Zahvaljujem.
Još neko od ovlašćenih?
Nema niko.
Onda prelazimo na listu.
Prvi ima reč gospodin Samir Tandir.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu, izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Što se tiče izveštaja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije tu smo razgovarali na odboru skupštinskom i mogu da pohvalim vaš izveštaj i smatram da je on sadržajan, kvalitetan i da je dokaz da se radilo.

Postojanje nezavisnih regulatornih tela jeste dokaz da mi težimo uspostavi suštinske demokratije i suštinske vladavine prava i jako su važne ove dve institucije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste da će poslanički klub stranke Pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasati za ova dva dokumenta.

Ono što smo mogli da vidimo i kroz izveštaje i ono što građani od nas očekuju jeste, pogotovo kada je RATEL u pitanju, ključna reč je zaštita. Znači, zaštita elektronskih komunikacija i čuli smo iz medija da najveći predstavnici države, imamo dokaze da je njihova komunikacija privatna komunikacija narušena. Jasno je da onda zašto običan građanin postavlja pitanje sigurnosti svoje osobne komunikacije.

Što se tiče pitanja 5G mreže mislim da je razjašnjeno, ali da vam kažem jednu stvar ono što je vama kao stručnjacima potpuno jasno ne mora da znači da je ni poslanicima, ni građanima jasno. Kada javnost, mediji nametnu neku temu onda koliko god da su neki skeptici ili analitičari pravi ili lažni glasni, vi morate biti glasniji, jer je država i postavila institucije koje trebaju da nam daju adekvatne odgovore na ta pitanja, ne samo u vašoj oblasti, već i u drugim oblastima.

Ono što mene zanima jeste zaštita, i kada govorimo o drugim uređajima za koja se govore, kao što su mobilni telefoni, itd. da proizvode određeno zračenje, ne samo mislim da to nas to zanima kao odrasle osobe, već prvenstveno zbog brige za našu decu i decu svih građanki i građana koji nas sada gledaju.

Takođe, danas imamo jedan jako tužan naslov u medijima jeste da je jedan maloletnik stradao igrajući određenu igricu kroz izazov u toj igrici. Sada mene zanima koje su vaše zakonske mogućnosti, koji je opseg vašeg delovanja, jer smo skoro ovde u Skupštini usvojili zakon o digitalnoj imovini gde se uvodi polako red i u tu oblast i onda da li mi možemo da sada kroz pravne subjekte, ta lica da ona snose odgovornost, jer imamo emisije gde je jasno naznačeno, ne znam, da odgovaraju uzrastu do 15, 16, 18, plus 18 godina itd.

Sad mene zanima kada su u pitanju video igrice, kada je u putanju Jutjub sadržaj itd, koje su tu mogućnosti da se utiče? Pogotovo imamo nešto što je savremena tekovina da imamo određene jutjubere koji isključivo rade za decu, a po meni sadržaj koji oni plasiraju nije adekvatan tom uzrastu. E, sada mene zanima, ne možemo da kažemo da je to demokratija, da je to sloboda govora i vi radite, ne znam, na socijalnim mrežama šta hoćete, a isključivo vaš sadržaj je, ciljna grupa su vam deca i vi na tome zarađujete.

Znači, moramo da vidimo na koji način možemo da sadržaj tog programa koji oni proizvode ako ima dosta vulgarnosti, psovki itd, da se on uskladi sa uzrastom kome se i plasira. Shodno ovom, kao što sam rekao za emisije, gde vi kažete dečiji program 10, 12, 13 godina i vi kao roditelj možete lakše da naprosto utičete u vaspitanju dece.

Što se tiče narodnih poslanika koji su govorili oko RTS-a, apsolutno podržavam što je govorio lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić, kao i lider Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić, znači jednu trećinu građanki i građana u Republici Srbiji čine manjinske nacionalne zajednice

Ovde nije u pitanju samo emisija „Reč na reč“, mi imamo i „Magazin oko“, imamo i „Dnevnik“ koji je najgledanija informativna emisija, i sadržaj tih emisija mora da zaista predstavlja sliku ovog parlamenta, ali mora da predstavlja i sliku svih građanki i građana ukoliko zaista želimo da svi taj medijski servis osećamo kao svoj. Možemo da uđemo i sada u dublju analizu kvaliteta tv programa i videćemo da tamo imamo reprize, ne znam, nekih serija, 30, 40 godina gledamo filmove Lepe Brene i Žikinu dinastiju, a svakodnevno plaćamo tu pretplatu. Sada ja kao narodni poslanik, ali kao građanin, kažem – pa šta vi radite gospodo? Ne može niko da bude iznad ove Skupštine, jer u stvari ova Skupština je predstavništvo građana i ovde svi treba da plažu račune. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dragan Kovačević.

