Hvala gospodine Marinkoviću. Nisam hteo da vas opominjem iako ste malo produžili. Znam da je za vas to izuzetno teško da bude pet minuta, ali u svakom slučaju eto da se navikavate.

Pošto nema više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa time smo završili postavljanje pitanja, odnosno traženje objašnjenja i obaveštenja.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju Dragan M. Marković i doktor Vesna Ivković.

Nastavljamo jedinstveni pretres o 5. tački dnevnog reda – Predlogu zaključaka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu.

Prema redosledu prijava za reč, sinoć smo stigli do narodnog poslanika Veroljuba Arsića. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo mojih kolega u ranijim diskusijama po ovoj raspravi istaklo je da po prvi put Narodna skupština raspravlja o jednom ovakvom izveštaju. smatram da je to dobro, da je to jedna praksa koju treba da ustanovimo.

Isto tako me i ne čudi što je od predstavnika bivšeg režima Izveštaj Evropske komisije ocenjen kao da je Srbija neuspešna i što u njihovo vreme, dok su oni vladali Srbijom nije bilo nijedne ovakve sednice zato što za vreme bivšeg režima i njihovih 12 godina vlasti Srbija nije uspela da otvori nijedno poglavlje, odnosno nije postala čak ni kandidat za članstvo u EU.

Razumem sve te njihove frustracije zato što bivši režim koji sad predvodi Dragan Đilas smatra da evropska ideja o Srbiji pripada samo njima, ali po onim merama i kriterijumima koji odgovaraju isključivo samo njima.

Isto tako, iznenadila me je diskusija i nekih kolega koji ne podržavaju Vladu, naravno, to je njihovo pravo, da ovde u Narodnoj skupštini govore o tome da je u Srbiji diktatura, a ja postavljam pitanje – ako je u Srbiji diktatura, kako ste vi to postali narodni poslanici? Na osnovu čega ste postali narodni poslanici? Da li u diktaturi ima opozicije? Da li ste vi lažna opozicija, ako je ovde diktatura? Ili ste izabrani na demokratskim izborima na kojima ste učestvovali i dobili poverenje jednog broja građana? I, neka ne zaborave, ne predstavljaju oni samo te građane, ne štite interese samo tih građana, štite interese svih građana Srbije i interese Republike Srbije.

I nikako da dobijem odgovor da dok čitaju Ustav Republike Srbije i pričaju o tome kako je po tom Ustavu moguće promeniti taj Ustav, jeste, moguće je promeniti ga. Da li će da ga poštuju dok ga ne promenimo? E, to nisam čuo. A voleo bih da jesam. Jer, valjda, jedan od uslova članstva u EU jeste poštovanje sopstvenog Ustava.

Čini mi se da je to taj problem, da je jedan od uslova i politički dijalog. Ali ne može Aleksandar Vučić ili Srpska napredna stranka da razgovaraju sami sa sobom, nego sa njima. Još jedna stvar, svaka diskusija u ovom parlamentu, pa čak i moja, podložna je kritici i javnosti, ali i mojih kolega narodnih poslanika. To jeste mesto gde pričamo o našim različitostima. To je mesto gde suprotstavljamo argumente jedni drugima.

Tako da, ako neko predstavlja neku manjinu, nemam ništa protiv, neka iznese svoje političke stavove, takođe nemam ništa protiv, ali neka ne očekuje da ćemo mi ako se ne složimo sa njim da ćutimo. Pa, valjda je to demokratija. Sloboda govora, sloboda dijaloga.

Isto tako, bivši režim ocenjuje ovaj izveštaj kako je Srbija loše ocenjena, kako nazaduje a ni u jednom delu nisu rekli u kojim to oblastima Srbija nazaduje.

Evo, svi portali, sve televizije Dragana Đilas, Šolaka pričaju o tome, pišu o tome. U kom to delu je Srbija nazadovala? Gde su to, u kom Izveštaju Evropske komisije pronašli? Ni u jednom. Valjda zato da bi napravili neki politički poen ili ostali u političkom životu, o tome pišu i govore.

Nikako ne vidim da li oni u tim njihovim diskusijama snose odgovornost što ovaj Izveštaj Evropske komisije nije makar malo bolji po Srbiju.

Na stranu to što nisu za 12 godina uspeli da budu čak ni kandidati.

Koje sve probleme ima sadašnja Vlada, sadašnji saziv Narodne skupštine i šta sve treba da rešava da bismo još brže napredovali, još bolje ocene imali od strane Evropske komisije? Kažu jedna od stvari je Ustav.

Koliko je meni poznato, mi smo krajem 2018. godine pokrenuli postupak za promenu Ustava Republike Srbije, da ga uskladimo sa zakonodavstvom Evropske unije. Taj Ustav se ticao nosilaca javnotužilačkih i pravosudnih funkcija.

Za Ustav nije dovoljna prosta većina, promena Ustava, početak promene Ustava, potrebna je dvotrećinska većina i apsolutna većina u svim radnim telima Narodne Skupštine koje učestvuju u postupku promene Ustava.

Srpska napredna stranka, sa koalicijom koja je bila tada na izbornoj listi i SPS, nisu imali tu dvotrećinsku većinu, ili je pitanje pristupanja Republike Srbije EU, stvar SNS, Aleksandra Vučića, SPS ili nacionalno pitanje. U nekim ranijim njihovim nastupima ja sam ocenio da je to nacionalno pitanje, bar su tako pokušavali da prevare građane Republike Srbije.

Zatim, za promene Ustava koje je ocenila Venecijanska komisija da su potpuno ispravne, da jačaju nezavisnost i nosilaca i pravosudnih i tužilačkih funkcija, nisu hteli da glasaju ovde u Narodnoj skupštini na taj način, obezbede dvotrećinsku većinu i da završimo sa tim promenama. Iz tog razloga su izašli iz Narodne skupštine Republike Srbije i proglasili nekakav bojkot rada Narodne skupštine, a ne zato što je ovde bila diktatura. Nije bilo nikakve diktature, ni onda ni sada, ali jednostavno podredili su svoj stranački lični i finansijski interes da im bude važniji od građana Republike Srbije, i od njenog punopravnog članstva u EU.

E takav je Dragan Đilas, i takav je bivši režim i kada govore o ljudskim slobodama, o izbornom procesu, svi su se složili da je onaj međustranački dijalog kakav god da je bio, dao jako dobre rezultate, i da Srbija u izbornom procesu 2020. godine imala najbolje uslove i najviše standarde, od kada se izbori u Srbiji dešavaju.

