Pravo na repliku, Aleksandar Martinović.

Ja sam zaista neprijatno iznenađen, gospodine Glišiću, koliko ste vi neinformisani.

Mi smo princip vojne neutralnosti uneli u Strategiju odbrane i u Strategiju nacionalne bezbednosti još 2019. godine, a u Zakonu o odbrani, koji smo mi izglasali, još 2018. godine i onda se pojavljujete vi, kao i ovi iz DSS-a, u 2021. godini i kažete – Narodna skupština treba da donese zakon o vojnoj neutralnosti, a mi Republiku Srbiju proglasili vojno neutralnom još 2018, odnosno 2019. godine i ne samo da smo je formalno proglasili vojno neutralnom, nego mi zaista vodimo takvu spoljnu politiku koja obezbeđuje Srbiji da nema gazdu i gospodara, ni vojnog, ni političkog nigde na kugli zemaljskoj, sem ovde u Srbiji, a to su građani Srbije.

Prema tome, to što vi inputirate da mi treba da donesemo nešto što smo već doneli, to vam se ponavlja danas po drugi put. Ne znam, izgleda da niste u formi.

Što se tiče ovoga što ste rekli - a što sada ratifikujete sporazum sa Luksemburgom kada je Luksemburg priznao Kosovo, vi se ponašate kao Boris Tadić 2008. godine. Da li znate na kome je on demonstrirao svoju silu? Priznali i Amerika, i Francuska, i Velika Britanija, i Italija, i Nemačka itd. Znate šta je uradio? Sećate se, gospodine Glišiću, Boris Tadić nikoga nije proterao, nije reč rekao. Pobegao čovek u Rumuniju. Kaže, ima obaveze da poseti službeno Rumuniju i to baš na dan kada je Kosovo donelo deklaraciju o proglašenju nezavisnosti, a njegova Vlada da li znate koga je proterala od svih tih velikih sila iz Beograda? Ambasadorku Crne Gore, mislim da se gospođa zvala Anka Vojvodić i ambasadora Makedonije. E tako isto i vi. Ajde sada da pokažemo silu na Luksemburgu. Zamislite, Luksemburg je član NATO pakta, a NATO pakt nas je bombardovao 1999. godine, pa što mi sada sa njima da ratifikujemo bilo šta? Ne razumem kakva je to logika?

Ne znam da li ste vi obavešteni da su Rumunija, Grčka, Španija, Slovačka takođe članice NATO pakta, a nisu priznale nezavisnost KiM? Članice su i EU, a nisu priznale nezavisnost KiM. Hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, ja razumem vašu ciljnu grupu i razumem vašu političku strategiju, ali imam obavezu da vam kažem da je to što vi radite suviše jednostrano. To su radili neki pre vas i pokušali su na tome da steknu političke poene i da nas iz Srpske napredne stranke prestave kao neke NATO slugeranje, kao neke izdajnike itd.

Zaboravio sam da kažem jednu stvar koja je jako važna. Vidite, gospodine Glišiću, pravite istu grešku koju je napravio i Haški tribunal u odnosu na Slobodana Miloševića. Nikada me nije bilo sramota što sam bio član SRS i što sam bio član tima za odbranu Vojislava Šešelja. Naprotiv, ja se time ponosim, jer smatram da sam radio jedan koristan posao ne samo za jednog čoveka koji se nalazio 12 godina u pritvoru Haškog tribunala, nego jednu dobru stvar za Srbiju, jer se u Haškom tribunalu, hteli to neki da priznaju ili ne, u stvari pokušalo da se sudi Srbiji, a ne pojedincima i da se sva krivica za raspad bivše Jugoslavije svali na leđa srpskog naroda. Oko toga se slažemo, ali vi sada radite jednu stvar koju je uradio i Haški tribunal u optužnici protiv Slobodana Miloševića.

