Zahvaljujem, kolega.
Samo jedno objašnjenje, zbog drugih kolega. Nisam htela da vam prekidam misao, ali vreme koje ste prekoračili obračunaćemo u vreme vaše poslaničke grupe.
Pre nego pređemo na ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, jedno obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, Života Starčević.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poslanička grupa JS će u danu za glasanje, naravno, podržati svih ovih devet tačaka dnevnog reda o kojima danas diskutujemo, jer smatramo da su ove izmene zakona vezane za državne službenike i sistem plata državnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru, u agencijama itd, jako važan, ali naravno, i potvrđivanje sporazuma koji su danas na dnevnom redu takođe, smatramo izuzetno važnim.

Naime, mi danas pričamo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima…

(Predsedavajuća: Izvinite kolega, moraćete ponovo da se prijavite, niste se čuli. )

Hvala.

Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinicama lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama.

Ovih pet tačaka i ovih pet zakona o kojima danas pričamo, prilikom donošenja, osnovna neka intencija, i tu se ja sa vama slažem, ministarka, jeste da donošenjem tim zakona želi da se profesionalizuje javna uprava, državna uprava i ovih pet zakona su tretirali tu materiju na valjan način.

Ono što nismo mogli znati, u međuvremenu, se desila, s jedne strane pandemija korona virusa, koja je usložila čitavu situaciju i dovela do toga da su se mnoge aktivnosti državne uprave, javnog sektora u celini odvijale u otežanim okolnostima, u otežanim uslovima i stoga je bilo potrebno odlaganje ovih rokova koji su trebali da krenu od 1. januara 2022. godine.

Nije to bio jedini razlog, naravno, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, vi ste tu lepo rekli da se taj rok odlaže za još dve godine, iz prostog razloga što je u prethodne dve godine u uslovima kontrolisanog zapošljavanja bilo jako malo konkursa za državne službenike na određeno vreme, tako da evidencija koju su državne službe u obavezi da vode prilikom sprovođenja tog konkursa i neka lista ljudi koji su zadovoljili sve uslove konkursa i koji su tokom konkursnog postupka koji nije jednostavan, naprotiv, poprilično složen i traje, zadovoljili ne samo one formalne uslove za rad u državnim službama, već su zadovoljili i tražene kompetencije. To je jako bitno jer mi moramo imati državne službenike koji imaju valjane kompetencije kako bi svoj posao obavljali na najbolji način.

Negde sam pročitao da je na dosad objavljenim konkursima, na jedno izvršilačko radno mesto, konkursni postupak prošlo, otprilike, jedno i po lice. To svakako nije dovoljan broj da bi formirali valjanu evidenciju lica koja su osposobljena i zadovoljavaju kako formalnim kriterijuma, tako svojim kompetencijama uslove da rade na određenim radnim mestima u državnoj upravi u periodu kada državna uprava ima povećani obim posla i ima potrebu za novim izvršiocima.

Tako da, slažemo se sa tim da se ovaj period pravljenja evidencije i čitava procedura se promeni, odnosno, da postojaće zakonsko rešenje gde piše „u prethodne dve“ se promeni „u prethodne četiri godine“ i da se implementacija ovog dela zakona, da se sa implementacijom krene 1. januara 2023. godine.

Takođe, sistem plata u državnoj upravi i u javnom sektoru je takođe važan za profesionalizaciju zaposlenih u državnoj upravi, u javnom sektoru. S obzirom na činjenicu da implementacija tog sistema plata podrazumeva brojna podzakonska akta, brojne radnje raznih delova državne uprave koji su u tom objedinjenom sistemu usled ovih otežanih okolnosti Korona virusa, itd. nije mogao da bude odrađen na vreme i takođe, podržavamo da se taj sistem implementira, odnosno, da se rok za implementaciju produži za godinu dana.

Ono o čemu bih ja ovde, takođe, ovde posebno dao naglasak i pričao jeste Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije vezano za Projekat Ruma – Šabac – Loznica.

Naime, to je jedan od vrlo važnih projekata koji se rade ovih godina u Republici Srbiji. Smatramo da razvoj infrastrukture jeste bitna stavka u politici države Srbije i da će ovaj projekat izgradnje autoputa Ruma – Šabac, mosta na Savi kod Šapca i brze magistrale Šabac – Loznica doprineti daljem ekonomskom razvoju države Srbije, ne samo tog regiona, Zapadne Srbije, ne samo Mačve i Pocerine, već i Srbije u celini, jer ta saobraćajnica spaja Srbiju i BiH i Republiku Srpsku i na taj način će omogućiti povećanu trgovinsku saradnju i trgovinsku razmenu između susednih država.

Takođe, taj projekat će povećati investicioni kapacitet regije zapadne Srbije, regija Mačve i Pocerine, jer, prosto, investitori prvo što pitaju kada dođu i žele da saznaju koji su uslovi za investiranje u nekoj oblasti, u nekoj regiji, u nekom gradu, jesu da li postoji dobra saobraćajna povezanost, da li postoji auto-put, da li postoji pruga, itd.

Rekli ste da i ovaj projekat povezuje 600 hiljada naših građana sa centralnim delovima Srbije i to je takođe vrlo važno, jer će olakšati neophodnu komunikaciju građana Mačve i Pocerine sa ostatkom Srbije, ali ono što je takođe važno jeste da svaki put, pa i ovaj put Ruma-Šabac-Loznica, jeste deo tog saobraćajnog krvotoka Republike Srbije koji mora da funkcioniše nesmetano, jer samo na taj način će država Srbija kao organizam koji ima takav dobar krvotok moći da funkcioniše zdravo i da se dobro ekonomski razvija.

Što se tiče potvrđivanja Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, možemo reći da je i to jako dobar sporazum. Naime, on podrazumeva izgradnju Beogradskog metroa i automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom. Prvi projekat Beogradski metro, prva faza, vrednost je 454 miliona evra, drugi deo ovog sporazuma – Automatizacija upravljanja elektrodistributivnom mrežom je 127 miliona evra. Smatramo da i jedan i drugi projekat jesu od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Kada kažem – Beogradski metro, ne znači on samo Beogradu. Naravno, najviše Beogradu, ali i državi Srbiji. Zašto? Svaka država koja drži do sebe, koja želi da bude uvažena, i u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, između ostalog to pokazuje i time što metropola te države ima metro.

Naravno, imati metro znači i rasterećenje beogradskih saobraćajnica. To sa sobom povlači i čistiji vazduh, jer će se manje koristiti automobili. Ono što je građanima Beograda i okolnih naselja najvažnije – skratiće se vreme putovanja od kuće do posla. O tom projektu smo pričali decenijama unazad, ali ovo je projekat čija realizacija će krenuti i završiti se u jednom kratkom vremenskom roku.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga kao posebne jedinice u okviru Narodne Republike Kine, mi možemo reći da je taj Sporazum o otklanjanju dvostrukog oporezivanja važan, iz prostog razloga što on tretira dvostruko oporezivanje poreza na dohodak i imovinu i, naravno, tiče se sprečavanja poreske evazije, odnosno sprečavanja neplaćanja odnosno izbegavanja obaveze plaćanja poreza. Ovaj sporazum naravno da unapređuje bilateralnu i finansijsku saradnju između Srbije i tog dela naše prijateljske države Kine.