Samo jednu stvar SNS i Aleksandar Vučić nisu hteli da ispune. Znate koja je to? Da svi ministri podnesu ostavke, a onda da poslanici bivšeg režima predlože svoje ministre, kao prelaznu vladu, ispostave nama taj spisak, konkretno kolegi Aleksandru Martinoviću i da vladaju Srbijom bez podrške građana.

Čak su u svojim zahtevima otišli i dalje. Da to ne bude samo u Vladi Republike Srbije, nego u svakom gradu u svakoj opštini, jedino su izostavili savete mesnih zajednica. I zato nas napadaju da je ovde diktatura.

Sada pogledajte kako to izgleda u stvarnosti. Jedan od ministara u Vladi Republike Srbije, gospođa Gordana Čomić, 20 godina sa koleginicom Čomić u mnogim stvarima se nisam slagao, pogotovo dok je podržavala Đilasove vlade Republike Srbije, nisam se slagao. Imali smo dijametralno suprotna mišljenja po mnogim pitanjima. Danas je ona ministar u Vladi Republike Srbije. Da li se to dešava u diktaturi? Ona nije ikebana, vodi jedan značajan resor, baš o ovome o čemu sada pričamo. Nije ikebana. Pravi je ministar. Očekujem da će da ima ozbiljne i dobre rezultate u narednom periodu i zato sam je i podržao kao ministra prilikom biranja Vlade.

Isto tako, moram da postavim pitanje. Kakva smo to diktatura? Evo, napadaju sada ovi Đilasovi portali. Sve ono što mi kažemo o predsedniku Fiskalnog saveta Pavlu Petroviću. Da li oni misle da mi ne znamo da je on bio pomoćnik ministra u Vladi Zorana Đinđića i to Božidaru Đeliću, onog što ga je narod prozvao Boža derikoža. Mislite da to ne znamo. Znali smo. Znali smo i da je bio predsednik Saveta guvernera, viceguvernera, predsednik Saveta Narodne banke 2003. godine. Nama to nije smetalo da ga podržimo da ponovo bude izabran za predsednika Fiskalnog saveta. Nismo imali taj problem.

E, sada, to što gospodinu Pavlu smeta što su neki drugi ministri bolji i neke druge vlade bolje nego što je on bio pomoćnik ministra ili dok je on vodio Narodnu banku, to je njegov lični problem, a ne moj. I da zaista voli Srbiju ne bi se bavio ljubomorom, nego Srbijom.

Da pogledamo reformu pravosuđa. Zašto ocene nisu još bolje Evropske komisije? Setite se samo kakvu su reformu pravosuđa napravili 2010. godine. Evo, tu je kolega ministar Selaković, bio je ministar pravde u periodu od 2012. do 2016. godine, i mi dan danas ispravljamo sve njihove nelogičnosti, nepravde i nezakonitosti u oblasti pravosuđa i rada tužilačkih organa.

Da li mislite zaista da je ta reforma sprovedena kako treba, da bi Majić mogao da bude sudija Apelacionog suda i da oslobodi lice koje je oglašeno krivim za obljubu maloletnog deteta? Pa, zato nemamo bolji izveštaj o stanju u pravosuđu, jer ako počnemo da ih menjamo narušićemo samostalnost i nezavisnost sudijske funkcije ovde u Narodnoj skupštini. Očigledno da je to jedan od ozbiljnih problema sa kojima i ova Vlada mora u nekom periodu da rešava.

Ja se nadam da ćemo tim ustavnim reformama konačno da završimo i reformu pravosuđa i da oni koji nisu dostojni sudijske i tužilačke funkcije napuste te organe.

Republika Srbija, takođe, u samom izveštaju je istaknuto zadovoljstvo što je Srbija lider ekonomskih reformi u izveštajnom periodu, a u trenutku kada se ceo svet bori sa nezapamćenom krizom, ne samo da uspevamo da održimo pozitivan ekonomski trend, već idemo krak dalje u pružanju boljih uslova za život i rad našim građanima.

Sve reforme koje mi sprovodimo i sprovodimo na prvom mestu radi naših građana. To što smo prihvatili standarde EU zato što su oni u interesu na prvo mestu naših građana.

Međutim, možemo mi u svim ovim procesima da govorimo i o reformi pravosuđa, i o reformi tužilaštva, i o ekonomskim reformama, i o svakim drugim reformama, da dostignemo najveće standarde koje predviđa EU, da u ne tako dalekoj budućnosti kažemo – mi smo ispunili sve, sada je na vama da odlučite hoćete li da primite Srbiju u punopravno članstvo ili ne. Džabe nam je sve to.

Apelujem na sve ministre iz zemalja članica EU da pomognu Srbiju u jednoj, možda, najvažnijom stvari, a to je o očuvanju mira i stabilnosti ovde na zapadnom Balkanu. Bez očuvanja mira i stabilnosti nema ekonomskog napretka, nema ni jedne zemlje zapadnog Balkana u punopravnom članstvu EU.

Molim sve ministre da se uzdrže da dok traju pregovori o statusu naše južne pokrajine, da se uzdrže od toga da govore Srbiji šta je najbolje u njenom interesu, a to iz razloga zato što daju za pravo raznim ekstremistima da naruše teško stečeni mir i stabilnost koji su potrebni svima na zapadnom Balkanu.

Potpuno sam uveren da ne u tako dalekoj budućnosti, možda za par godina, poručimo Evropskoj komisiji - mi smo sve ispunili, na vama je da odlučite da li Srbija treba da bude član EU ili ne.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, juče i danas, po prvi put od kako je naša zemlja u procesu pridruživanja EU razmatramo izveštaj Evropske komisije, i to zaista, dovoljno govori o našoj posvećenosti i krajnjem cilju, a to je učešće i pristupanje EU. To je mnogo ljudi ovde ponovilo, i predstavnici Vlade i poslanici, da je to naš strateški cilj.

Takođe, ovakvim postupkom zaista želimo da damo našim evropskim partnerima doznanja da uvažavamo njihove kritike i pohvale, i da smo spremni da njihove sugestije uvrstimo i da radimo po njima.

Našu tesnu vezu sa EU ne predstavlja samo geografija, ne predstavlja samo deljenje istih kulturoloških civilizacijskih vrednosti, već pre svega ekonomska međuzavisnost.

