Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/232-20

3. dan rada

29.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 14:20

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Otprilike imamo još sat i dvadesetak minuta do isteka vremena za poslaničku grupu. Ne očekujem da govorite vi sat vremena, ali u svakom slučaju samo da bismo znali zbog glasanja.
Glasanje će biti nakon završetka rasprave.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajući na preporukama.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, imali smo prilike juče da vidimo na osnovu one diskusije da je Srbija zaista pokazala jednu i političku, ekonomsku snagu zato što u vreme najveće pandemije koja je zahvatila celo čovečanstvo mi sada razgovaramo o izveštaju Evropske komisije o našem evropskom putu koji smo zacrtali još 2014. godine.

Taj izveštaj u stvari treba da nam kaže kako smo išli tim putem u ovoj godini kada su sve države promenile svoje i političke odnose i ekonomske odnose upravo zbog najvećeg udara pandemije koja nije zabeležena od Drugog svetskog rata.

Ono što je za nas danas najvažnije, to je da proces evropskih integracija podeljen u neka tri stuba, gde mi kada posmatramo te stubove u stvari ekonomiju, reformu javne uprave i treći deo vladavinu prava, možemo da kažemo sa brojem otvorenih poglavlja, znači 18 od 35, od 60% da se mi krećemo dobrim putem, da nemamo nazadovanja što je jako važno i da ono što smo postigli kao rezultate možemo da se ponosimo. Pogotovo kada pričamo o 2020. godini, jer mislim da će ona ostati u sećanjima svim ljudima, bez obzira koje su dobi i bez obzira gde žive.

Kada pričamo o našoj Srbiji, ono što je za nas bila dilema, verovatno još 2014. godine, pa i svih ovih godina do danas, do 2020. godine, da li je brzina i administrativna forma važna da mi ispunimo u tom procesu evropskih integracija ili određene suštinske promene da bi stvarno sutradan postali punopravna članica EU, ali ne kao neka koja ispunjava puko odluke svih članica EU, onih jakih država i politički i ekonomski najstabilnijih ili da budemo ona koja će zaista biti rame uz rame svim članicama EU, sa poštovanjem svih standarda za koje smo se opredelili kao država i da jednostavno ne patimo zbog toga.

Jer, ovo što su govorile moje kolege upravo govore o tome da shvatanje članstva EU je najvažnije za nas. Mislim da smo mi kao SNS posle 2012. godine kada smo uzeli odgovornost za vođenje državom i kada je gospodin Aleksandar Vučić kao premijer pokrenuo postupak uopšte pregovora sa EU, kada su otvoreni uopšte odnosi na ovaj način, ne samo kada govorimo o pregovaračkim poglavljima, već i o jako teškim temama kao što je pitanje Kosova i Metohije, odnosa Beograda i Prištine, pokazali da se ipak mnogo toga promenilo.

Kada govorim o javnom mnjenju, o shvatanju uopšte naših građana, o odnosu našem prema članstvu u EU i da li je to variralo u smislu procenta podrške, jeste sigurno, ali nikada nije padalo ispod nekog nivoa u kome bi građani rekli, ne, ne želimo da idemo u EU i ne želimo da budemo članovi te zajednice.

S druge strane, kad pogledate ono što je za nas najvažnije, a to su odnosi sa drugim državama, sa istokom, sa Ruskom Federacijom, koji imaju vrlo komplikovane odnose sa EU, biću krajnje pragmatična kada govorim o tim njihovim odnosima, jer oni kada imaju određene ekonomske odnose, pitanje recimo energetike, oni su u stanju određenih pregovora da podržavaju neke zajedničke strateške projekte. Znači, oni oko nekih stvari mora da se dogovaraju. Mi u tim dogovorima nekada smo i bili kolateralna šteta, ne samo mi nego ceo region kada je bio u pitanju Južni tok. Onog trenutka kad se dogovore, pa kažu – dobro evo ide turski tok ili balkanski, bitno je da smo mi kao mala država tu uvek prisutni i da kod takvih važnih projekata koji su u interesu građana Srbije i zbog ekonomije i zbog rasta i razvoja uopšte naše države, uvek budemo prisutni i na kraju krajeva učestvujemo o tome. I to je ono što su juče i ministar Selaković i ministar Jadranka Joksimović hteli da kažu, mi nismo više posmatrači, nego smo aktivni učesnici u tom procesu. I kad god treba određena važna pitanja za Balkan da se rešavaju ipak se sa Srbijom razgovara, ipak se Srbija pita.

Proces evropskih integracija naravno za sve kandidate države je uvek dobar onoga trenutka kada postajete članica EU i velika sreća i uspeh, ali je put do toga trnovit i različit, karakterističan za svaku zemlju posebno.

Za nas je težak, zato što mi smatramo da smo odgovorni političari, pre svega prema svojoj državi i prema svojim građanima koji nas biraju, a i odgovorni prema međunarodnim organizacijama sa kojima radimo i u kojima učestvujemo u radu i zbog toga pitanje metodologije za koju smo se odlučili da u pregovorima sa EU prihvatimo kao nov način i mogućnost razvoja u radu sa Evropskom komisijom, smatram da je u stvari upravo naša snaga. Snaga da pokažemo da možemo kako god želite. Želite da menjate pravila igre u procesu evropskih integracija, nema problema, mi ćemo to uraditi. A, zašto mislim da je došlo do promene metodologije, to je neko moje lično mišljenje, to je zato što je Srbija pokazala da je zaista lider ekonomskih reformi i pokazala visoke lestvice kada je u pitanju ekonomija, zato što smo mi četiri godine uzastopce bili u suficitu, dve godine 2019. i 2018. godinu završili sa 4,3% rasta BDP-a kada pričamo uopšte o našoj ekonomiji, sproveli ekonomske reforme i Svetska banka je u svojoj analizi Balkana rekla da je Srbija i za 2020. godinu čak imala potencijala za rast od 7%.

Moje lično mišljenje je da smo mi suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou i suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou iznosile ukupno koliko je iznosio ceo Balkan, odnosno sve balkanske zemlje.

Prema tome, moralo je da se ujednači negde kada je u pitanju taj ekonomski rast i razvoj, konkurencija to je ovo - treći klaster, kako oni zovu, da Srbija se negde onako malo ti rezultati ujednače sa regionom, da se osetljivost na vladavinu prava pojačaju da bi reforma javne uprave dala u ovom izveštaju neko svoje mišljenje da je neujednačen napredak. Šta znači neujednačen? Pa, vi ne možete, kada idete u reformski proces, ujednačeno je ići u napredak podjednako intenzitetom u svim oblastima. Neka ide pre, neka posle, to je pitanje ne samo nas, ne samo Vlade, ne samo zakonodavstva, već i građana Srbije koliko prihvataju sve te promene.

