Zahvaljujem se.
Neću da pričam o egzotičnim likovima o kojima slušam ovde. Oni su prošlost. Bogu hvala da tamo ostanu. Meni više nebitni. Trebali bi da budu bitni za tužilaštvo, nažalost nisu, što pokazuje samo gde je naše pravosuđe. Prosto je neverovatno da za takva zlodela koja su se inače ovde dešavala i takvu korupciju oni nisu na optuženičkim klupama, nego se danas i aktivno bave politikom. ali, šta da radite. To je nešto na šta moramo da se naviknemo.
Opet to je i dokaz da su sve priče kako politika, odnosno vlast utiče na pravosuđe besmislene i da baš naprotiv, da u našem pravosuđu uglavnom sede oni koji su i bili izabrani u vreme ove dotične gospode o kojima mi ovde pričamo i koji ih i dalje održavaju tu i ne procesuiraju ih, ali šta da radimo.
Pričaću o budućnosti. Iskreno smatram da je mnogo važno da govorimo o tome šta nas čeka, zato što pozitivna je kampanja nešto što je mnogo bolje i nešto što građani hoće da čuju.
Mene duša boli, gospodine Mali, a vi me ispravite ako grešim, januar i februar mesec 2020. godine su bili meseci koji su nam najavljivali veliku ekspanziju naše privrede, da nije bilo kovida mi bi zaista imali potpunu eksploziju u smislu privredne razvijenosti zato što smo imali rast oko 6%. Malo koja zemlja je to beležila. Ako nas je negde Bog kaznio, kaznio nas je, zapravo čitavo čovečanstvo, ali nas je kaznio upravo zato što je došlo do kovida i zato što je ta privredna aktivnost obustavljena značajnim delom, jer nemoguće je raditi normalno u ovakvim uslovima.
Pažljivo sam pročitao izjavu premijerke Brnabić vezano za dobijanje vakcina. To je tačno, nažalost ljudi, svet je surov. Bogati mogu da se leče, sirotinja kada dođe na red. Nažalost 96% vakcina su već bogate zemlje sve kupile. Pitanje je da li ćemo i kada doći na red da imamo masovnu vakcinaciju. Čitajući izjavu juče gospodina Lončara, danas i gospođe Brnabić, to teško biti pre druge polovine naredne godine. Znate, do tada ova privreda mora da radi. Činjenica je da bogate zemlje se utrkuju koja će prva da uzme vakcinu, upravo da bi svoju ekonomsku aktivnost aktivirala. Svako ko dobije neki mesec je u velikoj prednosti. To je suština svega. Mi moramo po svaku cenu da dođemo do tih vakcina, upravo da bi nekako našu privredu razvili.
Mi makar na ovom nekom mikro planu, ali ovde na Balkanu, nama to i pripada gospodine Mali, a to je da budemo lideri u regionu. I to jesmo i to pokazuju svi ekonomski pokazatelji i nije sramota to reći. Kada neko kaže - pa ne znam Srbija bi da širi svoju dominaciju, da želimo da širimo našu ekonomsku dominaciju. Mislim da imamo pravo na tako nešto. I mislim da Srbija treba da širi svoju ekonomsku dominaciju i na Crnu Goru, i na Bosnu, i na Hrvatsku, Makedoniju i gde god može, zato što imamo šta da ponudimo, imamo šta da proizvedemo, imamo radnu snagu koja je veoma dobra i zašto ne bismo to činili.
Zato, molim vas, a znate i sami koliko sam bio kritičan prema određenim merama koje Krizni štab donosi. Molim vas da se razmisli pošto privreda mora da radi. Sve mere razumem potpuno. Podržavam i ovo što će biti ograničenja na granicama, da ne može da se tek tako uđe u Srbiju, da morate da idete u karantin. Mi moramo da sprečimo širenje zaraze. Nemojmo više da ograničavamo privrednike sa radnim vremenom. To je besmisleno. Uvedimo strožiju kontrolu poštovanja epidemioloških mera u privrednim subjektima, posebno u ugostiteljskim objektima, ali nemojmo sprečavati ugostitelje i malog privrednika da radi. To što ćete mu dati do pet sati da radi, mi ga sahranjujemo.