Slobodan Milošević, ma kakav da je bio, ja o njegovoj vladavini ne mislim da je bila sjajna, pravio je mnoge greške i političke i ekonomske, ali Slobodan Milošević nikada nije izgovorio ili napisao da je njegov politički cilj stvaranje velike Srbije, a on je u Haškom tribunalu optužen da je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata koji je imao za cilj da stvori veliku Srbiju, pa je bio u tom udruženom zločinačkom poduhvatu sa Vojislavom Šešeljem, Ratkom Mladićem, Radovanom Karadžićem, Milanom Martićem, jel tako Marko Atlagiću, i kaže se drugim znanim i ne znanim licima. Znači, pitaj boga sa kim sve nije bio u savezu da stvori veliku Srbiju. Vi sada to isto radite samo u odnosu na SNS.

Vi kažete – vaša politika je EU nema alternativu. Evo, ja vas molim, gospodine Glišiću, kao što smo nekada u SRS dokazivali da se Slobodan Milošević nije zalagao za veliku Srbiju, ja sada vas molim da mi kažete koji je to funkcioner SNS, bilo ministar, bilo narodni poslanik, predsednik Republike, sadašnji, bivši, nije bitno, rekao da je zvanična politika naše stranke – EU nema alternativu. Da li znate šta to znači u prevodu? To u prevodu znači da ako Srbija ne uđe u EU, ona će da propadne.

Naša politika je sasvim suprotna od toga. Mi hoćemo da uđemo u EU, ali radimo tako da Srbija ima snage da opstane i ako eventualno ne uđe u EU, jer to da li ćemo mi ući u EU ili ne, priznaćete, ne zavisi samo od Srbije. To zavisi i od mnogih odnosa unutar same EU. Ta politika – EU nema alternativu, to ste mogli da pročitate, eventualno, u izjavama Božidara Đelića, Borisa Tadića i tako dalje.

Boris Tadić je voleo da se frlja sa tim godinama, pa je 2004. godine pričao – ući ćemo 2007. godine, pa 2007. godine – ući ćemo 2012. godine, pa 2012. godine, na izborima koje je izgubio – ući ćemo 2016. godine itd. Kada ste od Aleksandra Vučića čuli, pod broj jedan, da EU nema alternativu i, pod broj dva, godinu kada će Srbija da uđe u EU? Toga nema, to ne postoji. Ako uspete to da mi nađete, ja više neću biti predsednik poslaničke grupe i uopšte neću da budem narodni poslanik, jer to znači da se ja apsolutno ne razumem u posao koji radim.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Glišić.
Izvolite.

Gospodine Martinoviću, neću da ulazim u to šta se sve ne razumemo. Možda je i slučajnost, možda je i namera, neću uopšte s tim da se bavim. Samo dve stvari želim da vam kažem. Ja vama ne zameram vašu radikalsku prošlost. Između ostalog, u svim tim akcijama u kojima ste vi bili i ja sa prethodnim pokretom kome sam pripadao smo podržavali i gospodina Vojislava Šešelja i sve naše zatočenike u Hagu ne zato što se slažemo sa njihovom politikom, nego zato što mislimo da Haški tribunal nije tribunal, već vojno-policijska akcija protiv našeg naroda.

Ono što hoću da vam kažem jeste da ja nisam deo stranke koja je ušla u koalicije koje ste pominjali, tada sam se razišao sa tom strankom, a jesam deo pokreta koji je pre toga postojao i koji sam nosio, osnivao i verovao u njega.

Ono što je bitno da zna naša javnost, a nema veze sa vašom i mojom političkom prošlošću jeste pitanje vojne neutralnosti. Deklaracije nisu dovoljne. Mi smo svoju priču o vojnoj neutralnosti zasnivali na jednom članu Rezolucije iz 2007. godine, koju je donela vlast Vojislava Koštunice u mnogo težim istorijskim političkim okolnostima nego što je danas situacija vlasti SNS.