Zbog toga kada nama kažu ovde – znate, zakonska procedura, regulativa je suviše išla po hitnom postupku, onda ja vas pitam – kako bi mi sproveli ekonomske reforme i donosili veliki broj zakona od 2014. godine do danas, da nismo išli po hitnom postupku?

Mi smo imali po 600 akata godišnje koje smo donosili, što izbornih funkcija kada su u pitanju saglasnost i izbori sudija, što zakona, preko 300 zakonskih rešenja. Hoću da vam kažem da smo mi bili suviše brzi voz, u tom procesu evropskih integracija mnogo smo odskakali. Kada mnogo odskačete, onda mora da vas ujednače. Mislim da je to u stvari ovaj model koji smo mi sada dobili kako trebamo ići, kojim putem, da bi jednostavno sačekali da oni u našem okruženju krenu nekako tim putem da bi, kada se bude razgovaralo o pristupanju u EU, jednostavno razgovaramo o celom regionu.

Sada, ovaj izveštaj kada pričamo o njemu i to Poglavlje – ekonomski razvoj i konkurentnost, ima deo koji se odnosi i na ekonomsko upravljanje i na makroekonomsku stabilnost i na deo koji je funkcionisanje finansijskog tržišta i tržišta rada. Kada pogledate njihove izveštaje u smislu šta je napredak, a šta su preporuke što oni vide kao mane, videćete u stvari zašto želi da se malo umanji, a možda i malo više umanji upravo rezultati koje je Srbija postigla u tom delu.

Pre svega, kada vidite njihov pogled, oni gledaju deo na pre korone i posle korone. Znači, tu se deli već 2020. godina na mart mesec i na onaj deo posle toga i ono što je rečeno, to je recimo da pre korone je bio taj ubrzani i veliki rast, da jednostavno taj deficit, nigde ne spominju da smo mi zemlja koja smo imali suficit zadnjih četiri godine, ali da te visoke stope rasta su se ogledale i u tom prvom kvartalu do marta meseca koji je pokazao da je išao do 5%, ali da je suština išla da se smanjuje taj deficit.

Znači, onda je većina izveštaja u ovom delu okrenuta ka ovom delu, znači druga polovina godine, u kome daju svoje određene kritike koje se odnose na održavanje javnog duga, kao da je nama javni dug ugrožen, a nije, nama su inače sve međunarodne organizacije dale svoje viđenje od MMF, Svetske banke i IBRD, svi koji su radili prognoze, jer njima je interesantno da li će raditi zbog garancija sa nama, rekli da nama javni dug uopšte nije ugrožen. Onda se navodi da je možda suviše taj deo optimistički napravljen kada je u pitanju rast, pa nam tu smanjuju, pa kažu – možete da rastete do 5% i da to možda je suviše nerealno. I, da deo koji se odnosi na transparentnost, kada je u pitanju rad sa javnim preduzećima nije dovoljna, i da recimo kažu da je jedna od najvažnijih kritika što je država reagovala suviše u ovoj godini sa finansijskim sredstvima.

Mi smo reagovali u pravo pravovremeno merama koje su tek šest meseci posle nas članice EU, koje su najrazvijenije, odreagovale kada je u pitanju podrška i privatnom sektoru i svim građanima svojih država. Kao rezultat toga mi imamo, juče smo na Odboru za budžet , finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava čuli od guvernerke Narodne banke, gospođe Jorgovanke Tabaković da će Srbija izaći sa najmanjim padom BDP u ovoj godini, a nemojte da zaboraviti da će Francuska ići na minu 8%, Nemačka na minus 4%, kada pričamo o Španiji minu 12,8% pada BDP. Zatim, kada pričamo o regionu Makedonija će ići na minus 5,4%, a Crna Gora sa minus 12%.

Ovo je realnost naša. Ovo je naše okruženje u kome mi imamo pad od minus 1% i imamo budžet projektovan za sledeću godinu koji treba da da visoke stope rasta. Zato kažem da je ono što su njihove preporuke u finansijskom delu, ublažavanje posledica Kovida 19, već urađeno kroz mere. Ojačati finansijska pravila kada je u pitanju finansijska politika i uopšte stabilnost, pa doneli smo ovde 42 zakona sada do kraja ove godine upravo zbog toga.

Zatim, reforma javne uprave, pričam o platnim razredima. To je negde kao suština otprilike rešavanja svih problema. Mi tu problem imamo da definišemo kako ćemo da izjednačimo vozača hitne pomoći i bolnica, njegovu platu sa platom vozača u javnim preduzećima i u državnoj upravi. U ovom trenutku uzimati izjednačavanje bi išlo samo na štetu zdravstvenih radnika. Mi to ne možemo u ovom trenutku da uradimo i nismo jednostavno u toj situaciji da želimo da nekome uskraćujemo mogućnost da zaradi svoju platu u vreme najveće pandemije.

Jedna od preporuka je povećanje transparentnosti kada je u pitanju javni sektor. Mi smo imali prilike da razgovaramo o tome, a na kraju krajeva i predstavnici Evropske komisije imaju pravo da pogledaju izveštaje svih javnih preduzeća na APR-u i da vide da prema tim izveštajima sada u ovom trenutku kada imamo najveći udar što se tiče ekonomije, kao i sve države, sva javna preduzeća izlaze sa pozitivnim finansijskim izveštajima. I sve probleme koje imaju rešavaju kroz određenu vrstu bankarskih garancija i ulaganja u sledećoj godini.

Na kraju, žele da kažu da treba sprovoditi aktivne mere, a gde ćete aktivnije mere od one koju Vlada Republike Srbije sprovodi i tako na kraju dobijamo izveštaj koji govori uopšte o ekonomskom razvoju i konkurentnosti, koji treba u stvari da bude najbolji. U ovom izveštaju dobijamo da je za stepen umanjen kada je u pitanju taj deo, ali je pohvaljena zakonodavna aktivnost uopšte u ovoj oblasti, pohvaljeno je to što su održana javna slušanja kada je u pitanju budžet za narednu godinu i prisustvo Fiskalnog saveta. Da vam kažem, prisustvo Fiskalnog saveta je po Poslovniku Narodne skupštine obavezan i svaki put je bio Fiskalni savet prisutan kad je rasprava u budžetu i svaki put i kad je rebalans i svaki put nam šalju svoje ocene kada su u pitanju određene projekcije za narednu godinu i za naredne dve godine. Mi nemamo problem da razgovaramo ni sa Fiskalnim savetom, ni sa bilo kojom finansijskom organizacijom koja zaista izlazi sa određenim kvalitativno orijentisanim izveštajima, predlozima da usvajamo.