Ovi veliki marketi i tržni centri, oni će možda i opstati, ali onaj mali privrednik koji ima prodavnicu neće moći da opstane, mora da otpušta ljude. Razumem država daje ekonomsku pomoć. To je veoma značajno. Davaće i minimalac, ali ne može to do beskraja. To nije dovoljno ukoliko nemate privrednu aktivnost. Zato molim da se razmisli o tim merama jer ovo ozbiljno udara na privredu. Nažalost u čitavom čovečanstvu je tako, nije Srbija nešto izuzeta od toga.
Znači, još jednom apelujem na ljude u Kriznom štabu. Apelujem na racionalnost. I taj Krizni štab, i lekari i svi primaju platu iz budžeta. Budžet se puni od privredne aktivnosti ove zemlje. Ako mi uskratimo privrednika, pa od čega ćemo da punimo budžet? Molim vas da se razmisli o toj meri, da se dopusti da se normalno radi, a da se pojača kontrola poštovanja epidemioloških mera.
Inače, podržavam da za ovu tzv. Novu godinu nema organizovanih proslava, ne sme da se širi epidemija. Sve je to nešto što apsolutno podržavam, ali ne mogu ovo da prihvatim jer ćemo zaista sebe dovesti u ozbiljnu ekonomsku situaciju.
Molim vas da tu reagujete, zato što ste vi ministar finansija i vi rukovodite budžetom ove zemlje. Moram da priznam, zaista ste to domaćinski radili. Zašto to sada kažem? Mi danas možemo da gradimo kovid bolnice.
Ja vidim ovde izvesna gospođa koja jedno desetak stranaka promenila i koja, ko šta radi čuči kod nekih državnih privrednih subjekata. Ide i priča kako je kovid bolnica ovakva, onakva, nije dobra. Ljudi moji, u njihovo vreme, u vreme vlasti dotične gospođe koja je izdvajala novac iz pokrajinskog budžeta, recimo da plati banatske šore. Ne znam da li znate? To je ona igra što se u Banatu igra. Čak su imali i neko svetsko prvenstvo. Ona je izdvajala novac iz pokrajinskog sekretarijata za sport da plati za banatske šore.
U njihove vreme jedan ljudski dom zdravlja nisu izgradili. Možete da zamislite da nas je u njihovo vreme zahvatila epidemija. Ljudi bi na ulici ležali, pretpostavljam.
Ovde je neko uspešan, neko je uspeo da uštedi negde nekakav novac i da uloži i da za četiri meseca dobijemo izvanrednu kovid bolnicu. Zašto kažem izvanrednu? Ne dao Bog da smo ikada to morali da pravimo, da smo pravili bolnice za druge namene, zato što je potrebno da se bolnice prave, ali jedine dve sile koje su pravile kovid bolnice su Kina i Rusija. Rusija slabijeg kvaliteta nego Srbija. To mora da se pohvali, ljudi moji.
I zato što ste domaćinski vodili računa o budžetu, mi smo danas u stanju da negde nešto uradimo, ali zato vas molim da se razgovara, da probamo da nađemo negde neku meru, da nastavimo da punimo budžet i da zemlja radi. Svi zavisimo od privrednika.
Moram da kažem dokle je Srbija inače došla, posebno tu želim da vas pohvalim, jer je Srbija razvijala privatni sektor. U vreme vlasti, ovih koje mi ovde stalno pominjemo, koji nisu vredni pomene, ljudi su iz privatnog sektora bežali u državni sektor. To je katastrofa. Mi smo uništili privatnika u njihovo vreme. Mislim da je samo 30 i nešto posto bio udeo privatnika u punjenju budžeta. Potpuna katastrofa.
Danas, naprotiv. Mi imamo problem što čak državni sektor ne može da zadrži više ljude zato što idu masovno u privatni sektor. Hajde da se ne lažemo, zašto je problem izabrati negde direktora javnog preduzeća? Zato što, da bi se javio uspešan menadžer, on zahteva i visoku platu, država, pitanje je da li može da nam da tako visoku platu koliko neki uspešan menadžer može u privatnoj firmi da zaradi. Ono što se javi na konkurs pitanje je koliko je baš kredibilno i koliko bi zaista vodili domaćinski računa o nekom preduzeću.