Ono što je takođe bitno, ovaj sporazum povećava konkurentnost, kako srpskih preduzeća u Hong Kongu, tako i njihovih preduzeća kod nas, jer se izbegava dvostruko oporezivanje.

Još jednom ću reći i ponoviti, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati svih devet tačaka ovog dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Starčeviću.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice, ostali predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, tema koja je pred nama ima nekoliko ključnih pojmova - zakoni, država, službe i plate.

Smatram jako bitnim razumeti ove pojmove, ne samo zato što su oni danas okosnica naše teme, već i zbog svega onoga što činimo u svojim mandatima ovde u Narodnoj skupštini, usvajamo zakone, trudimo se da oni budu dobri, da budu efikasni i da budu svrsishodni.

Da bi jedan zakon bio dobar, pored onoga što nam je najčešće u fokusu, a to je pravna i jezička forma tog zakona, neretko nam promaknu one druge dimenzije kvaliteta koje bi svaki zakon trebalo da ima.

Dakle, pored forme, koja je jako važna i za koju mogu kazati, shodno mom četvorogodišnjem iskustvu u proteklom mandatu u ovom domu da se oni, dakle, usvajaju na vrlo visokom i jezičkom i pravničkom nivou. Međutim, ono što želim da ukažem na to jeste i kvalitet suštine svakog zakona.

Svakako da i u tom aspektu zakoni imaju intencije, a to znači i mi koji predstavljamo članove zakonodavca, određeni kvalitet samog sadržaja, ali da li se uvek dovoljno i svi mi zapitamo šta čini suštinski kvalitet svakog zakona? Suštinski kvalitet svakog zakona ovisi o stepenu pravičnosti tog zakona. Tačnije, ovisi o etičkoj dimenziji kvaliteta toga zakona.

Načelno smo mi svega toga svesni i uglavnom vrlo često inertno i mehanički se krećemo u tom smeru, ali je pitanje da li uvek uspevamo da damo dovoljno pažnje svakom zakonu u tom smislu.

Naravno da je teško postići saglasnost i o tome šta je i kako pravično, pravedno, koja je mera pravde. Svakako da o tome imamo kroz istoriju politike i države jako mnogo i teorija, ali ono što jeste nesporno i čak mislim, poznajući strukturu Narodne skupštine da bismo mogli postići veoma visok stepen složnosti o tome da je etička vrednost ono što je kroz našu ovde dugu tradiciju nesporno dokazano kao uzvišena vrednost, čak neovisno o tome kojoj etničkoj zajednici, pa i veri, a pogotovo političkoj partiji pripadamo.

Ja mislim da je jako mali broj narodnih poslanika koji se ne bi složio sa ovim, a pogotovo što i u tom konfesionalnom smislu mi ovde na prostoru ove zemlje, a i šire Balkana imamo jako puno srodnosti, o čemu sam i ranije govorio, jer naše vere jesu formalno religijski, po definiciji, različite, ali suštinski one su monoteističke, a to zapravo znači da ne postoje partikularna božanstva.

Postoji jedan Bog. Ne postoji hrišćanski Bog, muslimanski Bog, pogotovo ne postoji srpski ili bošnjački, hrvatski, crnogorski ili albanski. Bog je jedan. Bog je jedan. Postoje različite percepcije, postoje različiti pristupi, ali ako se oko toga slažemo, a verujem da nema razloga da se složimo, isto tako nam je i ethos jedan. Etički sistem, etički sistem vrednovanja nam je jedan, jer on zapravo proizilazi iz tog prethodnog ubeđenja o jedinstvu Boga.

Ako imamo to, a imamo ga u dubokom tradicionalnom, kulturološkom smislu, između ostalog, zato smo mi i ovde u Srbiji i na prostoru Sandžaka, ali isto tako, na prostoru Balkana, zapravo, jedan kulturološki prostor. Čak, jako mnogo problema, nagomilanih, istorijskih, političkih koji su često dovodili do eskalacije sukoba, ratova, zločina itd.

Kada bismo uspeli da kod političkih elita na ovom prostoru podignemo svest o tome da smo jedan jedinstven kulturološki prostor, jako mnogo tih problema bismo eliminisali. Jako mnogo toga, čak mnogo više bismo našli tačaka na kojima se slažemo i oko kojih se slažemo, negoli onih tačaka oko kojih se razilazimo ili, ne daj Bože, zbog kojih bismo se sukobili.

Zapravo, skrećem pažnju, znam da niti Narodna skupština, a pogotovu ne ni javnost kroz medije, nisu navikli da se ovoliko duboko ulazi po pitanju važnosti zakona, po pitanju, dakle, samog našeg pristupa kao zakonodavca, ali ja mislim da je vreme i da imamo i takav ugao i da pokušamo ući dublje u analizu kvaliteta zakonskih predloga, iako su oni nekada, poput ovih sada zakona, gde se vrše izmene i dopune, gde imamo vrlo često te tzv. proceduralne intervencije, dakle, one se nameću. Tako su nametnute da nam je potrebna, samo da kažem, forma. Al, ni tada ne smemo zaboraviti da je suštinski kvalitet ključ, a da je on zapravo ono što je etičko, ono što je ljudsko, a to zapravo znači nikada ne zaboraviti pri donošenju zakona ono što je ljudskost.

Šta je rizik savremene civilizacije, kojim, nažalost, i mi nekako polako klizimo, ne mislim na civilizaciju, već za rizik? Prenaglašena biologizacija kulture, sa jedne strane, kod drastično razvijenih zemalja zapadne civilizacije, to je samo po sebi već postalo dominantno, ali i mi zemlje koje geo-kulturološki pripadamo zapadnoj civilizaciji, iako siromašni ili u jednoj određenoj meri siromašni, zbog tog siromaštva mi sada, posmatrajući taj materijalistički sjaj, prejako ili previše, dakle, jako neoprezno prihvatamo taj biologistički koncept kulture.

Vi ćete to videti primarno i u našem ovde diskursu političkom, bilo u Skupštini ili izvan Skupštine, na način da zapravo smo sve sveli na to – hajmo napuniti stomake, hajmo zaraditi, hajmo i biće sve dobro. Da, to je jako važno. To je inače smisao novca, odnosno svakog materijalnog dobra. Ono je važno sve dok ga nema.

Dakle, svi znamo sa iskustvom kako to izgleda. Dok nemaš novac, on ti je prebitan ili pogotovo dok nemaš onoliko koliko misliš da je dovoljno ili puno. Posle toga, naravno, razlikuju se svesti, da li znate da prikočite, da li znate da li ste vi gospodar novca ili je novac gospodar vas, to je jedna sasvim druga tema, ali u svakom slučaju, to je ključno pitanje, da ne smemo dozvoliti da ono što je suština čoveka, ontološka suština čoveka, ono što je antropološki čovek ili ono što, ne moramo to ni previše naučno formulisati, siđimo na školu, na lekcije kojom su nas učili naši roditelji i naše dedovi.

