Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što smo čuli na početku današnje rasprave od strane predsednika Komisije za hartije od vrednosti i od strane predsednika Upravnog odbora RATEL-a, ali i u toku rasprave od strane kolega ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu.

Imajući u vidu da sam član Komisije za republički budžet za kontrolu trošenja i javnih sredstava, u toku današnje rasprave osvrnuću se na finansijske plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu.

Ono što je dobro i što treba pohvaliti jeste da Komisija za hartije od vrednosti u finansijskom planu planira prihode za 2021. godinu u ukupnom iznosu od 127,1 milion dinara što je čak za 7% više u odnosu na 2020. godinu. Razlog planiranih većih prihoda za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu jesu prevashodno novo usvojeni zakoni, koji su inicirani od strane Ministarstva finansija i to je Zakon o alterantivnim investicionim fondovima, Zakonom o zatvorenim investicionim fondovima i Zakon o reviziji.

Svi ovi zakoni stupili su na snagu tokom 2020. godine i ne samo da su omogućili da Komisija za hartije od vrednosti planira veće prihode za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu, već je Komisija i tokom 2020. godine upravo zahvaljujući ovim zakonima postigla, odnosno ostvarila veće prihode u odnosu na inicijalni plan.

Jako je važno takođe napomenuti da ćemo do trećeg kvartala 2021. godine imati potpuno novi zakon o tržištu kapitala koji će omogućiti da Komisija i tokom 2021. godine ostvari veće prihode u odnosu na planirane u odnosu na finansijski plan o kome danas raspravljamo.

Novi zakon o tržištu kapitala u potpunosti će biti usaglašen sa zakonskom regulativom EU i to je zapravo od višestruke koristi za Srbiju.

S jedne strane, strani investitori ulagaće svoja sredstva u naše domaće hartije od vrednosti. A sa druge strane, imaćemo veći prihod u budžet po osnovu poreza i na kapitalnu dobit, po osnovu poreza na dobit pravnih lica i po osnovu drugih vrsta poreza. Dakle, zakon koji se najavljuje, koji će sigurna sam biti usvojen do trećeg kvartala 2021. godine omogućiće zapravo razvoj tržišta kapitala.

Srbija se može pohvaliti činjenicom da ima najstariju berzu u Evropi, reč je o beogradskoj berzi i naša beogradska berza osnovana je davne 1894. godine i važila je za najbolje organizovanu privrednu ustanovu.

Nažalost, decenijama unazad niko se nije bavio razvojem tržišta kapitala, bili su zapravo, neki pokušaji u periodu od 2003. do 2010. godine, ali naravno bezuspešni, svi znamo da je period do 2012. godine karakterističan za pljačkaške privatizacije i domaći i strani investitori svoja sredstva ulažu u jake i stabilne kompanije do 2012. godine imali smo kompanije koje su poslovale na rubu egzistencije poslovale su sa gubitkom, bile su u stečaju, tako da se nikako nije moglo očekivati da će bilo koji investitor da ulaže svoja sredstva u hartije od vrednosti takvih kompanija, što znači da se tržište kapitala nije ni razvijalo.

Danas nakon osam godina, se stanje u privredi se drastično promenilo, naravno, na bolje imamo privatan sektor koji je stabilan i rentabilan. O tome svedoči činjenica da smo tokom 2020. godine imali veći priliv u budžet po osnovu poreza na dobit pravnih lica.

Država je ekonomskim paketom podrške u vrednosti od šest milijardi evra, u potpunosti zaštitila privatan sektor i to prevashodno, mislim na mere ekonomske podrške u vidu odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, u vidu isplate čak pet minimalaca za zaposlene u mikro malim i srednjim preduzećima, itd. kroz garantne šeme, naravno.

Država je, znači, zaštitila privatan sektor i nastavlja dalje tako da ćemo kako je najavio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić za nedelju ili dve, odnosno do Sretenja imati još jedan ekonomski paket podrške privredi u vrednosti od 2,5 milijarde evra.

Dakle, ukupno Srbija je osam i po milijarde evra obezbedila kako bi osnažila privatan sektor da lakše prebrodi krizu.