Zbog toga mislim da zaključci koji su dati, a ja ću ih ponoviti, koji se odnose na konstataciju zaključaka koji su doneseni u ovom izveštaju na pozdravljanje napora Vlade Republike Srbije da nastavi sve one aktivnosti koje su na ovom putu evropskih integracija za otvaranje poglavlja, gde smo mi spremni za otvaranje daljih poglavlja, da je fokus na ovim preporukama o kojima pričamo i da je potrebna stalna koordinacija svih institucija koje učestvuju u ovom postupku u stvari pokazuju da mi suštinski zaista pokazujemo jednu proaktivnu ulogu u radu, kada je postupak evropskih integracija u pitanju i u radu sa Odborom za evropske integracije i podržavamo rad ne samo Vlade, nego i Ministarstva za evropske integracije i Ministarstva spoljnih poslova, jer je upravo težina zadatka na njihovim leđima, a na nama je da podržimo ovakav rad.

Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici, dr Aleksandri Tomić.
Sledeći reč ima član Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Predrag Rajić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Predrag Rajić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Selakoviću, prvo vama želim da se zahvalim zbog toga što ste odvojili dva dana za ovaj dom i što ste time, zapravo pokazali koliko je ovo važna i bitna tema uprkos tome što znam koliko posla imate i sa kakvim se sve preprekama suočavate, ali ovo je zaista jedan primer koji svi treba da slede, jer govori o tome na kakav način i na koji način treba da se poštuje najviše zakonodavno telo Republike Srbije i na tome vam hvala.

Evropska unija je najveći projekat mira na starom kontinentu, iako, zapravo, inicijalno nije osnovana samo i prevashodno sa tom namenom. Prva namena zapravo jeste bila olakšan protok roba, pa onda i kapitala, usluga, ljudi, da bi se naposletku ispostavilo da od kako je formirana još kao Zajednica za ugalj i čelik, pa sve do danas do svoje reforme i svojeg širenja, na tom prostoru koji uključuje te države nije bilo ratova.

Voleo bih da su postojale neke druge organizacija poput Društva naroda, UN da su uspele, koje su i bile formirane upravo sa tom namerom, da su uspele tako nešto i da ishoduju. Države članice EU međusobno nisu ratovale. Samo zamislite i razmislite koliko je ljudi poginulo na Francusko-Nemačkoj granici boreći se za Azos, Lorenu, koliko je njih pokušavalo da dođe do jedne, odnosno do druge predstonice. Samo da je to uspela EU već bi ispunila svoju svrhu u potpunosti.

Srbija, naravno, treba da bude članica Evropske unije, jer EU je jedan sistem vrednosti kom mi težimo i koji je sa nama kompatibilan. Kad kažem sa nama, mislim sa našom pravnom i političkom kulturom. Podsetiću vas, još 1835. godine mi smo doneli Ustav koji je tada bio smatran, recimo u jednom Beču, koji nam je sada, je li, jedan od uzora, kao suviše liberalan i rečeno je da se on, zapravo, mora ukinuti i pod pritiskom i Beča i drugih prestonica koje su tada bile presudne na ovom prostoru on i jeste bio ukinut.

Mi, Srbi, smo demokratski narod, naše tekovine su demokratske. Mi kad god smo ginuli, kad smo podizali ustanke, mi smo ih podizali s tim ciljem ne samo da se oslobodimo ropstva, nego i da napravimo demokratsko društvo. Imali smo periode, imali smo faze kada su nam nametani neki totalitarni sistemi uvoženi sa spolja. Neki od njih su nažalost i potrajali i po nekoliko decenija, ali bez obzira na to, prvom prilikom, kada smo mogli mi smo se ponovo vratili našim demokratskim korenima.

Baš zbog toga što EU ima taj demokratski impuls u svom temelju smatram da smo vrlo kompatibilni i da treba da budemo punopravna članica EU. Da li ćemo biti? Ne zavisi samo od nas.

Čitajući ovaj izveštaj, zaključio sam nekoliko momenata koje bih želeo ovde da prokomentarišem i na koje ću se koncentrisati a koji su mi bili veoma zanimljivi i veoma interesantni.

Budući da sam po vokaciji diplomirani pravnik, prvo mi je upalo u oči to što je rečeno i napisano za reformu sistema pravosuđa i za napredak u poglavlju koje se bavi upravo ovom tematikom. Iskren da budem, drago mi je zbog toga što su i oni koji su nas ocenjivali zaključili isto što zaključujem i ja. Tamo piše da postoji izvesna sprega, odnosno uticaj pojedinaca iz politike i pravosuđa i to je tačno, ali to nije jednosmerna ulica, odnosno nije ulica u kojoj se stalno misli kako izvršna i zakonodavna vlast prave pritisak na sudove. Ne, ja sam lično bio svedok u Strazburu na jednom skupu kada je jedan od više puta ovde pominjanih sudija Apelacionog suda u Beogradu nastupao kao opozicioni aktivista. Nastupao kao opozicioni politički aktivista.

Sada ja vas pitam, pitam sve ovde u sali, pitam sve građane koji ovo gledaju, bez obzira na političku afilijaciju, da li je moguće i da li je realno za očekivati da taj sudija sutra u nekom postupku bude objektivan kada bude sudio nekom naprednjaku? On koji piše knjige, on koji piše blogove, on koji izlazi u javnost, odlazi u televizijske formate u kojima se bavi samo i isključivo Aleksandrom Vučićem kao da postoji neka izvesna opsednutost tim čovekom kod ovog sudije.

Bilo kome od ne članova, ne funkcionera, nego samo simpatizera SNS, kako oni kažu krezubih botova, sendvičara, ukoliko on bude ikada sudio, da li iko iz Srbije i EU može da kaže da će biti objektivan do kraja? Plašim se da ne. Dobro je što se ta sprega pominje i siguran sam da su i oni koji su pisali taj izveštaj mislili na to isto. Možda nije bilo uputno ali kako oni kažu, politički korektno, da to do kraja i napišu, ali je dobro da se to pominje.

