Poštovani potpredsedniče, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu više zakona koji se odnose na sistem plata u javnom sektoru. U pitanju su izmene pet zakona kojima se uglavnom produžavaju rokovi za primenu novog modela plata u javnom sektoru koji poznajemo pod nazivom – platni razredi.

Donošenje krovnog zakona o sistemu plata u javnom sektoru, zakona kojim se uređuju plate zaposlenih u organima autonomnih pokrajina, lokalnih samouprava, u javnim službama, plate policijskih i vojnih službenika, pa do zakona kojim se uređuju plate u javnim agencijama i drugim organizacijama, čiji su osnivači Republika, pokrajina ili lokalna samouprava u vreme prethodne Vlade i ministra Ružića, koji je bio na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu stvoren je kompletan zakonski okvir za reformu javne uprave, a time i reformu sistema plata zaposlenih u ovom sektoru po novom modelu platnih razreda.

U stvari sa ovim platnim modelom imamo iskustva još od 2007. godine kada je donet Zakon o državnim službenicima i nameštenicima i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika upravo po modelu platnih razreda, a preostaje njegova implementacija u ostale delove javnog sektora.

Kako ističu rokovi za uvođenje ovog platnog principa u svim posebnim delovima javne uprave pred nama su izmene zakona kojima se rok za uvođenje platnih razreda pomera za još godinu dana.

Kao razloge za produženje roka predlagač navodi, pre svega, potrebu da se dodatno analizira uticaj platnih razreda na budžetske troškove, kao i nemogućnost da se zbog Kovida završe svi potrebni poslovi.

Treba ovom prilikom skrenuti pažnju na značaj, na ulogu javnog sektora za svaku pravnu i demokratski orjentisanu državu.

Javni sektor je veliki i složen sistem koji obuhvata veliki broj organa i službi, veliki broj poslova i nadležnosti, veliki broj zanimanja, veliki broj zaposlenih u državnim organima, u pokrajinskim, opštinskim organima, u javnim službama, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, fizičkoj kulturi, dečijoj i socijalnoj zaštiti. Tu su, takođe, kompletno pravosuđe, policija, vojska, službe bezbednosti i svaki od ovih delova javnog sektora ima svoju ulogu i svoje mesto u društvu i obezbeđuju integralni razvojni put društvo.

Društvo ne može napredovati ako nema dobru javnu upravu, jer javna uprava u svim svojim segmentima nije jedino administrator određenih postupaka. Upravo je i kreativni faktor razvoj.

Uprava je i slika pravne države koja svojim građanima omogućava ostvarivanje zakonskih prava, ali i ispunjavanje zakonskih obaveza na efikasan način.

U suštini, prvi susret građana sa državom jeste susret sa državnom administracijom na nekom šalteru ili u nekom redu za dokument ili plaćanje poreza. Zato je za državu važno da ima stručnu, efikasnu, odgovornu, depolitizovanu i nekoruptivnu administraciju.

Javni sektor sprovodi sve društvene reforme i zato on mora biti reformisan, adekvatno uređen, efikasan, stručan i funkcionalan sa što manje troškova po građane, a sa što boljom uslugom koju pruža. Tako, na primer, na dobre efekte poreske politike možemo računati uz dobru poresku administraciju, dobre rezultate socijalne politike ako imamo motivisane i svesne stručnjake u centrima za socijalni rad, možemo biti bezbedni ako imamo profesionalce u policiji i vojsci. Ali, zaposleni u javnom sektoru moraju biti motivisani za svoj rad, jer i od materijalne motivacije zaposlenog državnog službenika zavise rezultati napretka u svakom segmentu društva.

U Srbiji, kao i u drugim državama, stalno se traga za najboljim ili za optimalnim modelom organizovanja, ali i nagrađivanje zaposlenih u svim delovima javnog sektora kako bi takav javni sektor mogao da ostvaruje naše ključne razvojne ciljeve. Danas Srbija jeste na dobrom putu da građanima obezbedi efikasnu upravu, a javnoj upravi bolji položaj.

