Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim još jednom priliku da upozorim na eventualno nasilje jedne grupe koja sebe smatra opozicionim političkim strankama. Mislim da se radi o nekoj čudnoj družini koja je sklona nasilju i s tim u vezi govorim o političkom terorizmu.

Ova zemlja je prošla dva perioda. Jedan period je bio devedesetih godina kada su nas spolja ugrožavali. Period posle toga je bio period od 2000. godine kada su nas iznutra potkradali, ne samo potkradali već krali, krali da meru u tome nisu imali. Dakle, dok su se bavili javnim poslovima starali se o svojim biznisima i pri tome su dok su punili svoje džepove otpustili 400.000 ljudi.

Danas ti isti ljudi koji su ovu državu osiromašili, gotovo upropastili čak govore o vojnoj neutralnosti. Mi smo u njihovi vreme bili vojni neutralisti.

Dakle, ovoj državi treba još jedan period mira da bi kroz ekonomiju stekla svoju političku moć, svoj međunarodni ugled treba i da još više ojača svoju vojsku, da ono što zaradimo, što plug zaradi mač može da odradi. Nama taj period mira treba, ali ja upozoravam da oni koji su nas devedesete godine spolja ugrožavali možda ponovo imaju tu vrstu namere da kroz politički terorizam pokušaju da uruše ovu zemlju.

Oni koji spolja imaju tu nameru očigledno imaju podršku ovih iznutra koji su nas potkradali i ja verujem da će se pre beogradskih izbora čvrsto udružiti i ovi spolja koji su nas ugrožavali i ovi iznutra koji su krali i potkradali i da ima velikih indicija da će se to u narednom periodu desiti.

S tim u vezi treba preduzeti neke aktivnosti, a Tanja Fajon, vi to svakako znate, se ponaša kao neka vrsta i u nekim trenucima meni izgleda kao vođa te političke družina koja je sklona raznim nasilnim aktima i koja preti stalno nasiljem, dakle uličnim nasiljem, neredima, želeći, pre svega, da osvoji deo vlasti koji im ne pripada, koji nemaju uporište kod izbora od glasača u Republici Srbiji.

Mislim da je to ta vrsta političkog terorizma koja nam preti da eskalira u nekom narednom periodu i mislim da sve kolege ovde koje su prisutne treba da obrate pažnju na to, a ja ću moju diskusiju skratiti, s obzirom da sam već više puta govorio i da želim da druge kolege iskoriste priliku i nešto više kažu, jer ja vidim da će Rusija i Srbija biti gotovo u istoj poziciji i da oni koji ne žele Rusiji i Srbiji dobro kad hoće nešto da naude Rusiji obavezno prvo to urade na primeru u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice poslanice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ovaj izvanredni Sporazum sa Rusijom je, naravno, preko potreban zbog njegove suštine i zbog same teme.

Dakle, kao i Rusija i Srbija je izložena osim spoljnom terorizmu izložena je i unutrašnjem terorizmu. Mislim da je to sasvim jasno. Znači, na primer, spoljni teroristi u Srbiju dolaze iz Federacije BiH, a najbolji primer kakav je teror prisutan u Federaciji BiH imali boljeg primera od pokušaja ubistva Aleksandra Vučića koji je tad bio predsednik Vlade Republike Srbije u Srebrenici. Taj slučaj terorizma, terora uopšte nije razrešen, dakle. Ali, spoljni teroristi naravno da dolaze i iz lažne države Kosovo i iz Hrvatske i iz Albanije, itd. Naravno da ovi spoljni teroristi imaju često podršku ektremnih islamskih krugova i naravno pojedinih obaveštajnih stranih službi.

Saradnja će naravno biti obostrano korisna, jer mi imamo da razmenimo različite informacije o ovim iskustvima sa unutrašnjim političkih terorizmom.

Posebno bih se osvrnuo, i drago mi je što je više kolega i naš uvodničar, dragi gospodin Marijan Rističević su se osvrnuli na unutrašnji terorizam, a ja bih to nazvao anarho terorizam u Srbiji.

Imamo sasvim jasnu situaciju od 2018. godine do danas da ekstremizam dela opozicije koju predvode Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović, postaje sve izraženiji i on se konačno transformisao u anarho terorizam u julu 2020. godine i svi smo i predmet tog anarho terorističkog napada je bila država Srbija i to, pre svega, ova skupština kao njen najviši zakonodavni organ. Konačan prelaz u vode anarho terorizma se dogodio u julu prošle godine. To je školski primer unutrašnjeg terorizma.

Podsetiću vas na ono što se slabo isticalo. Nadležni bezbednosni organi su tada ukazali na evidentnu umešanost stranih službi u ta događanja. Možda ste zaboravili da je strani faktor bio umešan. Svedoči činjenica da je niz stranih lica, znači veliki broj, preko 20 stranih državljana je uhapšen u vezi napada na Skupštinu Republike Srbije i nasilnih događaja oko nje i to lica iz Izraela, Britanije, Tunisa, Crne Gore i najviše ih je bilo iz BiH. Kod njih je pronađena i odgovarajuća oprema i oružje koje uopšte ne potiče iz Srbije.

Boško Obradović je tada sasvim jasno, pošto ne znam kakve je halucunacije imao da će da padne vlast u Srbiji, je pozvao na državni udar. Citiram Boška Obradovića. Kaže – čitava Srbija treba odmah da krene za Beograd, sad i nikad on mora padne. Kraj.

Srđan Nogo je učinio slično istih tih dana. Kaže, večeras, ne sutra, da rešimo, policija i vojska odmah da pređu na stranu naroda.

