Zahvaljujem Milanka, naročito i na nekim dodatnim informacijama zanimljive teme.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Zahvaljujem se.

Neću da pričam o egzotičnim likovima o kojima slušam ovde. Oni su prošlost. Bogu hvala da tamo ostanu. Meni više nebitni. Trebali bi da budu bitni za tužilaštvo, nažalost nisu, što pokazuje samo gde je naše pravosuđe. Prosto je neverovatno da za takva zlodela koja su se inače ovde dešavala i takvu korupciju oni nisu na optuženičkim klupama, nego se danas i aktivno bave politikom. ali, šta da radite. To je nešto na šta moramo da se naviknemo.

Opet to je i dokaz da su sve priče kako politika, odnosno vlast utiče na pravosuđe besmislene i da baš naprotiv, da u našem pravosuđu uglavnom sede oni koji su i bili izabrani u vreme ove dotične gospode o kojima mi ovde pričamo i koji ih i dalje održavaju tu i ne procesuiraju ih, ali šta da radimo.

Pričaću o budućnosti. Iskreno smatram da je mnogo važno da govorimo o tome šta nas čeka, zato što pozitivna je kampanja nešto što je mnogo bolje i nešto što građani hoće da čuju.

Mene duša boli, gospodine Mali, a vi me ispravite ako grešim, januar i februar mesec 2020. godine su bili meseci koji su nam najavljivali veliku ekspanziju naše privrede, da nije bilo kovida mi bi zaista imali potpunu eksploziju u smislu privredne razvijenosti zato što smo imali rast oko 6%. Malo koja zemlja je to beležila. Ako nas je negde Bog kaznio, kaznio nas je, zapravo čitavo čovečanstvo, ali nas je kaznio upravo zato što je došlo do kovida i zato što je ta privredna aktivnost obustavljena značajnim delom, jer nemoguće je raditi normalno u ovakvim uslovima.

Pažljivo sam pročitao izjavu premijerke Brnabić vezano za dobijanje vakcina. To je tačno, nažalost ljudi, svet je surov. Bogati mogu da se leče, sirotinja kada dođe na red. Nažalost 96% vakcina su već bogate zemlje sve kupile. Pitanje je da li ćemo i kada doći na red da imamo masovnu vakcinaciju. Čitajući izjavu juče gospodina Lončara, danas i gospođe Brnabić, to teško biti pre druge polovine naredne godine. Znate, do tada ova privreda mora da radi. Činjenica je da bogate zemlje se utrkuju koja će prva da uzme vakcinu, upravo da bi svoju ekonomsku aktivnost aktivirala. Svako ko dobije neki mesec je u velikoj prednosti. To je suština svega. Mi moramo po svaku cenu da dođemo do tih vakcina, upravo da bi nekako našu privredu razvili.

Mi makar na ovom nekom mikro planu, ali ovde na Balkanu, nama to i pripada gospodine Mali, a to je da budemo lideri u regionu. I to jesmo i to pokazuju svi ekonomski pokazatelji i nije sramota to reći. Kada neko kaže - pa ne znam Srbija bi da širi svoju dominaciju, da želimo da širimo našu ekonomsku dominaciju. Mislim da imamo pravo na tako nešto. I mislim da Srbija treba da širi svoju ekonomsku dominaciju i na Crnu Goru, i na Bosnu, i na Hrvatsku, Makedoniju i gde god može, zato što imamo šta da ponudimo, imamo šta da proizvedemo, imamo radnu snagu koja je veoma dobra i zašto ne bismo to činili.

Zato, molim vas, a znate i sami koliko sam bio kritičan prema određenim merama koje Krizni štab donosi. Molim vas da se razmisli pošto privreda mora da radi. Sve mere razumem potpuno. Podržavam i ovo što će biti ograničenja na granicama, da ne može da se tek tako uđe u Srbiju, da morate da idete u karantin. Mi moramo da sprečimo širenje zaraze. Nemojmo više da ograničavamo privrednike sa radnim vremenom. To je besmisleno. Uvedimo strožiju kontrolu poštovanja epidemioloških mera u privrednim subjektima, posebno u ugostiteljskim objektima, ali nemojmo sprečavati ugostitelje i malog privrednika da radi. To što ćete mu dati do pet sati da radi, mi ga sahranjujemo.

Ovi veliki marketi i tržni centri, oni će možda i opstati, ali onaj mali privrednik koji ima prodavnicu neće moći da opstane, mora da otpušta ljude. Razumem država daje ekonomsku pomoć. To je veoma značajno. Davaće i minimalac, ali ne može to do beskraja. To nije dovoljno ukoliko nemate privrednu aktivnost. Zato molim da se razmisli o tim merama jer ovo ozbiljno udara na privredu. Nažalost u čitavom čovečanstvu je tako, nije Srbija nešto izuzeta od toga.

Znači, još jednom apelujem na ljude u Kriznom štabu. Apelujem na racionalnost. I taj Krizni štab, i lekari i svi primaju platu iz budžeta. Budžet se puni od privredne aktivnosti ove zemlje. Ako mi uskratimo privrednika, pa od čega ćemo da punimo budžet? Molim vas da se razmisli o toj meri, da se dopusti da se normalno radi, a da se pojača kontrola poštovanja epidemioloških mera.