Tačno je da ste vi preuzeli državu sa mnogo više razvlašćenosti po pitanju suvereniteta, ali je tačno i da vi danas, to jest mi kao narod, imamo mnogo ozbiljnije saveznike kakve, recimo, Vojislav Koštunica 2007. godine nije imao, pa je eto uspela ta takva vlast da ugura tu priču o vojnoj neutralnosti, ali na jedan nemušt način.

Bilo kakva priča o tome da mi nemamo Zakon o vojnoj neutralnosti govori o tome da mi nemamo ozbiljnu nameru da budemo vojno neutralni, jer znate vrlo dobro iz međunarodnog prava kako se postaje vojno neutralan. Potrebno je da pokažete ozbiljnu nameru kroz zakon ili, još bolje, kroz Ustav, a zatim da idete ka Savetu bezbednosti da vam neko garantuje tu vojnu neutralnost. To ne možete da radite na osnovu neke strategije ili neke tačke u nekoj rezoluciji.

Zato je potrebno da, pored toga što marketinški govorite o vojnoj neutralnosti i što vaša vlast i vaš predsednik to radi i, čini mi se čak da je i on najavio negde priču o tome da će biti, ali nemojte me držati za reč, moguće da od mnogih njegovih medijskih pojavljivanja sam nešto pomešao, da će biti neki zakon o vojnoj neutralnosti. Potreban je taj zakon, a još bolje bi bilo da ga stavimo u Ustav, jer bi to značilo da zaustavimo ovo puzeće uvlačenje Srbije i srpskog prostora u NATO.

Zahvaljujem, gospodine Glišiću.
Možda niste dobro čuli, malopre je gospodin Martinović upravo podvukao da nije reč o principu koji je usvojen u nekoj rezoluciji iz 2007. godine, već o principu koji je usvojen, ugrađen u naše zakone, zakone i strategije, ali zakone pošto ste o tome govorili, koji je izglasala upravo ova većina kojoj ste se obratili u svom prvom obraćanju, kojoj se obraćate i dalje.
Dakle, reč je o stvarima koje smo mi izglasali 2018. i 2019. godine.
Pravo na repliku, Aleksandar Martinović.

Dakle, gospodine Glišiću, mi smo vojno neutralni po odredbama Zakona o odbrani koji smo usvojili još 2018. godine. Dakle, nije to sad neka odredba u nekoj rezoluciji, kao što je to radio Vojislav Koštunica.

Da vas podsetim, te 2007. godine ta rezolucija u Narodnoj skupštini, ovde smo je usvajali, baš ovde, iako je Skupština inače zasedala tamo u Kralja Milana, ta rezolucija ne bi ni ovde mogla da bude usvojena da nije bilo poslanika SRS koji su za nju glasali, a na sednicu Narodne skupštine je došao Velimir Ilić, pa je Tomislav Nikolić tada rekao - imate jednog ministra u Vladi, sada treba da se glasa o vojnoj neutralnosti, a došao je kao da je došao ispod šatora, onako, bez kravate, sa tri dugmeta otkopčana na košulji, znojav, itd.

Hoću da vam kažem da radimo mnogo ozbiljnije nego što su radili oni za koje ste nas vi ubeđivali da su veliki patrioti i veliki rodoljubi. Dakle, vojno smo neutralni, to smo raščistili, i to po zakonu. Nadam se da ste shvatili da smo vojno neutralni, ne po nekoj odredbi rezolucije ili strategije, nego po zakonu.

Još jednu stvar hoću da vam kažem. Za razliku od tog vašeg Vojislava Koštunice, koga ste glorifikovali kao velikog Srbina i velikog junaka, vlast SNS i Aleksandar Vučić konkretno, o kome vi ne govorite po imenu i prezimenu, ali znate, mogu da se čitaju redovi, a može da se čita i između redova. Manje bistri ljudi samo čitaju redove, a onaj ko je malo bistriji on može da pročita i ono što piše između redova. Dakle, potpuno je jasno da sve što vi govorite u stvari treba da bude omča oko vrata Aleksandru Vučiću.