Ako pogledate, najveća robna razmena obavlja se EU, 65% ukune razmene Srbija obavlja sa zemljama EU. Najveći investitor u prošloj godini u Srbiji je bila EU sa 70% svih investicija. Najviši donator u Srbiji, znači, bespovratna sredstva, pomoć 300 miliona u proseku godišnje daje EU.

Moram naglasiti nešto što se desilo nedavno, a to je da je EU, formirala Ekonomski investicioni plan za pomoć svim zemljama na Zapadnom Balkanu, a tu će najveći deo kolača da uzme Srbija, jer je ona centralna zemlja. To je ogroman paket od devet milijardi evra koji se sprema da se opredeli za pomoć ekonomijama, a imaće sve zemlje problem nakon kovida sa ekonomijama u ovaj deo Evrope. To dovoljno govori o našim interesima, jer, kako rekoše, Bog visoko, a interesi su večni.

Stoga, hoću da kažem da je ovaj plan detaljan, objektivan i ja ću se osvrnuti na ono što je delokrug mog delovanja, pa i mog odbora kojim predsedavam, a to su manjinska i ljudska prava. Naravno, pokušaću da budem korektan i uravnotežen, korektan, pre svega, prema svojoj zemlji, pa nek bude i na moju štetu.

U Izveštaju se ističe da je zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko uspostavljen i generalno ima podršku u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina.

Šta to znači? Znači da zakoni koji se tiču nacionalnih manjina, a to su Zakon o nacionalnim savetima i Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina su valjani, po njima, da su zakonodavni okvir, koji oni podržavaju i koji je u skladu i uravnotežen sa njihovim zakonodavstvom.

Raduje me, zaista, ono što sam čuo od ministarke za ljudska i manjinska prava i za dijalog, koja je zaista otvorila vrata svog ministarstva za sve savete nacionalnih manjina, za nacionalna veća, i vrlo otvoreno pozvala sva veća, a to želim i oni da čuju, da dostave sve probleme i predloge koje imaju i da ovo ministarstvo, u čijem delokrugu je njihov rad od sad, ima želju da rešava probleme koje oni imaju.

Naravno, osvrnuću se i na ono četvrto mišljenje o primeni ove Konvencije, koje je dao Savet Evrope o nacionalnim manjinama, gde postoji odstupanje, i to treba reći, ne treba kriti, u zaštiti manjinskih prava između AP Vojvodine i drugih regiona Srbije i preporučuje se poboljšanje zaštite nacionalnih manjina van Vojvodine.

Ono što mislim da je centralna tema i što možemo lako rešiti, to je ono što se navodi, da uprkos zakonodavnoj obavezi da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva, nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u državnoj upravi. Naravno, navodi se da su vlasti Republike Srbije ušle u proces pravljenja, prikupljanja podataka o toj zastupljenosti i da žele da imaju jasnu sliku, što je sigurno pokazatelj da država želi da rešava ovaj problem.

Jedan od osnovnih ciljeva naše partije jeste integracija pripadnika manjinskih naroda u sve državne institucije. Stava smo da je to, pre svega, u vrhunskom interesu države i mislimo da manjinski narodi sa svojim osobenostima, svojim posebnostima, svojim kvalitetima, mogu mnogo da doprinesu ovoj državi. Ovaj problem država može vrlo jednostavno rešiti i nadam se da za to postoji ozbiljan plan.

Mislim, pošto ste tu, gospodine ministre, ja sam ovo pričao mnogo puta i dok ste vi bili ministar pravosuđa, jer mislim da treba početi, pre svega, od zastupljenosti manjinskih naroda u pravosudnim organima, pre svega u Tužilaštvu, jer se nekako država Srbija doživljava kao javni visoki tužilac, na primer, u Novom Pazaru.

Izuzetno je bitno da on bude iz grada u kojem živi, to bi bilo jako poželjno, da je to neka uljudna, svima poznata osoba, porodična, koja ima zaista jednu podršku, naravno, nestranačka ličnost. Uopšte nije bitno, ja bih, naravno, voleo i da ispoštujemo zakone, da bude Bošnjak, ali može da bude, zaista, i Srbin kojeg znamo, koji je vredan pažnje i toga, te pozicije da nam sudi i presuđuje. Mislim da na tom polju treba zaista mnogo toga učiniti.

Vi znate da smo mi do nedavno imali i u Ustavnom sudu jednog svog sudiju, međutim, danas ga nemamo, u visokom sudu. Mislim da u višim sudovima i u svim sudovima od značaja, u apelacionim sudovima, da nema ni jednog Bošnjaka. To je nešto što zaista treba menjati i mislim da ovu reformu pravosuđa, koja je pred nama, treba iskoristiti za to.

Naravno, ja i veliku nadu imam u novu ministarku pravde, koja svojom biografijom zaista pokazuje da je ozbiljan pravnik, da iza nje stoji ozbiljna biografija. To je meni garant da je prošla jedan mukotrpan trud do svoje pozicije i da će vrednovati ljude sličnih kvaliteta. Verujte mi, to je moj najiskreniji cilj danas, u mom predstavljanju ljudi iz mog kraja, i Srba i Bošnjaka, da pravi ljudi, časni ljudi dođu na ovako značajna mesta. Na taj način ćemo ojačati našu državu.

Naravno, imamo i onaj drugi problem, a to je nerazvijenost van Vojvodine onih delova u kojima manjine žive. Mislim da država stvara preduslove, pre svega, gradnjom auto-puta. Gospodin Vučić je najavio da će se potpisati ugovor i za nastavak od Požege do Duge poljane, što je zaista centralno pitanje.

Mnogo toga se ima i pohvaliti što je Republika Srbija učinila, a to je, pre svega, uspostavljanje, odnosno obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Danas 60% dece u Sandžaku uči svoj bosanski jezik. Nekada se učilo iz skripti, a danas se uči iz ozbiljnih, kvalitetnih udžbenika i to je plod rada ove Vlade. Dakle, 201 udžbenik je u katalogu Ministarstva prosvete zaveden. Mogu da kažem da već sedma generacija dece konzumira to svoje pravo i to je nešto što zaista treba pohvaliti.

Naravno, mene raduje, juče sam čuo od ministarke, što ona insistira da se međusobno uvažavaju i uče jezici. Moja deca uče bosanski jezik i pohađaju nastavu na bosanskom jeziku, ali da znate, oni imaju ravnopravan srpski jezik u okviru svog obrazovanja, u istom obimu i kvalitetu kao i bosanski jezik.