Naravno, Nogo, Obradović, Đilas i njihovi mediji, nasilni učesnici protesta su tom prilikom kršili krivični zakon i to obilato i to o glavu krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, poglavlja napad na ustavno uređenje, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, udruživanje radi protivustavne delatnosti.

Pretnje promene ustavnog poretka na ulici u krvi i sudorevolucije su prisutne i postale su svakodnevnica u Srbiji unazad tri godine i niz lica sada uglednih ili možda neuglednih politike i van politike su pozivali na nasilnu promenu vlasti u Srbiji i to u krvi i sudorevolucija. To je činio Obradović, naravno Nogo, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin, Sergej Trifunović, Mlađan Đorđević itd.

Podsetiću šta je drugo bio nego terorizam, nasilni upad u RTS sa ciljem da se RTS zauzme i da se započne nasilni prevrat. To isto su pokušali i ispred predsedništva. Naravno, nisu uspeli. Potom su pokušali da upadnu u Skupštinu grada sa istim ciljem, a koliko su jaki pokazala je činjenica da su ih u tom nasilnom napadu i terorizmu sprečile cenjene gospođe, žene iz SNS. One su odbranile Skupštinu grada.

Isti scenario tada, u aprilu 2019. godine, su pripremali i za ovu Skupštinu, ali to nisu uspeli da ostvare, već su to ostvarili u julu 2020. godine. Sve to je čist terorizam.

Dakle, podsetiću na one mnogobrojne pretnje smrću, vešanjem Ani Brnabić, Aleksandru Vučiću, Vladimiru Đukanoviću, Srbi Filipoviću i mnogim drugim i podsetiću na one pretnje mnogobrojnim ženama koje su deo vlasti, pretnje silovanjem koje su stizale Ani Brnabić, Ireni Vujović i mnogim drugima. Funkcioner Dveri je pozvao na silovanje, citiram, svih ćerki i supruga uticajnih SNS lica. To je veliki prijatelj Boška Obradović.

Obradović i Dveri, setimo se i toga, su počinili niz nasilnih akata. Napali su i povredili dve novinarke Pinka, napali su Maju Gojković, Aleksandra Martinovića i povredili ih, Maju Pejičić.

Srđan Nogo je pozivao, nosio vešala, pozivao na vešanje Ane Brnabić i Vučića. Setimo se i paljenja knjiga i proganjanja Gorana Vesića od ove iste grupacije Đilasa i Bastaća. Setimo se i fizičkog napada, jer to je sve sled, to je sve terorizam, napada na funkcionera SNS-a i tada člana gradskog veća Beograda 2019. godine, Gavrila Kovačevića, kada su mu nanete teške telesne povrede.

Jedan od primera podsticanja na teror su i pretnje, posebno Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Izneću samo jedan od mnogobrojnih hiljada primera, zato što je ovaj čovek bio poslanik u ovom domu, bio je potpredsednik Dveri. Znači, Srđan Nogo je 25.11.2020. godine otvoreno prizvao krv na ulicama Srbije i to krv članova porodice poimence predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je tačno rekao – njegov kraj će biti vrlo tragičan, put kojim je krenuo je tragičan za celokupnu njegovu familiju, od Angeline, Anđelka, do Vukana, Danila i Milice.

Dakle, željan medijske pažnje, terorista Nogo je poimence naveo ko će sve stradati od njegove ruke, dakle, Aleksandar, Angelina, Anđelko, Vukan, Danilo i Milica. Nogo jedino nije naveo kako planira da izvede taj zločin, kao ustaše u Jasenovcu, kao nacisti u konc logorima ili kao teroristi ISIS-a.

Poseban primer je i zato što to uznemirava veliki deo javnosti i prenose mediji, to je medijski terorizam. Navešću samo primer podsticanja na teror i targetiranje ljudi su skandali sa naslovnih stranica NIN-a, i Danasa, gde su snajper novinari gloduri Ćulibrk i Petrović objavili niz fotografija i karikatura na kojima pozivaju odstreljivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dakle, da je ovo sve što sam naveo tačno, govore i navešću vam tri definicije terorizma, evo, kako UN definišu terorizam – krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u celoj javnosti, grupi ljudi ili određenim osobama zarad političkih ciljeva. Sve to je prisutno u Srbiji, vidimo. Evo, kako NATO definiše terorizam - nezakonita upotreba ili pretnja silom ili nasiljem protiv lica i objekata u pokušaju prinude ili zastrašivanja Vlade ili društva zarad ostvarivanja političkih, verskih i ideoloških ciljeva, jer šta su radili teroristi pred Skupštinom Srbije u julu, nego da su pokušali da ostvare svoje političke, ideološke ciljeve, terorističkim putem, naravno.

Jedan od najuglednijih stručnjaka uopšte u ovoj oblasti, dr. Radoslav Gaćinović, po njemu je definicija, to stoji u njegovom udžbeniku, šta je terorizam - to je organizovana primena nasilja ili pretnja nasiljem od strane politički motivisanih izvršilaca koji su odlučni da kroz strah, zebnju, defetizam i paniku nameću svoju volju organima vlasti i građanima. Mi to 100% imamo prisutno u Srbiji od 2018. godine.

Sada ću da pređem na jednu paralelu sa SAD. Dakle, 6. januara, svi to znamo, 2021. godine, desio se nasilni upad u zgradu Kongresa, i kao što sam osuđivao fašistički napad na ovu Skupštinu, i teroristički, tako osuđujem i upad u zgradu na Kapitol hilu. Nažalost, prilikom upada u Kongres bilo je pet mrtvih, to je jedan deo paralele, jedan policajac i četvoro demonstranata.