Vidite, za razliku od tog vašeg Vojislava Koštunice, koji je bio vaš politički mentor, na koga ste se ugledali kao na velikog Srbina, velikog pravoslavca itd, zaštitnika srpskog naroda, nekoga ko je po prvi put u istoriji Srbije, Srbiju proglasio vojno neutralnom, Aleksandar Vučić nikoga nije isporučio u Haški tribunal. Ja sada mogu da vam nabrajam koliko hoćete ljudi koje je taj vaš Vojislav Koštunica isporučio u Haški tribunal i to ne samo da ih je isporučio, nego je jednog isporučio tako što ga je izvukao iz bolničkog kreveta, u pidžami i u bolničkim papučama. Drugog je isporučio polumrtvog čoveka, pokojnog generala Zdravka Tolimira tako što ga je uhapsio ovde u Beogradu, pa su ga skelom, odnosno čamcem prebacili preko Drine, pa ga navodno uhapsili u Republici Srpskoj. Generala Lazarevića, komadanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, 1999. godine su isporučili u Haški tribunal tako što su mu rekli - ili ćeš da ideš u Haški tribunal ili ćemo nešto da ti uradimo sa porodicom. Da bi omekšali čoveka, da bi mu kao učinili, pod znacima navoda, znate šta su u radili? Sećate se vi toga vrlo dobro samo nećete da kažete, onda mu je Velimir Ilić poklonio Škodu oktaviju. Inače, general Lazarević koga smo mi, ti veliki izdajnici, mi koji hoćemo puzeći Srbiju da uvedemo u NATO pakt itd, mi smo generala Lazarevića dočekali na beogradskom aerodromu kao heroja koji je branio srpski narod na KiM, a to niste uradili vi. Dakle, generala Lazarevića je na beogradskom aerodromu dočekao tadašnji ministar pravde, Nikola Selaković, ne Boško Obradović, ne vi, ne Dragan Đilas, ne bilo ko od vas. Za predavača na Vojnoj akademiji ga je imenovao, sada nije trenutno u sali, gospodin Aleksandar Vulin, tadašnji ministar odbrane.

Prema tome, ako je iko čist kad su u pitanju srpski heroji koji su branili srpski narod, onda je to Aleksandar Vučić, onda je to SNS.

Što se tiče Škode oktavije, to je primer kako se bukvalno do poniženja dovodi jedan elitni srpski oficir.

General Lazarević, gospodine Glišiću, do tada, koliko je bio skroman čovek, u životu nije imao svoj privatni automobil. Nije imao čovek privatni automobil, bio general. A mi se sećamo mnogih generala koji su imali ne automobil, nego vile na Dedinju, vikendice na moru, besplatna zimovanja, letovanja itd, pa kad je trebalo da brane državu kojoj su dali zakletvu, oni su se predali. Oni su se predali, pa su ih ovde u Beogradu proglašavali herojima. Jedan je predao 50 tenkova u Varaždinu. Proglašen je nacionalnim herojem. A oni koji su branili srpski narod, znate šta su njima radili? Poslali ih u Haški tribunal, a dali im Škodu oktaviju.

Pa, jel hoćete da se vratimo na tu politiku, da ljude ponovo šaljemo ko zna gde u beli svet da im se sudi za zločine koje nisu počinili, a da im zauzvrat poklanjamo Škode oktavije? Jel to patriotizam za koji se vi zalažete? Jel to srpsko rodoljublje zbog kojeg nam ovde držite lekcije i kažete da ste vi jedini istinski autentični predstavnik srpskog naroda? Šta smo mi? Koga mi ovde predstavljamo, Kineze, Ruse, Amerikance, koga? Predstavljamo srpski narod i na najmanji način i u najmanju ruku isto kao i vi, ako ne i hiljadu puta više i hiljadu puta bolje.