Za nas u SDP je jako bitno da se deca ne odvajaju prilikom nastave, da zajedno žive i zajedno se obrazuju i na taj način stvore najbolju vezu koja postoji i koja se treba gajiti i koja će kasnije, ta prijateljstva, mnogo toga pružiti. Ja sam najbolji primer. Za sebe mogu da kažem da sam, da kažem, najbolji, jedan od boljih izdanaka, nadam se, srpske medicine.

U svakom slučaju, pošto sam na kraju, želim da još zaključim da je i gospodin Fabrici zaista na našoj sednici odbora potvrdio da smo mi već neke od sugestija započeli da činimo, pre svega, to radi ovaj parlament i tu se zahvaljujem predsedniku Skupštine što na svaki način pokušava da ojača integritet i poštovanje ovog parlamenta, što je za mene kao predstavnika socijaldemokratije i parlamentarne demokratije jako bitno. Hvala.

Hvala.
Taman sam planirao da vas prekinem, pa ste počeli da me hvalite, pa rekoh da ne prekidam sad. Malo da se našalimo.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre spoljnih poslova, gospodine Selkoviću, mislim da je izuzetno važno da po prvi put u širem kontekstu razmatramo Izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2020. godinu, iako formalno pravno mi raspravljamo o zaključcima Odbora za evropske integracije. Činjenica je da se kroz ova dva dana vidi da smo se mi dotakli različitog spektra tema koje se tiču i samog Izveštaja i generalno, bivstvovanja kao teme evropskih integracija u Republici Srbiji, a i u regionu.

Upravo iz tog razloga, ne želeći da budem predugačak, da bih ostavio svojim kolegama dovoljno vremena da svi govore o ovoj izuzetno važnoj temi, želim da se osvrnem samo na jedan aspekt, na jedan segment, koji se po meni čini da nije dovoljno istaknut u ovoj raspravi koju smo imali do sada, a to je segment uloge Republike Srbije u smislu regionalne saradnje.

Mi znamo da je ta ocena u kontinuitetu dobra za Republiku Srbiju, ali je važno istaknuti da ta pozitivna ocena koju Republika Srbija ima u ovom periodu je itekako zaslužena. I nije stvar neke ad hok ocene Evropske komisije, već prvenstveno kontinuiranog delovanja koje visoki predstavnici, da kažem, izvršne, zakonodavne, a pre svega, predsednik Republike Srbije, ima u kontinuitetu u regionu.

S obzirom da ja dolazim iz regiona, moram reći da poruke koje su dolazile iz Beograda, inicijative koje su pokrenute iz Beograda, su bile lekovite na prostoru kompletnog regiona, onog dela regiona koji se tiče upravo teme o kojoj danas raspravljamo, a to je integracioni proces, proces integracija i u EU, ali i proces ekonomskih integracija.

Iz tog razloga bi bilo dobro podsetiti da su upravo, s obzirom da imamo sada ovu novu metodologiju u delu klastera dva, koji definiše u ovom slučaju sva pitanja koja se tiču inicijative predsednika Republike Srbije, vezano za uspostavljanje mini Šengena, tako klasifikovane i u klasteru dva, ako vidimo da su to teme - sloboda kretanja robe, sloboda kretanja radnika, prava osnivanja preduzeća, sloboda kretanja kapitala, pravo kompanija, intelektualna svojina, politika konkurentnosti, finansijska uloga, zaštita potrošača i u trećem klasteru - carinska unija, vidimo da je i ta metodologija potpuno usklađena i sa spoljnom politikom i Vlade Republike Srbije, koji je premijerka u ekspozeu predstavljala ovde, ali onog što na spoljnopolitičkom planu radi predsednik Republike Srbije, u smislu inicijativa, i naš ministar Selaković, koji prati tu politiku.

Iz tog razloga želim da ovde podsetim javnost u Republici Srbiji i sve nas na jednu dobru komparaciju koju možemo u ovom momentu da napravimo, a to je komparacija sa Višegradskom grupom. Naime, za sve one koji nisu možda dovoljno pratili dinamiku kako je Višegradska grupa u čijem su u sastavu četiri važne zemlje EU, koji i dan danas u EU nastupaju zajednički u jednom blokovskom sistemu koji podrazumeva da se u EU oni pozicioniraju mnogo jače nego što bi pojedinačno to članice uradile, bez obzira na izuzetno veliku snagu i uticaj Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke, oni zajedno i te kako važan posao danas čine u EU. Poruka i način kako su se oni integrisali u EU je mnogo važnija.

Još 1991. godine su formirali Višegradsku grupu i 13 godina je taj proces trajao, od 2004. do 1. maja. Sve zemlje Višegradske grupe imaju grad Višegrad, a i mi u regioni, Republici Srpskoj, BiH imamo Višegrad, pa je ta inicijativa negde nama najbliža. Takođe, zemlje Višegradske grupe podržavaju integracioni proces zapadnog Balkana i daju dobru stimulaciju, a pre svega smatram da daju izuzetno dobru poruku u tom smislu.

Upravo u tom kontekstu inicijative koja dolazi u pravcu formiranja mini Šengena idu u pravcu i pregovaranja po novoj metodologiji, vezano za klastere dva i tri, ali prvenstveno šalju poruku zemljama koje jesu na evropskom putu, a koje praktično, bez obzira na status pregovora u kojem se danas nalaze, imaju isti problem kao i Srbija.

Taj problem ne želim puno da ističem u ovom momentu, ali u svakom slučaju jeste odluka, namera EU kojom dinamikom će primiti kompletan ovaj prostor, i to je neupitno da zemlje koje su danas u statusu u kojem jesu u integracionim procesima u budućem vremenskom periodu sigurno biti primljene zajedno zbog inicijative koje idu u ovom pravcu formiranja mini Šengena izuzetno važna. Zajednički ekonomsko-integracioni procesi Bosna i Hercegovine koja se kolega, a nema potrebe da se koleba u ovom slučaju, Crne Gore koja smatra da je nešto naprednija u ovom smislu, kao da je ovo jednosmerna ulica. Integracioni proces sa EU je dvosmerna ulica i ono što je mnogo važno u svemu ovome jeste da zajednički u svemu tome nastupamo. Severna Makedonija je to shvatila, Albanija je shvatila, a Srbija i Aleksandar Vučić su lideri u tom procesu.