Inače, podržavam da za ovu tzv. Novu godinu nema organizovanih proslava, ne sme da se širi epidemija. Sve je to nešto što apsolutno podržavam, ali ne mogu ovo da prihvatim jer ćemo zaista sebe dovesti u ozbiljnu ekonomsku situaciju.

Molim vas da tu reagujete, zato što ste vi ministar finansija i vi rukovodite budžetom ove zemlje. Moram da priznam, zaista ste to domaćinski radili. Zašto to sada kažem? Mi danas možemo da gradimo kovid bolnice.

Ja vidim ovde izvesna gospođa koja jedno desetak stranaka promenila i koja, ko šta radi čuči kod nekih državnih privrednih subjekata. Ide i priča kako je kovid bolnica ovakva, onakva, nije dobra. Ljudi moji, u njihovo vreme, u vreme vlasti dotične gospođe koja je izdvajala novac iz pokrajinskog budžeta, recimo da plati banatske šore. Ne znam da li znate? To je ona igra što se u Banatu igra. Čak su imali i neko svetsko prvenstvo. Ona je izdvajala novac iz pokrajinskog sekretarijata za sport da plati za banatske šore.

U njihove vreme jedan ljudski dom zdravlja nisu izgradili. Možete da zamislite da nas je u njihovo vreme zahvatila epidemija. Ljudi bi na ulici ležali, pretpostavljam.

Ovde je neko uspešan, neko je uspeo da uštedi negde nekakav novac i da uloži i da za četiri meseca dobijemo izvanrednu kovid bolnicu. Zašto kažem izvanrednu? Ne dao Bog da smo ikada to morali da pravimo, da smo pravili bolnice za druge namene, zato što je potrebno da se bolnice prave, ali jedine dve sile koje su pravile kovid bolnice su Kina i Rusija. Rusija slabijeg kvaliteta nego Srbija. To mora da se pohvali, ljudi moji.

I zato što ste domaćinski vodili računa o budžetu, mi smo danas u stanju da negde nešto uradimo, ali zato vas molim da se razgovara, da probamo da nađemo negde neku meru, da nastavimo da punimo budžet i da zemlja radi. Svi zavisimo od privrednika.

Moram da kažem dokle je Srbija inače došla, posebno tu želim da vas pohvalim, jer je Srbija razvijala privatni sektor. U vreme vlasti, ovih koje mi ovde stalno pominjemo, koji nisu vredni pomene, ljudi su iz privatnog sektora bežali u državni sektor. To je katastrofa. Mi smo uništili privatnika u njihovo vreme. Mislim da je samo 30 i nešto posto bio udeo privatnika u punjenju budžeta. Potpuna katastrofa.

Danas, naprotiv. Mi imamo problem što čak državni sektor ne može da zadrži više ljude zato što idu masovno u privatni sektor. Hajde da se ne lažemo, zašto je problem izabrati negde direktora javnog preduzeća? Zato što, da bi se javio uspešan menadžer, on zahteva i visoku platu, država, pitanje je da li može da nam da tako visoku platu koliko neki uspešan menadžer može u privatnoj firmi da zaradi. Ono što se javi na konkurs pitanje je koliko je baš kredibilno i koliko bi zaista vodili domaćinski računa o nekom preduzeću.

Želim zaista tu da vas pohvalim, zato što je privatnik počeo ovde, ljudi, da radi. Mladi ljudi kada završe fakultet više ne razmišljaju da idu u državni sektor, nego razmišljaju da otvaraju svoje neke firmice, kompanije ili već imaju neku privatnu inicijativu. Počeli su da razmišljaju zdravorazumski. Svako normalan je uvek za privatnu inicijativu i to je nešto što ste vi uspeli da uradite. Promenili smo sistem razmišljanja u Srbiji.

Znate kako je pre bilo? Ako si partijski podoban, aj ti fino u državno preduzeće, šta radiš, nije ni bitno. Da li uopšte ti tu imaš nekakvu produktivnost, ni to nije bitno, a privatnik to plaća, jel tako, finansira sve vreme. E, sada je obrnuto. Sad zaista privatni sektor se značajno razvija.

Samo bih zamolio ako može malo tišine. Evo, neću još dugo da govorim.

Gospodine Mali, meni je drago što vi kada izlažete i obrazlažete koliko su besmisleni napadi na ovu državu, koliko to zaista sa ekonomskog aspekta objasnite ljudima na jedan prost i plastičan način i nešto što ljudi razumeju.

Ja kao diplomirani pravnik uvek sam se rukovodio po pitanju ekonomije jednom racionalnom logikom – što jeftinije proizvedi, što skuplje prodaj. Nekako to ljudi najbolje shvataju.

Kad kažu vam ovde- pa, jeste, naši radnici rade za, ne znam, male plate u stranim kompanijama, ja samo želim ljudima da pojasnim koliko je to glupo i koliko je to besmisleno. Činjenica je da ne može naš radnik ovde u „Simensu“ da ima istu platu kao radnik, što se tiče „Simensa“, u Nemačkoj. Nemoguće je da ima takvu platu. Zašto? Zato što naš radnik 20 i nešto godina nije video modernu tehnologiju. Znate, za 20 i nešto godina, koliko je to proteklo, ovde mi smo imali sankcije, kasnije onu lopovsku privatizaciju, itd, za 20 i nešto godina ljudi nisu radili, nisu videli modernu tehnologiju i onda kad vam kažu – jeste, ali u njihovo vreme su primali platu, a primali su platu za nerad, zato što su sve firme upropastili. Ostali su goli zidovi, utičnice nisu ostale u tim firmama, ali su davali platu i kupovali socijalni mir iz budžeta ljudima koji ništa nisu radili. Tako su zemlju uništavali. Oni su podizali kredite koje mi dan danas vraćamo da bi tako kupovali socijalni mir.