Dakle, samo hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, nemojte nama da vežete teret koji treba da nose neki drugi, jer sve to što ste vi govorili, govorili su i radili oni koji su bili na vlasti do 2012. godine. Mi smo njih pobedili. Mi smo tu i takvu politiku poslali u istoriju. Nas takva politika apsolutno više ne zanima. Mi gradimo Srbiju kao samostalnu i suverenu državu koja izgrađuje dobrosusedske odnose sa svima u njenom okruženju, sa svim velikim silama, uključujući i Ameriku i Rusiju, ali brižljivo čuva svoju neutralnost, ne samo vojnu, nego i političku, i pri tome uspevamo da privučemo investicije i sa zapada i sa istoka.

Ako pronađete jednu zemlju u Evropi kojoj je to pošlo za rukom, a koja nije morala da stane pod jednu ili pod drugu čizmu, evo, ja vam ponovo kažem, ako pronađete takvu zemlju, više nisam predsednik poslaničke grupe, više nisam narodni poslanik, jer ne znam da radim taj posao.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
Ovim izlaganjem zatvorili smo poslednji krug replika.
Prelazimo dalje na izlaganja po listi prijavljenih za reč.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nije lako diskutovati nakon ovako sjajne i argumentovane diskusije koju je imao gospodin Martinović, ali pokušaću da o ovoj temi i ovim sporazumima nastavim u istom maniru, istom duhu, kako bi, pre svega, građani Srbije koji posmatraju ovaj prenos, videli da i ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu imaju jedini cilj, a to je bolje sutra svih građana Srbije.

Što se tiče Sporazuma između Srbije i Ruske Federacije protiv terorizma, svaki sporazum koji potpiše naša zemlja je dobar i svaki sporazum koji potpisujemo može doneti samo dobro našoj zemlji, a posebno kada govorimo o tako osetljivoj temi kao što je terorizam.

Terorizam je pošast od koje niko nije siguran. To je tema kojoj svaka zemlja mora maksimalno ozbiljno da pristupi i tema o kojoj svako mora da vodi računa ako se odgovorno bavi ovim poslom. Smatram da je velika čast i privilegija što Srbija ima priliku da takav jedan sporazum potpiše sa jednom od najmoćnijih zemalja na svetu i ne samo kada govorimo o iskustvu koje Ruska Federacija ima, već i o sredstvima kojima oni raspolažu, kao i metodologijom, kao i tehnologijom koju koriste u sprečavanju terorističkih napada i u borbi protiv terorizma.

Ono što je za nas jako bitno jeste činjenica da na ovaj način pokazujemo da sve što je dobro za našu zemlju nije nam bitno odakle dolazi, da li je to Rusija, Kina, Amerika, Evropska unija, apsolutno je manje bitno.

Ono što za nas predstavlja problem koji se dešava unutar naše zemlje jeste definicija terorizma i šta je to terorizam. Ne tako davno u julu mesecu ispred Doma Narodne skupštine u kojoj se danas nalazimo imali smo proteste, koji su počeli kao nekakav bunt, ne znam, zbog nekakvih mera koje su, iste takve mere, bile u celoj Evropi, a pretvorile su se u linčovanje i napade na policajce koji su samo pokušavali da održe red.

Nakon tih protesta više od 120 policajaca je povređeno. Jednom policajcu su polomljene obe noge. Tih dana smo imali hiljade slika i snimaka gde neka grupa huligana sa kamenicama koje su težile i od tri do pet kilograma pokušava da povredi ili skloni sa ovog ulaza nekog policajca. Ako nekog napadnete takvom kamenicom kako to drugačije tumačiti nego pokušaj ubistva? Da li je pokušaj ubistva policajca koji obavlja samo svoj posao terorizam?