Danas imate razne kvalifikacije, razne dresove, razne podele po raznim osnovama. Hajmo se vratiti našoj stvarnoj tradiciji. Iznaći ćete kod naših očeva, dedova koji su mnogo manje škole imali nego mi, ali kod njih nisu postojale druge podele, osim podela na čoveka i nečoveka. To su bile jedine podele koje su bile legalne i legitimne. Zapravo, tom konceptu mi treba da se vratimo.

Da, akademizam je bitan, ali u meri u kojoj će nas prosvetliti, ali ne u meri u kojoj će nas konfuzno zbunjivati.

Mi danas imamo kvazi akademizam jako prisutan, koji zapravo ima za ambiciju i u praksi vrlo često razne teme opterećuje maglom, određenom maglom, smanjuje vidljivost raznim stranim pojmovima, filozofskim izrazima, kako bi nas zbunio i onda se čini da je to sada neka pametna kategorija, po onom modelu – toliko je pametan da ga ništa ne razumem.

Takav pristup nam ne treba. Moramo i kroz obrazovanje i kroz medije, ali isto tako kroz politički diskurs, pokušati značajnije vratiti čoveka u centar događanja, ali ne ono, da kažem, renesansno i humanistički, opet tada prilično demagoški, već stvarno ljudski, suštinski, ono što je čovek.

Šta ti, čoveče, treba? Da, treba ti da imaš časno da jedeš, časno da stanuješ. Imaš svoje biološke potrebe, ali nisu jedine. Ne može se na tome zaustaviti.

Zato imamo pustoš oko sebe. Ne znaš ko je nesretniji, oni što nemaju, sanjajući da imaju, ili oni što imaju, razulareni ne znaju više šta će sa onim što imaju, pa onda to što imaju upotrebljavaju da uništavaju i eksploatišu, ponižavaju onog oko sebe, tražeći neku šansu za podizanje adrenalina.

Imamo dve krajnosti koje, kao što vidimo, nanose ogromnu štetu nama i svemu onome što je oko nas.

Naravno da mi ne možemo ovde kao zakonodavac ovo pitanje, ovu krizu i ovu temu apsolvirati, niti zaokrenuti brod u pozitivnom smeru, ali ono što je sigurno jeste da možemo što kroz politički diskurs, ali isto tako, što i kroz formulaciju zakona, vrlo značajno doprineti, a posebno skrenuti pažnju na važnost ovog pitanja.

Dakle, pored formalne i suštinske vrednosti i kvaliteta, imamo svakako i primenu. Istina, o njoj se više govori, ali vrlo često znamo da imamo raskorak i u samoj primeni, možda ne kod ovih zakona, jer kada su u pitanju zakoni koji se tiču plata, tu teško da možete ne primeniti, jer oni kome to pripada vam neće dopustiti da ne primenite. Ali, svakako da je to segment kojim se zaokružuje kvalitet jednog zakona.

Prema tome, tek kada imamo formalni kvalitet, suštinski, etički kvalitet zakona, imamo primenjenost jednog zakona, tek tada možemo kazati da imamo kvalitetne i dobre zakone i tek tada i samo takvi zakoni će biti svrsishodni, odnosno postići će ono što je zapravo njihov cilj i ono čemu su i namenjeni.

Drugi važan pojam koji se tiče naše današnje teme jeste država. To je jedan od pojmova koji je toliko u upotrebi i nekako se kao podrazumeva da nam je potpuno jasan, a nisam siguran da je čak jasan uvek i nama samim političarima.

Dakle, na našem jeziku, to je pojam izveden od glagola držati. Sada da nas pitate šta li država drži, nisam siguran da bismo znali dati precizan odgovor, čemu smisao ovoga pojma u duboko etimološkom ili jezičkom pogledu, ali verujte da ima itekako vezu. Slično je i kod drugih stranih izraza, od latinskog statum do engleskog state, što znači neka vrsta uspostave, pa na arapskom deule ili deulet, što znači zaokruženost. Dakle, bilo da je nešto zaokruženo, bilo da je nešto uspostavljeno, bilo da je u pitanju državina, država je zapravo državina ili držanje, ali čega? Čega držanje? Šta država drži? Država drži red. Smisao i uloga države jeste da uspostavi stejt i da drži red. To je smisao države.

Ponovno se vraćamo na istu temu. Red se drži samo ukoliko su nosioci odgovornosti u tom sistemu, ukoliko su oni opredeljeni i po ubeđenju i po praksi i po svojoj svesti, pravdi i pravičnosti, znači, red se može držati samo ako smo opredeljeni da taj poredak, odnosno sistem tog reda bude pravedan i bude pravičan.

Naravno da postoje, da kažem, dve teorije u dosadašnjem viševekovnom iskustvu kada su u pitanju države, odnosno postoji neka dilema kod teoretičara, pogotovo kod političara, kroz razna iskustva, da li je važnija država ili nacija?

Tu postoji jako mnogo teorija i jako mnogo argumentiranja, s jedne i sa druge strane. Naravno, to nije tabu tema i mi treba ovde da je imamo. Kroz iskustvo se pokazalo da su oni sistemi koji su više klizili totalitarnosti preferirali važnost države u odnosu na narod, naciju, odnosno čoveka, što je zapravo, po meni, veoma pogrešno, jer država jeste važna, ali ona je metodički važna, ona je sredstvo, ona nije cilj sama sebi. To je kao što je važna kuća, kuća jeste važna, dom je dom, ali važnost kuće je, kao i važnost države, onoliko značajan i važan i koristan i kvalitetan koliko služi cilju, a cilj nije kuća sama sebi, cilj nije država sama sebi, cilj nije sistem sam sebi, već su cilj ukućani, cilj su građani, cilj je narod.

Kvalitet jedne države se ne može meriti po tome koliko ona služi sama sebi, koliko je ona sebe dovela u red. Tu su nam najbolji primer ultratotalitarni režimi koji su zapravo proglasili državu svetinjom i upravo, boreći se za tu kvazi svetinju, da tako kažem, jer je to kvazi božanstvo. Sveto ne može biti ono što ljudi proglašavaju, sveto je ono što je po božjoj liniji sveto. Zato smo tada imali milione i milione ubijenih koji su izgubili glave, čiji su životi oduzeti zato što je neko ocenio da su oni bili ugrožavali državu, a još gore što se dešavalo u toj praksi, ne samo tada i tamo negde, nego neretko i ovde kod nas, da su se mnogi krili iza države, pa onda kada kritikujete nekoga u toj državi, meni se to dešavalo, jer sam imao žestoke sukobe sa prethodnim vladama, i kada bi god nešto kazali da ne valja onda bi oni nama odgovorili - vi ste neprijatelj države i organizirali bi danas hajke stvarno, kao da smo neprijatelji države, šaljući na nas specijalne jedinice, žandarmeriju itd, zato što sam kazao da Boris Tadić radi pogrešno ili Koštunica ili neki njegov činovnik, ministar itd. Dakle, to su stvari koje su nama u svežem sećanju.