Danas, naprotiv, taj radnik ide u fabriku. Ujutru ustaje, navija budilnik za 6,30 časova ujutru ili za 6,00 časova da bi stigao na posao, da bi tamo radio i da bi primio platu zaista za onaj rad za koji je angažovan. Da li mu je ta plata adekvatna? Za naše uslove jeste. Ali, nije samo tu u pitanju plata. Taj naš radnik koji danas dođe u tu modernu kompaniju, koja je došla sa zapada ili odakle god, on tu nauči se novim tehnologijama, on se tu obuči. Kasnije, kad napusti firmu, može svoju proizvodnju da pokrene. To je višestruka korist koju mi od toga dobijamo, pri tom svaka od tih firmi koja ovde dođe ima proizvod „made in Serbia“, plaća porez ovde u Srbiji. Višestruka korist od tih preduzeća.

Kad neko kaže – pa, što mi subvencionišemo strane kompanije, a ne subvencionišemo naše? Ma, nije tačno. Mi subvencionišemo i naše kompanije koje negde imaju tržište. Ali, izvinite, meni je jako žao što Srbija nema „Mercedes“ ili nema „BMV“ i mnogo mi je žao što Srbija, recimo, nema „Boš“ ili „Mile“ ili tako nešto. Nažalost su to veoma jake nemačke kompanije, ali ja se nadam da ćemo negde, nekada dostići taj stepen razvoja da i mi imamo takvu kompaniju, makar upola, koja bi mogla negde na tržištu da se nađe.

Naravno da ću subvencionisati da dođe takva firma ovde, jer mi stvara višestruku korist, jer porez plaća ovde, radnika mi obučava, donosi mi nove tehnologije, što je sve jedan benefit i dobit za ovu zemlju.

Ja vas molim samo da sa tim nastavite. Od neverovatne je važnosti da nam dolaze strani investitori. Od neverovatne važnosti, jer, kao što vidite, naš budžet smo upravo zbog toga postigli.

Za nas idu veoma teška vremena. Ja ću ovim završiti. Mogli smo juče da vidimo šta se dešava u američkom Kongresu na slušanju, gde su se ponovo povampirili aveti koje su nas devedesetih godina razarali ovde.

Jasno je kao dan šta nam se sprema. Jasno je da baš sa novom administracijom nisam siguran da ćemo imati tako dobar odnos, govorim američkom administracijom, kao što je to bio odnos sa nekom prethodnom. Nadam se da hoćemo, sve je to stvar lobiranja i dobrih odnosa, međuljudskih i slično, ali bih vas ipak molio da mi značajnija sredstva izdvajamo za našu bezbednost, pre svega ovu obaveštajnu i kontraobaveštajnu, a svakako za borbu protiv kriminala i vojnu i za modernizaciju naše vojske, jer ko zna. Pogledajte kako odjednom samo bukne iz tih nekih zamrznutih konflikata bukne sukob. Evo, imali smo nedavno Azerbejdžan i Jermenija. Mi imao jedan zamrznuti konflikt, još uvek. Nadam se da se to neće odmrznuti, nadam se da ćemo ubuduće razmišljati isključivo o razvoju naše ekonomije, da ćemo razmišljati o novim fabrikama, o tome koliko smo zaradili, gde smo se zaposlili, da li možemo bolji posao da nađemo, a da nećemo razmišljati o sukobima. Ali, znate, nažalost čitav svet je u konfliktu, ova kriza svakog pogađa. Posle velikih kriza uvek nastaju sukobi i mi o tome moramo da razmišljamo, ljudi. Mislim da ćemo zato morati da pravimo dodatne neke uštede i ulaganja za nešto što bi možda mogli, ne daj Bože, da budu crni dani. Nadam se da do toga neće doći.

Naravno, podržaću ovaj budžet, jer mislim da je odličan i ta prihodna strana koja je veća u odnosu na prošlu godinu je nešto što je vrlo pohvalno, ali zamoliću da mora da se razmisli o sledećoj situaciji. Opet sam jutros pročitao potpuno jedan neverovatan napad na decu predsednika Republike. To je ko zna već koji napad, ali ta vrsta klevetanja porodice, pa ubacivanje u političke sukobe nečije dece, to mora da se ovde jednom spreči.

Ja ozbiljno predlažem, i negde da se o tome razmisli, da se promeni krivično zakonodavstvo u tom segmentu, da se krivično sankcioniše, da se zapravo inkriminiše ta vrsta krivičnog dela – kleveta prema porodici sa posebnim kvalifikovanim oblikom ako se to odnosi na decu. Znate, kada neko dobije tu vrstu možda i zatvorske kazne, možda mu više neće padati na pamet da takve stvari radi.

Nečasno je, sramno je i skandalozno bilo čiju decu, koliko god da nekog ne voliš, ali sramno je bilo čiju decu i porodicu ubacivati u politički sukob. To rade neljudi. To častan čovek u bilo kom sukobu, pa čak da ne znam koliko nekog ne voliš, nikada se deca ne diraju, niti se dira porodica. To je sramno i zaista za svaku osudu.