To su neki od elemenata opšte reforme javnog sektora koja je započeta pre više godina. Strategijom javnog sektora usvojenom 2014. godine definisani su najvažniji ciljevi. Pre svega, to su: bolja organizacija uprave, razvoj modernog i profesionalnog službeničkog sistema, unapređenje sistema lokalne samouprave, digitalizacija i razvoj elektronske uprave.

Kada je u pitanju modernizacija uprave, odnosno digitalizacija možemo reći da je ovde već postignut značajan napredak koji građani već mogu da osete u postupcima ostvarivanja različitih prava pred državnim organima i službama. Tu bih kao strateški važan rezultat pomenuo formiranje Centralnog registra stanovništva, odnosno jedinstvene elektronske baze svih podataka o stanovništvu na osnovu zakona koji smo usvojili početkom 2019. godine, kojim je omogućeno da se integrišu podaci o građanima iz 13 različitih i nepovezanih registara. Ovo je veliki napredak u načinu na koji građani mogu da dođu do različitih dokumenata i papira bez čekanja u različitim redovima.

Takođe, projekat „Jedinstveno upravno mesto“ započet 2018. godine unapredio je rad uprave na lokalnom nivou.

U vreme ministra Branka Ružića od 2016. godine do 2020. godine Ministarstvo za državnu upravu je postavilo kompletan zakonski okvir za reformu ovog sektora i uspostavljanje moderne, transparentne, efikasne i odgovorne javne uprave koja se približila građanima. Taj napredak je značajan i očigledan, jer je povezivanje baza podataka obezbedilo mogućnost da građani sve mogu završiti na jednom mestu, od preuzimanja dokumenata, do dobijanja različitih upravnih akata.

Veoma često se rad javne uprave pojednostavljuje, loše ocenjuje i građani često imaju loša iskustva. Upravo takvu sliku reformom želimo da promenimo. Javna uprava mora biti partner građanima.

Vratio bih se na pitanje sistema plata u javnom sektoru koji svakako nije jednostavno uspostaviti. Važno je da model bude pravedniji, da obezbedi povoljniji socijalno ekonomski položaj svim zaposlenima kako bi ih motivisao da svoj posao još posvećenije radi, kako bi u upravi želeli da rade mladi visoko obrazovani kadrovi. Nije stimulativno za mladog, fakultetski obrazovanog čoveka da radi za četrdesetak hiljada i to u Narodnoj skupštini.

Pristalica sam toga da se o primeni modela platnih razreda u svim delovima javnog sektora izvrše dodatne ekonomske i socijalne analize, kako bi se sagledao uticaj primene ovog modela na sva zanimanja, sve poslove, ali pre svega na potrebna sredstva u budžetu za njegovu primenu.

U tom smislu poslanička grupa SPS će podržati odlaganje rokova za primenu novog modela plata u javnoj upravi. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine Steviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Prvo naredno izlaganje, narodna poslanica Vesna Ranković.
Hvala svima.
(Posle pauze)

Dame i gospodo nastavljamo sa radom.
Narodna poslanica Vesna Ranković, ima reč.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i naravno građani Republike Srbije, danas se pred nama nalazi set zakona koji reguliše zapošljavanje i plate u javnom sektoru.

Ono što želim da istaknem je da je nakon teških reformi koje je započeo, a zatim i uspešno sprovodi Aleksandar Vučić, zajedno sa nama kao njegovim saradnicima, ali naravno, treba istaći i uz veliku podršku vas, odnosno građana, došlo je vreme da uvidimo i koji su pozitivni rezultati tih reformi. Reforme su podrazumevale, između ostalog, i reforme našeg platnog sistema.