Podsetiću da je tokom višemesečnih napada „žutih prsluka“ na policiju i organe javnog reda u Francuskoj tokom, pa mislim, više od godinu dana, 30 najmanje građana Francuske ostalo mislim bez jednog oka, zbog toga što su pogođeni gumenim mecima. A, rezultat napada na Skupštinu Srbije u julu je bio 140 teško povređenih policajaca tokom pet dana, a policija u Srbiji nije teško povredila ni jednog jedinog demonstranta u Beogradu, već su se oni levi i desni, ovi anarho-teroristi, međusobno sukobljavali i povređivali.

Kao što znamo, iz ovog što sam rekao, Srbija nije podeljeno društvo. Srbija je stabilna, jedinstvena, a ekstremna manjina je tolerisana, pa čak možemo da kažemo i mažena i pažena. Srbija je primer demokratije i brige o građanima. Da bi takva i ostala, potreban nam je ovaj antiteroristički sporazum.

Samo da podsetim šta je povodom upada u Kongres rekao novi predsednik SAD Džozef Bajden. Citiram ga, kaže – da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima, to je vandalska rulja, pobunjenici, i ključna stvar, kaže Džozef Bajden, domaći teroristi, to je ključna stvar.

Dakle, da li je to čula gospođa Tanja Fajon, i mnogi drugi iz EU, koji su u julu 2020. godine podržali teroriste u Beogradu i napad na Skupštinu i nazvali ih mirnim građanima, a u januaru 2021. godine, samo pola godine kasnije su osudili upad u Kongres kao teror.

Hajde da verujemo predsedniku SAD da je upad u najviše zakonodavno telo domaći terorizam. Slažemo se sa tim.

Kao što vidimo, i s tim završavam, terorizam ne podrazumeva samo ubistva, atentate i bombe, već i ono što rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović i njihovi sledbenici.

Završavam, Dostojevski je lepo rekao – tiranija je navika koja prelazi u potrebu. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u mnogo čemu se potpuno slažem sa kolegom Bakarecom što je sada rekao i o bivšem režimu i o Draganu Đilasu i o tome koji su oblici terorizma koji su bili primenjivani i prema predsedniku Republike i prema članovima njegove porodice, ali i prema građanima Republike Srbije, jer taj njihov teror su svi trpeli, svi koji se politički ne slažu sa njim, čak i ako nisu bili istaknuti funkcioneri SNS. Bilo je dovoljno samo da niste za njih. Ako niste za njih, oni su smatrali da ste protiv njih.

Na taj način su pokušavali valjda, kroz taj strah, da izazovu nerede, haos, paniku i na taj način ostvare svoje političke ciljeve. Sva sreća da građani Republike Srbije znaju ko razmišlja o interesu građana Republike Srbije i državi Republici Srbiji, pa nisu uspeli u tim namerama, jer su građani ipak svoje potpuno poverenje dali predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i SNS.

Svi ovi sporazumi možda nekome izgledaju da su haotično nabacani, ali ako pogledamo i sa kim su sklapani i u koje namene, vidi se jedna zajednička crta, a to je da Republika Srbija kroz ove međunarodne sporazume potvrđuje svoj povećani ugled u međunarodnoj zajednici i da na tome radi unazad godinama. Potpuno sam siguran da ćemo u nekoj budućnosti imati još ovakvih sporazuma koje ćemo zaključivati sa mnogim državama i međunarodnim organizacijama zahvaljujući ugledu Republike Srbije, a ugled je stečen aktivnostima i predsednika Republike Srbije i Vlade Republike Srbije.

Možda će neko da kaže da je ta priča oko terorizma i saradnje sa terorizmom nekako previše korišćena radi sticanja političkih poena. Ja s tim ne mogu da se složim. Prvo, sama teritorija na kojoj se nalazi Republika Srbija, deo sveta, govori da ovde postoje uvek težnje nekih centara da se politička situacija u Srbiji destabilizuje i da kroz destabilizaciju političke situacije u čitavom regionu, jer ako je Srbija nestabilna, ne može region da bude stabilan, ostvare određene političke ciljeve.

Ne možemo i ne smemo da dozvolimo sebi neke greške koje su mnogo moćnije i veće zemlje od Srbije činile u svojoj prošlosti. Ne postoje dobri i loši teroristi. Postoje teroristi. To što se oni bave nekom aktivnošću koja je u tom trenutku sa interesima neke od velikih zemalja, ne znači da u određenom trenutku neće da se okrenu protiv same te zemlje koja ih u tom trenutku podržava. Setite se kula bliznakinja u Njujorku. Ne postoje dobri i loši teroristi.

Da li Srbija treba da razmenjuje informacije? Da. Na prvom mestu zbog svoje bezbednosti i svojih interesa, a na drugom mestu i da da doprinos međunarodnoj zajednici u borbi protiv terorizma, jer osim ovih unutrašnjih terorista koje je predvodio Dragan Đilas, Boško Obradović i klika, postoje daleko ozbiljniji i daleko bolje organizovaniji koji ne misle dobro Srbiji. Jer, znate šta, biću možda i neskroman, ali da nije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Kosovo bi danas imalo zaokruženu svoju nezavisnost. Da nije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića dejtonska BiH bi prestala da postoji. Kad prestane da postoji dejtonska BiH, već imate nasilje, i to u komšiluku, nasilje koje u svakom trenutku može da se prelije i ovde.

I zato je potrebna saradnja sa svim službama da na prvo mesto ovde očuvamo mir, mir koji je toliko potreban svima koji žive ovde u regionu. Mir koji često ne znaju zarad političkih interesa, ostvarivanja političkih interesa, da cene pojedini političari i u zemlji i u regionu. Znate, ovima bi bilo svejedno kakva je situacija u zemlji i u regionu samo da se dočepaju vlasti, da se dočepaju državne kase i da se bogate kao što su se bogatili, jer ih ni tada nije bilo briga ni za Srbiju, ni za njene građane, ni za Kosovo i Metohiju, ni za Republiku Srpsku, ni za srpski narod koji živi u rasejanju i u regionu.