Molim vas, koja zemlja u regionu i Evropi može da se pohvali tako obimnim i sveobuhvatnim paketom podrške, meni nije poznato da je jedna zemlja u okruženju tako nešto radila kako bi pomogla privredi.

Takođe, Srbija je među prvim zemljama u svetu usvojila Zakon o digitalnoj imovini i to je omogućilo da Komisiji za hartije od vrednosti da planiram u nekoj budućnosti veće prihode. Dakle, omogućiće Komisiji za hartije od vrednosti da ostvaruju veće prihode u narednom periodu, među prvima u svetu uredili smo trgovinu bitkoinima i to kako bi išli u korak sa inovacijama.

Prošle nedelje, tačnije, 21. januara u Vladi Srbije ministar finansija Siniša Mali i američki ambasador Entoni Godfri potpisali su međudržavni sporazum o podsticanju ulaganja i ovaj međudržavni sporazum je najbolji dokaz koliko američka administracija poštuje sve ono što je Republika Srbija uradila kada su u pitanju ekonomske reforme. Pa da li su oni pre nas, koji su vodili državu, mogli su zapravo, da sanjaju da će u Srbiji biti otvorena Američka razvojna agencija koja pokriva čitav region. I ovo nije sve.

Mi smo ostvarili ogromne rezultate kada je u pitanju međunarodno tržište kapitala, Srbija je nakon sedam godina pauze 2019. godine u junu mesecu, izašla na londonsku berzu i ostvarila istorijski ekonomski rezultat. Emitovali smo naše srpske obveznice sa kamatnim stopama od 1,25% do 1,6%, i ovako niska kamatna stopa je rezultat ogromnog interesovanja stranih investitora za našim državnim obveznicama i to zapravo zbog makroekonomske stabilnosti koju Srbija ima.

I u 2020. godini ostvarili smo takođe istorijske ekonomske rezultate i ovo govorim iz razloga zato što smo mi skupe kredite prethodne vlasti sa kamatnim stopama od 7% i 8% zamenili jeftinim kreditima i ostvarili ogromne uštede u budžet, samo dakle, po osnovu kamatnih stopa, i te uštede se mere u desetinama milionima evra.

Srbija je do 2012. godine bila poslednja u Evropi kada je u pitanju privredni rast, sada smo prvi u Evropi, Srbija je nestala kao tranzitna zemlja, a sada imamo najbolje puteve u regionu, koje nastavljamo da gradimo i u 2021. godini.

Kada je u pitanju i sistem zdravstvene zaštite 2012. godine bili smo poslednji u Evropi sada smo čak ispred 14 zemalja članica EU.

Do 2012. godine strani investitori su zaobilazili Republiku Srbiju, a sada smo apsolutni rekorderi i lideri u regionu i u Evropi po privlačenju stranih investitora i to je odgovorna politika koju vodi SNS i naravno, poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Janković, izvinjavam se. Hteo sam da dam reč Katarini Rakić ali se javio Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Uvaženi predsedniče hvala na dodeljenoj reči. Neću dugo dužiti, samo da se zahvalim na ovako iscrpnoj raspravi, na pravilno identifikovanim aktivnostima koje se trudimo da provodimo u poslednjih nekoliko godina. Kao što ste i sami rekli ova godina će biti vrlo izazovna za sve institucije koje pokušavaju da vode brigu o ekonomskom sistemu Republike Srbije i siguran sam da ćemo svi zajedničkim snagama dati sve od sebe da dalje napredujemo i da se dalje razvijamo, a ono što je, ja bih rekao zajednički cilj svih nas jeste da pre svega eliminišemo sve negativne pojave koje mogu da se na tom putu zadese. A da sa druge strane omogućimo domaćim kompanijama i domaćoj privredi je najširi mogući miks izvora finansiranja i načina na koji mogu da podrže svoj dalji rast i razvoj.
Pomenuli ste i sami nekoliko zakona koji su usvojeni u prethodnom periodu. Svaki od tih zakona je za cilj imao da omogući jedan novi način finansiranja domaće privrede i svakako dolazak međunarodnih finansijskih institucija predstavlja jedan dobar znak, u kontekstu prepoznavanja jednog opšteg regulatornog okvira koji će omogućiti i njima da sprovedu neke svoje ambicije na ovom prostoru, ali i nama da se dalje ekonomski razvijamo.
Ono što mogu da kažem je da ćemo mi u narednom periodu tesno sarađivati i sa Svetskom bankom i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kako bi, prosto sve naše aktivnosti koordinirali sa stranim partnerima i kako bi dalji razvoj naše ekonomije bio što intenzivniji.
Opet kažem, svaka od institucija, naročito institucija koje čine Komitet za finansijsku stabilnost ima svoj deo zadataka u narednom periodu, ima svoj deo ciljeva koje treba ostvariti. Mi ćemo se potruditi svakako da damo svoj doprinos.
Još jednom vam se zahvaljujem na vašoj podršci u prethodnom periodu i iskreno očekujem je i u narednom.
Hvala.