Želim zaista tu da vas pohvalim, zato što je privatnik počeo ovde, ljudi, da radi. Mladi ljudi kada završe fakultet više ne razmišljaju da idu u državni sektor, nego razmišljaju da otvaraju svoje neke firmice, kompanije ili već imaju neku privatnu inicijativu. Počeli su da razmišljaju zdravorazumski. Svako normalan je uvek za privatnu inicijativu i to je nešto što ste vi uspeli da uradite. Promenili smo sistem razmišljanja u Srbiji.
Znate kako je pre bilo? Ako si partijski podoban, aj ti fino u državno preduzeće, šta radiš, nije ni bitno. Da li uopšte ti tu imaš nekakvu produktivnost, ni to nije bitno, a privatnik to plaća, jel tako, finansira sve vreme. E, sada je obrnuto. Sad zaista privatni sektor se značajno razvija.
Samo bih zamolio ako može malo tišine. Evo, neću još dugo da govorim.
Gospodine Mali, meni je drago što vi kada izlažete i obrazlažete koliko su besmisleni napadi na ovu državu, koliko to zaista sa ekonomskog aspekta objasnite ljudima na jedan prost i plastičan način i nešto što ljudi razumeju.
Ja kao diplomirani pravnik uvek sam se rukovodio po pitanju ekonomije jednom racionalnom logikom – što jeftinije proizvedi, što skuplje prodaj. Nekako to ljudi najbolje shvataju.
Kad kažu vam ovde- pa, jeste, naši radnici rade za, ne znam, male plate u stranim kompanijama, ja samo želim ljudima da pojasnim koliko je to glupo i koliko je to besmisleno. Činjenica je da ne može naš radnik ovde u „Simensu“ da ima istu platu kao radnik, što se tiče „Simensa“, u Nemačkoj. Nemoguće je da ima takvu platu. Zašto? Zato što naš radnik 20 i nešto godina nije video modernu tehnologiju. Znate, za 20 i nešto godina, koliko je to proteklo, ovde mi smo imali sankcije, kasnije onu lopovsku privatizaciju, itd, za 20 i nešto godina ljudi nisu radili, nisu videli modernu tehnologiju i onda kad vam kažu – jeste, ali u njihovo vreme su primali platu, a primali su platu za nerad, zato što su sve firme upropastili. Ostali su goli zidovi, utičnice nisu ostale u tim firmama, ali su davali platu i kupovali socijalni mir iz budžeta ljudima koji ništa nisu radili. Tako su zemlju uništavali. Oni su podizali kredite koje mi dan danas vraćamo da bi tako kupovali socijalni mir.
Danas, naprotiv, taj radnik ide u fabriku. Ujutru ustaje, navija budilnik za 6,30 časova ujutru ili za 6,00 časova da bi stigao na posao, da bi tamo radio i da bi primio platu zaista za onaj rad za koji je angažovan. Da li mu je ta plata adekvatna? Za naše uslove jeste. Ali, nije samo tu u pitanju plata. Taj naš radnik koji danas dođe u tu modernu kompaniju, koja je došla sa zapada ili odakle god, on tu nauči se novim tehnologijama, on se tu obuči. Kasnije, kad napusti firmu, može svoju proizvodnju da pokrene. To je višestruka korist koju mi od toga dobijamo, pri tom svaka od tih firmi koja ovde dođe ima proizvod „made in Serbia“, plaća porez ovde u Srbiji. Višestruka korist od tih preduzeća.
Kad neko kaže – pa, što mi subvencionišemo strane kompanije, a ne subvencionišemo naše? Ma, nije tačno. Mi subvencionišemo i naše kompanije koje negde imaju tržište. Ali, izvinite, meni je jako žao što Srbija nema „Mercedes“ ili nema „BMV“ i mnogo mi je žao što Srbija, recimo, nema „Boš“ ili „Mile“ ili tako nešto. Nažalost su to veoma jake nemačke kompanije, ali ja se nadam da ćemo negde, nekada dostići taj stepen razvoja da i mi imamo takvu kompaniju, makar upola, koja bi mogla negde na tržištu da se nađe.