Za vreme njihove vlasti, setite se, mnogo toga je Republika Srpska, što je postignuto Dejtonskim sporazumom, izgubila i vodila je njenom potpunom nestanku. Za vreme njihove vlasti naša autonomna pokrajina proglasila je svoju nezavisnost. Za vreme njihove vlasti su postavljene granice na administrativnoj liniji između unutrašnje Srbije i naše južne pokrajine.

Šta bi njima smetalo da još po neki deo teritorije izgubimo ili da ponovo imamo Bljesak, Oluju, martovski pogrom svejedno da li na Kosovu i Metohiji, da li u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj?

Samo jednom dobrom, da kažem, saradnjom sa određenim službama koje imaju moć, koje imaju resurse možemo zajedno sa njima da na prvom mestu ovde obezbedimo mir i stabilnost. Ruska Federacija svakako jeste jedna od takvih zemalja i niko ne može da kaže da oni imaju lošu obaveštajnu službu i niko ne može da kaže da do sada nismo razmenjivali informacije i ne može Darko Trifunović, jel se tako zove onaj samoprozvani profesor, šta je, da priča kako je nama ovde u julu mesecu za Ivandan nemire organizovala Ruska Federacija i da nas na taj način bruka.

Organizovali su oni isti kojima nije u interesu da Kosovo i Metohija ostanu u Srbiji. Organizovali su oni isti koji hoće da Dejtonska Bosna i Hercegovina i opstanak srpskog naroda u Bosni i Hercegovini prestanu da postoje. Nema potrebe za nekim samoreklamerstvom ili iznošenjem paušalnih činjenica za sve ono što se dešavalo jula meseca prošle godine. Ono jeste bio pokušaj državnog udara, a videli smo kakvog je to odjeka imalo na međunarodnoj zajednici, maltene Srbija nema pravo da brani svoje građane.

Dakle, možemo da se okrenemo isključivo zemljama koje hoće da sarađuju sa Srbijom, po svakom pitanju i po pitanju bezbednosti, i to da su pojedina rukovodstva zemalja u regionu zaslepljena nekim svojim političkim ambicijama ili da bude, što je još gore, političkim opstankom, jer ti su najopasniji, ti su spremni da bi politički opstali sve i svašta da urade da bi zadržali vlast. Čuo sam nedavno da su Srbi loš narod, da smo najgori narod.

Utoliko bolje što mi danas potvrđujemo Sporazum o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srbije i Crne Gore. Znate šta, može da se nekome to ne sviđa, ali mi delimo isti prostor i Srbi i Albanci i Makedonci i Hrvati i Bošnjaci, delimo isti prostor, živimo jedni pored drugih i ne možemo svoj život da zasnivamo na međusobnim napadima, optužbama i mržnji. Nema tu sreće ni za koga. Ni za jedan narod.

Ovo je zaista jedan sporazum koji upravo to, što sam sada, rekao pokazuje da je to jedna ispravna politika. Koliko god da smo različiti moramo da naučimo da živimo jedni pored drugih.

Znate, meni je recimo, 2014, 2015. godine bilo smešno da jedna, po meni, ozbiljna zemlja, Hrvatska, zatvara saobraćaj između Srbije i Hrvatske. Valjda su smatrali da su neuspešni zato što Srbija ima rasta bruto proizvoda i da će u nekom trenutku da pretekne Hrvatsku, a ne razmišljaju o tome da ako Srbija ima razvijenu ekonomiju, da je ekonomija nešto što ne poznaje granice, da se to preliva, da će deo koristi imati i oni i njihova privreda i njihovi građani i da će zahvaljujući toj međusobnoj saradnji naši građani bolje da žive i da se samo nama političarima da pričamo ko je bolji od koga. To naše građane neće više da interesuje, da li je Srbija ispred Hrvatske ili je Hrvatska ispred Srbije, zato što bolje žive. To je samo jedan primer suludih politika kakve smo imali.

Ovaj sporazum baš pokazuje da sa takvim politikama treba prestati i da se prestaje. Mi smo sličan sporazum imali i sa Republikom Hrvatskom oko jednog dela vazdušnog prostora. Ne možemo da ne sarađujemo jedni sa drugima. Ne možemo da ne razmenjujemo informacije, na prvom mestu, i u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv terorizma. Sve se to na kraju, ako nekog podržavate, vrati vama kao loše.

Setite se samo kako je to bilo kada je ISIS delovao po Siriji, kada su osuđivali Asada za prekomernu upotrebu sile, pretili vojnom intervencijom itd. Do kog trenutka? Dok ti isti teroristi nisu počeli na teritoriji tih zemalja da ostvaruju svoje političke ciljeve i da ubijaju građane tih zemalja. Znači, saradnja protiv terorizma svakako treba da bude prva stvar koju svaka zemlja sa kojom god može počne da ostvaruje, bez obzira da li je u nekom trenutku politički toj zemlji interes ili ne. To je na prvom mestu dobro za sve zemlje koje međusobno sarađuju.

Isto tako i ovaj sporazum između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije. verujem da će u budućnosti biti još sporazuma između čitavog regiona, kao što smo imali mini Šengen. Biće još takvih sporazuma, što samo potvrđuje da politika koju Srbija vodi unazad, sedam, osam godina, daje prave rezultate i da je Aleksandar Vučić bio u pravu kada je tvrdio da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU, ali da nećemo da se odričemo ni tradicionalnih prijatelja, nećemo da prestanemo da razvijamo dobre odnose sa zemljama koje su nam komšije, bez obzira šta oni u tom trenutku radili protiv nas.