Hvala.
Samo da vas obavestim da ćemo raditi u kontinuitetu do 15 časova i onda sat vremena pauze. U 16 časova je, kao što znate, postavljanje poslaničkih pitanja Vladi Republike Srbije. Nakon toga od 19 časova je glasanje.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja bih želela još jednom da iskoristim priliku i da pohvalim još jednom Izveštaj RATEL-a o kome sam govorila opširnije u svom uvodnom izlaganju kao izvestilac nadležnog Odbora koji je i predložio Predlog zaključka da se ovaj Izveštaj u danu za glasanje i prihvati.

Kao što sam već rekla, želim da pohvalim prihod koji je ostvaren u toku 2019. godine, koji svakako predstavlja veći iznos u odnosu na sve prethodne godine, a pre svega pohvaljujem to iz razloga što se nadam i verujem da će taj novac u većem delu biti utrošen ponovo, odnosno vraćen u neku novu digitalnu infrastrukturu. Verujem da ćemo tako nešto uraditi obzirom da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije upravo to da Srbija postane lider u regionu u oblasti digitalizacije.

Kao što znate, na takav način smanjuje se korupcija, smanjuje se birokratija, pojednostavljuju se mnoge stvari koje su građanima Republike Srbije bitne svakodnevno.

Kao što već imamo informaciju, kao što smo pričali o tome, u narednih pet godina cilj nam je da čak 30 usluga koje su važne za svakodnevni život građana budu digitalizovane, da budu digitalizovane do mere da će građani moći da im pristupe čak i putem mobilnog telefona.

Međutim, ja sam već navela u uvodnom izlaganju da jedva čekam izveštaj RATEL-a za 2020. godinu, jer verujem da će on pokazati još bolji rezultat i u okviru poštanskih usluga i u okviru elektronskih komunikacija iz prostog razloga što je pandemija korona virusa sve nas jednostavno naterala da sedimo kući.

Verujem da je veliki broj usluga prešao na daljinsku trgovinu, daljinsku kupovinu i da na takav način, samim tim uzročno posledična veza jeste da su poštanski operatori trebali da imaju više posla. Kažem opet, to ćemo videti izveštajem za 2020. godinu, a ja iskreno verujem u to da će taj prihod, nažalost, opet kažem, izazvan pandemijom korona virusa biti veći.

Međutim, ono zbog čega sam se ja danas javila i o čemu smo diskutovali i na Odboru, naravno, na ivici toga da ovo nije stvar RATEL-a, ali se svakako možemo osvrnuti, kao što su se moje kolege koje su prethodno govorile i osvrnule, to jeste bezbednost dece na internetu.

Nažalost, pandemija korona virusa učinila je da posebno deci ekran kompjutera, tableta, telefona bude i učionica, igraonica, prozor u svet.

Imali smo situaciju ranije, koleginica Vacić Mihailović navodila je primere analize koje su donete, međutim ja moram da vam kažem sve te analiza koje su rađene, koje su, u krajnjoj ruci, zabrinjavajuće su rađene pre pandemije korona virusa.