Zato ukoliko želimo da zaista imamo ambijent blagostanja, to znači da trebamo imati državu kao kuću, da, ona jeste važna, ali ne važnija od ukućana. Kada imamo dobru kuću, bez obzira koliko i kakvih ukućana u njoj bilo, mi možemo imati zdrav i dobar ambijent, jer ukućani treba da znaju da bi stanje bilo kako treba, oni moraju poštovati poredak kućnog reda, a to su zakoni. Naravno, da ta kuća mora vršiti svoju ulogu i biti svrsishodna, a to znači da mora štititi svoje ukućane, štititi svoje građane. Oni moraju u njoj imati jednake šanse, i po religijskoj, i po socijalnoj, i po političkoj, i po svakoj drugoj osnovi.

To jeste zapravo osnov na kome država traži obavezu od svog građanina, ona traži od građanina da im bude lojalan, ali ne bezuslovno, već osnov na kome država ima pravo na javnost građanina jeste obaveza države koju ona ima prema svom građaninu. Dakle, to je na bazi društvenog ugovora između građana i zapravo sistema.

Na koncu službe, odnosno službenici su kategorija koja je od izuzetne važnosti. Kroz prošlost se pokazalo da postoji veliki rizik gde službe države ili tzv. birokratija države ima ambiciju da sebe proglasi elitom. To kada se desi ukidaju se prave elite, intelektualna elita i duhovna elita i tada nastaju diktature, a to je opet iz razloga ili u istoj teoriji razumevanja da je država cilj sama sebi. Kada je tako onda je jedina elita birokratska elita. To se ne sme dopustiti i to mi naravno moramo lečiti, jer imamo ostatke iz ranijih prošlih vremena.

U tom pogledu je od izuzetne važnosti vrednovanje, odnosno plate. Svako društvo se meri, odnosno osnov prosperiteta jednog društva je vrednovanja. Ukoliko obezbedite kroz zakone i kroz praksu da vrednujete kvalitet stručni, posvećenost i sve ono što je definirano kao kvalitet, recimo, za službenike, vi ćete imati napredak. Dakle, prema valorizaciji kvaliteta imate stepen razvoja, obezbedite pravu valorizaciju kvaliteta, naravno i sankciju za nekvalitet, imaćete napredak.

Sa druge strane, humanost se, naravno, jedne zajednice meri u odnosu prema slabijima, što je druga tema, ali upravo i odnos u pogledu plaćanja bi morao da se izniveliše u tome smeru. Ako u tome uspemo, onda ćemo izbeći ono što su kolege već kazale – da nam beže arhitekte, da nam beže stručnjaci, već ćemo imati adekvatnu valorizaciju i nagrađivanje. Ovo su temelji koji jesu važni za ovu temu, ali isto tako i za sve druge teme kada je u pitanju naš zakonodavni rad. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo, između ostalog, o predlozima zakona o izmenama pet veoma važnih zakona koji bi trebalo da uvedu red u plate i samoorganizaciju rada u državnom i javnom sektoru. Ja bih moju današnju diskusiju zapravo fokusirala na ovim temama.

O reformi platnog sistema se mnogo govorilo do sada i bilo je izvesnih promena u vidu uređivanja kroz koeficijente koji predstavljaju vrednost poslova koji se obavljaju u istom zvanju, ali toliko puta pominjani platni razredi u javnoj upravi neće danas biti uređeni ovim izmenama, jer se radi isključivo o produžetku rokova. Razlog je zaista veoma jak. Usled složenosti situacije u zemlji zbog pandemije koja je dovela do otežanog funkcionisanja čitave države bilo je gotovo nerealno očekivati da se sprovedu sve konkretne aktivnosti potrebne za prelazak na nov sistem plata u 2021. godini.

Koliko je bilo gotovo nemoguće govoriti o reformama u javnom sektoru u vreme opšte pandemijske krize, govori podatak da je o navedenim nacrtima zakona sprovedena javna rasprava od 12. novembra do 1. decembra 2020. godine. Program je bio objavljen na internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa pozivom svim zainteresovanim građanima i stručnoj javnosti da dostave svoje predloge i sugestije. U toku trajanja javne rasprave nije bilo dostavljenih predloga, sugestija, inicijativa, osim komentara dostavljenih od strane organizacije sindikata zaposlenih u poreskoj upravi. Iz navedenih razloga, predlozi Zakona o izmenama zakona koji su dana na dnevnom redu, neće dovesti do suštinskih promena, već do produžetka rokova do 1. januara 2022. godine.

Iako na današnjoj sednici nemamo ispred nas konkretne predloge izmena zakona, kojima bi se uredio radno-pravni status, plate i ostala primanja zaposlenih u javnim službama, ja bih svakako danas govorila o značaja uvođenja platnih razreda i šta zapravo znače platni razredi.

Ukratko, to bi značilo da za osnovicu treba da se uzme minimalna mesečna zarada koja se množi sa koeficijentom za svako radno mesto. Prosečna plata u javnim preduzećima u prvom kvartalu ove godine iznosila je 72.383 dinara, u javnom sektoru 66.936 dinara, dok se plate zaposlenih u opštinama prilično razlikuju, što bi značilo – što je opština razvijenija, to su i plate veće.

Tek nekolicina lokalnih samouprava objavljuje podatke o platama, iako je objavljivanje tih podataka obaveza prema Informatoru o radu. Kako se ide dalje od Beograda, plate zaposlenih u opštinama su sve manje.

Stav SDPS jeste da sistem zarada i zaposlenih u javnom sektoru ne sme biti haotičan iz razloga što jedan tako važan sistem, koji je uređen, predstavlja i osnovni stub funkcionalne države.

Reforma zarada i zaposlenosti jeste i veliki stručni, ali i politički izazov. Međutim, svakako je neophodan, jer je fond zarada drugi po veličini javni rashod. Od upravljanja zarada u državnom sektoru upravo zavisi i održivost javnih finansija, privredni rast, funkcionisanje tržišta rada, ali i kvalitet javnih usluga. Reforma sistema platnih razreda jeste zamišljena na dobrim principima. Ono o čemu treba voditi računa jeste da ne dođe do većeg deformiteta ovih principa usled zahteva različitih velikih sindikata prilikom utvrđivanja koeficijenta zarade, kao i usled uzanog raspona od najniže do najviše zarade, a zbog čega se i dalje govori o nepravičnom sistemu zarada u državnom sektoru.

Prema istraživanjima, zarade u javnom sektoru su u proseku oko 20% veće nego u privatnom. Ono što sada sigurno predstoji državi jeste izazov kako da brine o privatnom sektoru i kako da pomogne malim i srednjim preduzećima da opstanu i ujedno i spreče otpuštanje većeg broja radnika.

Važna uloga Vlade je svakako da pronađe i solomonsko rešenje koje će spojem znanja, veštine i kvaliteta dovesti do toga da sve strane budu zadovoljne. Mislim da i svi ovi dobri rezultati do sada ne smeju da nas uljuljkuju, već da nam pomognu da i te kako shvatimo da je godina pred nama godina izazova i mudrih odluka.

Zahvaljujem, koleginice.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, kada govorimo o predloženim zakonima koji se danas nalaze na dnevnom redu želim, pre svega, da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima.

Članom 1. Predloga zakona produžava se period u okviru kojeg državni organi mogu da uspostave evidencije kandidata za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme zbog povećanog obima posla sa dve na četiri godine.