Najlakše je bilo zategnuti odnose, pokvariti situaciju. Setite se samo sa proterivanjem našeg ambasadora u Crnoj Gori. Da nije bilo te mudrije politike, sasvim bi drugačiji bili odnosi sa Crnom Gorom, a samim tim i otežana situacija našim sunarodnicima koji žive u Crnoj Gori.

Na jednoj takvoj politici treba istrajati i nadam se da ćemo u budućnosti imati još ovakvih sporazuma i svakako da sve ovakve korake u budućnosti treba podržati.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Međutim, zaista moram da napravim jednu digresiju na samom izlaganju, jer moram da čestitam Vladi Republike Srbije i gospodinu predsedniku na izuzetnom zalaganju, na izvanrednoj spoljnoj politici, jer mi danas u Srbiji imamo preko milion vakcina. Ljudi, ni manje zemlje, ni više vakcina u ovom momentu. Dobićemo za koji dan još 500.000 vakcina. Naravno, govorim kada je milion vakcina, dobili smo ih iz Kine, dobićemo još 500.000 iz Rusije. Tu je i Fajzerova vakcina. Imaćemo još dve vrste vakcina. Građani Republike Srbije mogu da biraju. Mi smo jedina zemlja na svetu koja će imati pet vakcina. Tako se radi. Svaka čast. Ja se ponosim što pripadam ovoj grupaciji Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer tako se radi. Mi radimo za građane, a ne kao nekada da građani rade za Đilasa i njegovu kliku. Sramota bilo i ne ponovilo se.

Još nešto, pre neki dan je potpisan Sporazum o izgradnji metroa, vredan 580 miliona evra. Za koji dan počinje da se gradi prva linija. Tako se radi. Grade se brze pruge, gradi se šest autoputeva, tri su već u toku, kreće izgradnja za godinu, dve dana još tri. Svaka čast.

Što se terorizma tiče, terorizam je najveća pošast i kancer ovog društva. Njega treba radikalno iskoreniti, kao i svaki kancer. Meni samo nije jasno, pošto je terorizam nasilje, kako neko normalan, znači da nije normalan, da je socio patološka ličnost, može da ubije hiljade nedužnih ljudi?

Nažalost, terorizam postoji od kako postoji sveta i veka ili ga je bilo i biće, ali može mu se stati na put, ja sam za radikalno. Što znači policija i vojska mora, kao što je bilo u Rusiji, ali idemo redom, bilo ne ponovilo se, šta da kažem, jer teror ili terorizam, terorizam nego šta.

Ono što se dogodilo ispred naše Narodne skupštine Republike Srbije, onaj klasičan terorizam, prebijeno je preko 150 policajaca, polomljene noge, pa zar se tako radi u ovoj demokratskoj i lepoj zemlji? Bili smo satanizovani godinama, 90-ih, pa do skoro 2012. godine, a onda smo došli na vlast mi koji radimo, koji stvaramo, koji peremo sliku tu, ničim izazvanu.

Šta reći za 1999. godinu? Jer to terorizam? Pa, nego šta nego je terorizam, ničim izazvano bombardovanje. Kažu - nemojte da pričate. Pa naravno da ću da pričam. Poginulo je ne zna se koliko ljudi i to uglavnom nedužnih civila, manje nego vojske. To je terorizam.

Terorizam je bujao, mislim da je danas u svetu možda malo manje terorizma nego tih nekih u prošlom veku između pedesetih i sedamdesetih godina, gde je bilo enormno mnogo terorističkih akcija. Bilo ne ponovilo se, ja ću samo nekih da setim, prosto iz pijeteta prema tim žrtvama ničim izazvanim.

Gvatemala, 1968. godine američki ambasador ubijen u atentatu. Nemačka, svi se sećamo, 11 izraelskih sportista je ubijeno za vreme Olimpijade. Holandija 1975. godine, otmica voza, 11 naftnih ministara otetih u Beču. Škotska, otet avion, koji je naravno, nestao bez traga. Tokio, pušten otrovni plin „sarin“ u podzemnu železnicu, ne zna se tačno koliko mrtvih. Njujork, 2001. godine, oteta četiri aviona, svi se toga dobro sećamo, ja sam mislila da je naučno-fantastični film, pa kada sam ukapirala šta se dešava nije mi bilo dobro, 3.200 mrtvih, ta četiri aviona, dva su direktno srušila „Bliznakinje“.

Kod nas, zahvaljujući našim službama, lično mislim da fantastično rade, jer mislim da je svaka vrsta terorizma propust institucija koje bi trebalo da čuvaju ovu zemlju, ali mislim da zaista jedan oblik terorizma je bilo i ovo što se desilo ispred Narodne skupštine. Beslan, talačka kriza u Beslamu je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su pogodili Rusiju u njenoj istoriji, sećate se, počelo je 1. septembra, zahvaljujući gospodinu Putinu, predsedniku Republike Srbije bila je okončana kriza, odnosno teroristički napad za dva dana. Prvog počeo, trećeg se završilo. Nažalost, mnogo žrtava između toga i dece, bilo ne ponovilo se.

Dve najoglašenije terorističke organizacije na svetu Al Kaida, nažalost ima matične ćelije ili svuda po svetu, čak u 35 zemalja ima svoje utočište. I IZIS, IZIS svi znamo kako je, šta je bilo u Siriji, ima svoje uporište u Iraku, ima u Siriji, ali nažalost ima i deo u Libiji, nešto u Nigeriji, ima ih dosta, i takvu pošast treba zaista suzbiti u korenu.

