Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 138 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 196 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na dnevni red, na osnovu člana 287. Poslovnika, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa ovim članom?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije i Ministarstvu policije u vezi otvaranja novih graničnih prelaza.

Želim da kažem da kraj iz kog dolazim je Sandžak i da se deo sandžačkih opština nalazi u našoj zemlji, a deo sandžačkih opština se nalazi u Crnog Gori i da svakodnevni život građanki i građana na tom prostoru, usled granice koja prolazi, je po prilično komplikovan, jer granica prolazi kroz dvorišta, kroz imanja, kroz kuće i ljudi, rođaci, najbliža rodbina iz susednih sela ne mogu da komuniciraju. Pogotovo je to prisutno i uočljivo i vidljivo na Pešterskoj visoravni i zato je moje pitanje upućeno Vladi Republike Srbije i Ministarstvu policije - kada će doći do otvaranja graničnog prelaza u selu Đerekare, opština Tutin, prema Bihoru i prema Petnici.

Znači, da bi farmer, da bi naš proizvođač na selu svoje proizvode iz sjeničkog kraja, iz zlatarskog kraja plasirao u sever Crne Gore, da bi plasirao ka moru sada mora da putuje tri, četiri ili pet sati, ali kada bi se uspostavio taj granični prelaz put se znatno smanjio i onda bi za 15, 20 minuta proizvodi - sjenički sir, zlatarski sir, sjenička pršuta mogli da se plasiraju u Beranama, u Petnici, na severu Crne Gore za 15, 20 minuta.

Takođe, sličan problem imaju i građanke i građani prijepoljskih sela, pogotovo hoću da kažem komaranska sela, jer tu ljudi ne mogu da uđu u selo Jabuka kod Prijepolja, ne mogu da uđu u svoj šumski posed zato što se on nalazi sa druge strane granice. Apelujem na našu graničnu policiju da revnosno, kao i do sada, štiti našu granicu, ali da zaista imaju obzira prema ovim građanima jer se dešavalo da ljudi idu da obiđu svoje stado ili svoju livadu ili svoj šumski posed i da završe u policijskoj upravi susedne države.

Želim da istaknem da je angažmanom naših narodnih poslanika u prethodnom sazivu otvoren granični prelaz kod Preševa prema Severnoj Makedoniji, prema Kumanovu i zaista smo dobili dosta pohvala od strane poslovne zajednice ljudi i u Severnoj Makedoniji i u Republici Srbiji da je taj granični prelaz dosta pomogao da imamo brži protok ljudi i roba. Hoću da istaknem da je Makedonija važno tržište za naše kompanije, važno tržište za našu poslovnu zajednicu i za poslovne ljude, jer su naše kompanije tu tradicionalno prisutne kada je u pitanju sektor usluga i kada je u pitanju proizvodnja, ali isto tako i kada je u pitanju turizam. a kada njihovi ljudi, stanovnici, građani dolazi da obiđu našu zemlju.

Ono što je takođe važno kada je u pitanju istočna Srbija jeste trajno otvaranje graničnog prelaza Kadibogaz kod Knjaževca i o tome je kolega Milija Miletiće govorio i smatramo da bi se sa tim graničnim prelazom, stalnim otvaranjem tog graničnog prelaze dosta se pomoglo građankama i građanima koji u tom delu naše zemlje žive, a posebno bi se pospešio turizam, jer bi onda ljudi umesto što putuju sada 150 i 200 kilometara za 30-40 kilometara mogli da posete istočnu Srbiju, mogli da posete opštine, pogotovo opštinu Svrljig.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, konstatacije i pitanje koje ću postaviti je upućeno vama, a vi, naravno, ukoliko ste u mogućnosti možete i odmah odgovoriti na postavljeno pitanje.

Naime, poslanička grupa SPS je više puta govorila zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz JS da ovaj parlament ima ogromno poverenje i ogromnu podršku građana Srbije. Na jednoj od prethodnih sednica sam rekao da ovaj parlament i ovaj saziv ima istorijsku šansu i da svako od nas ovu godinu treba da, kao poslanik, posveti našoj, zajedničkoj državi.