Što se tiče ove najosetljivije stvari, odmah bi prešao na to, Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge se ne bavi sadržajem onog što je emitovano kroz sredstva za koje mi obezbeđujemo uslove kako će da rade.
Dakle, mi propisujemo i definišemo tržište na kome posluju operateri elektronskih komunikacija i mi kontrolišemo kako oni to rade, ali ne kontrolišemo sadržaj onog što oni dostavljaju svojim korisnicima.
Mi kontrolišemo da li je taj Jutjub stigao kvalitetno, da li je to elektromagnetno zračenje u okviru dozvoljenog, da li smo pokrili sve tačke teritorije. A, šta je na kanalu, to mi ne kontrolišemo. To, ja mislim, kontroliše REM, nisam siguran, ali to svakako nije u našoj nadležnosti. Toliko.

Zahvaljujem.
Sledeći po spisku je koleginica Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nema sumnje da je sektor telekomunikacija jedan od najprofitabilnijih i najperspektivnijih sektora u Srbiji. Ubrzani razvoj elektronskih komunikacija i njihov sve veći udeo u globalnoj i domaćoj privredi predstavlja jedan od malobrojnih trendova koji uspevaju da održe pozitivne rezultate.

Elektronske komunikacije integralni su deo svih sektora privrede i jedan od osnovnih faktora, ne samo ekonomskog, već i društvenog razvoja. Zato ulaganje u oblast elektronskih komunikacija direktno utiče na rast BDP, konkurentnost svih sektora privrede i naravno unapređuje kvalitet života građana.

Spisak nadležnosti RATEL-a je dugačak, navešću tri najvažnije uloge i zadatka koji i te kako opravdavaju razlog postojanja tog tela. Pored obezbeđivanja stabilnog razvoja i zaštite slobode tržišta, tu je i treći zadatak, možda malo teže vidljiv, ali ne i manje važan, a to je zaštita korisničkih, zapravo ljudskih prava na slobodnu komunikaciju. Zapravo ti razlozi zajedno daju puni smisao postojanju agencije kao nezavisnog tela, naročito u današnje vreme kada se globalno suočavamo sa mnogobrojnim izazovima upravo na polju telekomunikacija i elektronskih komunikacija uopšte.

Podršku uređenju sektora za elektronske komunikacije pruža naravno resorno ministarstvo, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije.

Zašto to posebno navodim? Zato što, kao što i sami znate, to nije bio baš slučaj od samog formiranja agencije 2007. godine i donošenja tadašnjeg zakona i zato što je najbolja i najveća saradnja i najveći broj projekata, dobrih projekata važnih za unapređivanje kvaliteta života građana Srbije, realizovan u periodu od 2012. do 2020. godine, kada je na čelu Ministarstva bio Rasim Ljajić. Dozvolite da kažem, on je redak političar, ako ne i jedini, koji je najavio i održao obećanje odrekavši se ministarske funkcije, a taj trend uspešne i dobre saradnje nastavljen je i u ovom mandatu Vlade, od kada Tatjana Matić vodi ministarstvo, a sudeći, naravno, prema aktivnostima koje Ministarstvo u ovom trenutku realizuje na polju telekomunikacija.

Dozvolite da se osvrnem i na to da Ministarstvo već osam godina intenzivno radi na razvoju digitalnog društva. Digitalnoj pismenosti pristupa se kao jednom od nosećih stubova digitalnog društva, uključivanjem stanovništva u onlajn okruženje prate programi za razvoj digitalnih veština i digitalne pismenosti i infrastrukturni projekti za izgradnju i razvoj mreže.