To je ideja gospodina Aleksandra Vučića, ne zato da ja hvalim svoga predsednika, već je to neupitno da je to tako. On strateški gura na svakom mogućem mestu u kontaktima koje ima sa predstavnicima EU, gura ideju koja je dobra i za Republiku Srbiju, a i dobra za sve narode koji žive u ovom regionu.

Iz tog razloga, mi jesmo za integracione procese, ali primarno jesmo za ekonomsku saradnju u regionu i to je prva stepenica, najvažnija, da se pripremimo i za veliku tržišnu i ekonomsku i političku utakmicu kada sutra uđemo uzdignutog čela, sa čistim obrazom u EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, kao što je kolega Adam Šukalo rekao – mi danas prvi put u istoriji u parlamentu diskutujemo o predlogu zaključka povodom Izveštaja Evropske komisije, što je još jedan iskorak i dokaz privrženosti našem putu ka EU.

Hoću da kažem da na ovom putu nikada nismo ni posustajali, posebno od perioda ratifikacije Sporazuma o pridruživanju 2013. godine i kasnije od otvaranja prvih poglavlja pa do sada, gde je prošlo šest godina. Cilj Vlade i Srbije jeste da primere dobre prakse koje vidimo u EU iskoristimo i implementiramo u našoj državi kako bismo obezbedili dobar i kvalitetan život našim građanima.

Hoću da kažem da radimo zajedno sa našim evropskim partnerima na tome i samo ovaj izveštaj, koji smo mogli da pročitamo, govori o tome da mi u ovom periodu nigde nismo nazadovali i da sam izveštaj konstatuje da smo imali u određenim poglavljima određeni napredak, negde smo imali značajan napredak kada je u pitanju taj proces evrointegracija.

Ako pogledamo javno mnjenje i istraživanja koja su rađena, i tu je još jedan dokaz privrženosti Vlade Republike Srbije jer ima adekvatnu i transparentnu komunikaciju sa građanima kada je u pitanju ovaj proces, da nadprosečna većina podržava put Srbije ka EU, tako da sam siguran, kada bismo i danas imali referendum, da građani izađu i glasaju po pitanju pristupanja EU, da bi većina građana apsolutno podržala ovaj proces. Još jedan dokaz koliko smo privrženi jeste i to da smo jedina zemlja od kandidata koja ima zasebno ministarstvo koje se bavi procesom evrointegracija. U drugim državama je to segment Ministarstva spoljnih poslova ili su to posebna lica unutar Vlade. Ne, mi imamo zasebno ministarstvo koje u koordinaciji sa ostalim ministarstvima u Vladi radi zajednički kao tim na ovom procesu.

Naravno, čuli smo, ne samo sada, već i u prethodnim izveštajima, da smo ostvarili najveći napredak i najveće rezultate, što je i ovim izveštajem potvrđeno, a hoću da kažem da je to potvrđeno u izjavama komesara, pa smo imali prilike da čujemo komesara za proširenje Olivera Varhejia koji je rekao da u vreme pandemije, kaže, citiram: Srbija se bolje bori nego ostatak regiona, kada je u pitanju ekonomija“. Takođe, poruku koju smo od njega dobili jeste da i budućnost celog regiona zapadnog Balkana jeste u EU, što zapravo govori i o posvećenosti evropskih partnera da čitav region postane deo EU.

Podsetiću vas samo i zbog građana, zahvaljujući teškim reformama koje su započete 2014. godine kada je premijer bio Aleksandar Vučić, da smo mi uspeli da zahvaljujući tome i doslednosti ostvarimo ovakve značajne ekonomske rezultate, tako da smo se izborili i sa finansijama, izvršili smo njihovu konsolidaciju. Danas su finansije stabilne. Rešili smo problem velikog broja problematičnih preduzeća kojih, podsetiću vas, je bilo preko 600 kada je SNS preuzela vlast, a sada je taj broj problematičnih preduzeća, čiji se status rešava, dvocifren i bliži se jednocifrenom broju. Reći ću da su sve ovo nasleđeni problemi koje smo preuzeli.

Kada pogledamo makroekonomske pokazatelje, 2019. godinu smo završili sa realnim rastom BDP od 4,2% i siguran sam da nije bilo ove pandemije da bi taj rast ove godine bio i te kako nadmašen. Zahvaljujući pravovremenim merama koje je Vlada Republike Srbije preduzela zajedno i sa Narodnom bankom i sa drugim institucija, omogućile su da se uspešno izborimo i očuvamo zdravlje naših građana, a da potom i kroz primenu drugih mera obezbedimo da uticaj pandemije, odnosno taj negativni segment bude što manji na našu privredu.

Brojne mere, koje su preduzete od isplate minimalnih zarada u svim sektorima koji su pogođeni, a poslednje je bilo u sektoru turizma i ugostiteljstva, preko moratorijuma kada je u pitanju isplata kredita, pa do isplate onih čuvenih 100 evra svim punoletnim građanima koji su iskazali tu želju, su obezbedile, a i to što nismo odustali od kapitalnih investicija i što su one rađene i u vreme pandemije, upravo će rezultovati time što ćemo kao država imati najmanji pad BDP koji će, po nekim procenama, iznositi između nula i jedan procenat.

Inflacija je održana stabilna i niska, devizni kurs je održan stabilnim, zahvaljujući naporima Narodne banke Srbije, što je isto jedan od značajnih preduslova kada govorimo o privlačenju stranih direktnih investicija, po čemu smo šampioni, tako da smo u 2019. godini imali oko 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija. Ali, nisu u pitanju samo investicije, kao što se to ranije radilo, prodaja imovine i puštanje tog novca u potrošnju, već zapravo investicije koje će obezbediti dalji rast naše ekonomije.

Da smo i ove godine uspešni, govori podatak da ćemo godinu završiti sa 2,8 milijardi evra neto investicija u Srbiji, po čemu smo opet šampioni u našem regionu.

Uradili smo dosta na unapređenju finansijskog tržišta, rešavanju problematičnih kredita, održavanju visokog nivoa likvidnosti finansijskih institucija i vodilo se računa i izašlo u susret i građanima i privredi kada su u pitanju problemi koje smo dobili u vreme pandemije.

Takođe, radilo se i u segmentu reforme zarada, tako da smo imali prilike i u prethodnom periodu i sada da izglasamo smanjivanje poreskog opterećenja kada su u pitanju poslodavci, povećali smo neoporezivi deo plata, tako da smo stvorili uslove za dalji razvoj naše privrede i tome da i dalje budemo ekonomski šampioni.