Mislim da smo kao parlament dosta uradili u prethodnom vremenskom periodu. Mislim da smo uspeli da implementiramo najveći deo onoga što je bio sadržaj izveštaj Evropske komisije, a tiče se rada Narodne skupštine Republike Srbije. Poslednje što smo učinili jeste da smo usvojili Etički kodeks, što je nekada bilo nezamislivo, nemoguće je bilo postići konsenzus, jer nekim, političkim opcijama nije odgovaralo da se usvoji Etički kodeks u Narodnoj skupštini.

Moje prvi pitanje – da li smatrate da nakon Etičkog kodeksa treba krenuti u inicijativu izrade novog Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer Poslovnik koji je aktuelan je usvojen 2011. godine i vi to jako dobro znate? Usvojen je tada kao prelazno rešenje. Poslušani su saveti stručne javnosti i Evropskog parlamenta, odnosno EU, Ustavnog suda, ali to prelazno rešenje ima otvorena pitanja. Mi smo na ta otvorena pitanja ukazivali tokom prethodnog saziva, počev od toga da može, na koji način sprečiti da mandat poslanika ne bude predmet političke trgovine nakon izbora, jer to može dovesti do političke nestabilnosti, što nije dobro. Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka Srbije. Govorili smo, takođe, i o odgovornosti poslanika koji su na stalnom radu u Skupštini, prema radu u Skupštini i prema dolasku na posao. Neka krenemo od poslaničke grupe SPS – svako ko ne dođe na posao, a na stalnom radu je, i gospodin Marković iz JS se slaže, svako ko je na stalnom radu, a ne opravda svoje odsustvo i ne pojavi se na Skupštini, izvinite, mora imati materijalne konsekvence, jer moramo napraviti znak jednakosti sa građanima. Građani koji rade u privatnom sektoru ako ne dođu na posao, oni su sigurno materijalno kažnjeni.

Takođe, govorili smo o tome, gospodine predsedniče, mi imamo nekoliko odbora koji su stub, imamo, naravno, tri ministarstva koji su stub, ali imamo tri nova ministarstva, ali u svakoj vladi imamo ministarstva koja su nekako stub, koja su okosnica. Dešavalo se i dešava se da imamo, recimo, ministarstvo, a da nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ministarstva su u obavezi da tromesečno podnose izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa je potpuno nezamislivo, recimo, da Ministarstvo omladine i sporta podnosi izveštaj, uz dužno poštovanje kolegama iz Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju, ali je nezamislivo da podnosi izveštaj predstavnicima Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju. Jedna od takvih inicijativa je došla i od kolega iz SPAS, mi smo je podržali, formiran je pododbor. Mislim da treba razmišljati u tom pravcu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana u javnosti ste govorili o izbornim uslovima. Ja ovo pitanje postavljam zarad javnosti, jer mislim da ste pogrešno protumačeni i mislim da je vrlo važno da odgovorite na ovo pitanje. Govorili ste o izbornim uslovima u kontekstu da smo prihvatili izborne uslove. Verujem, znam i ubeđen sam da ste govorili o izbornim uslovima, zapravo o agendi koja je rezultat međustranačkog dijaloga oko koje je postignuta saglasnost sa evropskim parlamentarcima. Dakle, 90% tih izbornih uslova je, preko 90% jeste realizovano.

Međutim, u javnosti se pojavila informacija da je reč o nekim novim izbornim uslovima i da ste vi, zapravo, prihvatili neke nove izborne uslove. Prosto zarad javnosti, smatram da je važno da to razjasnimo. Zahvaljujem.

Hvala.

Znate šta, vi ste postavili više pitanja, ali pošto je gospodin Martinović ovde kao predsednik Administrativnog odbora, naravno da tema novog Poslovnika i promena Poslovnika ili izrada novog jeste jedna od tema koju smo i spominjali na našem Kolegijumu, ali za to je potreban ozbiljan rad i potrebno je da postoji saglasnost između poslaničkih grupa i sigurno da će to biti jedna od tema u nekom narednom periodu.