Da li je terorizam kada smo nešto pre toga imali proteste ispred Predsedništva, kada je bivši poslanik, malo pre je ovde pomenuto njegovo ime, Boško Obradović, komandovao čoveku – šta ima veze, ulazi u taj kamion i gazi ovo? Da li je terorizam i to kada pozovete da se kamionom zgazi policajac ili više policajaca koji pokušavaju da održe red?

Da li je terorizam i kada se poziva na ubistvo predsednika, legitimnog predsednika, legitimno izabranog predsednika Srbije i kada se danima o tome ćuti od strane onih čiji sledbenici na to pozivaju?

Da li je terorizam i kada se poziva na rušenje svih institucija, nasilno preuzimanje vlasti, dovođenje nekakvih eksperata koji će sve po kratkom postupku da reše?

Da li je terorizam to kada se za nas narodne poslanike, koji predstavljamo SNS, markiraju, obeležavaju bandere sa kojih ćemo visiti i već traži mesto gde će se napraviti koncentracioni logor za sve nas?

Sve ovo govorim iz prostog razloga što smo u julu mesecu od strane nekih ljudi obaveštavani kako je to miran protest, kako se određena grupa ljudi, nezadovoljnih politikom Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, bori za nekakva svoja prava koja su im ničim ugrožena. Tada su to bili mirni demonstranti.

Međutim, kada se dese protesti u Americi, brže bolje svi ti ljudi poviču da je to terorizam, da je to strašan potez nekakvih terorističkih organizacija i utrkuju se ko će pre to da osudi. Zbog svih nas ovde u Srbiji je neophodno samo da pokušamo da ustanovimo jednake kriterijume i da to što se desilo u Americi, ako ćemo to zvati terorizmom, onda i sve ono što se dešavalo u julu mesecu moramo nazivati istim tim imenom.

Ono što, takođe, želim da naglasim, žao mi je što nekako sve što radimo u interesu građana Srbije i sve što samo pokazuje koliko je politika i Vlade Srbije, ali i predsednika Aleksandra Vučića usmerena ka interesu građana, uvek dođe nekako pod lupu posmatranja ne bi li se našla nekakva zadnja namera. Tako sada i ovaj Sporazum ne valja zato što se potpisuje sa Rusijom.

Ja samo pitam – šta je tu loše i gde tu Srbija gubi bilo šta ako od jedne takve sile možemo dobiti bilo kakvu podršku i pomoć u rešavanju ovako velikog problema i pitanja od koga strepi ceo svet?

Neko je od prethodnih govornika u svom govoru upotrebio termin – Srbija je dobila vakcine. Nije Srbija dobila vakcine. Nemojte ljudi da iz ovog Doma građani, koji slušaju ovaj prenos, dobijaju pogrešne informacije od ljudi za koje su glasali i koji ih predstavljaju ovde. Srbija se za svaku vakcinu sama izborila. U trci velikih sila, kako bi predsednik Aleksandar Vučić rekao, gde su svi pokušali da ugrabe svako mesto i svaki čamac za sebe, a da mi, male zemlje, ostanemo na Titaniku koji tone, Srbija ništa nije dobila, Srbija se sama izborila odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da svojim građanima omogući da ovu pošast što pre proboli da iz ovog izađemo sa što manje žrtava.

Zato je jako bitno da sa ovog mesta upotrebljavamo prave termine, kako bi građani znali da mi nismo to dobili zato što je nekom Srbija interes, zato što neko želi Srbiju na taj način da potkupi. Sve to što smo radili, sarađivali i te vakcine koje danas imamo sve je to plod dobre saradnje, međusobnog uvažavanja, poštovanja, ali i korektnog, odgovornog i poštenog odnosa prema svim zemljama, kako u EU, tako i prema Kini, Rusiji ili nekim drugim zemljama.

Morao sam na to da se osvrnem, jer samo danas je stiglo 10.000 vakcina u našu zemlju, i to su brojke koje neke druge zemlje, razvijenije, jače od nas, ne mogu da zamisle.