Kod nas nažalost neke sudije, iako ja mislim da ogromna većina sudija i tužilaca radi svoj posao vrlo odgovorno, da su to obrazovani, moralni, čestiti ljudi, ali nažalost postoji ne mali broj i sudija i tužilaca koji smatraju da to što su nezavisni u svom delovanju od zakonodavne i izvršne grane vlasti, to isto znači i da su neodgovorno ne samo prema tim granama vlasti već prema društvu uopšte. Vi onda dođete u paradoksalnu situaciju, čak ako kritikujete i pravosnažnu presudu, budete optuženi za pritisak na pravosuđe nezavisno.

Izvinite, ali svako od nas treba da bude procenjen i svačiji rad treba da bude ocenjen. Rad narodnih poslanika se ceni na izborima, ukoliko nisu radili adekvatno, kvalitetno nećete biti reizabrani. Slično je i sa predstavnicima izvršne vlasti, ako nisu radili adekvatno neće ih predstavnici zakonodavne vlasti izabrati ponovo ili će ih razrešiti te dužnosti.

A ko čuva čuvare? To je stara poslovica još iz rimskog perioda. Ko čuva čuvare? Ko čuva sudije? Ko kontroliše sudije? Kontrolišu sami sebe, zatvoren sistem. Prvi put ih biramo i više ništa. Od tada imamo zatvoren krug, sami sebe biraju, sami sebe postavljaju, sami sebe unapređuju.

Da li je to baš sistem koji se može nazvati, kako u angloameričkom pravu kažu – sistem kontrole i balansa. Ne bih rekao. Nisam siguran. Zamislite da imamo situaciju kao što imamo u Francuskoj da predsednik države ovde postavlja sudije. Neka je to i formalno. To je Francuska. Mi govorimo o državi koja je kolevka savremene demokratije i liberalizma. Svi se na nju ugledamo. To su neke anomalije koje su možda za jednu širu društvenu polemiku. Ja bih se samo zaustavio na tome što mi je drago da očigledno da i oni koji nas posmatraju sa strane vide da tu postoje određene klase i kaste koje se trude da se bave politikom na jedan neprincipijelan način.

Pazite, može svako da ima svoje političko mišljenje, neka se on bavio i sudstvom i tužilaštvom. Nije sporno. Ne može da blati državu. Na žalost bio sam svedok takvog događaja u inostranstvu. Ja sam politički opredeljen od kada znam za sebe i bio sam u opoziciji, kao aktivista, nikada mi se nije desilo da odemo u inostranstvo i da govorim protiv svoje države, nikada. Kakav god bio Boris Tadić, ja tada nisam hteo da pred strancima govorim loše o svojoj državi. Oni to rade jer oni smatraju da što je gore Srbiji, biće gore Vučiću, pa će onda biti bolje njima i onda će oni doći na vlast nečijim dekretom verovatno, pošto podršku građana nemaju.

Kada smo kod te podrške građana primetio sam drugi momenat u izveštaju koji se odnosi na sastav ovog parlamenta i na protekle izbore. Drago mi je što je pomenuto to da imamo nikada više žena u ovom parlamentu. Ja to pozdravljam. Smatram da treba da bude još više dama ovde. Što više dama to manje ratova. To se pokazalo kroz istoriju. Što više dama u politici, pre svega, ima izuzetaka naravno. Dobro je što imamo četrdesetak posto i više dama u ovom parlamentu i što je to pomenuto. Bilo bi još bolje da je i pohvaljeno.

Činjenica je da imamo nikada više predstavnika nacionalnih manjina, etničkih zajednica ovde u parlamentu. Šta više imamo dva potpredsednika ovog saziva ovog parlamenta koji dolaze iz manjinskih naroda. Ako se ne varam ukupno smo do sada u istoriji našeg parlamentarizma imali tri potpredsednika iz redova manjinskih naroda. U 30 godina tri, samo u jednom sazivu dva. To je zaista jedan napredak, jedan pomak koji je dobro što je primećen u tom izveštaju, a voleo bih da je i podvučen kao nešto što je pozitivno i nešto što je dobra tekovina.

Često se prebacuje ovom sazivu parlamenta da je jednoličan. To je volja naroda. Volja naroda je bila takva da u izbornom sistemu koji ide na ruku opoziciji, budući da je spušten cenzus, u proporcionalnom sistemu sa 5 na 3% ne izglasaju one koji su se kandidovali, koji nisu uspeli da se kvalifikuju za ovaj saziv parlamenta. Za one koji su bojkotovali izbore nisu ni mogli da glasaju.

Sada vidimo da ti isti koji su bojkotovali izbore se kaju zbog te svoje odluke i krive vlast zbog toga što su oni doneli pogrešnu političku odluku. Pazite, bojkot izbora je jedna legitimna politička opcija, ali onda snosite posledice za nju. Nezrelo je kritikovati vlast zbog toga što ste vi sami izvršili politički harakiri. Mada je harakiri častan postupak. Ovo je bio jedan besmislen postupak. Sada krivite one koji su se kvalifikovali i dobili podršku građana na izborima. Na izborima na kojima je u sred pandemije korone izašlo više ljudi nego što izađe u mnogim državama članicama EU. I to starim članicama EU. To je važno za podvući i važno za primetiti.

Svaki izveštaj EU treba sa dužnom pažnjom da se prouči. Da se uvaži ono što se utvrdi, da treba da se uvaži da je od koristi za naše građane, jer kako je to i ministar Selaković lepo podvukao juče, samo Srbija nema alternativu. Sa druge strane ono što smatramo da je za kritiku iz tog izveštaja iskritikovati. To nije sporno. Mislim da je to upravo evropska demokratska tekovina, raspravljati, razgovarati u domovima kao što je ovaj. Na raznim forumima. To je nešto što je plus.

Treća stavka, budući da se ja bavim analizom geopolitičkih tokova prioritetno, a koju sam morao da proučim i da pomenem ovde jeste spoljna politika države Srbije. Država Srbija biće dužna da uskladi u potpunosti svoju spoljnu politiku sa EU onda kada postane njena punopravna članica. Verujem i neću reći da li, nego kada to postanemo. Dakle, verujem da ćemo postati. Kada to postanemo, a podvlačim i ponavljam to ne zavisi samo od nas, o tome ćemo razgovarati.

Sada sam primetio jednu zanimljivost, a to je da se konstatuje u ovom izveštaju, u jednoj rečenici, u istom stavu, da država Srbija ima razvijenu bilateralnu saradnju sa Ruskom Federacijom, Kinom i SAD. Ja sam onda zaključio da je to zapravo nešto na šta se gleda pohvalno i afirmativno. Razmislite, da li bi neko u EU stavio u isti stav Rusku Federaciju, Kinu i Ameriku, da ne misli da je svaka od ovih stavki zasebna za Srbiju, pozitivna i da Srbija kao suverena država ima na to pravo. Amerika je strateški partner EU i tek će biti nakon inauguracije Džoa Bajdena 20. januara, kada se bude obnovilo to partnerstvo.