Kada je reč o međustranačkom dijalogu itd, kao što znate, ja nisam učestvovao u prethodnom međustranačkom dijalogu koji je započet na osnovu razmene pisama Maje Gojković i Mekalistera. Sve ono što je tada dogovoreno mislim da je, barem po izveštajima koje sam pročitao, da je sigurno 90% onoga što je dogovoreno i ispunjeno. Niko nikada nije raspravljao, niti je otvoren bilo kakav dijalog novi da bismo neke uslove o kojima možemo da čitamo u novinama ili da čujemo, kao što je na primer čuveni izum za „ministarstvo za izbore“ ili ne znam ni ja šta još, o tome niko nije obavešten, niti je bilo kakav zvaničan dopis stigao u našu Narodnu skupštinu.

Prema tome, tu nema ništa novo oko međustranačkog dijaloga, tek treba da se razgovara i sa predstavnicima Evropskog parlamenta o modalitetima ko treba da učestvuje, koje teme, ali svakako ove teme koje su navedene ne spadaju uopšte u domen međustranačkog dijaloga. Uostalom, ne postoje izborni uslovi koji mogu da naprave od gubitnika pobednike i to je jasno.

Idemo dalje. Pošto ste meni postavljali pitanja, zato sam odgovorio, inače ne bih odgovarao.

Reč ima narodni poslanik Danijela Veljović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu energetike i rudarstva u ime građana grada Kragujevca. Naime, Kragujevac je u mraku, u većem delu grada ne radi ulična rasveta, ne govorim o slaboj rasveti, već o tome da u užem i širem centru grada nema uopšte uličnog svetla.

Problem traje više od mesec dana. Na pitanje građana postavljeno Elektrodistribuciji, ona odgovora da nije nadležna i upućuje problem na mesne zajednice a mesne zajednice na Elektrodistribuciju i tako u krug.

Ovo više nije pitanje estetike, već zaista bezbednosti, jer je veliki problem biti učesnik u saobraćaju u ulicama koje su potpuno u mraku. U jednoj od ulica u gradu varničile su i kapije zbog problema sa napajanjem i povezivanjem novoizgrađenih zgrada na javnu rasvetu.

Podsećam da sistem javne rasvete napaja se preko 712 merno-regulacionih mesta. Najveći deo nalazi se u trafostanicama koje su u nadležnosti Elektrodistribucije. Međutim, na tenderu posao održavanja javne rasvete dobila je firma iz Požarevca, sa kojom je ugovor istekao a novi tender nije završen. Pitanje je da li elektro-energetska inspekcija nadležna u ovakvim slučajevima i da li je pravno moguće da poslove koji se odnose na održavanje javne rasvete u gradu dobija firma koja se ne nalazi u gradu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od RIK, MUP i pitam da li su tačne tvrdnje samozvanog lidera opozicije, koga inače većina medija priznaje za takvog, Dragana Đilasa, tajkuna, od 13.01, koji je rekao: „Pre šest meseci su stotinama hiljada listića dopunjene kutije, lopatama su ubacivali“.

Oligarh Đilas znači šest meseci posle izbora tvrdi da je najmanje 200 hiljada listića ubačeno u glasačke kutije, a to za ovih šest meseci osim njega sada nije niko primetio. Pazite, nije primetio OEBS koji je dao pozitivan izveštaj, nije primetila CRTA, Đilasova CRTA koja je dala pozitivan izveštaj. Evo, Đilasov Raša Nedeljkov je izjavio: „Ovi izbori ispunjavaju minimalne demokratske standarde“. Čestitke zbog izbora su uputili i Tusk i Verhej i Sem Fabricio je rekao da bojkot nije bila dobra ideja.

Drugo, na izborima su učestvovale i opozicione stranke. Neke od njih su i Đilasovi sadašnji partneri PSG, ali i druge relevantne poput DJB, SRS, DSS i niko od njihovih kontrolora, a imali su ih na svim biračkim mestima, nije primetio stotine hiljada listića koji su lopatama ubačeni u kutije.