Zamolio bih da se o tome razmisli, da se možda uvede to krivično delo, jer ne znam više kako drugačije da se borite sa nekim neljudima koji takve stvari čine.

Hvala vam.

Hvala vama.

Sistem je i dalje pun.

Planira se i pauza za ručak.

Planirala sam da reč dam Ljiljana Malušić, koja će me razumeti da ćemo ipak napraviti izuzetak i dati reč, ja mislim da je prvo izlaganje, koleginici Mariji Todorović, s obzirom da je u blaženom stanju.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani, meni je čast da govorim o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, s obzirom da je ovaj budžet, pre svega, razvojni uprkos krizi koja je zahvatila ceo svet usled pandemije korona virusa.

Ono što je najvažnije jeste da je naša država na pravi način odgovorila na ovu krizu, pa s ponosom možemo govoriti o daljem razvoju i napretku naše zemlje.

Moram da napomenem činjenicu da je ovaj budžet, budžet za 2021. godinu, najvažniju budžet za našu državu, s obzirom da je ovo bila teška godina za ceo svet.

Ono što je za nas najvažnije jeste da je država po prvi put u istoriji preuzela teret krize na sebe, tako da je pravovremenim i efikasnim merama omogućila da naša privreda živi.

Imali smo dva rebalansa budžeta ove godine kojima smo omogućili da država pruži pomoć tamo gde je bila najpotrebnija, pa ću tako izdvojiti samo neke od najvažnijih mera pomoći koje su pružene privatnom sektoru, kao što su isplata tri minimalne zarade, zatim odlaganje poreza i doprinosa, moratorijum na otplatu kredita, pomoć punoletnim građanima od 100 evra, pomoć zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000 dinara i sada najavljena pomoć 17. i 18. decembra penzionerima od 5.000 dinara, kao i pomoć hotelijerima i ugostiteljima i turističkim agencijama u iznosu od jedne minimalne zarade.

Pored svih ovih mera pomoći, mi smo rebalansom budžeta omogućili izgradnju dve kovid bolnice u Kruševcu i u Batajnici, od kojih kovid bolnica u Batajnici prima pacijente već uveliko, a otvaranje kovid bolnice u Kruševcu se očekuje za nekoliko dana.

Budžet za 2021. godinu je svakako logičan sled onoga što je urađeno u 2020. godini. Kako je država pravovremeno odgovorila na krizu, kao što sam već i rekla, i kako smo uspeli da sačuvamo makroekonomsku stabilnosti, tako u 2021. godinu ulazimo spremni da nastavimo sa daljim planiranim razvojem Srbije.

Kako sam već napomenula, budžet za 2021. godinu biće pre svega razvojni. Država ima prostora u budžetu da povećava plate i penzije, pa tako ćemo od 1. januara imati i povećanje penzija od 5,9%, povećanje minimalne cene rada od 6,6%, povećanje plate zdravstvenim radnicima u iznosu od 5%, povećanje plata ostalim radnicima u javnom sektoru od 3,5%, a od 1. aprila nas očekuje i dodatno povećanje od 1,5%. Takođe, imamo i najavljena povećanja plata vojnicima od 1. aprila za 10%.

Ono što je najvažnije jeste da građani Republike Srbije znaju da je u budžetu za 2021. godinu predviđeno da će rast BDP biti oko 6%, da će deficit pod kontrolom i da makroekonomsku stabilnost potpuno držimo pod kontrolom. Javni dug Srbije i u 2021. godini ostaje ispod 60% i biće prostora za daljim smanjenjem, što pokazuje da držimo makroekonomsku stabilnost pod kontrolom.

Sve ovo jasno pokazuje jednu novu drugačiju sliku Srbije od one koju smo imali do 2012. godine. Tada su oni koji su trebali da se bave interesima građana budžet Republike Srbije koristili za sopstveno bogaćenje, pa tako danas ne mogu da izbroje svoje milione, kao ni stanove, da li imaju 29 ili 35 stanova, ali verujem da naši poštovani građani ne mogu da se ne zapitaju kako se stiče tolika imovina i zato između ponovne pljačke budžeta i Dragana Đilasa svakako stoji izborna volja građana Srbije, koji punu podršku daju onima koji rade u njihovom interesu i brinu o njima.

Kada se za vreme krize država pokaže kao stabilna, to svakako pokazuje da postajemo privlačniji za investitore, pa tako u 2021. godini očekujemo 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija, stopa nezaposlenosti ostaje 7,3%, istorijski najniža zabeležena.

Ono što bih još napomenula jeste da predlog budžeta za 2021. godinu predviđa za kapitalne investicije 330 milijardi evra, što čini 5,5% budžeta Republike Srbije, a podsetiću samo da je 2010. godine bilo izdvojeno samo 3% budžeta. Upravo taj visoki nivo kapitalnih investicija treba da omogući da ostvarimo planiranu stopu rasta naredne godine od 6%, kao i planirane visoke stope rasta narednih godina.