Ne verujem da bi neko nama u istom stavu stavio zapravo državu činilaca i članicu, jednog moćnog saveza, tog strateškog partnerstva, Ameriku i one države za koju bi nam eventualno zamerio partnerstva. Zašto bi nam zamerili? Zapravo, Srbija saradnjom sa Kinom se trudi, pokušava da dođe na onaj nivo saradnje koji već postoji od strane država članica EU sa tom istom Kinom. Mi smo mnogo napredovali na tom polju poslednjih godina, ali smo i dalje veoma daleko u odnosu na druge države, države članice EU i kada poredite njihove brojke i njihovu robnu razmenu sa Kinom, a da ne govorim o Nemačkoj, Francuskoj.

Pogledajte Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju u krajnjoj liniji, koliko one sarađuju sa Kinom. Upravo sve te inicijative saradnje sa Kinom su nam upravo došle iz EU, iz Poljske, Bukurešta, sve te inicijative, Put svile, sve je to došlo iz EU. Mi smo se tome priključivali baš zbog toga što smo na evropskom putu, tako da našu saradnju, privrednu i svaku drugu sa Kinom, očigledno i u Briselu gledaju kao na nešto što je plus i nešto što je pozitivno i ja bih to ovde pozdravio, jer je to razumna i racionalna politika naših evropskih partnera.

Zaključiću nečim što sam lično iskusio. Ja sam bio projektni menadžer na jednom projektu prekogranične saradnje Srbija-Mađarska i još uvek sam na još jednom projektu angažovan i uvideo sam radeći na tim projektima zapravo na koji način vi možete ubediti građane Srbije zbog čega su nam evropske integracije bitne.

Iskren da budem, mnogo se novca trošilo, pogotovo do 2012. godine u svim tim projektima koji su postojali tada na nešto što se zove podizanje svesti. To se otprilike svodi na organizaciju događaja na kojem učestvuje dvadesetak ljudi istomišljenika, gde se novac troši na ketering, gde neko izvuče određeni sitni ćar i naposletku se svi raziđu, slikaju i fotografišu, pošalju izveštaj svom nadređenom menadžeru i kažu, mi smo svoj posao uradili dajte nam novac koji treba da refundirate.

Nije to politika i ne možete na takav način da približite građanima zbog čega su evropske integracije bitne, jer od toga građani nemaju baš ništa. Ali sam učestvujući u tome, budući da sam vodio taj projekat i na to sam vrlo ponosan, projekat „Agrino“ kada smo nabavljali plastenike koji su digitalizovani u Rumi, Futogu, Vršcu, video koliko građanima, učenicima tih srednjih škola poljoprivrednih, koliko im to znači kada vide jedan plastenik koji im je kupila sa 80% novca EU. Onda im možete reći, vidite zbog čega vam je bitna EU. To shvataju ti učenici, a shvataju to i poljoprivrednici.

Ja apelujem na naše evropske partnere prevashodno, da i u narednim periodima, u narednim pozivima što je moguće više novca odvajaju za strateške projekte i opredeljuju za nešto od čega će zaista svi imati koristi i što će da ostane i nakon tih projekata, a ne samo na ono što se zove podizanje svesti, jer svest se zapravo najbolje podiže adekvatnim i konkretnim delima, a primer za tako nešto nam svojim svakodnevnim radom daju upravo predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Predragu Rajiću.
Naredna je članica Odbora za evropske integracije Dubravka Filipovski.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, uvaženi građani i građanke Srbije koji pratite naš rad, mnogo toga je rečeno juče i danas o ovom izveštaju poslednjem Evropske komisije, šestomesečnom, ali i zaključcima koje je grupa poslanika predložila parlamentu članova Odbora za evropske integracije.

Ono što je nesumnjivo jeste da je ovaj poslednji izveštaj pokazao da je Srbija čvrsto posvećena procesu pristupanja evropskih integracija i neophodnim reformama.

Ja ove predložene zaključke lično doživljavam kao poziv na još energičniju međusobnu saradnju Srbije sa našim evropskim partnerima sa ciljem daljeg približavanja Srbije članstvu u EU.

Iz Izveštaja se, dakle, jasno vidi, što je nesumnjivo više puta juče i danas i rečeno, da nema nazadovanja Srbije u bilo kojoj određenoj oblasti, uprkos činjenici da je prethodna Vlada radila u teškim okolnostima, i političkim i ekonomskim i zdravstvenim zbog pandemije, ali i zbog bojkota institucija, zbog nasilnih protesta opozicije i redovnih parlamentarnih izbora.

Jasno je da je ovaj Izveštaj Evropske komisije pisan po novoj metodologiji, po novoj metodologiji koju je Srbija prihvatila i, kako je juče ministar Jadranka Joksimović istakla, koja je povezana danas u šest klastera.

Takođe, više je nego jasno da su države članice EU učestvovale u pisanju ovog Izveštaja po novoj metodologiji, što je nestimulativno za nas i što državu Srbiju podstiče u daljem radu i sprovođenju reformi, ali uz žaljenje što nije održana politička međuvladina konferencija na najvišem nivou na kojoj bi se uz učešće Srbije govorilo i dogovaralo o implementaciji nove metodologije.

Naravno, mi razumemo objektivne okolnosti zbog kojih se suočava ceo svet, znači pandemije, ali i Bregzita i donošenja budžeta u EU i sigurno će biti u narednom periodu prilike da se na najvišem nivou o tome govori. To ne znači da mi danas ovde u ovoj raspravi i našim građanima i našim evropskim partnerima ne treba da kažemo da Srbija želi da bude proaktivna u svom pristupanju EU, da želi da bude još efikasnija u reformama.

Kada govorimo o našoj efikasnosti u reformama moram da kažem da je država Srbija preduzela određene aktivnosti i postigla određene rezultate odmah posle 6. oktobra kada je ovaj Izveštaj prezentovan i odmah pošto je konstituisala svoje institucije, dakle novi saziv parlamenta i novu Vladu.

U prethodnom sazivu parlamenta mi smo ispravili većinu zamerki Evropske komisije. Nastavili smo to i u ovom sazivu parlamenta sa ukidanjem hitnih postupaka, a zarad građana Srbije moram da kažem da i u EU članice EU imaju hitne postupke u svojim parlamentima, ali na nivou do 10%. Dakle, i mi se trudimo da imamo taj nivo.