Dakle, to ne pominje ni jedan od 8.500 zapisnika, to ne pominje ni jedan od preko 85.000 članova biračkih odbora. Treće, što je sasvim nelogično, Đilasova stranka i još neke same svojom voljom nisu želele da učestvuju na tim izborima, kako kažu, da ne bi bili pokradeni.

Sa stanovišta Đilasove logike, s toga nije bilo potrebe za krađom, a onda je nelogična Đilasova tvrdnja o pokradenim izborima jer onda koga je navodno pokrala SNS? Samu sebe? Znači, to su čiste Đilasove halucinacije.

Drugo pitanje imam u vezi još jedne lažne tvrdnje hazjajina Đilasa koji je istog dana izjavio da Srbiju svakog dana napusti 50 hiljada građana. Da, dobro ste čuli, on to čovek tvrdi. Znači, Đilas tvrdi da Srbiju godišnje napusti 18 miliona građana. Srbija ima sedam miliona stanovnika, da je istina to što Đilas tvrdi, Srbija bi bila ispražnjena za pet meseci.

Znači, jednostavno, ovo su izjave koje imaju velike i štetne posledice, obmanjuje se javnost, a Đilas, sami znate, pre dva dana tvrdi i ovoj Skupštini, tj. preti ovoj Skupštini, preti i vlastima ove zemlje, preti Srbiji da će ukoliko ne budu ispunjeni njegovi suludi zahtevi da uklonimo Vučića sa izbora, da mu zabranimo da se kandiduje, da mu zabranimo da nosi liste SNS, da omogućimo Đilasu da dobije izbore na tacni ukoliko je moguće i bez izbora i da dobije nepostojeće „ministarstvo za izbore“, znači to sve izaziva ozbiljne posledice. Setimo se, Đilasova stranka ima rejting 1,6%. On sam ima rejting od 0,6%. Jednostavno i za kraj, zbog čega srbomrsci toliko govore neistinu?