Ono što je za našu zemlju jako važno jeste da Srbija i u 2021. godini nastavlja sa realizacijom programa Srbija 2025. Kao neko ko dolazi iz opštine Brus, jedan od najvažnijih projekata za našu opštinu jeste svakako izgradnja gondole Brzeće – Mali Karaman, o kojoj smo juče mogli da čujemo. Naša država je dala garanciju „Unikredit banci“ po osnovu ovog dugoročnog investicionog kredita.

Kao što sam već napomenula, kao neko ko dolazi iz opštine Brus, opština na čijoj teritoriji se gradi ova gondola, veoma dobro znam koliko dugo se ova investicija očekuje u našoj opštini, godinama, pa mogu slobodno reći i decenijama naši meštani sanjaju o ovoj investiciji, jer nije postojala veza vertikalnim transportom od Brzeće do centra Kopaonika, što je svakako bio veliki nedostatak za našu opštinu.

Ono što bih htela da kažem jeste da je izgradnja gondole najveća turistička investicija u našoj državi, a u poslednjih nekoliko godina i da je njena vrednost 27 miliona evra.

Rekla bih da je ova investicija od velikog značaja za našu opštinu i izgradnjom ove investicije Brus dobija novu šansu za razvoj. Opština Brus je uložila velike napore da izgradi prilazi početnoj stanici u Brzeću, kao i parking kod početne stanice u Brzeću, a naglasiću i izvanrednu saradnju između opštine Brus i Javnog preduzeća „Skijališta Srbije“ oko eksproprijacije zemljišta i ostalih pratećih stvari na izgradnji same gondole.

Svakako će izgradnja gondole oživeti celu brusku stranu Kopaonika i ono što je najvažnije jeste da je ovo samo početna investicija i očekujemo da je samo jedna u nizu, da će pokrenuti mnoge druge investicije. Značaj izgradnje gondole za našu opštinu je nemerljiv, a naglasila bih samo neke najvažnije prednosti, kao što su povećan broj turista u samom mestu Brzeće, zatim veća cena građevinskog zemljišta, veći broj turista i prenoćišta, zatim seoska domaćinstva dobijaju šansu da plasiraju svoje domaće proizvode kojih je zaista puno u ovom mestu, kao i da ponude svoje privatne smeštaje. Opština Brus će biti predstavljena kao značajna turistička destinacija, a ono što je za našu opštinu najvažnije jeste da će mladi dobiti priliku da dobiju posao.

Radovi na gondoli su, mogu reći, ušli u finalnu fazu i za nekoliko dana očekujemo da gondola bude puštena u rad i da primi svoje prve skijaše u ovoj zimskoj sezoni, naravno uz poštovanje mera zaštite koje su propisane.

Ono što bih na kraju rekla jeste da ću u danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog budžeta, kao i sve prateće predloge, i mislim da je jasno i da se još jednom pokazalo ovim predlogom budžeta za 2021. godinu da naš predsednik Aleksandar Vučić vodi veoma odgovornu politiku prema građanima naše države i zato i dobija većinsku podršku naših građana. Zahvaljujem.

Hvala vama i čestitke na prvom vrlo sadržajnom izlaganju.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15.10 časova.

(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Sledeća prijavljena je narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, naravno da ću podržati amandmane koje je predložila Vlada, jer Vlada zaista izvrsno radi.

Šta to znači? To znači da već četiri godine zaredom imamo suficit u budžetu. A kad smo kod budžeta, to je jedan od najvažnijih zakona, u stvari, najvažniji zakon, uz budžetski sistem, završni račun, koji se donosi u ovom visokom domu krajem godine.

Budžet planiran za 2021. godinu, sa svim primanjima i prihodima, iznosi 1.336,3 milijardi dinara, što je za 45 milijardi dinara više u odnosu na to što je projektovano u rebalansu budžeta za 2020. godinu, ili za 3,5%.

Budžet, što reče gospodin Mali, što kaže moja koleginica, gromada što se tiče finansija, sjajan čovek, je oslonjen na dva stuba, a pre svega to su bolji život ili standard građana Republike Srbije, a zatim investicioni projekti do 2025. godine.

Budžet je razvojni, što znači da će kapitalnih investicija biti 2,8 milijardi evra. Fantastično. Znači, nastavićemo u kontinuitetu da radimo infrastrukturne projekte. Zatim, inflacija predviđena u 2021. godini je 1,6%, a javni dug trebalo bi da se smanjuje i da bude 58,5%.

Ono što je vrlo važno istaći, a tiče se boljitka građana Republike Srbije, to je svakako povećanje plata i penzija, i to od 1. januara idemo sa povećanjem 5% za zdravstvene radnike, penzije idu po švajcarskom modelu, povećanje je 5,9%. U javnom sektoru povećanje plata ide od 1. januara 3,5%, da bi od 1. aprila išlo još 1,5%, znači ukupno 5%, a za snage bezbednosti takođe od 1. aprila povećanje. Tako se radi. Tako radi odgovorna država.

Kad smo kod penzija, 5,9% je povećanje za penzionere, i to po švajcarskom modelu. To treba istaći. Treba reći i da je ove godine prosečna penzija iznosila 27.764 dinara, a da će u 2021. godini iznositi 29.402 dinara. Prosečna penzija će biti 2025. godine 430 evra. Prosečna plata je sada 510 evra, a 2025. godine iznosiće oko 900 evra. Bravo za Vladu Republike Srbije, tako se radi. Moram to da naglasim, s obzirom da smo imali pošast koja nas je snašla, kovid, koji nas je uništio, mislim na svet, ne mislim na Srbiju, što kaže uvažena gospođa Argela Merkel, da ćemo mi najbolje proći kako se odgovorno ponašamo i šta smo sve uradili za našu državu.

