da razvijamo medicinske centre, bolnice, domove zdravlja i sve ovo što ste pobrojali, naravno, što je trenutno i sada u izgradnji je zapravo omogućilo da se mi borimo za živote građana Republike Srbije, jer da nismo imali ekonomsku pobedu, da nismo imali ekonomski rezultat, da smo imali situaciju koju smo imali u 2010, 2011, 2012. godini, ja nisam sigurna na koji način bi danas imali situaciju, a znate da su mnogi priželjkivali za Srbiju, svakakve vrste scenarija.

Priželjkivali su italijanski scenario, priželjkivali su španski scenario, to su svi ovi koji su se borili, zapravo, u trenutku kada se celokupna nacija jedinstveno uzdigla i podigla u borbi protiv Korona virusa, jedan deo opozicije oličen u vođstvu Dragana Đilasa i njegovih marioneta se upravo zalagao, ne za zdravlje života ljudi, već za pobedu Korona virusa, za bilo koji način koji bi uzdrmao državni sistem Srbije, koji bi uzdrmao i naterao da poklekne zdravstveni sistem Srbije i onemogućio, praktično, borbu za živote građana Republike Srbije.

Upravo ti koji su priželjkivali ove scenarije koje smo gledali u nekim drugim, možda i razvijenijim zemljama u Srbiji niste videli, jer Srbi i srpska država su pobedili na srpski način, a to je radom, trudom i marljivošću.

Da nismo imali fiskalnu konsolidaciju 2014. godine, kada su naši penzioneri sa najviše sluha, zaista, prepoznali da moraju u datom momentu da pomognu svojoj državi, mi danas ne bismo govorili o tome da u toku korona krize, kada čitav svet, praktično, pada na kolena u ekonomskom smislu, mi možemo da povećamo plate, mi možemo da povećamo penzije, mi možemo da izgradimo bolnice, medicinske centre, mi možemo da uvezemo vakcine. Zapravo, ne postoji granica za Srbiju, kada su u pitanju životi njenih građana.

Sve ovo ne bi bilo moguće da je neki Dragan Đilas u vreme kada je 619 miliona bila sasvim prosta matematika doći i staviti u svoje džepove, ne bi bilo moguće, jer, znate kako, videli smo na primeru određenih, kažem opet, marioneta, jer čini mi se da sve ono što kaže Marinika, sve ono što kaže Miroslav Aleksić, sve ono što kažu svi ti ljudi koji su oko Dragana Đilasa, koji su, praktično, samo oruđe u svemu onome što Dragan Đilas misli, videli smo da je njihova računica i metodologija uvek ista. Kako god se sabere ili se oduzme, a uglavnom su oni oduzimali, dolazili smo do 619 miliona koje je Dragan Đilas stavljao u svoje džepove.

Isto tako smo imali priliku da čujemo kako se ovaj budžet napada, kako se projektovanih 6% rasta u sledećoj godini demantuje od različitih, čak i nekih institucija. Imali smo priliku ovde i da ih saslušamo koji su to njihovi argumenti, i videli smo da od agrumenata nema ništa osim političkih pamfleta koje su pisali oni kojima je Dragan Đilas diktirao šta treba da bude napisano, a znamo vrlo dobro o kome se tu radi.

Videli smo i Miroslava Aleksića pre neki dan i vi ste to, ministre, odlično primetili, jednu vrlo smešnu računicu, a to je ona računica koja je zapravo i dovela Srbiju do toga da smo mi od 2012. i 2014. godine, pa na dalje, zaista morali da povedemo domaćinski računa o našem budžetu kako bismo omogućili Srbiji otvaranja novih radnih mesta, otvaranje fabrika i ono što nam je danas zaista najpreče, a to je uzdizanje našeg zdravstvenog sistema, a oni ne da nisu uspeli da okreče, nego nisu uspeli apsolutno ni jedan jedini da izgrade.

Dobro su moje kolege primetile, bilo bi dobro da je Dragan Đilas sa 619 miliona, za koje mi znamo, a čuli ste danas gospodina Bakereca, ko zna koliko je toga što mi zaista ne znamo o poslovanju Dragana Đilasa i što će se tek u budućnosti otkriti. Čula sam danas da je čak i sud zabranio da se razgovara, odnosno da se piše na ovu temu provizije Dragana Đilasa na Most na Adi, ali to svakako govori samo u prilog tome da mi do istine moramo doći.

Ako je potrebno da o tome govorimo ovde, u ovoj sali svakoga dana, razgovaraćemo i o tome. Razgovaraćemo ne samo o Draganu Đilasu, nego ćemo se boriti protiv svakog oblika kriminala i mafije i svih onih koji su Srbiju doveli na kolena.

Gde bi Srbija danas bila da smo nasledili zdrav budžet? Sasvim sigurno da bismo dobili još bolje rezultate i da bi sasvim sigurno imali priliku da se izborimo možda sa manje truda, sa manje odricanja za neke stvari koje danas imamo pred sobom.