Ova promena uslovljena je time što zbog ograničenja u zapošljavanju nije bilo sprovedeno dovoljno konkursnih postupaka na osnovu kojih bi se uspostavila evidencija o licima koja bi mogla da budu primljena u radni odnos na određeno vreme bez sprovođenja dodatnog konkursnog postupka.

Takođe, tome je dodatno doprinelo i dugo trajanje konkursnih postupaka u okolnostima izazvanih pandemijom korona virusa, što je apsolutno razumljivo.

Što se tiče član 2. Predloga zakona njime se odlaže primena odredbi koje se odnose na obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Predloženom izmenom se kao početak primene obaveznog sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme zbog povećanog obima poslova utvrđuje 1. januar 2023. godine, koji je usklađen sa novi vidom kontrole zapošljavanja koji je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđen da traje do 2023. godine.

Do sada je, kao što znate, za svakog novozaposlenog moralo da se dobije odobrenje vladine komisije, a od 2021. godine do 2023. godine sve institucije, ustanove i preduzeća moći će o zapošljavanju da odlučuju sami shodno svojim potrebama i novcu kojem raspolažu.

Jedino ograničenje je da ne mogu da zaposle više od 70% novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli iz tih institucija, ustanova i preduzeća, dok će u slučaju da imaju potrebe da zaposle više zaposlenih od predviđenog morati i dalje da traže odobrenje vladine komisije.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predloga zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, Predloga zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP, jedinice lokalne samouprave i Predloga zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izmene se odnose na utvrđivanje novog roka za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Navedena potreba uslovljena je pre svega složenom situacijom izazvanom pandemijom korona virusa tokom 2020. godine koja je dovela do otežanog funkcionisanja javnog sektora, pa je samim tim bilo onemogućeno sprovođenje neophodnih aktivnosti za prelazak na novi sistem plata u 2021. godini.

Upravo složenost procesa implementacije ovih zakona u situaciji izazvanoj pandemijom uzrokovala je opravdanu potrebu da se do početka primene ovih zakona ostavi odgovarajući vremenski period u kojem će moći da se ostvari nesmetana komunikacija sa svim delovima javnog sektora.

Kada govorimo o javnoj upravi, moram da napomenem i da smo osnovali Nacionalnu akademiju za javnu upravu, koja je počela sa radom u januaru 2018. godine sa namerom da unapredimo rad državnih službenika, kako bi dodatno poboljšali kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi.

Moram da podsetim i da smo nakon uspešno sprovedenih ekonomskih reformi, kontinuirano povećavali plate u javnom sektoru od 2016. godine pa sve do danas, pri čemu nismo ugrozili dostignutu fiskalnu stabilnost.

Podsetiću vas da su plate 2016. godine povećane od 2 do 4%. Godine 2017. povećane su 3 do 6%. Godine 2018. povećane 5 do 10%. Godine 2019. povećane 7 do 12%, dok smo za 2020. godinu obezbedili povećanje zarada u rasponu od 8 do 15%.

Takođe, i pored pandemije koja je zahvatila ceo svet i negativno uticala na ekonomiju svake države, od 1. aprila ove godine povećali smo za 10% plate zdravstvenim radnicima, a od sledeće godine krećemo sa novim povećanjima i to zdravstvenim radnicima u visini od 5%, dok je za ostale zaposlene u javnom sektoru obezbeđeno povećanje od 3,5% i dodatno 1,5% od aprila 2021. godine.

Kada govorimo o javnoj upravi, moram da podsetim građane Srbije da je tek dolaskom na vlast Aleksandra Vučića i SNS započeta njena reforma. U prethodnim godinama ostvaren je veliki napredak u ovoj oblasti koja je jedna od tri ključne oblasti za ulazak Srbije u EU.

Da to nisu samo prazne reči pokazuje i prošlogodišnji izveštaj "Sigme", zajedničkog tela Evropske komisije i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koji je potvrdio da je Srbija napredovala u pet od sedam indikatora u poređenju sa 2017. godinom kada je reč o pružanju usluga građanima. U izveštaju se navodi da je Srbija regionalni lider u ovoj oblasti sa velikom ambicijom da se takmiči sa najboljima u svetu, što je, priznaćete, neverovatan uspeh.

Takođe, prema izveštaju američke Agencije za međunarodni razvoj, koji je obuhvatio hiljadu malih i srednjih preduzeća, čak 72% preduzeća koja posluju u Srbiji potvrdila su da je u prethodnom periodu povećana transparentnost i predvidivost poslovanja.

Da je napravljen ogroman pomak pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovedeno u okviru švajcarskog programa "Svispro", koji je pokazao da svaki drugi građanin centralne Srbije smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima, odnosno oko 45% ispitanika, za razliku od istraživanja iz 2010. godine kada je taj procenat iznosio samo 22%.

Upravo ovi izveštaji uglednih međunarodnih institucija pokazuju da smo uradili odličan posao i da imamo kapaciteta da budemo rame uz rame sa najboljima u svetu.

Sa druge strane, za Dragana Đilasa i njegove partnere javna uprava je oduvek bila samo način da udome njihove partijske kolege, prijatelje, poznanike, rodbinu itd.

Da to nisu samo prazne priče pokazuje i primer opštine Stari Grad, koju je od ovih izbora vodo Đilasov jurišnik Marko Bastać i koji je u opštinu i opštinska javna preduzeća zaposlio članove svoje porodice, kumove, prijatelje, rođake, rodbinu itd, zbog čega građani više nikada neće glasati za njih.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih ili konzularnih predstavništava, napominjem da je poslednjih godina postala praksa da se zaključuju bilateralni sporazumi i memorandumi kojima se reguliše zapošljavanje članova porodice zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Ta praksa je uvedena s obzirom da supružnici nisu mogli da se profesionalno ostvare u zemlji prijema, pa su često odbijali da napuste svoj posao kako bi pratili u inostranstvu bračnog ili vanbračnog partnera.

Ova činjenica navela je mnoge države da pronađu pravni način kako bi se rešio ovaj problem i kako bi se obezbedio normalan porodični život za diplomatske i konzularne predstavnike, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje ovih porodica.

Ovaj dokument upravo to omogućava, što je još jedan pokazatelj razumevanja između naše dve države. Njime se takođe pokazuje posvećenost obe strane da se dodatno unaprede naši odnosi gde god je to moguće.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga, specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine, o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, želim da istaknem da će se njime dalje unaprediti naši ekonomski odnosi.

Upravo zaključenje ovog ugovora predstavlja važan doprinos unapređenju bilateralne, privredne i finansijske saradnje, jer se njime otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica. Njime se obezbeđuje i pravni preduslov za efikasnije poslovanje naših preduzeća u Hong Kongu, odnosno njihovih preduzeća u Republici Srbiji, što će dovesti do daljeg unapređenja naše saradnje. Ugovor predstavlja i preduslov za buduća ulaganja investitora iz Hong Konga u privredu naše zemlje, što je takođe veoma važno.