Ljubomorni su zbog toga što lečimo Srbiju, što gradimo Srbiju, što vakcinišemo Srbiju, što uzdižemo Srbiju, što će sutra biti završen velelepni spomenik Stefanu Nemanji, na sve to su ljubomorni. Što reče Basara - oni luče hormon nesreće, zlobe i zavisti, a predsednik Vučić i SNS žele i to omogućujemo i svi mi ovde da Srbija, cela Srbija, pa i Đilasovci luče samo hormone sreće, oksitocin, endorfin, a da im onemogućimo da luče taj štetni kontraerdorfin. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Pošto je gospodin Bakarec malopre spomenuo pitanje nosioca lista, pošto sam ja učestvovao na prvom okruglom stolu vlasti i opozicije 1992. godine, od tada postoji institucija nosilaca izbornih lista. Prvi put da neko postavlja to pitanje. Zato sam malopre i rekao, kao što je to ministarstvo za izbore, kao što su ti neki paralelni uređivački timovi ili ne znam šta još, razdvajanje izbora.
Prošli put smo imali da je Tadić podneo ostavku godinu dana pre isteka roka da bi bili u isto vreme parlamentarni i predsednički izbori. To sve može da se govori nekome ko nije upućen u to šta se u prošlosti dešavalo. Ono što oni nisu primenjivali sada postavljaju kao neke uslove sadašnjoj vlasti.
Ovo govorim zato čekam da li će se još neko javiti, ali pošto se više niko ne javlja od predstavnika poslaničkih grupa, idemo dalje.
Znači, niste svi iskoristili to pravo. Ja vam se zahvaljujem.
Dostavljeni su vam zapisnici Šeste, Sedme, Osme i Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2020. godini i Zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Shodno tome, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godine, održane 8, 9. i 10. decembra 2020. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 210, za – 193, nije glasalo – 17.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2020. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Replike Srbije u 2020. godini, održane 15, 16. i 17. decembra.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 212, za – 196, uzdržan – jedan, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja u 2020. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, održane 22, 23. i 24. decembra.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 213, za – 197, uzdržan – jedan, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodne skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja u 2020. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, održane 27, 28. i 29. decembra.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 212, za – 198, uzdržan – jedan, nije glasalo – 13.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2020. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu održane 26. decembra.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 212, za – 200, nije glasalo – 12.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 230 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburg o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka; 2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore;
3. Predlog zakona o potvrđivanju izmene Međunarodne konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma;
7. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
8. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
9. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu;
10. Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu, sa Predlog zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije;
11. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Socijalistička partija Srbije.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 170. i 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburg o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka; - Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o prenosu ndležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore;
- Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Međunarodne konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.
2. zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
- Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
3. zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu;
- Izveštaju o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu, sa Predlog zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije;
- Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SPS.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 213, za – 200, nije glasalo – 13.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Pre nego što pređemo na prvi kompleks zajedničke rasprave, dozvolite mi samo da vam napomenem da ćemo raditi tri dana. Iz predloga dr Martinovića ste videli da postoje tri celovite rasprave koje će biti tako po danima.
Danas ćemo razgovarati o međunarodnim sporazumima, diskutovati o međunarodnim sporazumima, sutra o izboru sudija, a prekosutra o nezavisnim regulatornim telima i o promenama članova odbora narodne skupštine.
U četvrtak popodne će biti, pošto je to poslednji četvrtak u mesecu, biće vreme za pitanja koja će biti postavljena Vladi i Vlada na čelu sa premijerkom Anom Brnabić će biti od 16.00 do 19.00 sati ovde kod nas u Skupštini, a nakon toga će biti glasanje o svim tačkama dnevnog reda.
Prelazimo sada na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvani su da sednici prisustvuju: Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Maja Popović, ministar pravde, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Siniša Mali, ministar finansija, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Danijela Vazura, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Miloš Cvetanović, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Nebojša Milosavljević, vršilac dužnosti direktora Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, Predrag Jovanović, direktor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, SMATSA, Veljko Kovačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoran Lazić, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Nadica Pantović, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija, Marija Vučinić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Milanka Davidović, šef Odseka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Kao što znate, da ne podsećam, svi znate koliko je vreme koje je predviđeno za raspravu.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o prvih šest tačaka dnevnog reda.