Juče je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisan Sporazum o donaciji od 1.700.000 evra bespovratnih sredstava, za izgradnju širokopojasnog interneta u ruralnim područjima. Projekat je deo šire inicijative i predstavlja prvu od tri faze, pri čemu se druga faza projekta, odnosno povezivanje 900 škola na mrežu i javnih ustanova i do 135.000 domaćinstava planira kao odvojen projekat za ovu i narednu godinu. Cilj Vlade je, zapravo, da do 2025. godine sva domaćinstva u Srbiji imaju fiksni pristup brzom internetu. Srbija, dakle, ima snažno i konstantno rastuće digitalno društvo.

Kapitalni Projekat „Povezane škole“, o kom je govorio moj kolega, takođe je u resoru informaciono-komunikacionih tehnologija i obuhvata izgradnju standardizovane i održive bežične lokalne računarske mreže u svim većim školama u državi. Važno mi je da još jednom podvučem bitnost tog projekta, jer je za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije posebno važno i posebno se izdvaja jedan od ciljeva tog projekta, budući da naš socijaldemokratski pogled na svet počiva na jednakim mogućnostima za sve, a ide i ruku pod ruku sa strategijom Socijaldemokratske partije Srbije - država obrazovanja, čiji su ključni elementi upravo dostupnost, kvalitet, otvorenost, fleksibilnost i doživotno obrazovanje.

Dakle, Projekat „Povezane škole“ pruža jednake mogućnosti obrazovanja i smanjuje jaz između ruralnih i urbanih sredina. Naravno, tim projektom omogućava se i lakše uključivanje roditelja i staratelja u obrazovni proces dece i postiže viši nivo bezbednosti u školama.

Zakon o elektronskim komunikacijama izražava interes razvoja telekomunikacija i potrebe korisnika na svim delovima teritorije Republike Srbije, uvažavajući tako jedan od velikih problema, a to je neravnomerni razvoj. U tom segmentu, naravno, RATEL i nadležno ministarstvo uspešno realizuju postavljene ciljeve.

Reći ću nešto i o bezbednosti na internetu. Naime, Ministarstvo za telekomunikacije, trgovinu i turizam pokrenulo je platformu „Pametno i bezbedno“, koja je uspostavljena pre četiri godine zajedno sa Nacionalnim kontakt centrom, upravo za bezbednost dece na internetu. Nikada nije dovoljno da govorimo, naročito o bezbednosti dece i naročito na društvenim mrežama. Navešću nemili događaj od pre dva dana, kada je dečak od devet godina sebi oduzeo život odgovarajući na izazove igrice na jednoj društvenoj mreži.

Živimo u eri interneta i u svetu u kom smo, nažalost, svedoci mnogobrojnih izazova i problema na polju informacione bezbednosti i svakim danom sve više postajemo svesni značaja te oblasti i svakim danom postajemo svesni ranjivosti naših uređaja koje koristimo, sistema koje koristimo, softvera i to jeste jedan, kao što malopre rekoh, globalni problem. Dakle, mi se ne suočavamo ni sa čim posebno u odnosu na ono sa čime se suočavaju druge zemlje u svetu. Međutim, kada govorimo o bezbednosti dece na internetu, tu moramo svi biti mnogo efikasniji u iznalaženju načina da bezbednost dece na internetu učinimo još većom i nivo bezbednosti dece na internetu podignemo na još viši nivo.

Naime, više od dve trećine dece i mladih, oko 74%, ima profil na nekoj društvenoj mreži ili platformi za igranje video igara. Od toga 41% njih je uzrasta od devet i deset godina, kao i 72% dece uzrasta 11 i 12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica propisana od strane društvenih mreža obično 13 godina. Približno trećina ispitanih učenika ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu ili ulazi u sukobe sa porodicom i prijateljima. Nešto manje od polovine bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu i zapostavlja druženje i svoje školske obaveze i zadatke. Loše se oseća kada ne može da bude na internetu, dok gotovo petina zanemaruje osnovne biološke potrebe, potrebu za hranom, potrebu za snom itd.