Kao što ste već imali prilike da čujete od mojih prethodnih kolega govornika, jedna od najvećih reformi koja nas čeka od 1. januara je to da više neće postojati ograničenje kada je u pitanju broj zaposlenih u javnom sektoru, odnosno više neće biti neophodna saglasnost javnim preduzećima i ustanovama kako bi zaposlili nove radnike u svoja preduzeća i ustanove. Pritom, da ne bi nakon dugih šest godina od kada je ta zabrana bila na snazi došlo do nekih zloupotreba, naravno da neće moći nekontrolisano da se zapošljava, mišljenje je o tome, te s toga svako javno preduzeće ili ustanova će moći da zapošljava u svom preduzeću ili ustanovi novih zaposlenih do 70% u odnosu na prirodni odliv koji se desio u prethodnoj godini.

Ono što je takođe, značajno istaći kada je u pitanju reforma koja se odnosi na platni sistem u Republici Srbiji, jeste do da od 1. januara sledi povećanje plata u javnom sektoru. Povećanje plata će najviše osetiti medicinski radnici koji su sada u ovoj teškoj situaciji u kojoj se nalazi, kako ceo svet, pa, tako i naša država, podneli najveći teret, da tako kažem, i koji danonoćno rade. Sada ću iskoristiti priliku da im se zahvalim javno, kao što je većina mojih kolega do sada učinila, oni će imati povećanje od 5%, dok svi ostali zaposleni u javnom sektoru imati povećanje od 3,5%, pri čemu, postoji tendencija da od 1. aprila i ostatak javnog sektora dostigne tu cifru od 5% povećanja plata.

Ono što je takođe bitno i što želim da istaknem da država u ovim teškim vremenima u kojima se sada nalazimo nije mislila samo na javni sektor, već je mislila i na privatni sektor, te je obezbedila, imali smo prilike svi da ispratimo i o tome da govorimo na prethodnim sednicama, pa o tome neću dužiti, pružila je veliku podršku i privatnom sektoru kroz različite subvencije. Takođe, pružila je veliku podršku i našim penzionerima koji su ove reforme o kojima sam govorila, koje traju od 2012. godine, izneli takođe na svojim plećima. Penzioneri su 18. decembra dobili jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 5.000 dinara, dok naravno, kao što sam već istakla, medicinski radnici koji su podneli najveći teret zbog pandemije korona virusa, dobili su u mesecu decembru jednokratnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara.

Kada se radi o ovom povećanju, s obzirom da je prosečna zarada u Republici Srbiji trenutno 510 evra, to znači, da bismo dočarali slikovitije, to znači da će svaki građanin imati 27 evra povećanja što iznosi nešto preko 3.100 dinara.

Takođe, briga države kada je u pitanju pandemija korona virusa se ne završava ovde. Imali smo priliku da ispratimo pre samo nekoliko dana otvaranje kovid bolnice u Kruševcu, pre toga kovid bolnice u Batajnici. Tako da je naša država u rekordnom roku od samo četiri meseca sagradila dve kovid bolnice.

Pritom, ni tu nije kraj, za zdravstvo je u narednoj godini opredeljeno 386 milijardi dinara. Tu zapravo pokazujemo našu odgovornost, kako kada je u pitanju zdravstvo, tako i kada su u pitanju kapitalne investicije, jer nikada se više nije izdvojilo ni za kapitalne investicije, o tome smo imali prilike da slušamo našeg ministra finansija, Sinišu Malog, koji je gostovao, odnosno prisustvovao sednicama Narodne skupštine u proteklim zasedanjima.