Što se tiče terorizma i ovog sporazuma, završiću, žao mi je što gospodin Vulin nije u sali, ali i od gospodina Vulina sam dobio odgovor na moje pitanje koje se ticalo pretnji koje su upućene tj. informacija koju je Čaba Der izneo mađarskim istražnim organima, gde je rekao da je od dve mafijaške organizacije dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. U tom periodu kada se ta informacija pojavila niko od velikih boraca za prava ljudi, nevladinih organizacija nije uzeo za ozbiljno, šta više njihovi pojedini mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, su se trudili da diskredituju tu celu priču, da je degradiraju.

Želeo sam da se gospodinu Aleksandru Vulinu zahvalim na brzom odgovoru i na tome što naše Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzima određene korake u komunikaciji, raspituje, traži informacije, jer na taj način pokazujemo odgovornost, ali i snagu naše zemlje, pokazujemo da i svaki građanin, pa makar to bio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ima prava na život, ima pravo kao i svi ostali ljudi u našoj zemlji i niko nema pravo da mu ugrozi život i njegove porodice samo zato što misli drugačije nego oni što samo bolesno žele da se vrate na vlast.

Nadam se da ćemo u narednom periodu imati još ovakvih sporazuma, da ćemo svi zajedno i kao Vlada Republike Srbije i mi kao narodni poslanici, kao najviše telo, kao Skupština Srbije biti u prilici da našim građanima obezbedimo bolje sutra, bolji život za svu našu decu, za generacije koje dolaze, jer je to politika i predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Hvala i živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o međunarodnim poslanicima koje je Republika Srbija potpisala sa više država, a u cilju regulisanja značajnih pitanja u međunarodnim odnosima. Iako su ovi ugovori prošli određeni put od pregovora, usvajanja teksta i overe sporazuma, proces potvrđivanja je danas pred nama tj. pred Narodnom skupštinom, nakon čega će postati pravno obavezujući.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburg o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka nastao je iz potrebe da se utvrde pravila za zaštitu tajnih podataka koji se međusobno razmenjuju u okviru političke, vojne, ekonomske, pravne, naučno-tehnološke ili bilo koje druge saradnje.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma, Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Luksenburgom unapredi u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.

Osim toga, stvaraju se uslovi za intenzivniju i delotvorniju saradnju sa državom koja je članica EU i NATO, što je važno s obzirom na Strategiju nacionalne bezbednosti, kojom je Srbija definisala osnovna stremljenja i opredeljenja političke i nacionalne bezbednosti, kao što su unapređenje odnosa sa članicama EU i partnerima NATO.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje. Takođe, stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Luksenburga u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službe bezbednosti, kao i saradnja sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čiji poslovi se odnose na oblasti namenjene industriji i proizvodnji, kao i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.

Što se tiče Sporazuma o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH, Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, on je neophodan da bi se omogućilo bezbedno obavljanje međunarodnih letačkih operacija preko zajedničkih državnih granica pomenutih država u cilju unapređenja odnosa u vazdušnom saobraćaju.

Sporazum je usaglašen sa međunarodnim konvencijama, strategijama, propisima jedinstvenog evropskog neba, kao i pravnim aktima tri države Srbije, BiH i Crne Gore.

Nakon 20 godina primene prvog Sporazuma, usvajanjem Predloga zakona o Sporazumu o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju biće zaključen novi sporazum kojim će najvažnija pitanja vazdušnog saobraćaja između tri države biti regulisan na moderan način u skladu sa aktuelnim trenutkom.

Pred nama je danas i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma. Želim da istaknem da je bezbedan život, život bez straha od nasilja, kriminala i terorizma je poseban kvalitet. Bezbednost je opšte dobro koje mora biti zagarantovano svakom građaninu Srbije, bez obzira na socijalni status i imovinske mogućnosti. Da bi se omogućila bezbednost za sve, važno je unapređenje bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma.

Zato će SDPS podržati predloge zakona o međunarodnim sporazumima koji su danas pred nama.