Takođe, moram da se vratim i na to da građanima bude jasno, mi jesmo 2019. godine doneli Zakon o informacionoj bezbednosti i u tom zakonu je predviđen nacionalni CERT koji je deo RATEL-a. Međutim, kao što su gospoda iz RATEL-a već naveli, gospodin Kovačević je pokušao da objasni da je to prosto jedna tehnička podrška. Mi zakonom ovde ne možemo urediti da iza svakog deteta stoji čovek koji će pratiti šta vaše dete radi na internetu. Prva odbrana dece na internetu su upravo roditelji. Mi moramo edukovati roditelje da znaju koji su to problemi sa kojima se deca sreću na internetu.

Ja znam da možda sada pominjući nekakva softver ili nešto, možda je to još uvek daleko, ali mi svi odavde moramo da pošaljemo poruku da brinemo o tome. Ajde da ta sredstva, za koja ja verujem da će u 2020. godini biti veća, usmerimo bar na edukaciju roditelja.

Oni izazovi koje smo mi imali u našem detinjstvu nisu izazovi sa kojima se danas susreću naša deca. Većina roditelja te izazove ne može ni da prepozna. Statistika iz 2019. godine rekla je da samo 18% roditelja ume da prepozna koji medijski sadržaj nije prikladan za dete određenog uzrasta i samo 18% roditelja ume da ograniči deci sadržaje.

Opet navodim, to su podaci iz 2019. godine, kada smo imali takođe jedan alarmantan podatak koji je govorio da više od 85% dece provodi više od sat vremena dnevno na internetu. Godina 2019, možete zamisliti koji je procenat 2020. godine, kada su naša deca imala i onlajn učionice, i onlajn radionice, onlajn pozorište, kada je sve prešlo na onlajn, možete zamisliti koliko sada iznosi taj procenat, a da ne govorim o tom sat vremena.

Imali smo tada, kada smo donosili Zakon o informacionoj bezbednosti primer u kome smo rekli da možda roditelji treba da budu primer deci, pa eto, da i roditelji i svi mi ograničimo pristup ekranu, posebno ekranu mobilnog telefona, da se ograničimo na sat vremena dnevno, da sat vremena dnevno koristimo. Ja se sada pitam da li možemo mi to? Da li možemo biti dobar primer deci, pa ih naterati da i oni budu samo sat vremena dnevno, ne na telefonu, nego na bilo kom uređaju? Ako to ne možemo onda moramo stajati iza njih i gledati šta rade, jer to su mračni tuneli koji mogu uvući vašu decu, a da ni sami niste svesni da izlaz iz tog tunela nimalo nije jednostavan.

Imali smo, nažalost, primer o kojem su govorile moje kolege koji se desio nedavno, ali nemojte da nas ovakvi primeri nateraju da mi počnemo da mislimo i da radimo o tome. Evo, nemamo sredstva u budžetu za to, ali ništa ne košta da pričamo, da ponavljamo, da deca na internetu nisu bezbedna, da zakon ne može da vam pošalje osobu da stoji iza deteta, ali svakako želim da svi odavde pošaljemo jednu glasnu poruku da moramo voditi računa šta nama deca rade na internetu, da ako ne znamo nije sramota, učimo i dalje i pratimo nove tehnologije, jer ćemo samo ispratiti i sačuvati našu decu ukoliko pratimo sve njihove digitalne korake. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici regulatornih tela, dragi građani Republike Srbije, pred nama su setovi odluka o kojima ću se potruditi da budem kratak i precizan.

Prvo ću komentarisati Predlog odluke o davanju saglasnosti Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti. Kao što smo mogli da čujemo u obrazloženju, zapravo, sam Finansijski plan podrazumeva sve kapacitete i mogućnosti da Komisija nastavi uspešno da radi svoj posao kada je u pitanju regulisanje finansijskog tržišta i Hartije od vrednosti, ali takođe, da se prilagodi radu koji ih očekuje po Zakonu o digitalnoj imovini koji smo prošle godine usvojili.

Ono što želim da napomenem i da podsetim je da smo mi prva zemlja u Jugoistočne Evropi, među prvim zemljama u EU koja je uopšte usvojila ovaj Zakon i koja kada je u pitanju digitalna imovina i kriptovaluta odlučila da to regulativima dovede u red.