Broj dece koja su često doživljavala uznemirujuća iskustva najveći je u uzrasnoj grupi 13 i 14 godina. Rizično ponašanje na internetu odlikuje 13% do 51% učenika, u zavisnosti od vrste ponašanja. Reč je najčešće o deljenju ličnih podataka prijateljstvima na društvenim mrežama i kontaktima, najpre preko interneta, a kasnije i uživo, sa nepoznatim osobama, skrivanju iza lažnog identiteta itd. Roditelji u Srbiji retko koriste tehničke mere zaštite, odnosno roditeljsku kontrolu u cilju osiguranja bezbednosti dece na internetu i o tome izveštava manje od petine ispitanih učenika. Dakle, znatno ređe kod nas roditelji se uključuju i primenjuju tehničke mere zaštite nego roditelji u drugim zemljama. Mislim da bi i RATEL mogao tu još mnogo više da uradi u nekom narednom periodu.

Kao što rekoh, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kroz platformu „Pametno i bezbedno“ funkcioniše kao servis građana, ali i kao Centar za edukaciju i informisanje. Do sada je primio više od 20.200 poziva, prijava i onlajn upita, kao i prezentacije koje su održane nisu beznačajne za 14.500 đaka i pet vebinara za 190 nastavnika. U rad centra, naravno, uključeni su i drugi nadležni organi i ustanove, jer je međuresorna saradnja na polju razvoja digitalne, a samim tim i medijske pismenosti i bezbednosti na internetu, jer je sve to nekako usko povezano, neophodna.

Podsetila bih samo da CERT, koji ste i vi u uvodnom izlaganju pomenuli, jeste izuzetno važan, uspostavljanje jedinstvenog sistema za prijem obaveštenja o incidentima je značajno unapređen, naročito 2019. godine, kada smo doneli izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti i Protokol o saradnji upravo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i RATEL-a u cilju razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značaj i značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog je značaja, kao i Protokol o saradnji koji uključuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.

Možda nije, a možda i jeste trenutak da podvučem još jednom da je zahvaljujući aktivnostima Vlade Srbije, posebno resornog ministarstva, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, svakoga dana sve jača svest o bitnosti informacione bezbednosti i njenog razvoja. Na tom poslu zajedno radite i vi sa Vladom i Ministarstvom za telekomunikacije, trgovinu i turizam.

Ali nekako mislim, jer sam se spremajući se za raspravu osvrnula na nešto što bi možda moglo da bude važno građanima, u smislu dodatnog približavanja informacione bezbednosti kroz tri kriterijuma kroz koja se ona može posmatrati, a u svetlu, ako hoćete, i ovog nemilog događaja od pre dva dana koji sam maločas spomenula.

Dakle, tri kriterijuma kroz koja se može posmatrati informaciona bezbednost jeste vrsta akcije, presretanje podataka, ometanje prijema podataka, ilegalno prisluškivanje, uništavanje podataka, sabotaža itd, vrsta počinioca, hakeri, sajber kriminalci, sajber ratnici, sajber teroristi i vrsta cilja, da li je napad usmeren ka pojedincima, kompanijama, javnim institucijama, državnim organima itd. Uglavnom, reč je o izuzetno ozbiljnoj temi o kojoj moramo češće i još sveobuhvatnije da govorimo, kako bi i rešenja bila bolja u narednom periodu.

Socijaldemokratska partija Srbije i poslanička grupa će naravno podržati i izveštaj i finansijski plan.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dragan Kovačević.

Ja ću ponoviti još jednom.
Dakle, što se tiče Republičke agencije RATEL, mi smo pre svega tehnička agencija koja se bavi, što se tiče sajber bezbednosti, tehničkim aspektom. Naše učešće u CERT-u i rekao sam u izveštaju, mislim 159 prijavljenih incidenata govori o tome da je bilo incidenata napada hakerskih, što iz inostranstva, što iznutra, koje su imale za cilj nešto. Te podatke razmenjujemo sa drugim nadležnim organima, u cilju sprečavanja toga. Mi se ne bavimo sadržajem.
Delim s vama ovaj utisak o tragediji koja se desila, ali sadržaj mi ne vidimo. Mi smo dužni da obezbedimo uslove i pravila da operateri na tržištu elektronskih komunikacija mogu dobro da rade i da svoje usluge isporučuju korisnicima, a šta će u njima biti, to mi ne gledamo. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći po redu je narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, složio bih se i sa nekim prethodnim govornicima kada je u pitanju i sam Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti da je jedna birokratska stvar i s obzirom da je i on već bio razmatran i na nadležnom odboru i da je upućen ovde Narodnoj skupštini na izglasavanje ne bih nešto puno vremena trošio da polemišem o njemu.