Gotova je kovid bolnica u Batajnici sa 930 mesta, 250 je za intenzivnu negu. Nažalost, intenzivno se puni i to je jako loša vest. Ja ponovo molim i apelujem na sve ljude da nose maske, da se zaštite, da budu odgovorni. Ako to ne uradimo, i ta bolnica će biti puna.

Biće nama gotova još jedna bolnica u Kruševcu, ali, dragi moji građani, sugrađani, prijatelji, budite odgovorni, jer ona tamo sa 500 mesta, ako sedam do osam hiljada dnevno imamo zaraženih, pa neće nam ni to pomoći. Znate šta je problem? Problem je što u Beogradu imamo samo dve bolnice trenutno, zbog neodgovornih ljudi. Ne kažem, ima tu svega, desi se, korona je svuda oko nas, ali hajde da budemo odgovorni i da smanjimo tu pošast. Imamo samo dve bolnice u Beogradu, Klinički centar i VMA, gde možemo da se lečimo od normalnih bolesti, običnih.

Ovo će proći. Doći će i vakcine. Republika Srbija je obezbedila besplatne vakcine za građane Republike Srbije. Bravo za to. Svuda u svetu se plaćaju, samo ovde ne. Da ovu pošast nekako suzbijemo, ne povratila se.

Moram da naglasim, da ne odem previše, jer, emotivna sam kad pričam o tome, među ljudima koji više nisu živi su i moji prijatelji, ima dosta zaraženih oko mene, mojih prijatelja i rodbine, ali moram da par rečenica kažem i o infrastrukturnim projektima.

Mi zaista radimo sve što možemo. Za par godina smo napravili 350 km auto-puteva. Nastavljamo sa gradnjom. Sledeće godine će biti gotova Preljina-Požega, 30,9 kilometara, Sremska Rača-Kuzmin se gradi, biće 2022. godine završen auto-put, gradi se Ruma-Šabac-Loznica, 77 km, Moravski koridor 112 kilometara i masa auto-puteva i puteva prvog reda.

Što se železnice tiče, ja mislim da je to najdevastiraniji deo. Preko 50 godina niko živi dinar nije uložio u železnicu. Po prvi put mi. Rekonstruisano je 800 km pruge, biće rekonstruisanih još 300 km do 2025. godine. Kupili smo 48 novih vozova, kupili smo 16 vagona za teretne lokomotive. Zaista dobro radimo.

Ja ću svakako podržati sve finansijske zakone, a pre svega budžet. Još jednom – građani Republike Srbije, molim vas budite odgovorni. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Sledeći na spisku je narodni poslanik Petar Vesović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se na amandman koji je predložila Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi na budžet Republike Srbije za 2021. godinu.

Moram prvo da kažem da mi je izuzetno drago da je budžet za 2021. godinu budžet kontinuiteta i budžet koji će nastaviti sve ono dobro što je urađeno u Republici Srbiji za vreme vladavine SNS.

Prosto je neverovatno da će Srbija u 2021. godini, pored ove ogromne Kovid krize i ogromne pandemije koja nije pogodila samo zdravstvo, već i privredu i ekonomiju imati dovoljno sredstava da nastavi ogromne infrastrukturne projekte, da nastavi dalje u ulaganje u privredu i ekonomiju i time značajno poveća BDP Republike Srbije, ali značajno i povećati i plate i penzije svim građanima Republike Srbije.

Samo odgovornom i stabilnom politikom mi smo danas u mogućnosti da imamo jedan stabilan budžet koji će i pored sve krize ostati stabilan i koji će sledeće godine verovatno imati i značajan suficit.

Ono što je važno napomenuti jeste da to nije bilo lako. Svaki pravi domaćin u Srbiji zna da prvo ako želi nešto dobro da učini za sebe i svoju porodicu, da mora prvo da u svom budžetu uštedi dovoljno sredstava, a zatim da ta sredstva ulaže.

Prethodne vlasti, a posebno vlasti od 2000. godine do 2012. godine to nisu uradile tako, već su se one preterano zaduživale i s vremenom postajale robovi tih zaduženja i ostavili su nam državu koja se nalazila na ivici, na jednom ambisu propasti,

Zato su bile neophodne ozbiljne mere koje je predvodio tada premijer, a sada predsednik Republike, Aleksandar Vučić, koji je načinio ozbiljne budžetske i ekonomske rezove i koji je uspeo da našu ekonomiju, našu privredu i naš budžet stabilizuje, a sada da predvodi i jedan veliki ekonomski privredni napredak Republike Srbije.

Kao mladom lekaru, posebno mi je drago da od 2014. godine Vlada Republike Srbije i cela država ima jedan ozbiljan plan za napredak i unapređenje našeg sistema zdravstva. Znate, od 2000. godine do 2012. godine sistem zdravstva je bio u potpunom rasulu. Mi smo imali zdravstvene ustanove koje nisu bile dobre, infrastrukturno nisu bile dobre za pacijente, nismo imali dovoljno lekova, nismo imali dovoljno opreme, a nismo imali dovoljno ni lekara ni medicinskih radnika i to je bio jedan ogroman problem.