Kada govorimo o Hong Kongu, moram da podsetim građane Srbije da je Hong Kong do sada kod nas bio poznat jedino po bliskom poslovnom partneru Vuka Jeremića, Patriku Hou koji je bio jedan od najuglednijih govornika na tribinama njegovog CIRSD-a, a koji je, podsetiću vas, osuđen pred sudom u Njujorku u okviru velike međunarodne korupcionaške afere, u kojoj je jednu od uloga imao i sam Vuk Jeremić.

Podsetiću vas i da je od septembra 2013. godine pa sve do kraja januara 2017. godine na lične račune Vuka Jeremića, račune njegove Preduzetničke agencije za konsalting i nevladine organizacije CIRDS iz stranih izvora uplaćeno 7,5 miliona američkih dolara a da je samo od Patrika Hoa i njegovog CFC iz Hong Konga dobio 1,3 miliona dolara.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, isti se odnosi na dva projekta – izgradnju beogradskog metroa i automatizaciju srednjonaponske distributivne mreže.

Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za razvoj Republike Srbije koji će doprineti daljem unapređenju srpske privrede i modernizaciji elektromreže. Takođe, ovim sporazumom koji je vredan 581 milion evra i čiji se najveći deo odnosi na izgradnju metroa dodatno se pospešuje ekonomska saradnja i privredni razvoj. Njime Francuska potvrđuje interesovanje da podrži strateške projekte u Republici Srbiji i da angažuje svoja finansijska sredstva, što je odličan pokazatelj da je Srbija danas uređena zemlja u koju vredi ulagati. Isto tako, unapređenje elektromreže i izgradnja metroa dodatno će pokrenuti celu našu privredu i omogućiti da i narednih godina budemo lider u Evropi po rastu BDP.

Podsetiću vas i da je ideja o izgradnji metroa u Beogradu stara decenijama i upravo ovaj višedecenijski san Beograđana sada je pred realizacijom, a njegovom izgradnjom Beograd će moći da parira svim evropskim prestonicama. Njegova izgradnja doprineće i kvalitetnijem prevozu ljudi, kao i smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenju vazduha u našem glavnom gradu. Takođe, on predstavlja i važan korak za dalji razvoj i modernizaciju Beograda i cele Srbije, čime će se dodatno poboljšati standard naših građana i olakšati život milionima ljudi. Izgradnja metroa takođe pokazuje i snagu jednog grada i države, što do 2012. godine nije bio slučaj.

Podsetiću vas i da je izgradnja metroa deo Programa „Srbija 2025“, koji je u decembru prošle godine predstavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koji je vredan 14 milijardi evra. Deo tog plana je i ulaganje u izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje i digitalizaciju, ulaganje u izgradnju jeftinih stanova za mlade bračne parove i još mnogo toga.

Iskoristiću priliku da vas podsetim da je najgori gradonačelnik u istoriji Beograda Dragan Đilas decembra 2008. godine prvi put obećao Beograđanima izgradnju metroa. Na tome se nije zaustavio pa je nastavio da obećavanja njegovu izgradnju sve do 2013. godine koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Podsetiću vas da nije bio u stanju da pripremi ni plansku dokumentaciju, kao ni projekat za izgradnju metroa. Umesto toga Beograđanima je ostavio samo obećanje o izgradnji metroa, dug od 1,2 milijarde evra i gradska javna preduzeća pred kolapsom. Za razliku od njega mi naša obećanja ispunjavamo i kao što gradimo Beograd na vodi, tako ćemo izgraditi i beogradski metro.

Na kraju što se tiče Predloga zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit banke za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica želim da napomenem da je izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom saobraćaju, s obzirom da je reč o projektu koji je važan i povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, kao i tog dela Srbije sa regionom, posebno sa BiH.

Njegovom izgradnjom stvoriće se i veza Koridora 10 i njegovog kraka 10b sa Koridorom 4 preko državnih puteva prvog reda, što je takođe veoma važno. Što se tiče samih radova, oni obuhvataju izgradnju tri deonice – deonica jedan – izgradnja autoputa Ruma-Šabac, deonica dva – izgradnja mosta preko reke Save u Šapcu i deonica tri – izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.

Od 19. juna 2020. godine radovi se izvode na deonici dva – most preko reke Save, dok je za deonicu jedan, autoput Ruma-Šabac, i deonicu tri – brza saobraćajnica Šabac-Loznica u toku izrada tehničke dokumentacije.

Iskoristiću priliku i da podsetim građane Srbije da je u toku nastavak izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran, deonica Preljina-Požega, izgradnja Moravskog koridora koji će povezati dva najvažnija putna pravca u zemlji Koridor 10 i Koridor 11, kao i izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo.

Krećemo u izgradnju brze saobraćajnice deonice Iverak-Lajkovac, izgradnju Fruškogorskog koridora, izgradnju autoputa Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik i još mnogo toga.

Ovde moram da istaknem da će upravo efikasan i pouzdan transport omogućiti bolje povezivanje Srbije sa regionom, Evropom i svetom i da će dalje ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu pozitivno uticati na socioekonomski razvoj naše zemlje i dovesti do stvaranja novih radnih mesta i povećanja plata i penzija, što je ključno za sve naše građane.

Kada sam kod transporta, moram ovom prilikom da pozdravim i početak izgradnje intermodalnog terminala u Batajnici, gde će se vršiti pretovar robe iz kamiona u vozove, a koji se finansira iz bespovratnih sredstava EU. U Beogradu je prošle godine otvoreno i sedište Stalnog sekretarijata transportne zajednice, što pokazuje da je Srbija prepoznata kao lider regiona i da EU ima ogromno poverenje u predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije.

Upravo ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu još jedan je pokazatelj posvećenosti predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije evropskim integracijama i članstvo Srbije u EU, što je jedan od naših strateških ciljeva.

Takođe moram da podsetim građane da je od Drugo svetskog rata pa do 2000. godine u Srbiji izgrađeno 374 kilometara autoputeva. U periodu vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, odnosno od 2000. godine do 2012. godine samo 63 kilometra autoputa, a od dolaska na vlast Aleksandra Vučića i SNS, odnosno od 2012. godine do 2020. godine 350 kilometara autoputeva.

Podsetiću vas i da smo završili drumski deo Koridora 10, izgradili autoput od Beograda do Čačka, da završavamo obilaznicu oko Beograda i da smo započeli izgradnju novih 250 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Zato je smešno kada kritike stižu od Dragana Đilasa i njegovih saradnika jer je upravo u njihovo vreme Srbija bila crna rupa koju su zbog neizgrađenih puteva svi živi zaobilazili. Iza nas je ostalo 350 kilometara završenih autoputeva i 250 kilometara novih koji se rade, a iza njih samo dugovi i nezavršeni projekti.

Zbog toga je podrška Aleksandru Vučiću i SNS svakim danom sve veća i veća, što su pokazali i prethodni izbori, dok je podrška Draganu Đilasu i njegovim saradnicima na nivou statističke greške i nikakve laži Dragana Đilasa i njegovih jurišnika to ne mogu da promene.