Što se Ruske Federacije tiče, Rusija, meni jedna od najomiljenijih zemalja, ja ljude delim na dobre i one koji to nisu, ali Rusija je nama kroz istoriju standardni prijatelj, rasla sam kroz njihovu beletristiku, ruski klasicizam, romantizam i zaista sa njima imamo neraskidive veze, tu neku slavonsku dušu. Sve me nešto lepo vezuje za njih, mnogo su nam pomogli.

Sećate se samo da je pet miliona evra, dobili smo donaciju za izgradnju Hrama Svetog Save, evo sada njihov vajar gradi skulpturu Stefana Nemanje koja će sutra biti otvorena. Ako neko nije bio, treba da poseti, izgleda veličanstveno. Stefan Nemanja koji je osnivač srpske države, pa se vidi skroz do Svetog Save, tako da je Srbija jedan predivna zemlja, a ovaj sporazum samo znači jačanje bilateralnih odnosa.

Pa zar nije dobro kada Srbija ima informacije? Informacija je pola završenog posla. Kada imate informaciju, vi imate sve. Razmena podataka. Kada imate razmenu podataka vi možete hapsiti teroriste. Onda dolazite do onoga koji finansira. Uglavnom su to prljave pare ili pranje para. Razmena podataka, razmena pomoći, razmena svega.

Živela Rusija i Srbija. Ja ću sa zadovoljstvom glasati za sve sporazume koji su na dnevnom redu. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik profesor doktor Vladimir Marinković.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Poštovana gospođo ministar, gospođo Matić, drago mi je da ste danas sa nama u Narodnoj skupštini da razgovaramo o sporazumima koji su nam na dnevnom redu, sporazumima koji će u svakom slučaju uticati na budućnost i na živote građana Republike Srbije.

U vezi dva, skoro mogu to da kažem sa sigurnošću, ključna segmenta, to su ekonomija, naravno neke stvari koje će uticati na otvaranje novih radnih mesta, na širenje saradnje po pitanju ekonomske i trgovinske razmene i naravno u procesu stalne i permanentne borbe protiv terorizma, gde je naša zemlja u raznim formatima i u raznim oblicima uključena sa različitim partnerima.

Ovog puta je to Sporazum sa Ruskom Federacijom za koji bi trebali da glasamo i da ga ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Sporazum o ekonomskoj saradnji koji će uticati na bolju ekonomsku saradnju sa Islamskom Republikom Iran.

Ministar Nedimović i potpredsednik Vlade, Nedimović je govorio jutros u svom obraćanju da smo mi osamdesetih godina prošlog veka imali trgovinsku razmenu sa Iranom koja je bila više od milijardu američkih dolara i da je ovih godina, proteklih nekoliko godina, ta trgovinska razmena na nivou negde oko desetak miliona dolara. To govori naravno o toj činjenici koliko u stvari postoji puno prostora za ekonomsku saradnju, koliko postoji prostora za izvoz naših roba i usluga u jednu mnogoljudnu državu kao što je Iran, koja ima nekih osamdesetak miliona stanovnika, sa kojim imamo tradicionalno dobre i političke i ekonomske odnose i koliko postoji mogućnosti za razvoj ne samo trgovinske razmene, nego i za podsticanje turizma između dve zemlje, saradnje na naučnom planu, na planu obrazovanja i svih drugih aspekata, gde možemo da sarađujemo i naravno da uvežemo saradnju naših državnih institucija, ali i drugih.

Naravno, ono što jeste suštinski važno da se napomene u tom domenu, to je da je Srbija konačno od pre nekoliko godina jedna vrlo otvorena zemlja koja prioritetno i isključivo vodi računa o sopstvenom interesu i o sopstvenim nacionalnim interesima i da smo otvoreni za saradnju sa svim partnerima koji uvažavaju Srbiju, koji respektuju srpske interese i koji žele prvenstveno ekonomski da sarađuju sa Srbijom. Zato smo otvorili mnoga vrata, posebno od kada je 2014. godine Aleksandar Vučić postao premijer i u stvari definisao jednu sasvim novu političku i ekonomsku doktrinu naše zemlje.

Imajući u vidu da od tada počinje nagli razvoj naše ekonomije, da počinjemo da implementiramo ekonomske reforme i da od tog trenutka, od 214. godine pored ekonomskih reformi, pored fiskalne stabilizacije i reformi u sektoru, državnom, naravno podsticaj privatnom sektoru, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, imamo jedan ogroman i dinamičan priliv stranih direktnih investicija koji je krunisan time da smo mi u 2019. godini imali nešto više od 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija sa različitih strana sveta. Naravno, naši najbliži ekonomski partneri se nalaze u EU. To je Nemačka, to je Italija, to je Austrija.

Nemačka za primer zapošljava u Srbiji negde oko 70.000 naših građana, ali nismo ni jednog trenutka propustili ni jednu priliku da sarađujemo i sa zemljama Bliskog istoka i sa zemljama Dalekog istoka, da učvršćujemo naše strateško partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, koja je koliko su naši građani ovih dana mogli da vide i da to na kraju krajeva i osete rezultirala time da je Srbija po rang listi svetskoj na osmom mestu kada je u pitanju imunizacija po broju građana koji su imunizovani o dobili vakcine protiv Kovida 19.

U tom domenu mi smo četvrta evropska zemlja posle Islanda, Malte i Ujedinjenog Kraljevstva i to nas sada svrstava, pored jedne jake i snažne ekonomije, žilave ekonomije koja je uspela da opstane i u doba kovida velikih izazova koje smo imali u prethodnih godinu dana, imajući u vidu da kao i u drugim zemljama u regionu, EU, da nam je pretila velika nezaposlenosti, da je pretilo to da mnoga preduzeća, posebno privatna preduzeća zatvore svoja vrata, zaključaju svoje radionice, fabrike ovde usled nemogućnosti da normalno i funkcionalno rade, mi imamo situaciju, i to želim još jednom da ponovim i našim građanima i kolegama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ni jedan jedini investitor, koji je iskazao želju 2019. godine i 2020. godine da investira u Republiku Srbiju, da ni jedan nije odustao.