Ono što je bitno da se istakne da je ovo odlična prilika za dalji razvoj naše ekonomije, posebno startap kompanija, malih i srednjih preduzeća, ali i velikih kompanija koji jedan novi vid inovativni način finansiranja dolaska do sredstava za realizaciju njihovih projekata, za realizaciju njihovog daljeg razvoja, a sve sa intencijom da sutradan oni postanu regularni učesnici klasičnog finansijskog tržišta kapitala koji može doneti još dodatne koristi kada je u pitanju razvoj njihovih preduzeća.

Ovo je inače jasan dokaz da smo mi zaista zemlja inovacija, da smo zaista zemlja mladih talenata, koje negujemo, koje se trudimo da zadržimo u zemlji, koje se trudimo i da vratimo u zemlju, da ovde žive i da rade i da država Srbija daje maksimalni podsticaj tim ljudima da se dalje razvijaju u segmentu preduzetništva, posebno industrije, 4.0. koja je razvojna šansa naše zemlje.

Svega ovoga ne bi bilo da predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer, i kasnije premijerka Ana Brnabić u svom programu rada Vlade, nisu stavili digitalizaciju kao jedan važan segment za razvoj naše države, tako da, zahvaljujući radu Vlade, zahvaljujući radu Kancelarije za IT, danas smo uspeli da učinimo i rad naših javnih uprava izuzetno efikasnim i efektivnim, tako da smo stavili u pravom smislu te reči državne organe u službi građana Srbije i ona fraza FTJP ili „fali ti jedan papir“ je ad akta, odnosno više ne postoji.

Takođe, zahvaljujući digitalizaciji koja je sprovedena i u sektoru zdravstva, danas kada se ceo svet susreće sa velikim izazovom kada je u pitanju korona kriza, vidimo koliko su i rezultati u ovom segmentu veoma važni, kada je u pitanju i realizacija ove borbe koju uspešno vodimo.

Inače, imali smo prilike prethodnih dana da čujemo od mojih uvaženih kolega i koleginica narodnih poslanika o statističkim pokazateljima koje ne govorimo mi, već govore strani mediji, strani stručnjaci, strane organizacije, kada je u pitanju realizacija kolektivne imunizacije, odnosno vakcinacije kao jednog od važnih segmenata u ovoj borbi protiv korone i dolaska do konačne pobede, tako da znamo i videli smo da se Srbija nalazi u top tri zemlje kada je u pitanju Evropa. Sedma je u svetu i dalje će napredovati kada je uspešnost realizacije ove važne aktivnosti, a sve zahvaljujući uspešnom radu e-uprave, zahvaljujući tom što građani putem kol-centra i putem njihovog sajta mogu da se prijave za vakcinaciju i naravno, da dobiju povratnu informaciju o terminu kada je njihov redosled za vakcinaciju i uz minimalno čekanje da proces vakcinacije obave.

Ovo je, takođe, jedan od primera efikasne i efektivne komunikacije koju država ima sa građanima, a potvrda svemu tome jesu i reči hvale koje građani upućuju iz zadovoljstva kada je u pitanju efikasnost i uspešnost realizacije ove aktivnosti, pa čak i od onih ljudi koji pišu i govore protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv politike SNS, pa i nekih koji govore protiv države. To vam je u stvari dokaz da ova vlast gleda na sve građane jednako, da su svi građani za njih jednaki i da u stvari je interes naše nacije iznad svega, iznad i politike.

Takođe, bukvalno mogu da kažem da je ovo dokaz da država Srbija jeste majka svim građanima, a ne maćeha, kao što je bilo u vreme ovih žutih, koji su vladali do 2012. godine.

Ono što je bitno samo da naglasim, zbog javnosti i građana, informacija koju smo mogli malopre da čujemo i od predsednika Aleksandra Vučića, da će već sutra u Srbiju doći nove količine „Sputnik Ve“ vakcine, 20 hiljada plus 20 hiljada doza i da je premijerka najavila da se u ponedeljak očekuje dolazak još 9.800 doza „Fajzerove“ vakcine.