Na samom kraju, zbog svega navedenog Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu predložene zakone će podržati u danu za glasanje, a iskoristiću priliku da pozovem i ostale kolege da isto učine, jer će se njihovim usvajanjem nastaviti dalji razvoj naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu.
Pitam da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Želi li da govori u ovom delu sednici.
Vidim da ima predsednika poslaničkih grupa koji su u salu ušli, pa ako želite prijavite se u elektronski sistem.
Vidim ispred SPS gospodina Milićevića. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Poštovana gospođo Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Iako su izmene i dopune zakona, zapravo u pitanju izmene i dopune kojima se produžavaju rokovi za primenu odredaba krovnog zakona kojima se tretiraju plate u pojedinim delovima javnog sektora.

Dozvolite mi da u ovom uvodnom izlaganju akcenat pre svega stavim na nešto što poslanički klub SPS smatra da je jako važno, a to je reforma javne uprave. Reforma javne uprave kao jedan opšti društveni cilj, reforma javne uprave kroz čiju realizaciju ćemo stvoriti i nastaviti da stvaramo i ekonomski jaču Srbiju i uređeniju državu, ali i socijalno pravedniju državu.

Naravno važan deo te reforme jeste i sistem plata koji treba da omogući da se reformiše u cilju dobijanja jednog platnog modela kojim se obezbeđuje pravednije vrednovanje rada sa aspekta i obrazovanja i kvaliteta i efektivnosti na radu, ali pre svega polazeći od one teze za isti posao ista plata.

Plate u javnom sektoru su još uvek, na žalost uređene sa čitavim nizom zakona i zbog različitog platnog modela dovode do neujednačenosti u pravima, dovode do neusaglašenosti, do nemogućnosti jedne efektivne kontrole, ne transparentnosti, rekao bih sa sigurnošću do jednog ne pravičnog sistema. Zato uređenje sistema plata u javnom sektoru predstavlja značajan zadatak za Vladu Republike Srbije, značajan zadatak za vas ministarko i za vaše ministarstvo, jer jedino pravednijim modalitetom možemo računati na stručnu, kreativnu, ali i na ne koruptivnu upravu čemu svi zajedno, nadam se težimo.

Ovim izmenama zakona, kao što je i bilo reči u uvodnom izlaganju, prolongiraju se rokovi primene odredaba jednog dela koji se tiče upravo plata za jedan deo javnog sektora. Navedeni su razlozi. Ti razlozi za nas jedu opravdani. Prvi razlog, kao što je maločas kolega govori jeste ovo jedna nepredvidiva godina, godina puna izazova, pandemija izazvana kovidom i naravno da je to potpuno opravdan razlog jer pandemija je na žalost poremetila i nekako prolongirala sve procese, sve promene u ovom trenutku.

Drugi razlog je da upravo zbog svih tih izazova sa kojima smo se suočavali u ovoj godini smatramo i mi da treba napraviti jednu detaljnu analizu, jednu detaljnu studiju i sagledati koliko će taj novi model i na koji način će taj novi model uticati, pre svega na budžet Republike Srbije i koliko će uticati na makroekonomsku stabilnost. Dakle, u potpunosti podržavamo razloge koje ste naveli za prolongiranje primene odredaba ovog krovnog zakona.

Reforma javne uprave je jedan trajan proces koji je preduslov za sprovođenje važnih državnih reformskih ciljeva i za opšti napredak u svim oblastima društva. Javna uprava je ta koja mora biti i stručna, mora biti profesionalna, morati biti sposobna da iznese reformu društva. Javna uprava nije samo puka administracija.

Apsolutno je pogrešna percepcija posmatrati javnu upravu kao puku administraciju. Ona jeste i kreator i realizator brojnih društvenih promena i zato treba da ima dostojno mesto u državnoj infrastrukturi.

Svaka javna profesija počev od sudije, lekara, nastavnika, nameštenika, državnih službenika, pa i onih na lokalnom nivou koji su zaposleni u toplanama, javnim preduzećima, bilo kojem drugom javnom preduzeću, vodovodu, zapravo na jedan način predstavljaju biografiju naše države. Svi oni su deo sistema, svi oni predstavljaju važnu kariku u realizaciji cilja koji želimo da postignemo i svaka od ovih profesija mora imati svoje mesto koje joj pripada, ali naravno na drugoj strani mora postojati i jedan visok stepen odgovornosti za taj rad.

Ne možemo mi dame i gospodo, razvijati javnu upravu, a da jedan mlad visoko obrazovani, kvalitetan čovek u javnoj upravi prima platu od 40.000 dinara ili ispod 40.000 dinara. Ima takvih primera i u lokalnim samoupravama. Ima takvih primera i u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde staferi, ljudi koji rade, naši mladi ljudi, obrazovani ljudi koji rade u poslaničkim grupama vrlo vredno i predano i posvećeno, imaju platu od 40.000 dinara.

Pre nekoliko dana razgovarajući sa predstavnicima Fiskalnog saveta vodili smo ovde žestoku debatu. Upravo na temu povećanja plata u javnom sektoru. Mi smo sa jedne strane smatrali da je to potpuno opravdano i da je važno povećati plate i da je važno poboljšati životni standard građana i da povećanje plata u javnom sektoru podstiče i povećanje plata u privatnom sektoru. Sa druge strane, postavlja se jedno ključno pitanje, a to je, sve vreme imamo dežurne kritičare koji govore da mladi ljudi odlaze iz Srbije, da visoko obrazovni mladi ljudi odlaze iz Srbije, a mi postavljamo jedno jednostavno pitanje – kako ćete ih zadržati u Srbiji? Tako što ćete im omogućiti da rade u lokalnim samoupravama za 40.000 dinara? Konkretno recimo, da rade posao javne nabavke koji je ogromna odgovornost i da za taj posao imaju platu od 40.000 dinara? Nećete sigurno.

Dakle, u potpunosti smo bili saglasni i danas to ponovo želim da istaknem, slažemo se sa povećanjem plata u javnom sektoru i pozdravljamo tu opredeljenost i odlučnost Vlade Republike Srbije, 3,5% početkom naredne godine, a u aprilu mesecu, dodatnih 1,5%.

Ovde je takođe suštinsko pitanje, znate kako da zadržimo mlade ljude u državnoj administraciji i ko će sutra raditi u državnoj administraciji, ko će čuvati pravni okvir ove države? Jer, državna administracija je ta koja upravo sprovodi zakone. Od stručnosti, posvećenosti javne uprave, od njene lojalnosti državi i zakonu zavisi svaka reforma u društvu.

Naša vlada je reformu javne uprave utvrdila kao jedan od reformskih ciljeva, polazeći pre svega od njenog značaja za jačanje pravne države i za naš evropski put. Naš reformski cilj je efikasna i funkcionalna javna vlast u skladu sa međunarodnim standardima i prihvatajući one dobre primere evropske prakse, ali javna uprava koja će pre svega raditi na dobrobit građana. Dakle, na prvom mestu čovek, na prvom mestu građanin Srbije, na prvom mestu javni interes.

U tom smislu Srbija je usvojila strategiju reforme javne uprave 2014. godine. Tada je doneto niz drugih strateških dokumenata koji treba da doprinesu realizaciji glavnog cilja, jer bez kvalitetnog zakonskog okvira, to je polazni osnov da bi mogli da započnemo uspešno reformski proces, ali bez efikasnog sprovođenja javnih politika u svim vitalnim sektorima države, što je upravo zadatak čitavog javnog sektora, teško je postići bilo kakav razvojni cilj.