Naravno da ću subvencionisati da dođe takva firma ovde, jer mi stvara višestruku korist, jer porez plaća ovde, radnika mi obučava, donosi mi nove tehnologije, što je sve jedan benefit i dobit za ovu zemlju.
Ja vas molim samo da sa tim nastavite. Od neverovatne je važnosti da nam dolaze strani investitori. Od neverovatne važnosti, jer, kao što vidite, naš budžet smo upravo zbog toga postigli.
Za nas idu veoma teška vremena. Ja ću ovim završiti. Mogli smo juče da vidimo šta se dešava u američkom Kongresu na slušanju, gde su se ponovo povampirili aveti koje su nas devedesetih godina razarali ovde.
Jasno je kao dan šta nam se sprema. Jasno je da baš sa novom administracijom nisam siguran da ćemo imati tako dobar odnos, govorim američkom administracijom, kao što je to bio odnos sa nekom prethodnom. Nadam se da hoćemo, sve je to stvar lobiranja i dobrih odnosa, međuljudskih i slično, ali bih vas ipak molio da mi značajnija sredstva izdvajamo za našu bezbednost, pre svega ovu obaveštajnu i kontraobaveštajnu, a svakako za borbu protiv kriminala i vojnu i za modernizaciju naše vojske, jer ko zna. Pogledajte kako odjednom samo bukne iz tih nekih zamrznutih konflikata bukne sukob. Evo, imali smo nedavno Azerbejdžan i Jermenija. Mi imao jedan zamrznuti konflikt, još uvek. Nadam se da se to neće odmrznuti, nadam se da ćemo ubuduće razmišljati isključivo o razvoju naše ekonomije, da ćemo razmišljati o novim fabrikama, o tome koliko smo zaradili, gde smo se zaposlili, da li možemo bolji posao da nađemo, a da nećemo razmišljati o sukobima. Ali, znate, nažalost čitav svet je u konfliktu, ova kriza svakog pogađa. Posle velikih kriza uvek nastaju sukobi i mi o tome moramo da razmišljamo, ljudi. Mislim da ćemo zato morati da pravimo dodatne neke uštede i ulaganja za nešto što bi možda mogli, ne daj Bože, da budu crni dani. Nadam se da do toga neće doći.
Naravno, podržaću ovaj budžet, jer mislim da je odličan i ta prihodna strana koja je veća u odnosu na prošlu godinu je nešto što je vrlo pohvalno, ali zamoliću da mora da se razmisli o sledećoj situaciji. Opet sam jutros pročitao potpuno jedan neverovatan napad na decu predsednika Republike. To je ko zna već koji napad, ali ta vrsta klevetanja porodice, pa ubacivanje u političke sukobe nečije dece, to mora da se ovde jednom spreči.
Ja ozbiljno predlažem, i negde da se o tome razmisli, da se promeni krivično zakonodavstvo u tom segmentu, da se krivično sankcioniše, da se zapravo inkriminiše ta vrsta krivičnog dela – kleveta prema porodici sa posebnim kvalifikovanim oblikom ako se to odnosi na decu. Znate, kada neko dobije tu vrstu možda i zatvorske kazne, možda mu više neće padati na pamet da takve stvari radi.
Nečasno je, sramno je i skandalozno bilo čiju decu, koliko god da nekog ne voliš, ali sramno je bilo čiju decu i porodicu ubacivati u politički sukob. To rade neljudi. To častan čovek u bilo kom sukobu, pa čak da ne znam koliko nekog ne voliš, nikada se deca ne diraju, niti se dira porodica. To je sramno i zaista za svaku osudu.
Zamolio bih da se o tome razmisli, da se možda uvede to krivično delo, jer ne znam više kako drugačije da se borite sa nekim neljudima koji takve stvari čine.
Hvala vam.