Dakle, duplirali smo radno vreme za usvajanje budžeta, dupliraćemo sigurno i u narednom periodu za mnoge druge zakone, održavamo sednice odbora van sedišta parlamenta, javna slušanja. Nova Vlada je već uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ustavne amandmane koji su od strane Evropske komisije ocenjeni veoma visoko i čije usvajanje očekujemo na proleće u našem parlamentu. Imamo, znači, kompletan implementacioni plan za prvi klaster, za vladavinu prava.

Vlada Republike Srbije je medijsku strategiju spremila, spremila je Akcioni plan, spremila je Predlog radne grupe koja će se baviti bezbednošću i zaštitom novinara. Usvojili smo Kodeks ponašanja, GREKO preporuke su na jedan javan i transparentan način prikazane. Očekujem da posle Božića po Julijanskom kalendaru budu nastavljeni međustranački razgovori, iako moram da kažem da i u prethodnim razgovorima sve ono što je opozicija tražila, sve je ispunjeno. Uprkos tome, deo opozicije nije izašao na izbore, uprkos tome opozicije kod naših evropskih partnera proziva Srbiju zbog slobode medija, a vanparlamentarna opozicija je zastupljena na društvenim mrežama i u medijima više nego ikad, zato što ima nas koji smo bili opozicija i koji smo svedoci kakvo je bilo stanje u medijima u Srbiji od 2008. do 2012. godine. Verujem da to naši evropski partneri na pravi način vrednuju.

Takođe, zaista verujem da će sve ovo, što smo konkretno preduzeli i konkretno uradili, već u prvim mesecima posle ovog izveštaja u nekom sledećem izveštaju biti na pravi način prezentovano.

Srbija je ozbiljan kandidat, mi imamo ozbiljne funkcionalne institucije. Sve ovo što radimo kada su u pitanju evropske integracije radimo zbog nas, radimo zbog naših građana. Pokazali smo efikasnost u ovoj borbi sa pandemijom. Pokazali smo ekonomsku stabilnost. Moram da kažem da nismo bili nikome na teretu. Pokazali smo solidarnost za zemljama u regionu sa zemljama EU, što smatram veoma važnim. Odlično se nosimo sa migrantskom krizom.

Pitanje ljudskih prava, pitanje rodne ravnopravnosti, pitanje položaja nacionalnih manjina nije deklarativno pitanje u Srbiji. To pokazuje činjenica da smo Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom usvojili među prvim zemljama i veliki deo te Konvencije implementirali.

Mi smo jedna od 10 zemalja u svetu po rodnosenzitivnoj vladi. Kada je u pitanju položaj nacionalnih manjina svi naši zakoni su usklađeni sa evropskim zakonima, svih 26 nacionalnih manjina uživa prava u Srbiji.

Volela bih i bila bih srećna kada bi i srpska nacionalna manjina u regionu i zemljama EU imala ista ona prava koje nacionalne manjine imaju u Srbiji.

Neko od kolega je juče pomenuo Sloveniju, a ja ću pomenuti da Srbija nema svoju nacionalnu manjinu ni u Bugarskoj kao članici EU, pored Slovenije, nema ni u Albaniji.

Mnogo kolega je ovde govorilo o ekologiji. Sve što su rekli je tako. Mi ćemo naša ekološka pitanja rešiti uglavnom kada otvorimo klaster vezan za ekologiju. Ali, moram da spomenem da je premijerka Brnabić 10. novembra 2020. godine, potpisala Zelenu agendu za Zapadni Balkan i da je upravo Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa u ovom parlamentu, koja je prva osnovana u regionu, pokrenula na onlajn konferenciji saradnju sa kolegama iz regiona u vezi implementacije Zelene agende.

Razgovarali smo sa kolegama iz Severne Makedonije, iz Crne Gore, iz Bosne i Hercegovine, upravo o tome šta je to što naši parlamenti treba prvo da urade kada je u pitanju implementacija Zelene agende.

Put ekonomskog razvoja i regionalne saradnje je najbolji način za jačanje stabilnosti i ubrzanja pristupanja procesu evropskih integracija. Mislim da je Mali Šengen najbolji primer stabilnosti i međusobne saradnje Zapadnog Balkana.

Naravno da Srbija želi da sve zemlje u regionu napreduju ka EU, ali moram da kažem da Albaniji i Severnoj Makedoniji nisu odobreni pregovori, da je Severna Makedonija promenila čak i ime, da je Albanija dobila dodatne zahteve, iako je spoljnu politiku već 100% uskladila sa EU.

Tako da, ovi pregovori sa EU, koju vodi Srbija, nimalo nisu laki, kompleksni su. Mislim da toga moramo da budemo svesni.

Na kraju svog izlaganja želim da kažem koliko je EU bila najveći investitor u Srbiji. Imam podatke sa EU info sajta. U poslednjih 10 godina, do 24. aprila 2020. godine, EU je, kada su u pitanju direktne strane investicije u Srbiji uložila 15,4 milijardi. Samo 63.000 građana i građanki Srbije radi u Srbiji u nemačkim kompanijama, 25.000 građana i građanki radi u 500 italijanskih kompanija koje su ovde otvorene, ali zato molim EU, u stvari, ja im predlažem da više otvore vrata i za naše uspešne kompanije odavde. Privredna komora Srbije, kada je to u pitanju, bori se i želim da ih ovom prilikom podržim da tu borbu nastavi i dalje.

Nikada nećemo zaboraviti koliko je EU pomogla Srbiji posle poplava. Dakle, 170 miliona evra je tada bila pomoć, dali su i 600 miliona evra, što nije mala pomoć za migracije. U martu ove godine je ponudila Srbiji 93 miliona evra za borbu protiv Kovid-19. Moram da istaknem da je za zemlje zapadnog Balkana sedmogodišnjim budžetom predviđeno iz EU 12,5 milijardi evra.

Iako se radi o velikoj sumi novca predviđenoj za zemlje zapadnog Balkana, puna integracija u EU ipak donosi značajnu korist, a to ću uporediti sa sredstvima koje je dobila Hrvatska, kao najmlađa punopravna članica EU, dakle, skoro duplo od ovog novca koje su dobile sve zemlje zapadnog Balkana, 22 milijarde evra.

Dakle, EU može uvek da računa na Srbiju, kao što je to uvek i računala u svojoj istoriji, a na nama je da što pre sprovedemo reforme i da postanemo punopravni član.

U danu za glasanje podržaću predložene zaključke.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Hvala, uvažena predsedavajuća.