Ono što takođe želim da istaknem je da cilj svega ovoga jeste da se realizuje projekat „2025“ u kom se predviđa da će prosečna plata 2025. godine, odnosno čiji je cilj da prosečna plata 2025. godine iznosi 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Znam da u ovim momentima kada je kriza u celom svetu i kada neke države za koje ili mislimo ili znamo da su ekonomski daleko stabilnije od nas, moraju da zamrzavaju plate, da čak i smanjuju plate, mi planiramo da sebi postavimo i ostvarimo jedan tako veliki cilj i znam da mnogi sumnjaju da je moguće da će u sled svega ovoga 2025. godine prosečna plata i penzija iznositi toliko, ali sigurna sam da je uz veliki trud, rad i zalaganje prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića, zatim i svi nas kao njegovih saradnika to moguće, jer pre 2012. godine kada smo govorili o svim ovim reformama koje su i dovele sada do ovih povećanja o kojima pričam, mnogi nisu verovali da će se to realizovati, da će se desiti, ali uz danonoćni rad i trud zapravo uspeli smo.

Ono što želim na kraju da naglasim je da ću ja u danu za glasanje, uostalom kao i moja poslanička grupa kojoj pripadam, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati set zakona koji se nalazi na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Vesna, koliko sam ja razumeo, to je vaše prvo izlaganje.
Reč ima Dijana Radović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko Obradović, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali priliku da čujemo i od ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, danas je reč o izmenama zakona koji se uglavnom odnose na redefinisanje rokova, i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste kovid, godina obeležena kovidom i taj vakuum od godinu dana koji smo imali, zatim složenost i kompleksnost javnog sektora, ali, takođe i potrebe za usklađivanje sa jednim finansijskim okvirom države.

Mi, poslanici SPS, slažemo se da smo iz objektivnih okolnosti morali da odložimo primenu ovih zakona, koji jesu i sistemski i reformski i koji se odnose na usklađivanje plata u celom javnom sektoru.

Primena ovih zakona odnosi se na veliki broj državnih službenika. Kao što znamo, to su zaposleni u prosveti, u zdravstvu, u pravosuđu, u nauci, ali i svim ostalim delovima javnog sektora. Upravo zbog složenosti ovih delova javnog sektora koje sam pomenula, pre svega mislim na zdravstvo i prosvetu, bitna nam je suštinska reforma, bitna nam je suštinska primena i kvalitet primene ovih zakonskih akata, kako ne bismo došli u raskorak između primene normi, ali, takođe i realnosti kojom smo okruženi.

Sama dinamika nije presudna, ukoliko vodi boljem i kvalitetnijem pružanju javnih usluga. Naravno da nam je bitna i brzina i da što pre dođemo do željenog kvaliteta, ali državna uprava kao servis građana jeste taj kvalitet kome težimo, a to je jedno od ključnih pitanja na našem putu ka EU.

Ovi zakoni će uneti jedan novi način vrednovanja, jedan novi način utvrđivanja kriterijuma i merila uspešnosti, a ono što je za mene posebno važno i za nas socijaliste jeste da ćemo primenom ovih zakona dostići jedan pravedniji standard, jedan pravedniji način vrednovanja i nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru.

Deo ovog seta zakona je i Zakon o izmenama Zakona o platama zaposlenih u organima AP i jedinice lokalne samouprave, kojim se takođe pomera rok za 2022. godinu, odnosno rok za primenu novog modela i naredne dve budžetske godine, kada je u pitanju nagrađivanje i ocenjivanje.

Ono što bih ja posebno htela da naglasim jeste značaj uvođenja ovog novog modela plata kod organa lokalne samouprave i tu mislim da je višestruko važan. Zašto? Zato što zaposleni u organima lokalne samouprave posle uvođenja ovog novog modela imaće priliku da imaju približno iste plate za iste ili slične poslove. Odnosno, kada se budu utvrdile osnovice za obračun ovih plata, nećemo imati tako veliku razliku za isti posao, kao što je to sada slučaj.

Usklađivanje plata bi za državne službenike bio svojevrstan podsticaj da ostanu da žive u svojim mestima, jer imamo neke ekstremne primere devastiranih i nerazvijenih sredina, gde je gotovo teško naći dobrog stručnjaka u upravi, a jedan od razloga jeste zato što su niske plate.