Da smo na evropskom putu kada je u pitanju ekonomija, to su i kolege rekle, govori i statistika da 65% robe razmene vršimo sa evropskim partnerima, da oko 70% investicija dolazi iz EU i da, kada su u pitanju pojedinačne donacije i grantovi, da smo opet u vrhu, odnosno da je EU na prvom mestu po tome.

Kada je u pitanju pandemija, imali smo veliku podršku i pomoć EU i u toj borbi i drago mi je da smo deo grupacije zemalja koja se zalaže i koja će zajedničkim naporima obezbediti efikasniju i efektivniju nabavku medikamenata u ovoj borbi, tako da smo i na Konferenciji EU u maju 2020. godine donirali dva miliona evra, kako bi pomogli u razvoju i obezbeđivanju jednakih pristupa vakcinama, testovima i lekovima namenjenih za borbu protiv korone, a podsetiću vas i da smo kada je Italiji bilo najteže poslali jedan avion pomoći, koliko smo mogli da izdvojimo u tom trenutku. Nikada se nismo libili da pomognemo onima kojima je pomoć trebala.

Kao što vidite, u javnosti imamo ogromnu podršku kada je u pitanju pristup EU i taj put ka kome idemo, ali, naravno, postoji ona manjina koja kritikuje. Ali, više je to kritika radi kritike i bez nekih argumenata kako bi oni to uradili bolje nego što mi radimo.

Ono što bih napomenuo jeste da je Vlada Republike Srbije i u prethodnom periodu, a i u ovom periodu od kada je novoformirana uradila dosta u daljem procesu integracije, pa tako imamo pet poglavlja koja su spremna za otvaranje po staroj metodologiji i još dva poglavlja, to su vam Poglavlje 10 i 28 na kojima se intenzivno radilo na ispunjavanju tih kriterijuma, odnosno merila da poglavlja mogu da budu otvorena.

Ono što je važno da kažem i pričao sam o tome da je u 2020. godini promenjena metodologija razgovora sa zemljama kandidatima, tako da u ovoj godini je i Albanija i Severna Makedonija su te koje će ući u te pregovore i mi apsolutno podržavamo i njihove razgovore i uključivanje celokupnog regiona kada je u pitanju evrointegracija. Mi smo, naravno, dobili priliku da izaberemo da li ćemo pregovore nastaviti po staroj ili po novoj metodologiji i odlučili smo se da to bude nova metodologija.

Tako da, čisto jedan podsetnik da ćemo u narednom periodu, zapravo nećemo govoriti o otvaranju pojedinačnih poglavlja, već o klasterima poglavlja kojih ima šest, koji u sebi sadrže srodna poglavlja, po tematici. Imamo osim tih šest klastera još dva izdvojena poglavlja, to su one institucije i ostala pitanja o kojima će se dalje pričati. Ova nova metodologija nas samo ohrabruje da budemo još efikasniji i efektivniji u daljem radu i da nastojimo sa reformama, pre svega u cilju boljeg života naših građana.

Ono što hoću isto da kažem da je u narednom periodu važno da zajedno sa Evropskom komisijom radimo i na utvrđivanju dinamike i modaliteta razgovora kada je upitanju ova nova metodologija koja nije samo novina za nas, već je i novina za EU, a izjave koje smo dobili i od komesara Varhelja i drugih članova delegacije zapravo samo govore u prilog tome da oni imaju ogromno poverenje i daju veliku podršku Republici Srbiji u daljim koracima ka pristupanju EU.

Tako je, na primer, komesar Varhelj na sednici Odbora za spoljno-trgovinska pitanja Evropskog parlamenta istakao da je Srbija najvažniji trgovinski partner u regionu i da sa jasnom evropskom perspektivom ima jedinstvenu odgovornost za napredak celog regiona na putu EU.

Sada tu želim da spomenem inicijativu predsednika Vučića o formiranju „mini šengena“, kome su pristupili Albanija i Severna Makedonija, a nadam se da će pristupiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, jer upravo ta međusobna saradnja i povezivanje su neki od važnih principa na kojima EU se zasniva, a upravo ta inicijativa koja je potekla od nas govori ideju da želimo da čitav Region bude deo evropske porodice.

Takođe je i komesar Varhelj rekao da postoji puno poverenje u Vladu Republike Srbije koju predvodi Ana Brnabić, da će preduzeti sve korake da se reforme sprovedu koje su potrebne kako bi se ubrzao put Srbije ka EU. Ono što smo mi mogli da vidimo u periodu od kada je ta Vlada formirana, da su i te kako intenzivirani koraci kada je u pitanju ta reforma i da će još puno toga biti urađeno u narednom periodu, a ovo mišljenje i stav ne delim samo ja, delite i vi, kolege narodni poslanici, ali i građani Republike Srbije koji su 21. juna na izborima, ogromnom većinom, podržali listu „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ zato što su videli rezultate i videli su da smo odlučni u daljem sprovođenju tih reformi.

Na kraju želim samo da kažem da će Republika Srbija nastaviti da radi i na ojačavanju svojih institucija, zakonodavstva, vladavini prava i raditi dalje na sprovođenju potrebnih reformi, ali i kroz sprovođenje plana „Srbija 2025“ na daljem ekonomskom jačanju i održavanju pozicije ekonomskog šampiona, kako bi se stvorili uslovi za još bolji život naših građana, nove investicije, nova radna mesta, bolji životni standard i naravno, na kraju, ulazak u porodicu EU.

Zbog toga u Danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama poslanicima sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaćemo Predlog zaključaka po pitanju Izveštaja Evropske komisije. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege, uvaženi građani Republike Srbije, počeću malo drugačije nego prethodne kolege.

Naime, na današnji dan pre 27 godina Srbija je, nažalost, postavila jedan svetski rekord. Ona je postavila svetski rekord u inflaciji koji je tog dana iznosio 19.810,2% i tog dana je štampana, puštena je u opticaj i novčanica od 500 milijardi dinara, ako se neko seća i tih silnih nula i broja i boje, ali na novčanici je bio čika Jova Zmaj.

Zašto to krećem na ovaj način? Zato što je to tačka od koje treba najviše da bežimo kada razmišljamo kao narod i kao država, ali iz istorije, istorija je uvek majka i dobra učiteljica, treba to dobro da naučimo da nam se ne bi više nikad ponovilo da ostavimo iza sebe i da nove generacije nemaju uopšte priliku da se nađu u tako nečemu.