Žao mi je što predsednik Skupštine izađe, ali u svakom slučaju, lepo je sarađivati i sa vama, ne bunim se. Nego, u kontekstu toga da je predsednik Skupštine kao jedan od najdugoročnijih, odnosno najiskusnijih učesnika u vlastima, a koji taj posao obavlja od 2012, odnosno 2014. godine, sa SNS, možda mogao da potvrdi ove moje tvrdnje koje ću reći, da su se istorijski prelomne stvari u Srbiji desile u periodu od 2012, odnosno od 2014. godine do danas.

Te istorijske stvari i događaji su vezani i za izvršnu vlast i zakonodavnu vlast, ali i za poslove predsednika države. Ti takvi politički poslovi doprineće da Srbija, pored toga što će omogućiti dosta bolji standard za svoje građane i jedan ozbiljan ekonomski napredak, da Srbija sebe pozicionira i na političkom planu kao jednog od važnih, pre svega, regionalnih lidera, a taj njen ugled će početi svakako da se prepoznaje i u zemljama EU, ali kasnije i u svetu.

Upravo jedan istorijski događaj, juče i danas ovde u ovom zakonodavnom telu, prvi put imamo priliku da razmatramo ove zaključke i ovakav jedan izveštaj i nadam se da će svakako u nekom narednom izveštaju i ovaj današnji događaj se naći kao nešto pozitivno što se desilo između dva izveštaja, i biti, naravno, konstatovano kao jedan ozbiljan napredak.

Sam izveštaj po sebi pokazuje ozbiljnu opredeljenost Srbije, političku pre svega, i za put ka toj zajednici naroda koji danas čine EU i pored toga što je to jedno ozbiljno političko opredeljenje, biće da je to jedan logičan sled događaja, pre svega, ako uzmemo u obzir i privrednu i robnu razmenu koju imamo sa EU, ako uzmemo, na kraju krajeva, geografski položaj Srbije, ali i vrednosti koje baštini srpsko društvo. Uopšte kroz istoriju o mnogim tim i takvim vrednostima juče je gospodin ministar Selaković govorio, neću se vraćati nazad.

Mir sam po sebi je jedna od najvažnijih vrednosti koje srpsko društvo baštini kroz istoriju. Možda je samo sloboda ono što se moglo stavljati u ravan sa tom vrednosti, kada je u pitanju srpsko društvo, i samo kada je ona bila upitna, bili smo možda primorani da se opredelimo za jednu od te dve. Sloboda je nešto što danas uživamo, zahvaljujući, pre svega, događajima u prošlosti, kada su naši preci izvojevali ono što danas zajedno uživamo sa svim ljudima koji, osim srpskog naroda, žive u Srbiji. Nezavisnost je nešto što ljubomorno čuvamo, prvenstveno u donošenju nekih najvažnijih političkih odluka. Mir je ono što nam je danas najvažnije.

Drago mi je što je u ovom izveštaju koji je danas pred nama Srbija prepoznata kao jedna, kako su to rekli, aktivan učesnik u regionalnoj saradnji i kao učesnik koji neguje dobre bilateralne odnose sa svim drugim zemljama u okruženju.

Ponosni smo mi na ovu konstataciju. Šta je ona? Ona je, u stvari, jedan dokaz jedne ozbiljne spoljne politike koju vodi, pre svega, danas predsednik države, koja sa jedne strane ima notu pomoći i podrške, pre svega, našim sunarodnicima u regionu, koja nikada istorijski nije bila na ovome nivou, a s druge strane, ima notu koja pokazuje poštovanje od strane Srbije, kada je u pitanju ustavno-pravni poredak svih onih zemalja u regionu u kojima danas živi naša srpska zajednica. Tu naravno, mislim i na poštovanje međunarodnih ugovora, od kojih je, pretpostavljate, najvažniji Dejtonski sporazum, čiji je Srbija danas potpisnik.

Veliko mi je zadovoljstvo, pre svega, kao poslaniku, a i građaninu Srbije, što je to danas prepoznato u izveštaju koji je pred nama.

Sam po sebi ovaj izveštaj moglo bi se reći da je i odgovor na one zlonamerne komentare koji dolaze na tu i takvu vrstu politike koju danas, pre svega, promoviše predsednik države. Pazite, molim vas, danas su najveći kritičari te i takve politike, podrške našem narodu u regionu i politike očuvanja stabilnosti u regionu ne zemlje iz regiona, ne njihove vlasti, najveći kritičari su danas političari opozicije u Srbiji, koje, eto, namerno ili slučajno, predvodi Dragan Đilas. Mislim da to samo po sebi danas govori o vrsti politike koja je suprotstavljena onoj koju danas zastupa predsednik države. Sve to je jasno prepoznato i u ovom izveštaju.

Na kraju, takva politika će sigurno zaslužiti veliko poštovanje i ovog uvaženog doma, ali što je najvažnije, i naroda u Srbiji i regionu.

Ja ću iskoristiti priliku, noćas se desio jedan važan događaj za naš narod uopšte, a pogotovo za naše ljude koji žive u Crnoj Gori. Noćas je parlament u Podgorici i naše kolege promenile Zakon o slobodi veroispovesti. To je jedno veliko pitanje koje je opterećivalo Srpsku pravoslavnu crkvu, srpsku zajednicu koja živi u Crnoj Gori, ali iskreno, i čitav naš narod na Balkanu. Dobar jedan put kako se gradi stabilnost na Balkanu, koji Srbija, u svakom slučaju, podržava.

Hoću da iskoristim priliku da ovim i zvanično čestitam, pre svega, našem 41 kolegi poslaniku u podgoričkom parlamentu i da im se zahvalim i da im poručimo da je to pravi put kojim se gradi saradnja i unutar same zajednice koja živi u Crnoj Gori, ali svakako i saradnja sa Republikom Srbijom i ostalim zajednicama u regionu.

Svakako, podržaću zaključak na kraju današnjeg dana. Pretpostavljam da će danas biti glasanje. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Samo da spomenem da je 21. januara 2014. godine bila Prva Međuvladina konferencija, kada je Republika Srbija otpočela pregovore sa EU i upravo trenutni predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je bio prisutan u svojstvu predsednika Vlade tada.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nevenka Kostadinova

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo Izveštaj o napretku u EU i novu metodologiju jačanja procesa pristupanja Srbije EU.

Država Srbija i Vlada Republike Srbije ostaju na evropskom putu, jer su posvećeni evropskim vrednostima, za čije dostizanje je potrebno jačanje i osnaživanje čitavog društva, a benefiti od postizanja evropskih ciljeva su efikasnije funkcionisanje sistema u korist građana Srbije u cilju njihovog boljeg života, u cilju većeg standarda.