Plate ovde imaju i ulogu jednog instrumenta uravnoteženog regionalnog razvoja, ali tu pre svega mislim i da bi ovo moglo da se smatra državnom merom ka ublažavanju migratornih kretanja iz manjih ka velikim gradovima.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu znam koliko je pozitivnih efekata i rezultata dala reforma javne uprave, koju smo započeli 2014. godine usvajanjem strateškog dokumenta Vlade, a odnosi se upravo na ovaj period, do 2020. godine.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku i e-uprava doprineli su podizanju standarda funkcionisanja javnog sektora u celini, a tu pre svega mislim kroz interno unapređenje komunikacije, bilo da se odnosi to na razmenu podataka različitih ustanova između sebe, ali takođe i da se odnosi na unapređenje komunikacije državnih službenika sa građanima. To se ogleda, recimo, i u benefitima kroz smanjenje administrativnih troškova, kroz izbegavanje nepotrebne birokratije koju smo do sada imali, ali takođe i značajne uštede vremena, čime se našim građanima olakšava svakodnevni život.

Afirmacijom i uvođenjem jedinstvenog upravnog mesta, koje podrazumeva pružanje javnih usluga na jednom mestu, odnosno naši građani više ne šetaju od šaltera do šaltera, već imaju priliku da sve svoje zahteve i obaveze ostvaruju na objedinjenom, tzv. jedinstvenom šalteru, sam upravni postupak je dosta pojednostavljen, a usluge našim građanima se pružaju brže i kvalitetnije.

Ono što bih još naglasila jeste da je mnogo usluga koje su zaživele u gotovo svim lokalnim sredinama – virtuelni matičar, servis e-beba, koji su izuzetno značajni i uneli velike novine, elektronska naplata administrativnih taksi, sistem 48 sati i mnogi drugi.

U svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave poslednjih godina mi imamo rezultat, a taj rezultat jeste uprava približena građanima. Javna uprava jeste najbliža građanima i to je ono što je posebno značajno, zato što, zbog širokog spektra pružanja usluga našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju. Zato je naš zadatak da je stalno unapređujemo, da je stalno modernizujemo, da bi je građani doživljavali isključivo kao svoj servis.

Imajući to u vidu, savremeni državni službenik mora biti nagrađen za svoj doprinos, a tu pre svega mislim srazmerno svojoj produktivnosti, srazmerno složenosti svog posla, ali i takođe zalaganju za efikasnije ostvarivanje svojih prava, ali i prava naših građana i njihovih zahteva.

Za uspešnu i efikasnu državnu upravu kojoj težimo preduslov je ulaganje u ljudske resurse i jačanje službeničkih sistema, podmlađivanje kadrova, zapošljavanje IT stručnjaka. Ovo je posebno važno, zato što nam je potrebna informatička pismenost službenika.

Na kraju – stvaranje sistema za brže napredovanje u službi na osnovu postignutih rezultata. Takvi sistemi će doprineti našim državnim službenicima, odnosno motivisaće ih da unose inovacije u javni sektor.

Zbog toga smatram da celokupna reforma zavisi i od ulaganja u ljudske resurse, bilo kroz specijalizaciju postojećeg kadra, ali i podmlađivanjem strukture zaposlenih.

Uz visok nivo digitalizacije koji smo do sada postigli, uz reforme koje smo do sada sproveli, ovom reformom sistema plata koju ćemo sprovesti 2022. godine u celom javnom sektoru, zaokružićemo sistematski višeslojni proces reforme javne uprave, čiji će cilj biti zadovoljni građani i kvalitetni državni službenici.

Napominjem da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati i podržati ove izmene zakona. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Nataša Ivanović ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i, naravno, poštovani građani Republike Srbije, članom 97. Ustava Republike Srbije, tačkom 8, nadležnost Republike Srbije ogleda se u određivanju i obezbeđivanju sistema u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i drugih ekonomskih i socijalnih odnosa od opšteg interesa. Istim članom, tačka 17, uređuju se i obezbeđuju drugi odnosi od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.