Znači, mi smo jedna od retkih zemalja koje imamo mogućnosti i koja je uspela da se izbori da ima dovoljne količine vakcine da može da krene u ovaj proces kako treba, da taj proces ne zaustavlja i vidite da se i dalje i predsednik i premijer i celokupan tim bori da dođu do potrebnih količina kako bi se ovaj proces na kraju uspešno okončao. To je zapravo pravi primer državotvorne politike, pravi primer lidera koji se bori za svoje građane.

Inače, juče smo imali prilike u emisiji „Reč na reč“ na RTS-u da upravo vidimo tu razliku između državotvorne politike koju vodi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem i politikanstva dela opozicije koja je predvođena tajkunom Draganom Đilasom. Oni su tu obećavali ranije i kule i gradove i besplatne udžbenike, zapravo sve ono što ušima birača može da godi, a u nadi da će se ponovo na njihove fore i fazone ti isti građani upecati.

Inače, da su oni iskreni u svemu tome što pričaju i što obećavaju građanima u onom periodu kada su došli na vlast ne bi uveli tržišnu ekonomiju i zapravo, zadržali socijalizam, zadržali bi centralno-plansku privredu i državni monopol, upravo ono što oni obećavaju, je ta karakteristika.

Kad govore o školarcima, ako su već toliko brižni i vode računa o njima, zašto u njihovo vreme nisu sproveli digitalizaciju u školama, nego je to urađeno sada od 2012. godine i znamo da će se taj proces do kraja završiti? Zašto nisu uveli akademsku mrežu u svim školama? Zašto se nisu potrudili da više đaci ne nose one ogromne udžbenike u rancima, već da imaju digitalne udžbenike, jer u njihovo vreme, kada su oni vladali, ta tehnologija je postojala? Zašto su tu priču oko podele besplatnih udžbenika koristili smo u promotivne svrhe, kada je to trebalo iskoristiti za kampanju, a kasnije se ispostavilo da su te udžbenike isti đaci morali, nažalost, i da vrate.

Znači, u pitanju je zapravo bilo samo klasično obmanjivanje građana, jer, recimo, po kojoj logici najveći tajkun u Srbiji za koga znamo može da obećava jednakost svih građana, da će svi biti isti, može da obećava socijalizam, a znamo da u vreme dok je on obavljao značajne javne funkcije, da se nakupio novca i da je te iste građane opljačkao sa 619 miliona evra? Da li je možda odlučio da taj novac vrati građanima? Ne bih baš nešto rekao. Možda jedini način na koji pokušava tako što piše evroparlamentarcima i tako što tuži Srbiju zato što se bori za svoje građane, zato što se bori za njihovo zdravlje i da uspešno sprovede postupak kolektivne imunizacije.

Da je po njihovom, oni bi se svakako zadovoljili da Srbija, kada je u pitanju nabavljanje vakcina, da stane poslednja u red i da sačeka sve druge zemlji da do njih dođe, jer njima nije bitan narod, već su bitni njihovi lični interesi.

Na kraju, oni nemaju argumente, nemaju politiku, nemaju viziju kako da građanima Republike Srbije pomognu. Jedino što imaju su šarene laže, fiktivna obećanja i to obećanja bez pokrića. Sve te poteze zapravo demonstriraju svojim medijima na društvenim mrežama, ali im to neće proći, jer, prosto, građani su rekli ne politikanstvu, građani su rekli više ne šarenim lažama i kalimero politici. Oni zapravo poverenje samo daju onima koji rade u njihovom interesu i čiji se rezultati mogu videti, osetiti kako u životu građana, tako i u novčanicima tih istih građana.

Kao što vidite, mi se ovde ne bavimo politikanstvom. Radimo u interesu građana i zbog toga danas raspravljamo o bitnom koraku i uspešan dalji proces sprovođenja inovacije, digitalizacije i svakako da izglasavanje ovog Finansijskog plana, kada je u pitanju i Komisija za hartije od vrednosti i kada je u pitanju rad RATEL-a nešto što će tome u narednom procesu i te kako doprineti, tako da će, kada je u pitanju Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasati i podržati ove predloge, kao i svaki drugi predlog koji je u interesu daljeg poboljšanja životnog standarda građana. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani članovi Komisije, danas je pred nama usvajanje Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i moram da prokomentarišem značaj ovog sektora.