Ni jedan jedini investitor nije odustao od Srbije zato što je Srbija stabilna zemlja, zato što je pokazala da se dobro nosi zahvaljujući dobrom liderstvu predsednika Aleksandra Vučića, ali i cele Vlade Republike Srbije sa ovom krizom i kako smo uspeli da početkom krize u martu mesecu prošle godine obezbedimo sasvim dovoljno opreme da zaštitimo naše građane, da zaštitimo naše zdravstvene radnike, prosvetne radnike, one kojima je bilo potrebno najviše i pomoći i zaštite, kako smo uspeli da obezbedimo sve potrepštine u trgovinskim radnjama, isto tako za naše građane, tako i sada sa ovom masovnom imunizacijom pokazujemo u stvari koliko je u ovom, kako je to predsednik Vučić pre nekoliko dana rekao - u ovom ratu koji se vodi na globalnom nivou, gde jednostavno veliki ne mare za male, nažalost, mi smo mala zemlja, ne mala, ali sa malim brojem stanovnika, ali pokazujemo koliko partnerstva koja smo pravili tokom prethodnih nekoliko godina, koliko jedna vizija liderska, koju je predsednik Vučić definisao, koliko stvaranje partnerstva sa svima onima koji su respektovali našu zemlju, a to je u ovom slučaju Narodna Republika Kina, mogu da dovedu do toga da se prvenstveno u Srbiji spašavaju životi i da budemo u celoj Evropi jedna od prvih zemalja koje će izaći iz ove krize i krenuti u dinamičan i veliki ekonomski rast.

To je ono što srpski narod, naš narod ovde u Republici Srbiji zaslužuje i to je ono za šta se predsednik Vučić zalagao sve ove godine govoreći o ekonomskim reformama, stvarajući od Srbije ekonomskog lidera i ekonomskog tigra ovog regiona u koji svi žele da ulažu, da li su to kineske kompanije, da li su to kompanije iz Južne Koreje, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina ili neke druge zemlje, Irana, Izraela, apsolutno je to za nas nebitno. Stvorili smo takvu atmosferu i napravili smo od Srbije jednu zemlju koja u celom ovom regionu važi za zemlju kao najpovoljniju destinaciju za ulaganja, za investiranje, za život i za ono što se zove oplođavanje kapitala koji se ovde ulaže.

Mislim da nismo ni sami svesni toga koliko je značajan ovaj potez i koliko je značajan bio onaj dan kada je na Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ kad su sleteli avioni „Er Srbije“, kompanije na koju svi treba da budemo ovde i u celoj državi, kada su oni sleteli sa milion doza kineskih vakcina. To je bio jasan pokazatelj da u Srbiji postoji svetlo u tunelu, da Srbija strateški promišlja, da Srbija strateški radi, da će Srbija sačuvati esenciju zdravstvenog sistema, da će sačuvati svoje stanovništvo i da će uraditi sve da naša ekonomija napreduje.

Ko je to obezbedio od svih evropskih lidera milion na sedam miliona stanovnika? Dakle, mi smo prva država u Evropi koja je počela masovnu imunizaciju. Mala Srbija. Ona Srbija koju su mnogi do 2012. godine apsolutno nipodaštavali, Srbija koja se ni za šta nije pitala, nije se pitala ni za svoje unutrašnje probleme, ni za unutrašnje stvari koje je trebala da rešava, a sada na osnovu komunikacije, na osnovu dobrih odnosa, strateških odnosa koje je Vučić pravio sa predsednikom Šijem, sa predsednikom Vladimirom Putinom, sa Trampovom administracijom dobili smo i Fajzerove vakcine, doduše u mnogo manjim količinama, dobićemo i Sputnjik vakcine, dobićemo i kineske vakcine i ova zemlja, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani, izlazi iz kovid krize za samo nekoliko meseci, ulazimo u pun kapacitet rada, proizvodnje, investicija, novih radnih mesta, podsticajem malim i mikro firmama, podsticajem mladim ovim ljudima koji završavaju fakultete i koji će da se bore na slobodnom tržištu kroz svoje preduzetničke ideje i svoje preduzetničke inicijative zahvaljujući Vučiću, zahvaljujući njegovoj viziji, zahvaljujući njegovoj hrabrosti, ne treba da se sramimo da to kažemo zato što je imao viziju kako Srbija treba da izgleda 2014. godine, kako Srbija treba da izgleda i 2025. i 2030. godine.

U ovom domenu borbe protiv terorizma, pre nego što pomenem i tu temu, važno je da napomenem da je ministar finansija Siniša Mali pre tri dana prepisao sa američkom DRS korporacijom Sporazum o podsticanju investicija koji će značiti samo u roku od dva do tri meseca novih milijardu evra podsticaja za našu privredu. Uvažene kolege i koleginice, novih milijardu evra. Mene je danas pitao jedan austrijski novinara – kako mislite da rešite deficit od četiri milijarde evra koje ste dali kao injekciju privredi tokom kovid krize i vanrednog stanja? Pa evo kroz ovih milijardu koje će doći iz SAD, kroz kapitalne investicije. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo autoputeve. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo pruge. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo gasovode kroz Republiku Srbiju. Nijedna infrastrukturna investicija nije stala i to je ono što će dizati Srbiju i što će nam dati jednu ogromnu prednost i vetar u leđa da budemo najbolji ne samo u ovom delu Evrope, ne u ovom regionu Zapadnog Balkana nego verovatno i u celoj Evropi kada je u pitanju ekonomija.