Potreba da se utvrdi nov rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora je razlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Uzročnost ove potrebe je složenost epidemiološke situacije prouzrokovane pandemijom virusa Kovid 19 u našoj državi tokom ove 2020. godine. Ova složenost nije zaustavila borbu. Ona je prisutna u bolnicama, prodavnicama, vrtićima, školama, opštinama. Ona je prisutna u nama.

Borba postoji i u mestu u kome ja živim. Prisutna je kroz zalaganje, trud, ali i rad. Zahvaljujući programu koji sprovodi Vlada Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, koji razume značaj svake opštine u celokupnom razvoju naše države, rad predsednika opštine Duška Nedinića sa svojim saradnicima i istomišljenicima SNS doprinela je borbi u opštini Petrovac na Mlavi, koja bi ukratko bila prikazana ovako.

Kroz ulaganja u putnu infrastrukturu, rekonstrukcija regionalnog puta Požarevac – Petrovac na Mlavi – Krepoljin i rekonstrukcija gradskog mosta značajno je napomenuti da pomenuti gradski most nije rekonstruisan od 1939. godine, kada je pušten i u saobraćaj i da je predstavljao crnu tačku u saobraćaju našeg grada.

Rekonstruisan je i čitav jedan urbani kvart koji se nalazi u blizini osnovne škole i koji sada predstavlja jedan od najlepših delova grada bezbedan za decu koja tuda idu u školu i stanovnike. Centar grada dobio je potpuno novi izgled rekonstrukcijom pešačke zone. Kao što Republika ima sluha za našu opštinu tako i naša opština ima sluha za sva naselja. Nekoliko mostova je izgrađeno ili rekonstruisano i po selima, a oko 50 kilometara lokalnih puteva je izgrađeno na celoj teritoriji.

Ono što, takođe, želim da istaknem i što predstavlja kako je ministar Nedimović rekao pokaznu vežbu za celu Srbiju je brana i sistem bujičnih pregrada koji su izgrađeni na reci Busur nakon poplave koja je tada opštinu zadesila 2018. godine. Mi smo se tada nalazili u jednoj strašnoj situaciji, gde su u trenutku u toku noći nestali putevi i mostovi. Ljudi su se spašavali.

Velikim angažovanjem i brzom reakcijom Ministarstva poljoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Javno preduzeće „Srbijavode“ sanirane su posledice poplava, a realizacija ovog kapitalnog projekta obezbedila je mojim sugrađanima mir i bezbednost.

Vaspitač sam 18 godina, zato stavljam akcenat na rekonstrukciju škola u naseljima Burovac i Krvje koje su stradale u poplavama ili školu u Kamenovu jednu od najstarijih škola u Srbiji i izgradnju dečijih igrališta.

Majka sam, i sa ponosom naglašavam da sam roditelj četvoro dece i zato glasno podržavam skorašnju izmenu Pravilnika o roditeljskom dodatku kojim se povećava iznos roditeljskog dodatka za svako novorođenče sa 25.000 dinara koliko je do sada bilo na 35.000 dinara za prvo i drugo dete i 50 hiljada dinara za treće i svako naredno dete.

Opština finansijski podržava i vantelesnu oplodnju, a vrtić je besplatan za nekoliko kategorija stanovništva. Ovakva saradnja i istaknuti rezultati iziskuju kvalitetno funkcionisanje svih podsistema javnog sektora, a samim tim i sprovođenje mera i aktivnosti usled ovakve otežane i specifične situacije.

Složenost procesa, implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe AP i jedinice lokalne samouprave, kao i za druge poslodavce u javnom sektoru, odnosno za javne službe i druga pravna lica uslovila je potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period kojim će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.