Dakle, javni sektor je upravo je onaj deo sistema koji je ogledalo jedne pravne i uređene države. To su službe i organi pred kojima građani ostvaruju svoja prava, ali to su službe i organi pred kojima građani i izvršavaju svoje obaveze, na različitim nivoima vlasti – republička, pokrajinska, gradska, opštinski nivo vlasti.

U tom smislu, potrebno je razvijati kapacitete javne uprave.

Kako razvijati kapacitete javne uprave? Na prvom mestu profesionalizacija i modernizacija, a drugi segment reforme – racionalizacija.

Kada kažemo profesionalizacija i racionalizacija, naravno mislimo, pre svega, na efikasnije primenjivanje propisa kako bi građani mogli da efikasno i kvalitetno ostvare svoje prava, a kada kažemo racionalizacija, nekako jednostavna reč, ali isuviše kompleksno i složeno pitanje. Racionalizaciju ne smemo svesti na puko smanjivanje zaposlenih u javnom sektoru. Ne sme se svesti na linearno, da kažem, smanjivanje zaposlih u javnom sektoru, jer onda ne dolazimo do onog suštinskog cilja koji želimo da postignemo.

Ne smemo to poistovetiti, ako se sećate, sa reformom pravosuđa od pre nekoliko godina kada je otpušteno ne znam koliko stotina sudija, pa smo onda imali i sporo i neprofesionalno i nedostižno sudstvo. Dakle, i ovde je potrebno napraviti jednu detaljnu analizu, i ovde je potrebno napraviti jednu studiju i onda na osnovu toga ući u efikasan proces racionalizacije. Dakle, to nikako ne sme i ne može biti na uštrb efikasnosti rada organa.

U potpunosti smo saglasni sa onim što je maločas kolega iz SNS govorio, a tiče se novog sistema zapošljavanja u javnom sektoru. Zapravo, mi nikada nismo ni imali zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, mi smo imali samo kontrolisani sistem zapošljavanja i koliko je meni poznato, shodno nekim podacima kojima raspolažem, lokalne samouprave su se uglavnom pridržavale svega toga. Ali, mislim da je metodologija i metod koji će se koristiti od početka naredno godine jako bolji.

Dakle, od 1. januara na svakoj instituciji je odgovornost koliko će ljudi zaposliti, ali taj broj ne može biti veći od 70% onih koji su iz različitih razloga napustili instituciju. Ukoliko je to preko 70%, onda je svakako neophodna saglasnost komisije, nadležne komisije.

Dozvolite mi da u nastavku izlaganja se posebno osvrnem na lokalnu samoupravu, na njene reformske procese, na značaj lokalne samouprave za svakog građanina, a samim tim i u vezi sa pitanjima finansiranja lokalnih samouprava, na plate zaposlenih u lokalnim samoupravama koje su deo, takođe, reforme plata u čitavom javnom sektoru.

Naime, setom zakona koji je usvojen u toku 2016. godine i narednih godina planirano je uvođenje platnih razreda za sve zaposlene u javnom sektoru kako bi se približili istoj plati za isti rad, bez obzira na nivo vlasti, dakle da li je reč o gradu, da li je reč o opštini, da li je reč o Republici. To bi za lokalne samouprave značilo da se njihove plate ujednačavaju sa platama za iste poslove koji se vrše u drugim opštinama ili drugim gradovima koji su možda i ekonomski moćniji.

Zašto? Pored ostalog i zato što se podjednako odgovorni poslovi u maloj opštini plaćaju manje nego u većim, razvijenijim sredinama čija je ekonomska moć veća. Ovde se mora primeniti, rekao bih, jedan princip funkcionalnosti i efikasnosti, a ne može se zaobići ni analiza budžetskih potreba i budžetskog opterećenja koje nosi primena ovog modela. Efikasna i delotvorna uprava mora biti i jeftinija, dakle manje opterećenja za građane lokalne samouprave, manje opterećenja za građane Srbije.

Lokalna samouprava je prvi dodir građana sa državom i važan stub svake države. Nekim građanima u manjim opštinama je Beograd daleko, daleko su im republička ministarstva, ali su im lokalne samouprave tu na dohvat ruke i oni su navikli svoja životna pitanja upravo da rešavaju preko lokalnih samouprava. U tome je i veći značaj i uloga lokalne samouprave.

Najveći broj zahteva se upravo rešava u lokalnim samoupravama. Međutim, kao digresiju i kao temu za razmišljanje, želim da nametnem jedan podatak. Recimo, opština Crna Trava koja hipotetički ima negde oko 1.500 stanovnika ili Novi Beograd koji ima preko, ja mislim, neka me neko ispravi, ne znam precizan podatak, ali preko sigurno 270.000 stanovnika, ima iste nadležnosti i ima iste ingerencije.

Crna Trava sa ljudskim resursima i sa finansijskim mogućnostima, uz dužno poštovanje, ali mislim da ne može da pruži iste mogućnosti. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, jer mislimo da nam je potrebna jedna funkcionalna mreža lokalnih samouprava u pravcu podizanja pre svega kvaliteta, centralizacija i decentralizacija poslova na neki način.

Dakle, poslovi koji se adekvatno obavljaju na lokalnom nivou da ostanu, a sve ostalo prebaciti na jedan, rekao bih, srednji nivo. To može da bude tema za razmišljanje svakako u narednom vremenskom periodu. Dakle, uspostaviti srednji nivo vlasti na kojem bi se obavljalo više poslova za više opština na tom nivou.

Mislim da je sistem lokalnih samouprava zreo za jedan ozbiljan dokument, pokrenuti pitanje reforme lokalne samouprave, ali opet uvažavajući ono što je veoma važno, a to su demografska kretanja, jer veliki je odliv stanovništva iz manjih opština, manjih lokalnih samouprava ka većim gradovima. Potrebna je jedna moderna strategija lokalne samouprave, taj nivo zaslužuje i savremen i moderan pristup.

Takođe, uvažena gospođo Obradović, verujem da ćete zadržati trend digitalizacije i e-uprave, da se na jednom mestu obavi što više poslova, dakle raditi na implementaciji svega toga u što više gradova i opština. Znam da ste i tokom jučerašnjeg dana radili na tome, da ste imali aktivnost upravo usmerenu ka tome. Verujem da ćete u što više gradova i opština uspeti da digitalizujete, da obezbedite e-upravu, da građani prosto ne moraju da lutaju od šaltera do šaltera, već da na jednom šalteru obave sve one poslove koji su neophodni, a opet shodno mogućnostima.

Još jednom, na samom kraju, naravno da ćete imati podršku od poslaničke grupe SPS za ove predloge. Razumemo u potpunosti razloge koje ste naveli. Ponavljam, oni su opravdani, mogu samo na samom kraju da navedem još jedan, recimo kao treći razlog, recimo mnoge ozbiljne države koje su uvele platne razrede, radile su čak deset godina na tome kako bi taj sistem profunkcionisao. Zahvaljujem.