Predstavnici predlagača, da li se neko od ministara javlja?
Reč ima potpredsednik Vlade, ministar Nedimović.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, danas se pred vama nalazi nekoliko predloga zakona ratifikacije različitih sporazuma iz različitih oblasti. Ja ću ukratko samo o nekim od ovih sporazuma, a kasnije će i kolega Vulin reći koju reč vezano za Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije.
Kako to obično biva u zemlji poljoprivrednika, krenuću od zakona koji se tiče direktno sektora na kojem se nalazimo, a tiče se sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran.
Neko će sad postaviti pitanje, odakle sada ova tema, ova priča? Ja ću vam sada samo reći u uvodnim napomenama. Pre 1990. godine robna razmena u prehrambenom sektoru poljoprivrede je bila više od milijardu dolara, stare SFRJ. Onda je došlo do svih promena, poremećaja, ratova i svega ostalog što je to pravilo, da bismo danas došli u situaciju da robna razmena u prehrambenom sektoru između Srbije i Islamske Republike Iran bude svega preko deset miliona dolara.
Zašto je to tako? Postoje različiti razlozi, ja ću navesti samo jedan od njih. Nepostojanje bilateralnih sporazuma za različite oblasti, pa između ostalog tako isto i za oblast biljnog karantina, kako bi se ta trgovinska razmena poboljšala.
Šta to konkretno znači, da prevedemo na jezik naših ljudi da mogu da razumeju? Iran kao zemlja od 80 miliona stanovnika ima svoje potrebe za poljoprivredu. U svim ovim uslovima u kojima se oni nalaze, moram samo reći da sektor hrane je izuzet iz sektora sankcija i da tu postoji prostor za trgovinu. Oni ljudi moraju da seju pšenicu, kukuruz i sve ono što im je neophodno za njihovu egzistenciju, moraju isto tako i drugi sadni materijal da koriste ne bi li podsticali svoje voćarstvo i povrtarstvo.
Hvala Bogu, tradicija je dala, nauka je dala, Srbija je dala da mi imamo takve prestižne institute, poput "NS seme", poput Instituta za ratarstvo i nekih drugih naučnih institucija i nekih drugih privrednih subjekata koji mogu da proizvedu dovoljnu količinu robe da je plasiraju na to tržište, ali da bi to moglo da se desi, mora da postoji odgovarajući pravni instrument.
Vrlo često ljudi ove ratifikacije ne doživljavaju kao nešto bitno, ali bez toga nema šanse da izvezete bilo šta tamo. Jednostavno ovim sporazumom, ovim Predlogom zakona u stvari nam se omogućava da se uspostave kontrolna tela koja će davati saglasnosti da jedna roba može ići sa jedne strane na drugu stranu i obrnuto.
Ovo nije došlo kao posledica teoretskih promišljanja pojedinaca, nego isključivo kao zahtev tržišta i to je ono što je najvažnije za svaki propis, da on bude rezultat koji može da proizvede neku ekonomsku posledicu pozitivnu.
Apsolutno sam siguran da na osnovu zahteva koji imamo od strane privrednih subjekata iz Irana, da će naše semenske kuće imati mnogo posla i hvala Bogu obezbediti jedno novo tržište, a nemojte da zaboravite da izvozimo u ovom trenutku u preko 80 zemalja u svetu ove naše semenske kuće. One su prepoznate kao takve.
Svaki put kada sam imao sastanak bez obzira da li je reč o ambasadoru Irana, da li je reč o nekim predstavnicima njihovog ministarstva poljoprivrede ili sad će nam biti gost njihov zamenik ministra poljoprivrede, gde ćemo u stvari valorizovati sve ovo što, ako Bog da, Skupština Srbije ratifikuje, nas očekujemo jedan dobar posao od sigurno nekoliko desetina miliona dolara.
Ta stvar, kako naši kažu – zrno, po zrno pogača, dinar, po dinar palača. Nekoliko ovakvih poslova i mi ne moramo da se sekiramo za budućnost ovog našeg sektora.
Hvala Bogu, očigledno da smo na prostoru srednjeg istoga, Bliskog istoka, pa i Dalekog istoka prepoznati kao jedan od bitnih segmenata u poljoprivredi, naročito kada se radi o razvoju nauke.
Kada govorim o ovim drugim predlozima zakona iz ovih drugih sektora, tu imamo pre svega Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog vojvodstva Luksemburg u razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Nema sumnje da će ovo koristiti za sve državne organe, kako bismo što lakše dolazili do informacija koje su neophodno, najčešće za otkrivanje različitih krivičnih dela.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Izmene Međunarodne konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, vi ste videli i ova godina koja je iza nas, godina korone u kojoj hvala Bogu, Srbija je svojim radom uspela da ima najmanji pad BDP u čitavoj Evropi, bez priče o robama i bez šifarnika ovih roba, vi to ne možete nikad da realizujete u punom kapacitetu. Ko ostane mimo ovoga, ko ne bude prihvatio tu zajedničku nomenklaturu i pravila koja tu postoje, može da igra neko vreme, ali što bi rekli – pevala je jedno leto i to je to. Posle toga više nema.
Zato je jako važno što je Ministarstvo finansija ovaj Predlog zakona uvrstilo u današnji dnevni red i mislim da od ovoga može imati samo korist ekonomija, a nas čekaju veliki zadaci i veliki ciljevi. To je rast BDP u 2021. godini od 6% i bez ovakvih stvari koje se tiču ekonomije i koje se tiču razmene teško da ih možemo ostvariti.
Zato bih vas molio da za ovih pet zakona o kojima sam nekoliko reči rekao, da u danu za glasanje podržite, a moj kolega Vulin će nešto više o ovom sledećem predlogu zakona.