Predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, danas govorimo o više međunarodnih sporazuma. Kolega Đorđe Milićević, predsednik poslaničke grupe SPS i naš ovlašćeni predstavnik po ovom pretresu govorio je o sporazumima koje je Vlada Republike Srbije zaključila sa Ruskom Federacijom, Luksemburgom, BiH i Crnom Gorom, kao i koleginica Snežana Paunović, te se stoga neću osvrtati na ove.

Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, zatim o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije i, na kraju, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Savet za carinsku saradnju, što je zapravo zvanični naziv Svetske carinske organizacije, osnovan je 1952. godine od strane 17 evropskih zemalja. Danas je to međunarodna organizacija koja u svom članstvu ima 179 država članica, od kojih je 80% zemalja u razvoju ili tranziciji. Ovih 179 država između sebe obavljaju 96% svetske trgovine.

Pod okriljem ove organizacije doneto je 12 međunarodnih konvencija i veliki broj preporuka čiji je cilj usaglašavanje carinskih procedura na međunarodnom nivou i samim tim i ubrzanje prometa roba između različitih država. Jugoslavija je postala članica Saveta za carinsku saradnju već 1960. godine, a 2006. godine Srbija je preuzela članstvo u ovoj organizaciji kao država sukcesor, tj. sledbenik državne zajednice SCG.

Srbija je aktivan član ove organizacije i potpisnica je brojnih međunarodnih konvencija koje se odnose na saradnju carinskih organa. Saradnja sa ovom organizacijom je od izuzetnog značaja zbog činjenice da se direktno učestvuje u stvaranju efikasnog carinskog okruženja. Zajednički cilj je usaglašavanje carinskih procedura, njihovo pojednostavljenje, istovremeno pojačana kontrola prometa robe preko granica i samim tim onemogućavanje prekograničnog prometa robe bez carinjenja.

Cilj predloženih izmena ove međunarodne konvencije jeste da se uspostavi efikasnija procedura kojom će biti olakšan postupak razmatranja nekog važnog carinskog pitanja i da se radi efikasnijeg donošenja odluka ograniči mogućnost stranama ugovornicima na prigovor najviše dva puta.

Dosadašnje iskustvo u ovom segmentu pokazalo je da u slučaju spornih stvari procedura podnošenja prigovora, mogućnost podnošenja više prigovora po istoj stvari, zatim odgovaranje druge strane na prigovore često je trajalo dugo, što je usporavalo i otežavalo proces donošenja konačnih odluka.

Dakle, rešenje predloženo izmenom Konvencije je u funkciji efikasnijeg rada svih članica Svetske carinske organizacije i svake njene članice ponaosob.

Carina Srbije kao članica Svetske carinske organizacije koristi dragocena iskustva i implementira međunarodne standarde u svoj rad, što je unapredilo i naš unutrašnji rad.

Treba pomenuti da je Srbija potpisnica i jednog posebnog regionalnog sporazuma SELEK, koji se odnosi na saradnju carinskih i policijskih organa u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala.

Sledeći sporazum o kojem ću govoriti je potvrđivanje Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije. Tradicija pošte u Srbiji je veoma duga, više od jednog i po veka. Danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima, a takođe je jedan od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog, ekonomskog i kulturnog razvoja države i društva.

Istorija pošte u Srbiji imala je dug put i pošta se prenosila na razne načine. Svetski poštanski savez osnovan je kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija 1874. godine sa sedištem u Bernu u Švajcarskoj. Tadašnja Kneževina Srbija, iako u to vreme još uvek nije bila suverena država, bila je jedna od 22 države potpisnice osnivačkog akta i već tada je imala višedecenijsko iskustvo u radu pošte. Danas Svetski poštanski savez ima 192 članice, od kojih je 29 industrijalizovanih i 163 države u razvoju. Cilj Svetskog poštanskog saveza od osnivanja do danas je unapređenje saradnje na multilateralnoj osnovi, uspešno funkcionisanje poštanskog saobraćaja i pružanje doprinosa u postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti.

Potvrđivanjem Drugog dodatnog protokola obezbeđuje se pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima po pristupačnim cenama, pod jednakim uslovima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji. Ovim će se unaprediti sigurnost i bezbednost pošiljki korisnika i zaposlenih i obezbediće se poštovanje svih međunarodnih normi zaštite životne sredine.