Što se tiče borbe protiv terorizma, ono što mogu da definitivno kažem da je Srbija uvek bila deo međunarodnih koalicija za borbu protiv terorizma i da je Srbija uvek shvatala kao jedna ozbiljna zemlja, posebno u vreme od 2014. godine do danas, koliko je borba protiv terorizma teška, koliko je ona ozbiljna i možda i to je ono što jeste kvalitet politike i ove Vlade i predsednika Aleksandra Vučića da to naravno naši građani ne osećaju u svom svakodnevnom životu i radu, ali ogroman rad, ogroman trud na spoljnopolitičkom i geopolitičkom planu i obaveštajnom planu stoji iza toga što smo mi danas bezbedni, što je ova zemlja, što je ovaj grad u kojem danas radimo i cela Srbija bezbedna, što možemo normalno da se krećemo, da funkcionišemo, da radimo, da sve radimo kao što se to radi u jednoj normalnoj i vrhunski bezbednoj zemlji.

To je rezultat jednog ogromnog napora i stvaranja savezništava sa najmoćnijim svetskim silama na polju borbe protiv terorizma. Mi smo deo velike koalicije za borbu protiv terorizma koju predvode SAD.

Mi, naravno, sarađujemo u tom domenu sa Ruskom Federacijom i rado ćemo glasati za ovaj sporazum. Ruska Federacija je uvek bila država koja se borila protiv terorizma i uvek bila jedna od perjanica u borbi protiv terorizma, možda jedna od najhrabrijih zemalja koja nikada nije imala kompromis i nikada nije gledala prvenstveno svoje interese u toj borbi.

Međutim, veliki su izazovi i velikih izazova će tek da bude, s obzirom da ta pretnja kada je u pitanju međunarodni terorizam je na 100km od nas ili možda malo više. Moram da podsetim našu javnost da mnogo više, recimo, oko dve-tri hiljade ljudi je samo iz Federacije Bosne i Hercegovine ratovalo na strani islamske države, Al Nusra Fronta, Tahrir el Šama u Siriji i u Iraku i na Sinaju, i pridruživalo se jednoj od najvećih terorističkih organizacija u svetskoj istoriji. Mogu slobodno da kažem da kada su se vraćali u svoju matičnu državu, ta država na tom državnom nivou nije ih baš osuđivala i nije definisala jasnu zakonsku regulativu koja bi podrazumevala to da to više nikada ne urade, nego su brzo pušteni na slobodu.

Zato vi imate desetine komandanata u islamskoj državi u različitim sektorima od E-rezura, do Ambara, Idliba, koji dolaze upravo iz Bosne i Hercegovine. To su ljudi koji žive na 100, 120, 130km odavde od Beograda, ali žive pored naše braće i naših ljudi, dakle, pored srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj i da, moram da završim sa time, da jedna od ogromnih pretnji kada je u pitanju terorizam dolazi sa područja Kosova i Metohije, gde su isto desetine i stotine ljudi odlazili u ratove i pridruživali se islamskoj državi i terorističkim organizacijama.

Mislim da je predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije uspela da glavnim svetskim igračima, u stvari, približi to kolika je ta opasnost i da se obrati jedna posebna pažnja na sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji i da sve ono što se dešava tamo od rušenja naše kulturne istorijske baštine, rušenja crkava, progona monaštva, progona pravoslavlja i hrišćanske vere tamo, ne stoji samo politička mržnja kosovskih Albanaca prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i Srbima ovde u centralnoj Srbiji, nego je to malo više prožeto i, naravno, verskim i terorističkim aspektima i motivima.

Mislim da su posebno Amerikanci, posebno ova bivša administracija, dobro shvatili tu poruku, imajući u vidu da je Srbija tokom ovih prethodnih nekoliko godina imala definitivno zbog Aleksandra Vučića mnogo veću podršku u tom domenu odbrane Kosova i Metohije i odbrane svojih interesa i shvatanja međunarodne zajednice da Srbija ima legitimni i srpski narod ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji.

To su, naravno, osnovne poruke, uz to da sam ja siguran i, evo, videćemo se, naravno i do kraja ove godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da će američki predsednik Džo Bajden na poziv predsednika Vučića posetiti Srbiju, da će nastaviti staro prijateljstvo i da ćemo svu ovu saradnju koju imamo i sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom i EU nastaviti i sa SAD, nastaviti sa ovako maestralnom geostrateškom i spoljnom politikom koja za krajnji cilj i kao što možete da vidite za rezultat ima milion vakcina, spašene živote, nova radna mesta, spašavanje naših najstarijih sugrađana, maestralno organizovanje vakcinisanja na svim punktovima u celoj Srbiji. Ne deli se više Srbija, Srbija je ujedinjena, a ovi što izlaze sa ovim istraživanjima gde ne smeju da kažu, kao što to Đilas pre neki dan reče, izašlo istraživanje, pa Vučić ima 37% podrške, a oni imaju 34%, pa trebalo bi da zna, hajde da kažem, kao obrazovan čovek da kada govorite o nekom istraživanju javnog mnjenja, ono što je osnova treba da kažete ko ga je radio, kad ga je radio, u kom periodu, a to niko od njih neće da kaže.

Naravno, to jeste jedna vrsta šale. Želim da se malo i našalim u ovom teškom vremenu i teškom periodu. Mi nastavljamo dalje, nastavljamo da se borimo za zdravlje naših građana, nastavljamo da se borimo za ekonomiju i nastavljamo da podržavamo našeg predsednika Aleksandra Vučića u svemu onome u čemu nas vodi. U celom njegovom liderstvu u korist naših građana, u korist Srbije. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem kolega Marinković.
Reč ima Jovan Palalić.
Izvolite.