Suverenitet jedne države, to bolje znaju ljudi koji su učili međunarodno pravo na našim fakultetima, suverenitet jedne zemlje se najviše potvrđuje upravo kada postajete član međunarodnih organizacija, što jačih međunarodnih organizacija ili međunarodnih saveza, onda je vaš suverenitet kao države sve jači i jači.

Znači, to što neko misli da ćemo se mi ulaskom u EU, deo naših poslova suverenih kao države prebaciti na, ne na EU, nego na zajedničke poslove, jer često zaboravljamo da mi kada uđemo u EU, da ćemo mi odlučivati. Mi ćemo biti neko ko će u celom tom procesu odlučivati, a odluke se donose konsenzusom. Znači, bez naše volje neka odluka neće moći da bude doneta.

Danas ne odlučujemo ništa i tvrdim svima da smo mi danas slabiji nego što ćemo biti kada uđemo u EU, ne samo ekonomski, u svakom pogledu, ekonomski sigurno, ali u svakom pogledu ćemo biti snažniji, jači, uticajniji na međunarodnom planu, nego što smo sada, iako sada popravljamo situaciju iz godine sve više i više, iz godine u godinu sve više i više. Zato mi juče nisu prijali ni neki govori poslanika koji su govorili opet nešto o devedesetima, šta je bilo. Aman, ljudi, ostavite to iza.

Gledajmo šta ćemo da radimo i kako ćemo da idemo napred i kako ćemo naše građane da ubedimo da ćemo biti deo EU ubrzo i da se zato isplati da ostanu ovde da ne idu tamo, jer ne idu u Bangladeš da žive kada napuštaju Srbiju, ne idu u Džibuti, da ne pomenem neke naše bratske države, nazovi strateške partnere, nego idu upravo u države članice EU da žive. Nažalost 99% njih idu, a trebalo bi da ih ubedimo da ostanu ovde i da učinimo sve da što pre imamo državu tako organizovanu da bi se isto živelo ovde kao i u jednoj Austriji, Češkoj, hajde možda je Švedska još uvek daleka da kažemo, ali na takav način i na taj način da živimo.

Jednostavno sam se iznenadio kada sam čuo da se kritikuje predsednik Makron, koji je pre 30 godina bio mlad dečko, koji je veliki prijatelj Srbiji, koji se bori sa korona virusom, bolestan je, i kome je među prvima podršku za ozdravljenje poslao predsednik Vučić i poželeo što pre da ozdravi kako bismo sarađivali i dalje na ovom teškom putu Srbije koja jeste imala nešto drugačiji put nego druge članice, ali u to vreme pre 30 godina, 20 i nešto godina, neke države poput Slovačke, Češke, Poljske, Mađarske koje su bile siromašnije osamdesetih, sedamdesetih od Srbije, od Jugoslavije, daleko siromašnije, su bile kandidati za ulazak u Evropsku uniju i one su danas punopravne članice Evropske unije i daleko su, svi mi to znamo već, u svakom pogledu ekonomski, kada pogledamo BDP po glavi stanovnika sada prešli nas.

To su posledice svega što nam se dešavalo ranije. Iz tih posledica moramo da izvučemo pouku i da krenemo dalje. Pričale su neke kolege, neću da ponavljam, dovoljno je samo reći 70% investicija u Srbiji, znači u privredi, u tome što je za nas najvažnije 70% tih investicija su iz Evropske unije i sve ostalo. Nadam se, ministre, da će Vlada do kraja ovog što već devet meseci traje, ovoga, eto i to smo doživeli posle svega što smo doživeli, svih ratova, sankcija, sudbina, doživeli smo i jednu pandemiju, ovako kao generacija, kao sada narod, ali ja se nadam da će upravo zbog istine, jer često čujem od kolega poslanika iz Evrope ili njihovih ambasadora pitanje – ko vam je više pomogao? Mislim da nije bitno, na svakoj pomoći se treba zahvaliti, ko god da nam je uputio pomoć, ali mislim da smo dužni prema građanima Srbije da objavimo jednog dana kada se sve ova čitava ova borba protiv kovida objavi ko nam je zaista i koliko pomogao, u cifri. Mislim da je to lako već i lako izračunati, ali ja mislim da je dužna Vlada Republike Srbije da to svima kaže da bi se znalo, da se ne bi više manipulisalo sa tim podacima, jer i naš izvoz je skoro 70% na tržište EU. Zašto? Pa mi smo tu. Kako su stvarali Karađorđevići i Obrenovići Srbiju? Pa svi znaju. Tako što smo mi tada iz ovih krajeva trgovali sa kim? Pa sa Bečom i Peštrom. Tako se stvarao neki osnov za oslobađanje od Turske carevine i stvaranje savremene srpske države.

To i dan danas funkcioniše, to je i dan danas tako, 70% izvoza i 20% zemlje regiona. To je 90%. Samo 10% su ostali što se tiče izvoza naše robe. Ti ostali su SAD, Rusija, Kina, Turska, Norveška koja nije član Evropske unije, Severna Afrika, Izrael. To su ostali, ali oni su svi u 10%. Znači, mi smo vezani za taj prostor i jednostavno tako moramo da nastavimo da se ponašamo.

Snaga Evropske unije se sastoji u jakom tržištu. Tih 500 i nešto miliona ljudi, to tržište, je evo kao što vidite, skoro tri puta manje od kineskog, ali je sedam puta jače u smislu kupovne moći, duplo jače od američkog tržišta u smislu kupovne moći, po meni dokaz da će to tržište ostati, nekada je to i počelo kao evropska ekonomska zajednica, i da će opstati je upravo Bregzit. Oni koji dobro znaju kako je funkcionisala EU i kakav je položaj bio Velike Britanije u EU oni znaju da Velika Britanija nikada nije ni bila član EU na način na koje su bile Francuska ili Nemačka. Nikada nisu bili u evrozoni, niti im je palo na pamet da napuštaju funtu. Nikada nisu ušli u vizni režim. Uvek su imali svoj vizni. Mi kada putujemo, ako imamo neku parlamentarnu saradnju sa parlamentom u Londonu moramo da vadimo vizu. Nije ista situacija kao sa Austrijom, Češko, Nemačkom, Španijom itd. Pre Bregzita je isto tako bilo, ali i sa danom današnjim oni nisu završili to svoje razdvajanje od EU. Zašto? Zbog tržišta, jer ako napuste potpuno to znači da su konkurencija. Ako su konkurencija, kompanije sa tržišta Velike Britanije će, one koje rade na tržištu EU, napuštati, preći u Holandiju ili Nemačku, Srbiju ako je član, i Engleska će slabiti ekonomski i oni to znaju. Zato se bore da zadrže sve ono što su imali u EU po pitanju tržišta i privrede da ne izgube iako su se odlučili da napuste EU.