Ali, da se vratim na Miroslava Aleksića. Izuzetno mi je bila zanimljiva njegova računica koja mi zaista definiše na koji način zapravo celokupna klika razmišlja i na koji način zapravo planiraju na dalje i šta je zapravo njima u glavi da naš budžet, budžet Republike Srbije, javna sredstva koja kad god im se Dragan Đilas nekako primakne čini mi se da građani budu u strahu da će bez njih ostati.

Tako nam je Aleksić rekao, zapravo, kako je to naučen, odnosno kako ga je njegov gazda Dragan Đilas zapravo učio da računa. To izgleda ovako: 31 milijarda dolara, a razgovara je o javnom dugu i o budžetu, kada se od 31 milijarde smanji, odnosno oduzme 15 milijardi dinara vi dobijete 16 milijardi evra. To je sve sasvim… Naravno, u pitanju su desetine godina između toga, tako da nam je jasna ova računica koja je sasvim sigurno u džepove onih koji su naučili, i Aleksića između ostalog, u međuvremenu da računa na taj način. Znamo, jasno je gde taj novac završava.

Ono što bih ja pitala dalje Aleksića, a on je imao priliku da obavlja različite funkcije u okviru javnih ovlašćenja, između ostalog, s obzirom da smo videli da računicu ne poznaje ili barem ne onu računicu koja je zdrava i koja bi bila na dobrobit građana Republike Srbije, pitala bih – šta je sa desetinama milina evra koje su se slile u privatne džepove dok je Aleksić razbojnički krstario po javnim funkcijama, a podsetiću vas, bio je i predsednik opštine Trstenik?

Šta je sa očiglednom pljačkom prilikom izgradnje sportske hale u osnovnoj školi u selu Poljni, mutnim radnjama u JKP „Počekovina“ na čijem je čelu Miroslav Aleksić bio dve godine?

Šta je sa nenamenskim trošenjem kredita koji je opština uzela za navodnu izgradnju industrijske zone preko preduzeća „Zapadna Morava“, iznos čak od 60,68 miliona dinara koji je prebačen toj firmi, a nije nikada iskorišćen za industrijsku zonu? Podsećam, Aleksić je u tom trenutku bio predsednik opštine.

Oo su podaci koje je dao zvanično revizor u svom izveštaju. Dakle, ovo nije ništa rekla-kazala ili pokupljeno sa internet portala ili Tvitera na način na koji oni to čine i na koji način se bave svojom politikom. Dakle, ovo su sve izveštaji revizora i pitaću još jednom Tužilaštvo da li trebamo da čekamo da nam zabrane, kao u ovom slučaju Dragana Đilasa, kada ne smemo da govorimo o proviziji koju je očigledno dobio za izgradnju Mosta na Adi, da li je ista klauzula ćutanja obezbeđena i za Miroslava Aleksića?

Revizor je, takođe, otkrio i da su mesne zajednice opštine Trstenik u vreme bahatosti predsednika opštine Miroslava Aleksića plaćale i evidentirale potrošnju goriva, iako uopšte nisu imale automobile. Dakle, od mesne zajednice, pa do ostalih firmi koje su u javnom vlasništvu Republike Srbije, pa na dalje, dakle, promrežena je jedna strahovita mreža laži, obmana i kriminala, koji je čist lopovluk, koji je doprineo tome da u šest preduzeća u Trsteniku radnicima punih sedam godina je odbijan deo zarada koji se donosio na samodoprinose, a novac nikada nije bio uplaćen mesnim zajednicama koje su rukovodile ovim preduzećima.

Revizor je, takođe, otkrio kako se zapravo radilo sa projektom parka na vodi, odnosno akva parka, za koji je država samo za prvu fazu radova uplatila preko 55 miliona dinara.

Revnosan Aleksić, praktično, ne možeš da zagrebeš po bilo čemu čega se on dotakao, a da tu ne postoji ikakav trag, očigledan trag o lopovluku koji je evidentan.

Posebno je zanimljivo, ali to ću ostaviti za neki drugi put, jer sada razgovaramo zaista o budžetu, a kada govorite o novcu i o slučaju Marinike Tepić, posebno o slučaju Dragana Đilasa, vi ne možete a da ne spomenete i rodbinske veze.

U slučaju Miroslava Aleksića vrlo je zanimljivo i poseban osvrt bih dala na pitanje porodično osnovanog fonda iz kog je Aleksićev tast Ljubiša Knežević prešao u Nacionalnu službu za zapošljavanje, pa onda sa zetom i ćerkom, dakle, zet je Miroslav Aleksić, koji su ostali u fondu, sklapao milionske ugovore, dakle milione koji su pripadali građanima Republike Srbije.