Od 2014. godine kreće jedno ozbiljno ulaganje države u sistem zdravstva i jedno ozbiljno ulaganje u same zdravstvene ustanove i sve zdravstvene radnike koji rade na teritoriji Republike Srbije. To nije bilo lako, ali je bilo nešto što je neophodno i sada se pokazalo da je to ozbiljno ulaganje koje smo mi pokrenuli 2014. godine, dalo mogućnost da zdravstveni sistem Srbije opstane u ovako velikom problemu kao što je kovid kriza.

Nešto što bih voleo da napomenem, jeste da planom Republike Srbije za 2020, odnosno 2025. godinu Vlada Republike Srbije opredelila čak milijardu evra u sistem zdravstva, što je izuzetno važno. Prosto, ne postoji deo Srbije u kome Vlada Republike Srbije nije uložila u zdravstveni sistem, bilo da su to obnovljene neke ambulante, da li su obnovljena odeljenja ili cele bolnice ili smo počeli sa izgradnjom potpuno novih bolnica i zdravstvenih centara, kao što su Zdravstveni centar Niš, Zdravstveni centar Srbije, tj. KC Srbije, Tiršova klinika i mnoge druge.

Prokuplje, grad iz koga ja dolazim, 2021. godine u saradnji sa Vladom Republike Srbije završava jedan veliki zdravstveni centar koji se prostire na preko 30 hiljada metara kvadratnih i koji će imati potpuno savremenu modernu opremu za dijagnostiku i lečenje bolesti, ne samo Prokupčana već i svih stanovnika Topličkog okruga. Na taj način ćemo mi Topličanima pružiti savremeni sistem zdravstva, ali ćemo i značajno rasteretiti Klinički centar Niš kao tercijalnu zdravstvenu ustanovu ka kojoj gravitiraju svi ovi pacijenti.

Ono što je jako bitno da svi shvatimo jeste da zdravstveni sistem ne čine samo zgrade, ne čine samo aparati, već da su najvažniji deo zdravstvenog sistema ljudi, zdravstveni radinici koji u tom sistemu rade. Problem zdravstva je nastao od 2000. godine do 2012. godine zato što mi nismo zapošljavali nove lekare, nismo zapošljavali nove medicinske sestre i time smo stvorili da u sistemu zdravstva postoji jedan veliki jaz između starih lekara koji treba da se penzionišu, to su specijalisti i mladih lekara koji još uvek nisu spremni da preuzmu njihov posao.

Znate, u sistemu zdravstva nije tako prosto zaposliti lekara i odmah mu dati da radi. Da biste imali jednog specijalistu koji je spreman da nastavi da radi i da se bori za pacijente potreban je jedan dugi vremenski period kako bi se on školovao. Prvo imate šest godina osnovnog obrazovanja, zatim pet ili šest godina specijalizacije, a kada lekar završi specijalizaciju on nije u potpunosti spreman da preuzme posao, već je potrebno da provede godinu ili dve godine uz starijeg i iskusnijeg kolegu od koga će još nešto naučiti i koji će mu se tu naći da ga posavetuje u svakoj nedoumici. To znači da bi ste vi imali jednog specijalistu u sistemu zdravstva neophodno je da prođu 12 do 14 godina i zato je u sistemu zdravstva neophodno i veoma značajno da imate jedan kontinuirani plan razvoja zdravstvenog sistema. Mi takav plan zdravstvenog sistema, odnosno razvoja zdravstvenog sistema imamo tek od 2012. godine.

Na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Ministarstva zdravlja naravno započeto je zapošljavanje najboljih studenata medicine. Mi svake godine zapošljavamo najbolje studente medicine. Ti studenti odmah dobiju posao za stalno, dobiju specijalizaciju, dobiju doktorske studije. I time se borimo da mlade, najbolje studente medicine zadržimo u Srbiji, da oni dobiju specijalizacije iz oblasti koje žele i da nastave da se bave naučno istraživačkim radom.

Pored studenata, svake godine se zapošljavaju najbolji učenici srednjih i viših škola. Samo u toku ove godine smo zaposlili skoro četiri hiljade mladih zdravstvenih radnika. To su svi oni zdravstveni radnici koji su danas nosioci borbe protiv kovid pandemije i bez tih mladih lekara, bez tih mladih medicinskih sestara i tehničara borba protiv kovida bi bila mnogo teža i verujte mi mnogo drugačija.

Bivše vlasti, odnosno ministri su troškove Ministarstva zdravlja, a posebno za vreme ministra Milosavljevića smanjivali tako što su značajno umanjivali plate i penzije, nisu zapošljavali nove lekare i zdravstvene radnike i štedeli su na sanitetskom materijalu, na iglama, špricevima, vatama i mnogim lekovima. Tada skoro da nijedan novi lek nije uveden u sistem zdravstva za lečenje teških bolesti ili nekih potpuno novi lekovi koji su jako skupi.

Jedan veliki problem u sistemu zdravstva nastao je kada su značajno smanjene plate vozačima koji rade u zdravstvenom sistemu, odnosno to su vozači koji rade u domovima zdravlja i bolnicama. Oni nisu shvatili koliko su vozači važni u sistemu zdravstva. Vozač nije samo čovek koji će prevesti pacijenta od tačke A do tačke B. U hitnoj pomoći, u urgentnoj medicini vozač je edukovan da pruži prvu pomoć, da pomogne ekipi u situacijama spašavanja, u saobraćajnim nesrećama kada postoje reanimacije ili bilo koja teška stanja.