Na kraju, ukratko o Sporazumu o zaštiti bilja i biljnog karantina sa Iranom. Diplomatski odnosi naše zemlje i Irana datiraju od 1945. godine. Srbija izražava veliku zahvalnost Iranu na principijelnom stavu i podršci očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, uprkos brojnim pritiscima da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. države Kosovo.

Srbija i Iran imaju dobru saradnju u oblasti ekonomije, kulture i obrazovanja i teži se tome da se radi na produbljivanju odnosa ove dve zemlje i jačanju saradnje. Spoljnotrgovinska robna razmena ogleda se u izvozu kartona, kukuruza, duvana iz Srbije, uvozu nafte, ulja, aluminijuma i drugih potreba. Iako postoje izvesni koraci u saradnji u oblasti visokog obrazovanja, ima prostora za unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, jer su ove oblasti od velikog značaja, ako ne i ključne za napredak svake zemlje.

Predmet Sporazuma sa Iranom o kome danas govorimo i koji Narodna skupština treba da ratifikuje jeste zaštita bilja i biljnog karantina. Zaštita bilja, kao deo poljoprivredne proizvodnje, važan je segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. Ističe se značaj zdravstvenog stanja biljaka, a posebno su važni seme i sadni materijal koji služe za dalju reprodukciju i samim tim je mogućnost prenošenja štetnih organizama veća i sa opasnijim posledicama po biljnu proizvodnju.

Jedna od važnijih mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin koji postoji u svim zemljama sveta, koji podrazumeva izolovanje biljaka i sadnog materijala u određenom vremenskom periodu prilikom uvoza, odnosno izvoza. Biljni karantini se primenjuju i unutar samih država, jer se tako obezbeđuje zdravlje biljaka i biljni proizvodi. Razlog postojanja biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivredne proizvodnje zemlje, jer unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma štetnim organizmima može da prouzrokuje negativne posledice po ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Poznavanje regulative u vezi sa biljnim karantinom je od značaja jer propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljaka iz drugih zemalja.

Srbija ima veliki broj bilateralnih sporazuma iz ove oblasti jer se time štiti naš sadni materijal i biljna proizvodnja. Važno je napomenuti da smo mi značajan proizvođač i izvoznik sadnog materijala u oblasti voćarstva, tako da je važno da se i unutar naše zemlje primenjuje karantin, kako bismo izvozili zdrav i bezbedan sadni materijal.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati sve predložene predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Uvaženi predsedavajući, cenjena ministarko, kolege narodni poslanici, ratifikacijom međunarodnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma potvrdićemo da smo u potpunosti posvećeni jačanju sveukupnih odnosa i strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom, kao i da jedan od posebnih ciljeva tog partnerstva jeste i samo jačanje saradnje u oblasti bezbednosti građana obe države.

Ono što je izuzetno bitno jeste da će ovaj sporazum omogućiti bržu razmenu informacija, ali i razmenu iskustava i praksi u borbi protiv terorizma. Ono što smo kako ja, tako i brojne kolege poslanici u današnjoj, ali i u nekim ranijim diskusijama isticali jeste činjenica da već duži niz godina Ministarstvo unutrašnjih poslova uspešno prati sve bezbednosne izazove i pretnje kojima je izložena naša zemlja i uspeva da adekvatno odgovori na svaki vid ugrožavanja kako bezbednosti države, tako i sigurnosti naših građana i njihove imovine.

Posebno bih želeo da istaknem da je, slobodno mogu reći, maksimalno odgovorna politika koju su svi nadležni pojedinci i državni organi, počevši od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, premijerke, celokupnog sastava poslednje dve ili čak mislim i tri republičke vlade, sprovodili po pitanju rešavanja migrantskog pitanja dovelo do toga da kroz Srbiju prođe više od milion migranata od kojih su jedan deo bili pripadnici razbijenih terorističkih organizacija, a da se nijednog trenutka ne dovede u pitanje bezbednost naših građana, ujedno poštujući osnovna ljudska prava migranata.

Kada govorimo o samom sporazumu, mislim da nije naodmet da još jednom zbog samih građana ponovimo da se suština mera predviđenih ovim sporazumom ogleda u razmeni obaveštajnih i bezbednosnih informacija koje mogu omogućiti sprečavanje terorističkih napada, kao i pružanje konkretne pomoći u borbi protiv jednog od najvećih bezbednosnih izazova savremenog sveta.