Dakle, sve ovo zaista što mi ovde spomenemo su delovi određenih izveštaja koji su u nekim momentima i bili ispred tužilaštva, te ovom prilikom molim tužilaštvo da se zaista svojim poslom pozabavi, da počne da radi i da se na bavi mantrama na koji način novinarima koji su zaduženi da pišu kada otkriju istinu objektivno, kako će zabraniti da pišu o tome, već da se pozabave svojim poslom i da izvede dokaze, da izvede svedoke kojih očigledno ima i koji su spremni da govore i da najzad dođemo do toga na koji način je Dragan Đilas stekao 619 miliona evra, na koji način je svaka od tih marioneta koja je uz njegove skute, stasala u ozbiljne milionere.

Iskreno se radujem zakonu koji ćemo u narednom periodu ovde i razmatrati, o poreklu imovine političara, gde ćemo vrlo jasno moći da, nadam se, ispitamo na koji način su svi oni došli do svojih miliona i do svog bogatstva.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Za reč se javio narodni poslanik Nenad Krstić, po amandmanu.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da dolazim iz jedne od najjužnijih opština u državi Srbiji, Trgovište, a hoću da naglasim da politiku Aleksandra Vučića koju zastupamo i podržavamo, ta opština je dala podršku sa 95%, što kaže da jedino sa politikom Aleksandra Vučića možemo da idemo napred.

Ovakav budžet se tiče svakog stanovnika Republike Srbije i mi narodni poslanici i poslanička grupa kojoj pripadamo dajemo punu podršku.

Hoću da apostrofiram par činjenica. Mišljenja sam da amandman koji su podneli poslanici iz Ujedinjene doline je bez ikakvog osnova. Ako celo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima 460 miliona za raspodelu sredstava po konkursima za jedinice lokalne samouprave, a da koordinaciono telo za samo tri opštine ima 297 miliona, mislim da ta sredstva treba prebaciti u Ministarstvo za državnu upravu, s obzirom da i Trgovište i Preševo i Bujanovac i Bosilegrad su u istoj kategoriji nerazvijenih.

Ovo je samo način za potkusurivanje albanskih struktura, odnosno njihovih partija kako bi mogli lakše da funkcionišu na njihovoj teritoriji. Mišljenja sam da se ta sredstva ne koriste za dobrobit svih građana u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne znam šta je sa sredstvima kada je u pitanju opština Bujanovac, jer 70% teritorije opštine Bujanovac pokrivaju srpska sela. Sredstva za te sredine su značajno manja, nego li sredstva za albanske sredine.

Takođe, mislim da ako imamo istu kategorizaciju jedinice lokalne samouprave, ponavljam da i opština Trgovište spada u četvrtu grupu nerazvijenih i devastiranih područja, nema razloga za postojanje ovakvog transfera. Ako celo Ministarstvo ima 460 miliona za raspodelu sredstava, za tri opštine 300 miliona, mišljenja sam da gospodin Kamberi malo preteruje u zahtevima oko traženja dodatnih sredstava za finansiranje ovih opština.

Osvrnuću se i na to da kada je maločas gospodin Kamberi, dolazim sa juga Srbije pa moram o tome da iznesem još par činjenica, rekao pasivizacija, pa ne može na jednoj adresi da bude gde je šupa 50 Albanaca prijavljenih sa Kosova kako bi mogli da povećavaju veštački broj stanovnika na jugu Srbije, što se tiče albanske populacije.

Takođe, hoću još jednu stvar da naglasim, dok je god srpska zajednica učestvovala u izvršnoj, zakonodavnoj vlasti u Bujanovcu i Preševu tamo je bilo i drugačije. Dok god su Srbi bili zastupljeni u lokalnoj vlasti u Preševu, ona je funkcionisala. Šta se desilo? Došlo je do raspuštanja jedinica lokalne samouprave, iako u toj opštini 90% odbornika pripada albanskim populacijama, odnosno albanskim partijama.

Još hoću da naglasim da je Koordinaciono telo samo protočni bojler koje finansira projekte koje serviraju jedinice lokalne samouprave. Da Koordinaciono telo direktno finansira projekte u svim opštinama ne bi bilo problem. Ovde se radi da tri opštine dobijaju mnogo veća sredstva nego li ostale opštine koje se nalaze u četvrtoj grupi nerazvijenih. Mišljenja sam da sredstva koja se nalaze kod Koordinacionog tela za kapitalna ulaganja, 297 miliona, treba prebaciti kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i svi pod istim krovom zajedno sredstva preraspoređivati kako bi ostale opštine mogle da koriste sredstva i razvijaju svoje jedinice lokalne samouprave.

Pozdravljam budžet za 2021. godinu, s obzirom da je ministar decidno izneo, i pozdravljam kapitalna ulaganja, jer će blagodet građani Srbije svakako, videti, a prvenstveno u povećanju penzija i zarada i naravno povećanje BDP naše zemlje. Hvala.