Usled nemogućnosti i saznanja trajanja i nadamo se prestanka epidemiološke situacije, kao i posledica koje ona može izazvati na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, daje se predlog da se kao rok za početak primene zakona odredi 2022. godina.

Za 2020. godinu, kao i za dve naredne budžetske godine za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, daje se predlog odredaba koje se menjaju, član 39. – usaglašavanje posebnih zakona i član 40. stupanje na snagu zakona.

Potrebno je napomenuti da podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su zarade zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji za godinu dana porasle. Plate su porasle u administraciji, javnim preduzećima, ali i zdravstvu, obrazovanju, kulturu i socijalnoj zaštiti.

Prikazani podaci ističu brigu i odgovorno ponašanje politike predsednika države Aleksandra Vučića, pa se predlaže da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, jer postoji naročito opravdani razlog za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se odloži početak primene zakona predviđen za 1. januar 2021. godine, jer nisu stvoreni uslovi za njegovu primenu i tako izbegnu štetne posledice za rad državnih organa, organa AP, jedinica lokalne samouprave, javnih agencija, javnih službi i za ostvarivanje prava zaposlenih.

Nezavisno od odlaganja Zakona o reformi plata zaposlenima u javnom sektoru je u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu pružena podrška usvajanjem budžeta kojim je omogućeno povećanje plata i to od 1. januara plate za sve medicinske radnike biće veće za 5%, a za sve ostale predviđeno je najpre povećanje od 3,5% , a potom od aprila iduće godine za dodatnih 1,5%.

Takođe, je Vlada Republike Srbije vodila računa da se i tokom 2020. godine, plate zdravstvenih radnika uvećaju za dodatnih 10%, zbog najteže situacije u kojoj su se našli poslednjih decenija i najvećeg tereta koji podnose zbog pandemije.

Poštovani, predlažem usvajanje seta zakona na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, Nataša.
Čestitke iz dva razloga, zbog prve diskusije i želim puno uspeha, a i čestitke na ovome što ste rekli da ste majka četvoro dece.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima. Na današnjem dnevnom redu imamo set zakona kojim su predložene izmene u oblasti radnih odnosa. Jedan od tih zakona je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine. Njime je propisana obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla, počev od 1. januara 2021. godine.

Prvenstveno, taj rok je dat da bi državni organi imali dovoljno vremena da se pripreme, da uspostave evidenciju kandidata koji su učestvovali u javnom konkursu, ali međutim, u periodu tokom 2019. i 2020. godine, svi znamo da smo imali ograničenje u zapošljavanju i da zbog toga nije sprovedeno dovoljno konkursnih postupaka na kojima bi se uspostavile evidencije o licima koja mogu biti primljena u radni odnos na određeno vreme.

Dodatno na trajanje konkursnih postupaka je uticala pandemija izazvana Korona virusom, ali je vaše ministarstvo, gospođo Obradović, radilo analizu o sprovedenim konkursima, konkursnim postupcima u prethodne dve godine i oni su kazali da je broj kandidata koji su uspešno prošli konkursni postupak malo iznad broja izvršilaca koji su potrebni na oglašenim radnim mestima za rad na određeno vreme.

Zbog svega toga, a vodeći računa da se uspostavi adekvatna evidencija kandidata koji bi državni organ mogao da zaposli na određeno vreme bez sprovođenja dodatnog konkursa. Složićete se, ministarska, da u nekim slučajevima bi to moglo da ugrozi efikasnost u obavljanju poslova državnih organa i danas zbog toga imamo predlog da se kao početak primene obaveznog sprovođenja konkursnog postupka za rad pomeri sa 1. januara 2021. godine, na 1. januar 2023. godine.

Dobro je što je taj rok usklađen sa novim vidom kontrole zapošljavanja koje smo pre nekoliko nedelja glasajući Zakon o budžetskom sistemu, i utvrdili koji su. Treba reći da je za izmenu zakona inicijativu podnelo Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Poreska uprava i mnogi drugi državni organi.