Više sam nego uveren da će ova saradnja biti plodonosna jer obe države imaju uređen sistem bezbednosti, uređene baze podataka, kao i nažalost bogato iskustvo u borbi protiv terorizma. Ruska strana prevashodno na prostoru Kavkaza u novije vreme i Sirija, a naša kako na prostoru Kosova i Metohije, tako i na prostoru bivše državne zajednice.

Ovom prilikom bih sve nas podsetio na prisustvo više terorističkih organizacija na području Bosne i Hercegovine tokom ratnih sukoba na tom istom prostoru, kao i na postojanje jedinice pod nazivom El Mudžahedin koja je sve vreme ratnih dejstava bila u sastavu tzv. Armije Bosne i Hercegovine. Ove terorističke jedinice su bile sastavljene uglavnom od dobrovoljaca iz islamskih zemalja koje su sebe nazivale mudžahedinima. Pa i sam američki diplomata Ričard Holbruk je javno priznao da se tadašnja administracija SAD nije protivila dolasku islamskih terorista u Bosnu i Hercegovinu i da je to bio pakt sa đavolom zarad ostvarivanja globalnih političkih interesa.

Svi mi jako dobro znamo da je nastanku Al Kaide prevashodno doprinela pre svega Amerika. Za njen račun Bin Laden je okupljao teroriste koji su posle višegodišnjih borbi primorali Sovjetski Savez da povuče svoje trupe iz Avganistana. Rat u Bosni i Hercegovini obnovio je savezništvo Bin Ladena i njegovih pokrovitelja, a situacija je bila i slična, mada u manjem obimu, i ovde u Srbiji, odnosno u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, gde su se mudžahedini borili na strani tzv. OVK, paravojne terorističke organizacije koju su do marta 1998. godine i same SAD, kao njene saveznice, smatrale terorističkom organizacijom, da bi zarad golih političkih interesa godinu dana kasnije postali vazdušna podrška tim istim teroristima u pokušaju formiranja prve narko-države na teritoriji Evrope. Upravo tako, na krilima NATO alijanse, stigli smo do činjenice da je Kosovo i Metohija, osim što je postalo evropska Kolumbija, postalo i najveći teroristički regrutni centar u Evropi.

Ovom prilikom ne mogu a da ne pohvalim ono što su svi ministri odbrane i unutrašnjih poslova, počevši od 2012. godine i ministarskog mandata aktuelnog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića pa sve do danas, učinili na razvoju i unapređenju, naoružavanju i opremanju pre svega Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i celokupnog bezbednosnog sektora.

Takođe bih pohvalio sve što je učinjeno na poboljšanju standarda pripadnika snaga bezbednosti kako kroz uvećanje zarada, tako i kroz rešavanje stambenih pitanja, pošto su ti ljudi pripadnici snaga bezbednosti prethodnih godina i decenija podnosili najveći teret i svojom svakodnevnom borbom i zalaganjem najviše doprineli da Srbija postane mnogo bezbednije i sigurnije mesto za život. Upravo od njih očekujemo da i u budućnosti budu garant naše bezbednosti i spokojnog života u zemlji.

Na kraju želeo bih da dodam da sam ikreno ubeđen da nam jedan ovakav sporazum zaista neophodan, ali nam je više od svega neophodna saradnja sa državom i narodom koji su ne samo vekovima naš iskreni prijatelj i saveznik, već i poslednjih nekoliko decenija beskompromisni borci protiv globalnog terorizma.

Neophodna nam je saradnja sa državom koja za razliku od nekih već pomenutih nikada nije zarad sopstvenih političkih interesa menjala stranu u toj borbi, državom koja je platila izuzetno visoku cenu te borbe. Tako mislim da treba da spomenemo više desetina mrtvih prilikom dva teroristička napada na moskovski metro 2004. godine, blizu stotinu mrtvih tokom tri teroristička napada 2013. godine u Volvogradu ili sličan broj mrtvih dve godine ranije prilikom dva teroristička napada na aerodromu Domodedovo, kao i 300 nedužne dece i odraslih ubijenih prilikom talačke krize 2004. godine u Beslanu.

Sve to jeste visoka cena beskompromisne borbe protiv terorizma koju treba da pamti i poštuje ceo civilizovan svet, kao što bi taj isti svet trebao da upamti da teroristi Alkaide prvu glavu nisu odsekli niti u Iraku, niti u Libiji ili Siriji već u Podrinju u Republici Srpskoj kada su na Petrovdan 1992. godine te ubice, teroristi odsekli, slaveći svoj zločin kao trofej, nosili odsečenu glavu Srbina Dragana Popovića istog onog dana kada su nedaleko odatle njihovi saborci i saučesnici u strašnom zločinu nožem vadili oči sudiji Slobodan Iliću, ili bi trebalo da upamti kako su NATO pešadinci u uniformama terorističke oslobodilačke tzv. oslobodilačke vojske Kosova počinili stravične zločine u blizini sela Klečka u Starom Grackom, u selu Livadice, u Goraždevcu, kao i u brojnim drugim mestima širom Kosova i Metohije.