Podrška među članicama koje su postale posle 2000. godine, pomenuta Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, među građanima je preko 80%. u Poljskoj prelazi 90%. Jedna od stvari, a to je ako znamo da se ponašamo u ovom periodu narednom, koju je Poljska najbolje uradila, to su upravo Englezi govorili, oni su uplaćivali u budžet zajednički 80 milijardi evra za jednu budžetsku od sedam godina, a Poljaci su povlačili 80 milijardi evra. Znači, Poljska je znala da se u svemu tome postavi i zato one priče o krugovima po meni su potpuno nerealne jer bi morale da pristanu sadašnje države članice, podsećam odlučuje se konsenzusom na to, što bi one na to pristale kada im je ovako dobro. Zato mi ne treba o tim stvarima da razmišljamo.

Treba da razmišljamo o nama. Fondovi EU za lokalnu samoupravu, primećujem kod mlađih kolega takođe da su veoma zainteresovani za lokalne samouprave, što je bitno, ali reći ću vam jedan primer – Bratislava nema pola miliona stanovnika, Beograd je četiri puta veći otprilike od Bratislave. Bratislava ima budžet 800 miliona evra, a Beograd ima milijardu evra, a ponavljam, četiri puta je veći. Pored toga, Bratislava povlači iz fondova EU još 70% svog budžeta, što je preko 500 miliona evra i izađe za godinu dana na milijardu i 300 miliona evra, što je veći budžet od Beograda, ponavljam da je četiri puta manji grad. To su sve stvari zbog kojih moramo da se borimo što pre da uđemo u EU.

Ekologija. Srbija prečišćava samo 10% otpadnih voda. Aerozagađenje je možda najveće u Evropi. Recikliramo manje od 5% komunalnog otpada. Mi imamo smetlišta, ljudi, mi nemamo deponije. Imamo livadu na koju istresemo smeće. Nemamo sanitarne deponije. To su ti evropski standardi. To je ono što građani od nas očekuju i ono što žele. O divljim deponijama da ne govorim. O divljim deponija da ne govorim, koliko vidim, kojih na svakom koraku ima. One su naša bruka. Moramo našu bruku da rešavamo.

Nije narodni poslanik onaj koji krije bruku, dobar je narodni poslanik koji se suočava sa tim. Ja namerno zato ovako govorim, jer to su naši problemi koje moramo da rešimo. A zašto? Zato što neki drže govore opasne. Opasne govore u smislu gde predstavljaju EU i nas na način da je između nas samo jedna taraba sa kapijom i da neko namerno drži čvrsto kapiju da mi ne možemo da prođemo kroz nju. Nije. To je klub koji postoji decenijama i ima svoja pravila.

Ako želimo da budemo deo tog kluba, a dobro bi bilo da budemo, mi moramo da dostignemo te standarde i moramo da ispunimo uslove da bismo bili deo tog kluba. Tačno je, delom nas je usporila korona, delom nas je usporio ovaj Bregzit, delom njihova neorganizovanost šta će, kako će, itd, imaju i oni svoje probleme, ali jednim velikim delom moramo i mi da promenimo ponašanje.

Kažu, da je problem pravosuđe. Ja sam iz sudijske kuće. Mene je sudijski hleb prehranio. Sestra mi je zamenik tužioca osnovnog, jel tako se sad kaže, ima osnovni i viši, u Smederevu.

Mi kao političari zaista, da li je moj takav utisak, više ništa ne odlučujemo po pitanju kadriranja u pravosuđu, ništa. A kada slušamo ovog sudiju Majića, ja mislim da je to jedini problem Srbije, a nije. Oni odlučuju, oni sve dostavljaju, sada ću vam reći ličan primer.

Moja sestra je bila kandidat za zamenika tužioca u Višem sudu u Smederevu, nije prošla, prošao je drugi. Vi me znate, da je političar i da je politika u pitanju, a doduše ne preziva se kao ja, sada će me Ivica zavoleti, preziva se Milošević, ali niti sam ja nešto pokušao posebno, ali kažem vam, jednostavno da političari odlučuju to ne bi bilo tako. Svi znamo da ne odlučuju i da mi ovde ne odlučujemo.

Problem je u efikasnosti sudova i to je činjenica i taj gospodin Majić ako priča nešto on bi trebao da priča zašto su sudovi neefikasni. Jel to zato što piše blogove, pa nema vremena da sudi ili na taj način se ponaša? Ili zato što su sudovi postali od kada oni odlučuju, ja primećujem da je nepotizam po meni prisutan, tu su tate, mame, sinovi, jedan u apelacionim, jedan u osnovnom, neko u advokatsku kancelariju, neko tužioc. Po meni se čini da su to problemi pravosuđa, a ne upliv politike.

Mi kažemo podela vlasti, anglosaksonci kažu odvojene grane vlasti. Sudska vlast je odvojena i od zakonodavne i od izvršne. Ako imamo problem u evropskim integracijama, onda je sudska vlast kriva zbog pravne države, onda je za to kriva sudska vlast, jer svi hvale zakonodavni okvir koji daje Skupština, svi daju taj. Onda kroz taj zakonodavni okvir, ako nije dobro ja mislim da mi iz zakonodavne vlasti, kroz sudski okvir, mislim da iz zakonodavne vlasti, izvršna vlast sa tim nema ništa, ali mi iz zakonodavne vlasti imamo. Mi moramo da reagujemo. Mi ne smemo da dopustimo da građani Srbije čekaju na ulaz u EU zbog nesposobnih sudova.

Znači, za naredni period ubeđen sam da će ova Vlada Republike Srbije završiti po ovoj novoj metodologiji posao i da ćemo i na osnovu tih klastera i poglavlja, već sledeće godine još mnogo pozitivnije govoriti i da će Srbija biti veoma blizu ulaska u EU, možda već posle ili u toku narednog izbornog procesa u EU. Ali, to je bitno, to je strateški cilj i najbitnija stvar koja Srbija može da očekuje i za koju Srbija treba da bori u narednom periodu. Kada budemo deo EU, bićemo najsnažniji sigurno na Balkanu i bićemo sigurno daleko više uvaženi u svetu, a i naši građani će bolje živeti. Hvala.