Mi ispred Vlade Republike Srbije, odnosno SNS kada je došla na vlast značajno smo povećali plate, ne samo lekarima i medicinskim sestrama, već svim zaposlenim u sistemu zdravstva i drago mi je da će 2021. godina biti godina zdravstvenih radnika kada će se njihove plate i dalje uvećavati, što je jako važno ne samo za sistem zdravstva već i za sve građane Republike Srbije.

Želeo bih za sam kraj da napomenem dve stvari. Prvo su vakcine protiv korona virusa i prosto kao mlad lekar ne shvatam odakle odjednom, pogotovo ljudima iz opozicije i nekim njihovim saradnicima, tolika ideja da dižu prašinu protiv vakcina. Znate, vakcine su spasile civilizaciju. Najteže bolesti u svetu su spašene pravovremenom vakcinacijom.

Srbija je zemlja zajedno sa Institutom Torlak koja je izvozila vakcine u države trećeg sveta. Sada se pitam samo, odakle odjednom tolika potreba da se širi strah među građanima Republike Srbije kada je vakcina jedan idealni lek, jedan najbolji lek kojim mi možemo da sprečimo vakcinu. Najednom su bili počeli da šire priče da će Srbija prva primiti vakcinu za Kovid 19, da ćemo mi biti zamorčići na koje će se te vakcine testirati, a nekoliko dana nakon toga mi vidimo svetske vesti da prva država koja kreće vakcinaciju je Velika Britanija, a sada joj se pridružuje i Kanada i druge države. Da li to znači da su sada oni zamorčići za te vakcine ili da su to bile lažne vesti koje su oni probali da plasiraju, da uvedu jedan strah i paniku među građane i da umanje značaj zdravstvenog sistema Srbije, a svi vidimo koliko dobar zdravstveni sistem je važan za jednu državu.

Za sam kraj, što se tiče budžeta voleo bih da spomenem i grad Prokuplje. Grad Prokuplje je jedan od po meni najlepših gradova juga Srbije, grad koji od 2000. do 2012. godine je bio razoren pljačkaškim privatizacijama koje su bile na teritoriji cele Srbije. U Prokuplju su poslovale ogromne kompanije, među kojim su bile Fabrika obojenih metala „FOM“, poznata konditorska kompanija „Hisar“ i mnoge druge. Te kompanije su urušene i prodate, a novac je vršeno nestao. Hiljade građana Prokuplja su ostale bez posla i svakodnevno su morale da se bore za parče hleba za sebe i za svoju porodicu.

Danas se možemo pohvaliti da je Prokuplje mali industrijski centar, da u Prokuplju sledeće godine imamo nastavak velikih i veoma važnih investicija među kojima je rekonstrukcija gimnazije, izgradnja potpuno nove biblioteke, rekonstrukcija bioskopa, prevođenje male pijace i mnogi drugi projekti.

Najbitniji projekat koji će značiti ne samo Prokuplje, već i za celu Toplicu jeste autoput Niš – Priština. To je autoput koji će Prokuplje dovesti na jednu privrednu mapu Srbije, koja će omogućiti da Srbija postane jako konkurentna za privlačenje stranih i domaćih investicija jer će kompanije koje investiraju u Prokuplje biti direktno povećane na autoput koji spaja Toplicu sa Evropom i Toplicu sa lukama na Jadranu, što je jako korisno za izvoz proizvoda. To je jako važno.

Grad Prokuplje, kako bi odmah bio spreman za takvu jednu privrednu ekspanziju u našem kraju, počeo je izgradnju jedne savremene industrijske zone koja će imati sve neophodne priključke i koja će odmah biti spremna da se ponudi svim stranim investitorima. Zato vas, ministre, kao i celu Vladu, ja danas molim da nam pomognete da za tu industrijsku zonu čim bude spremna da nađemo investitore i da odmah investitori uđu u Prokuplje jer Prokuplje nije ključ samo za Prokupčane, već i za celu Toplicu. Zato je to jako važno.

Za sam kraj bih vas zamolio sve kao zdravstveni radnik ispred struke da se pridržavate mera, da nosite maske, da održavate distancu i da pomognete i meni i mojim kolegama da se izborimo sa koronom. Svakodnevno imamo ogroman broj obolelih. Naš zdravstveni sistem nije u rasulu kao što mnogi pokušavaju da to prikažu. Mi pacijente ne držimo na hodniku. Svi naši pacijenti imaju kiseonik. Imaju sve neophodne lekove. Svima koji su u bolničkom lečenju uključena je dvojna ili trojna antibiotska terapija. Uključeni su savremeni lekovi koji se primenjuju u celoj Evropi, ali je jako bitno da pridržavajući se mera mi smanjimo ukupan broj obolelih, da rasteretimo zdravstveni sistem i da spremni dočekamo vakcinaciju protiv kovida i time u potpunosti sprečimo dalju ekspanziju korona virusa i budemo spremni da se privredno uzdignemo čim korona stane.

U danu za glasanje ja ću u potpunosti podržati plan budžeta za 2021. godinu. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Sledeća na listi je narodna poslanica Violeta Ocokoljić.

Izvolite.