Kako bismo činili sve na sprečavanju svake mogućnosti da život i bezbednost bilo kog građanina Republike Srbije ikada više bude ugrožen smatram da je jedan ovakav sporazum više nego potreban i zato ću ga kao i moje kolege iz poslaničke grupe podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća prijavljena je Justina Pupin Košćal.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja ću se u današnjoj raspravi osvrnuti na Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma. Iako je moja koleginica Snežana Paunović iz SPS već o tome danas govorila dozvolite mi da i ja još nešto kažem o ovom sporazumu.

Terorizam je jedan od najvećih bezbedonosnih izazova 20. i 21. veka i predstavlja veoma složen društveni fenomen koga nije lako definisati, ali isto tako nije lako ni boriti se protiv njega. U osnovi pojma terorizma je latinski izraz teror, terorist, što znači užas, veliki strah. Nikako ne smemo izjednačavati pojmove teror i terorizam jer je teror nasilje sa pozicije vlasti, a terorizam predstavlja nasilje protiv nečije vlasti.

Svakako da strah predstavlja jedno od odrednica terorizma jer svaka teroristička akcija ima za cilj da izazove strah kod određene grupe ljudi. Ukoliko pokušavamo da upotrebom termina nasilje, izazivanje straha definišemo terorizma, to nije dovoljno jer terorizam svakako predstavlja mnogo veći problem. Terorizam je uvek politički obojen i predstavlja nasilje usmereno protiv nečije vlasti. On šalje opasnu poruku da svako može biti žrtva, tako da na žalost danas ni jedna zemlja nije pošteđena od opasnosti koju terorizam sa sobom nosi. Iz tih razloga sve države svete i posebno i organizovano sprovode mere borbe protiv terorizma.

Republika Srbija kao deo svetske zajednice, kao članica UN i drugih međunarodnih organizacija ima usaglašeno zakonodavstvo koje omogućava efikasno suprotstavljanje ovoj planetarnoj pošasti. Srbija je potpisnik brojnih bilateralnih sporazuma u ovoj oblasti kojima se unapređuje saradnja sa drugim državama, što predstavlja značajnu kariku u organizovanom suprotstavljanju terorizmu.

Kada je u pitanju naše zakonodavstvo istakla bih značaj donošenja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jer je za finansiranje terorizma potrebno mnogo novca koji terorističke organizacije pribavljaju ilegalnim putem, pre svega trgovinom narkoticima, trgovinom oružjem i drugim nelegalnim kanalima.

Srbija ima Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma, a Vlada je usvojila pre nekoliko meseci i novu Strategiju za borbu protiv pranja novca i suzbijanja terorizma za period od 2020. godine do 2024. godine. Ovim dokumentima utvrđeno je da su prevencija i borba protiv terorizma jedan od spoljno političkih prioriteta Republike Srbije, tako da iz ove strateške orjentacije proističu i svi oblici međunarodne i bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma.

Jedan od veoma važnih bilateralnih sporazuma jeste upravo Sporazum sa Ruskom Federacijom o saradnji u borbi protiv terorizma, o kojem danas govorimo i koji je Narodna skupština treba da ratifikuje. Ruska Federacija koja je tradicionalni prijatelj Srbije je naš partner i na polju borbe protiv terorizma.

I Srbija i Rusija kao članice UN žele da daju svoj doprinos svetskoj borbi protiv terorizma, tako da bilateralna saradnja naše dve zemlje na ovom planu predstavlja značajan korak u toj zajedničkoj borbi. Ovim sporazumom precizirani su svi oblici naše saradnje, definisana je nadležnost organa i utvrđene su mere sprečavanja i borbe protiv svih pojavnih oblika terorizma koji se vešto prilagođava tehnološkom napretku društva. Primer za to je sajber terorizam.

Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se osvrnuti na Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Zaključivanjem sporazuma koji reguliše saradnju u ovoj oblasti je izuzetno značajno kako za uvoznike tako i za izvoznike koji se bave ovim poslom, tako i za oblast zdravstvene zaštite i prevencije koja je jako važna prilikom uvoza robe biljnog porekla, koji vrlo često nosi rizik po zdravlje biljnog i životinjskog sveta.

Sporazumom se jasno definišu svi koraci koji se preduzimaju u procesu uvoza i izvoza čime se olakšava procedura samog uvoza i izvoza sa jedne strane, a rizik unosa opasnih i štetnih živih organizama se svodi na minimum, to jest definiše se proces pregleda, kontrole i neposrednog ispitivanja kao i koraci koji se preduzimaju u slučaju pojave opasnih živih organizama.

U ovom sporazumu je definisan fitosanitarni sertifikat koji izdaju ovlašćene institucije, a koji služi kao prateći dokumenat o zdravstvenoj ispravnosti materijala biljnog porekla. Nešto što nije definisano ovim sporazumom, a što hoću da naglasim, to je izvoz drvnog materijala ili elemenata od drvnog materijala koji su takođe biljnog porekla i koji bi mogli da se tretiraju kao takvi. Najčešće to mogu biti drvene palete, elementi za drvene palete i rezana sirova građa.

Iz iskustva mogu reći, kada se radi o izvozu ovakve robe, vrlo često dolazi do nejasnoća u tumačenju, naročito ako se ovakav materijal podvrgava toplotnom tretiranju u skladu sa međunarodnim ICCP standardom, kada se drvo tretira na 56 stepeni celzijusovih najčešće 30 minuta.

Vrlo često, prilikom izvoza ovakvog materijala i pored toga što takav drveni materijal prati zvanična potvrda privrednog subjekta koji je izvršio toplotno tretiranje, u pojedinim zemljama prilikom uvoza, pored pomenute potvrde, vrlo često se traži i fito sertifikat što je u ovom slučaju suvišno, ali vrlo često to ostaje na tumačenju carinskih i ostalih službi, pa je u jednom slučaju potreban, a u drugom slučaju ne treba.

Zato naglašavam da bi se ovakvim sporazumima moglo i trebalo definisati sve što je neophodno od prateće dokumentacije kako bi se izbegle neprijatnosti i problemi prilikom izvoza koje su posledica tumačenja pojedinaca.

Dalje, u svom izlaganju iskoristila bih priliku da iznesem neke probleme iz područja odakle ja dolazim. Očekivala sam da će ministar biti prisutan, ali svejedno ja ću iskoristiti priliku da problem ukratko iznesem.

Dakle, radi se o preduzeću "Napredak", koje je bilo u društvenom vlasništvu i koga je nedavno kupio jedan investitor. Kao što rekoh, "Napredak" je u prošlosti se bavio uzgojem životinja, pretežno ovaca i koza i prodajom mesnih i mlečnih proizvoda. Bio je oslonac razvoja opštine Bosilegrad. Preduzeće "Napredak" nije preživelo proces tranzicije. Dugo je trajao proces privatizacije i sada kada se konačno pojavio investitor i krenuo u popravku i saniranje objekata, pojavili su se novi problemi.

Dakle, društvenom preduzeću "Napredak" su od strane Republike Srbije u prošlosti date nepokretnosti na trajno korišćenje, kao što su pašnjaci, livade, šume, voćnjaci i šumsko zemljište na kojima je preduzeće u prošlosti baziralo svoju proizvodnju, a imovina je unapređena održavanjem, sadnjom voćnjaka i kultivisanjem.

Nakon kupovine tog društvenog preduzeća došlo je do oduzimanja tako datog prava trajnog korišćenja na nepokretnostima, na kojima je to preduzeće zasnovalo proizvodnju, pri čemu je do izuzimanja parcela došlo nakon kupovine, koje su po kulturi pretežno poljoprivredno zemljište, a koje je od vitalnog značaja za proces proizvodnje u budućnosti, te je na ovaj način došlo do obesmišljavanja daljeg poslovanja tog privrednog subjekta na teritoriji opštine Bosilegrad.