Do skoro se malo znalo o berzi, o hartijama od vrednosti, uopšte o obveznicama, a sada, eto, pričali smo skoro i o bitkoinima.

Zaista mi je žao što ova organizacija, znači Komisija, nije bila u vreme 2000. Bilo bi više reda. Tada u to vreme najviše privatizacija je odrađeno.

Nadležnosti su se povećali Komisije hartije od vrednosti, što je dobro i što je donelo uvećanje prihoda, a takođe u Finansijskom izveštaju videli smo da oni planiraju, iako je ova godina vrlo izazovna, 6,9% povećanje prihoda u 2021. godini.

Strani investitori i fondovi mogu sada na brz i efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala i na taj način da se unapređuje.

Komisija je do sada sarađivala sa Upravom za sprečavanje pranja novca, zatim sarađivali su sa Tužilaštvom i sarađivali su sa MUP-om, to jest sa Odeljenjem koje se bori protiv organizovanog kriminala.

Oporavak kapitala je vidljiv i ovo je u stvari zamajac za stvaranje regionalnog tržišta i na našem tržištu ima dosta sada kvalitetnih akcija, o čemu su kolege već govorile. To su akcije koje se nalaze u kontinuiranom trgovanju i takođe moram da pomenem koliko je naša Vlada brzo reagovala pa je, na primer korporativne obveznice, omogućila da se mnogo olakšaju procedure u cilju boljeg investiranja. Povećanjem dostupnosti i atraktivnosti domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima smanjujemo troškove finansiranja i obezbeđujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti.

Prošle godine emitovana je emisija državnih obveznica deminovanih u evrima na rok od 20 godina, što je jedinstven slučaj. Do sada je bilo maksimalno na 15 i većinom na manji broj godina. Šta to govori? To nam govori o poverenju koje je vraćeno u Srbiju i opet ono nije došlo samo od sebe. Ono je došlo velikim radom i upornošću prvenstveno našeg predsednika, ali i cele Vlade Republike Srbije.

Srpske obveznice uvrštene su na listu za potencijalno uključivanje u Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju. Kuća nije dobra, ako nema temelj, a mi smo počeli zaista od početka, i to na ruševinama koje nam je ostavila prethodna vlast.

Možda je ovo nekome o čemu govorim suvoparno, ali nažalost ovo je život i ovo su investicije i ovo je napredak. Možda ljudi ovo ne razumeju, ali vide nove autoputeve, nove zgrade, nove škole, nove bolnice. I ne samo to, nego u narednom periodu, faktički mnoge su stvari u pripremi. Mi ne lutamo, mi znamo tačno u kom pravcu ide podrška privredi i podrška građanima, tako da direktna podrška privatnom sektoru - tri puta 50% minimalne zarade, i to isplata koja će početi od 1. aprila. Zatim, sektorska podrška sektoru prevoznika putnika u drumskom saobraćaju - šest meseci po 600 evra po autobusu, zatim mere za očuvanje likvidnosti privatnog sektora - 500 miliona evra za proširivanje garantne šeme za firme i preduzeća i mere za povećanje potrošnje svim građanima - isplata 30 evra u maju, novembru i penzionerima još 50 evra. Znači, sve su to stvari koje mogu da se vide i koje su opipljive.

Moram na kraju da pomenem sinoćni predivan događaj otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji i celog Savskog trga sa mesta koje će postati zaista neizostavna tačka u turističkoj mapi Beograda. Deo grada kojeg smo se ranije stideli, spomenik koji je kasnio osam vekova, Stefan Nemanja koji je podario jaku Srbiju. Ovo je bio dug našoj istoriji, jer ako ne znate ko ste i ne znate odakle ste, ako ne znate prošlost taj narod nema budućnost.

Završila bih rečima koje je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao na jučerašnjoj manifestaciji i koja mi je ostavila dubok utisak – spomenik je veliki jer je naša istorija velika, težak jer je naša sudbina teška, često bila teška i lep kao što je lepo i naše postojanje. Sa ovim rečima bih završila, tako da sve vas puno pozdravljam i zahvaljujem na pažnji.