Kada već govorimo o ljudskim resursima, želim da pohvalim i prošle godine smo doneli Zakon o formiranju nacionalne akademije za javnu upravu. To je veliko unapređenje za sistem upravljanja ljudskim resursima. Ova institucija koristi svim službenicima za sticanje novih znanja i ovladavanje svim procesima koji obuhvataju modernizaciju lokalnih samouprava. Time se podiže kvalitet rada državnih službenika, a opet u korist građana, jer mi želimo da javna uprava bude po meri građana i to je dobar način da se odgovori svoj modernizaciji i digitalizaciji, svemu onome što prati razvoj naše zemlje.

Takođe, danas imamo izmene još četiri zakona kojima se utvrđuje novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja u svim delovima javnog sektora. Taj rok se pomera za 1. januar 2022. godine.

Potreba za ovim izmenama je uzrokovana, pre svega, složenom epidemiološkoj situacijom u kojoj se nalazi naša zemlja tokom 2020. godine. To je, inače, i dovelo dodatnog opterećenja kapaciteta i fizički ograničenja rada javnog sektora i do otežanog funkcionisanja podsistema javnog sektora u kojim upravo ove reforme i treba da budu izvršene. Zbog toga je onemogućeno sprovođenje aktivnosti od strane svih učesnika u reformi i uspostavljanje efikasnog mehanizma za prelazak na novi sistem plata u javnom sektoru početkom 2021. godine.

Čisto radi informacije, javni sektor kojim će biti obuhvaćene platni razredi, ima više od 400.000 zaposlenih u ustanovama, državnim organima i javnim agencijama, ali želim da kažem da, nezavisno od odlaganja Zakona o reformi i plata, zaposleni u javnom sektoru su teškoj situaciji, a naročito zaposleni u zdravstvu. Pružena im je podrška usvajanjem budžeta kojim je omogućeno povećanje plata i to je bio jedan od načina da kao država se zahvalimo svim medicinskim radnicima koji su danonoćno brinuli i spašavali živote naših građana.

Inače, proces reformi plata je složen i obiman posao i mnoge zemlje su ga sprovodile i pripremali duže od 10 godina, tako da i prethodna odlaganja i ovo odlaganja su u stvari samo zbog toga što želimo i kao država i, naravno, vi kao resorno ministarstvo da taj zakon bude što bolje odrađen i da se što bolje sutra primeni i implementira u društvo.

Inače, reforma javne uprave je jedan od ključnih prioriteta ove Vlade i jedan od tri ključna uslova za priključivanje Srbije i EU. I u prethodnom periodu i u periodu mandata gospodina Ružića puno su radili na unapređenju rada opštinskih i gradskih uprava kroz projekte efikasne uprave. Rađeno je na razvoju i širenju jedinstvenog upravnog mesta, kojim je mnogo olakšano građanima da ostvare svoja prava i da dođu do informacija koje su im potrebne.

Pogotovo se to dobro pokazalo, kao što sam rekla, u ovim teškim vremenima kada je bio blokiran bukvalno rad svih institucija i svi smo prešli na taj onlajn. Tu se pokazalo koliko je i država i vaše ministarstvo bilo spremno da odgovori ovom izazovu i za to sve pohvale.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije smatra da u budućem radu treba nastaviti na razvoj efikasnosti i stručne državne, odnosno lokalne samouprave, ulaganje u usavršavanje kadrova, jer je cilj da i građani kojima se pružaju usluge i službenici koje te usluge pružaju budu zadovoljni, jer, kao što sam i rekla, javna uprava treba da bude po meri i u službi građana. Zatim, opremanje modernijom tehnikom organa državne i lokalne samouprave, i to jeste cilj ovog ministarstva, i verujem da ćete vi, gospođo Obradović, graditi takav sistem koji će sve to omogućiti i zbog svega toga i zbog svega što sam navela, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predložene zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.