Zbog toga se ja kao narodni poslanik, u ime mojih sugrađana i u svoje lično ime obraćam Ministarstvu poljoprivrede sa molbom da ukoliko postoje zakonske mogućnost, da se predmetne nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo i koristilo pre prodaje, da se ti isti vrate ovom preduzeću na korišćenje i to zaključenjem novog ugovora gde će predmet biti upravo sve nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo pre prodaje, kao i eventualno druge nepokretnosti koje su u vlasništvu Republike Srbije, a od posebnog su značaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Zatim, obavestiti Republički geodetski zavod da obustavi proces, tj. postupak promene upisa prava korišćenja sa bivšeg korisnika društveno preduzeće "Napredak" na Ministarstvo poljoprivrede kao novog vlasnika. Dalje, potrebno je investitoru dati garanciju da mu se neće jednostranim odlukama oduzimati posedi na kojima bazira stočarsku proizvodnju, osim u naravno zakonom propisanim slučajevima.

Stoga, molim Ministarstvo da uvaži ovu moju molbu i da svi zajedno pomognemo da se ova investicija realizuje u sredini za koju gotovo da i ne postoje zainteresovanost investitora da ulože ovde svoj novac.

Prema rečima investitora, Ministarstvo poljoprivrede preko lokalne samouprave, kroz aukcijski postupak daje u zakup sve parcele koje su bile ili su još uvek u katastru upisane na "Napredak" u korišćenju, čak i parcele na kojima su objekti farme i letnjikovci, a koji su kupljeni i vode se na "Napredak".

Napominjem, ako je bivše društveno preduzeće "Napredak" koristilo preko pet hiljada hektara livada i pašnjaka i preko 400 hektara njiva i voćnjaka, novo preduzeće bez korišćenja ovog potencijala nema nikakvu mogućnost za organizovanje i podizanje stočarske proizvodnje. Dakle, ne može se gajiti stoka bez njiva, livada i pašnjaka. Zato, hajde da učinimo sve da zadržimo bar ovog investitora koji je već odlučio da uloži svoj kapital u naš kraj, jer je to od velikog značaja za ceo region iz jako puno razloga.

Na kraju, da naglasim, da ću u danu za glasanje podržati sve sporazume i zakone koje danas imamo na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Jutros je ministar Vulin pričao o terorizmu i rekao kako je to jedan globalni fenomen koji može da se pojavi i da se desi apsolutno bilo kad i bilo gde. Ovo je naš način da budemo deo te svetske borbe protiv terorizma i da učestvujemo aktivno u tome, jedan od prioriteta Republike Srbije je svakako obezbeđivanje trajne globalne i regionalne stabilnosti.

Kada je ovaj sporazum u pitanju, što se tiče potpisivanja samog Sporazuma, Sporazum su potpisali doskorašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, gospodin Nebojša Stefanović i ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, Sergej Lavrov, prilikom posete gospodina Lavrova Ruskoj Federaciji koja je bila 18. juna 2020. godine.

Ono što je interesantno, jeste da je baš danas ministar Selaković u jednom intervjuu izjavio da je Rusija naš tradicionalni prijatelj i partner i da to naše prijateljstvo i partnerstvo prevazilazi neke puke političke veze i da postoji interes, ali obostrani interes, da se te neke međusobne veze dodatno unaprede i dodatno osposobe nekim novim sporazumima kao što je ovaj, ali isto tako je naglasio da su naše veze međusobne veze na jako visokom nivou.

Ruska Federacija ima ogromno znanje i iskustvo kada je u pitanju borba protiv terorizma, tako da ćemo mi moći, s jedne strane i da naučimo, a s druge strane ćemo moći i da prenesemo određena znanja koja mi posedujemo.

Kolega narodni poslanik Aleksandar Marković, kao izvestilac nadležnog odbora izjavio je i naglasio je da će ovaj sporazum omogućiti bržu razmenu informacija u oblasti borbe protiv terorizma, kao i razmenu iskustava i praksi u ovoj oblasti, a to znači, implicira ono što je veoma važno za bezbednost građana naše dve zemlje.

Kada je reč o intenziviranju saradnje između Republike Srbije i Ruske Federacije kroz razmenu operativnih informacija i tih profesionalnih iskustava moramo nagliti da to jednostavno doprinosu suzbijanju bezbednosnih pretnji koje terorizam donosi sa sobom.

Smatram da će donošenje ovog zakona, dakle zakona o potvrđivanju pomenutog Sporazuma dodatno unaprediti da Srbija ostane bezbedno i sigurno mesto za sve nas, a to je upravo i ona politika za koju se zalaže i predsednik Aleksandar Vučić, ali i Srpska napredna stranka.

Zbog svega navedenog i zbog svega što sam i ja rekao, a i prethodni govornici, ja ću podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona, a ujedno pozivam i kolege narodne poslanike i narodne poslanice da podrže ovaj Predlog zakona. Hvala. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.