Evropska unija je za Srbiju najvažniji partner. Sa EU imamo 65% robne razmene, 70% investicija nam dolazi upravo iz Evropske unije. Ujedno, Srbija je najveći primalac donacije iz Evropske unije i prvi partner zemlje u podršci razvoju i tekućim reformama.

Dugogodišnja finansijska pomoć utrošena je na programe i projekte koji su podržavali konkretne reforme i doprinosili dobrobiti građana u mnogim oblastima.

Pregovori sa EU počeli su još 2014. godine, dakle pre šest godina, i taj kontinuitet se nastavlja i dan-danas.

Vlada je od samog početka formirala Ministarstvo za evropske integracije, kao punopravnu i zasebnu instituciju, što potvrđuje potpunu posvećenost proevropskom putu.

Članstvo u EU donosi benefite svima, kako ljudima u velikim gradovima, tako i onima koji žive u malim mestima, na selu, u pograničnim oblastima i u devastiranim, odakle i ja dolazim.

Reformski procesi su teški, vrlo često i bolni, ali uvek imaju pozitivan efekat, kako za ekonomski prosperitet, kontinuitet mira, razumevanja i solidarnosti među državama koje dele iste vrednosti.

Ovi procesi su od velikog značaja za napredak pograničnih mesta, jer pružaju šansu za saradnju i povezivanje ljudi sa obe strane granice, čime se rešavaju zajednički problemi. Kao što se iz Izveštaja vidi, u svim oblastima ima napretka. Naravno, negde manje, negde više.

Svedoci smo da živimo u jako izazovnom periodu. Godina za nama bila je puna izazova, kako za Srbiju, tako i za EU.

Iz Izveštaja se vidi da su najbolji rezultati postignuti u oblasti ekonomije, jer je ekonomska stabilnost osnova za bilo kakav napredak. Ekonomija je grana na kojoj svi sedimo.

Što se vladavine prava tiče, i tu ima napretka, što potvrđuje potpunu posvećenost Srbije evropskim vrednostima.

Kao neko ko dolazi iz sredine u kojoj žive pripadnici bugarske nacionalne manjine, kojoj i ja pripadam, ja ću se osvrnuti na prava nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji.

Prava nacionalnih manjina su zagarantovana Ustavom Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na obrazovanje na maternjem jeziku, na negovanju kulture i tradicije nacionalnih manjina, pravo na informisanje na jezicima nacionalnih manjina i na službenu upotrebu njihovog jezika i pisma.

Zarad praćenja i ostvarivanja navedenih prava, u Srbiji su formirani nacionalni saveti kao autonomne institucije, koji imaju ingerenciju upravo u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe maternjeg jezika.

Saveti nacionalnih manjina biraju se od strane pripadnika nacionalnih manjina i njihov je zadatak da se staraju o gore navedenim oblastima, da posebno vode računa o implementaciji i sprovođenju istih. Sastav nacionalnih saveta i kvalitet njihovog rada je jako važan za uspešno ostvarivanje prava manjina, naročito u oblastima u kojima nacionalni saveti imaju ingerenciju.

Što se tiče bugarske nacionalne manjine, mogu reći da je bugarska nacionalna manjina jedna od najlojalnijih u državi Srbiji i da se njihova Ustavom zagarantovana prava poštuju.

Što se tiče informisanja, bugarska nacionalna manjina ima medije koji informišu na bugarskom jeziku. Službena upotreba maternjeg jezika se nesmetano primenjuje u svim institucijama, a naš bugarski jezik je ravnopravan sa ostalim jezicima. U osnovnim i srednjim školama imamo odeljenja u kojima se nastava izvodi u celosti na bugarskom jeziku, tako da naša deca mogu nastavu pohađati na svom maternjem jeziku. Napominjem da je ranije bilo problema sa udžbenicima, međutim, vremenom je taj problem rešen.

Pripadnike bugarske nacionalne manjine najviše muče ekonomski problemi, kao i većinu građana Srbije, jer su, nažalost, skoncentrisani u najnerazvijenijem delu Srbije, ali će upravo ekonomsko osnaživanje i proevropski put države Srbije pomoći rešavanju ovih problema.

Upravo proces pridruživanja EU i projekti prekogranične saradnje pružaju šansu nerazvijenim područjima da rešavaju infrastrukturne i ostale probleme, da stvaraju uslove za podizanje ekonomije, za otvaranje novih mesta i da se na taj način zadrže ljudi u tim krajevima, naravno, i sa jedne i sa druge strane granice. Naglašavam da je za uspeh u prekograničnim projektima jako važna i uloga samih lokalnih samouprava, koje najbolje znaju probleme na lokalu i opredeljuju prioritete za rešavanje tih problema.

Ova Vlada je nedavno formirala Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i dijalog, kao instituciju koja će se baviti manjinskim pitanjima, kao i Ministarstvo za nerazvijena područja, što takođe potvrđuje posvećenost rešavanju tih problema.

Sve ovo govori da država Srbija podjednako vodi računa o svim njenim građanima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Sama činjenica da Srbija ostaje na evropskom putu ne zato što mora već zato što želi, jer je to dobro za sve građane Srbije, potvrđuje njenu spremnost da se nosi sa svim izazovima, da prolazi kroz reforme koje će ojačati društvo i omogućiti bolji život i bolju budućnost svakom njenom građaninu, bez obzira na njihovu etičku, versku, kulturnu, nacionalnu i bilo koju drugu pripadnost.

Da ne zaboravimo da taj boljitak ne možemo čekati da nam dođe kao poklon sam po sebi ulaskom u EU, nama taj boljitak niko ne daje i ne poklanja. Jednostavno, mi moramo raditi na promenama, na reformama, na pospešivanju osnaživanja svesti o evropskim vrednostima, na izgradnji društva koje će pružiti jednaku mogućnost za sve njene građane.

Poštovane kolege, dragi građani Republike Srbije, dovoljno je patnji i stradanja u prošlosti bilo na Balkanu. Previše je suza i krvi proliveno. Previše je života ugašeno zarad razlika među nama, zarad osvajanja teritorija i crtanja granica. Sada je došlo vreme kada treba da pružimo ruku pomirenja, da se međusobno uvažavamo, zbog različitosti, da brišemo granice, da gradimo dobrosusedske odnose, da stvaramo uslove da bi nam pokoljenja ostala da žive na ovim prostorima za koje se nekada ginulo.

Sve ovo možemo samo ako ostanemo na evropskom putu i zato Srbija u Evropskoj uniji nema alternativu. Zahvaljujem.