Ono što bih samo istakao je da sama Komisija za svoje postojanje od sad već skoro 30 godina je neku svoju ulogu koju ima zapravo i opravdala, to jeste da poslovanje na tržištu kapitala bude i zakonito i transparentno, da spreči potencijalne monopole koji se mogu javiti na tom tržištu i, naravno, da zaštiti i samog investitora na tom tržištu kapitala.

Ono što bih takođe posebno istakao i pohvalio jeste nedavna izmena i dopuna Zakona o tržištu kapitala kojim je pojednostavljen sam postupak za sastavljanje prospekta o izdavanju obveznica, čime je značajno smanjena mogućnost same zloupotrebe.

Što se tiče samog Izveštaja o radu RATEL-a za 2019. godinu, odnosno Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, ono bih ja istakao, kao neko ko je završio ekonomiju, meni je prvi neki pokazatelj, a i kolege su već pričale koliko se oblasti koje vi regulišete i kojima se bavite, koje su pod vašim nadzorom brzo i razvijaju i koliko su dinamične. Mislim da najbolje o tome govori u prilog i činjenica da su u odnosu na 2018. i 2019. godinu ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija porasle za dva puta, odnosno na 84,2 milijarde dinara i da prihodi od elektronskih komunikacija učestvuju 3,8% BDP-a Republike Srbije.

Ono na šta bih se ja osvrnuo jeste, koleginica je sada pričala o tome i vi ste već dali svoj odgovor, šta je vaša uloga, šta je vaš zadatak, to sam u potpunosti razumeo, ali moram da istaknem da sam spremajući se za ovaj govor primetio da kada je u pitanju internet u našoj zemlji, oni koji ga dominantno koriste su mlađa populacija, jesu mlađi ljudi i to su uglavnom kada pričamo o nekoj starosnoj dobi od 16 do 24 godine, čak po nekim podacima kada se upoređuju po naloga na društvenim mrežama, preko 95% te starosne grupacije koriste internet.

Mislim da smo opet nekako dužni svi mi zajedno da i svedoci smo onoga što se, nažalost, dogodilo juče i nije prvi slučaj, nije prvi put da se dešava da za ishod ima fatalnu posledicu, da nekako svi zajedno nađemo načina, i vi kao Regulatorno telo da date svoj doprinos, naravno, i resorno ministarstvo koje već ima jednu akciju koja ima za cilj da zaštiti najmlađe od nekih zloupotreba na internetu. Ali ovde pre svega pričam o tome da svi zajedno uzmemo učešća, pa ako treba i Ministarstvo obrazovanja i škole, da se poradi malo i na edukaciji i samih roditelja i da se njima objasni šta su to društvene mreže, šta su ti Jutjub kanali, ko su ti jutjuberi, šta oni rade, koji je taj sadržaj koji se plasira njihovoj deci nesmetano, da bi i ti ljudi mogli uopšte da budu ukorak sa vremenom, sa tim tehnologijama koje se zaista jako brzo razvijaju.

I sam sam svedok dece, odnosno deca mog brata i moje sestre koji su u potpunosti na tim sadržajima, koriste te sadržaje i ja kao neko ko je opet s neke strane mlađi sam se pre pet dana tek informisao o tome, zahvaljujući njima, šta je taj Tik-Tok, koji je ovoga puta doveo do takvih fatalnih posledica koje za ishod imaju smrt jednog deteta.

Smatram da ipak svi zajedno moramo da damo svoj doprinos, vi s jednog stručnog aspekta, znanja, kompetencija koje imate, mi iz nekog javnog prostora, iz ove skupštinske sale, da insistiramo na tome da i ti roditelji, ali i ta deca dobiju neophodne informacije koje bi, ja se nadam, u nekom narednom periodu sprečile da se ovakve stvari ponavljaju i događaju.

Što se tiče poslaničkog kluba SPS, mi ćemo u danu za glasanje, odnosno danas, podržati sve tačke koje se nalaze na dnevnom redu i glasaćemo za sve njih. Hvala vam puno.