Hvala vama.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, poštovani predstavnici ministarstva, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o socijalnim kartama, jer podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je da se unapredi jedno značajno područje društvenog života, a to je područje socijalne zaštite. Dakle, da se ustanovi efikasniji i kako ste i vi u uvodnom izlaganju naveli, pravedniji sistem sprovođenja mera socijalne zaštite.

U vezi s tim, najpre bih se osvrnuo na socijalnu funkciju države koja je važna za razvoj svakog demokratskog i socijalno-pravnog društva u kome svi treba da imaju jednake šanse i pristup svim uslugama države. U ovom slučaju govorimo o uslugama socijalne zaštite.

Obezbeđenje socijalno pravednog, humanog i zdravog društva je preduslov svakog napretka, ali, sa druge strane, to jeste ispit zrelosti jedne države. Zato svaka uređena država ozbiljno sagledava i gradi sistem socijalnih prava koji svim građanima i društvenim grupama omogućava i pristojan život, ali i prosperitet i bolji životni standard.

Srbija je država koja upravo svoj prosperitet vidi u boljem životu svojih građana i nastoji da gradi što pravedniji i što širi okvir za uspostavljanje socijalno pravednog društva. Pokazatelj toga jeste, između ostalog, i današnji zakonski predlog, odnosno zakonski predlog o kojem danas vodimo raspravu.

Socijalna politika Srbije je zasnovana na strateškim dokumentima različitih sektorskih politika koji zajedno čine jednu, rekao bih, razvojnu osnovu, odnosno osnovu društva. Socijalnu politiku bi mogli definisati i kao široku i raznoliku oblast javne politike, čiji je osnovni cilj da obezbedi upravo ekonomski održiv ali istovremeno i socijalno prihvatljiv nivo zaštite svih građana i osetljivih grupa od raznih vidova društvenih i individualnih štetnih efekata raznih vidova društvenih pojava i društvenih procesa.

Zadatak socijalne politike jeste da promoviše, po našem mišljenju, jednakost, društvenu koheziju i uključivanje, da doprinosi modelu ravnomernog socijalnog razvoja. Ona mora imati nediskriminatorski karakter, a kada su u pitanju ranjive grupe, kada su u pitanju nevidljive i socijalno osetljive grupe, primenjuje se i pravilo pozitivne diskriminacije, kao deo međunarodnih standarda kojima Srbija, između ostalog, i teži.

Sektor socijalne zaštite kao deo socijalne politike je taj koji preuzima odgovornost za odnos države prema ovim kategorijama stanovništva. Srbija, rekao bih, ima veliko iskustvo u oblasti socijalne zaštite, koja se bazirala upravo na principu obezbeđenja socijalne sigurnosti za svakog građanina, pogotovo u situacijama koje su uzrokovale teške posledice po socijalni status naših građana. Pomenuo bih samo nekoliko aspekata.

Prvi je tranzicija, odnosno proces privatizacije, drugi elementarne nepogode – poplave, požari, klizišta, ali, nažalost, i pandemija koja još uvek traje i koja je izazvana Kovidom 19.

Srbija kao država još uvek nije izašla iz tranzicije, mada je taj proces pri kraju, ali kao predstavnik poslaničke grupe SPS moram da podsetim da je posebno u prvoj deceniji ovog veka potpuno promenjena socijalna slika društva, upravo zbog talasa pljačkaške privatizacije čije se posledice i danas, nažalost, leče.

Sa svim tim izazovima pljačkaške privatizacije i brzog bogaćenja jednih, suočila se i ova i prethodne vlade u kontinuitetu od 2012. godine do danas, kao i sa velikim socijalnim i razvojnim izazovom i potrebom da se socijalna funkcija države pažljivije planira, ostvaruje na pravedniji način, vodeći računa pre svega o ekonomskim parametrima razvoja, sa jedne strane, jer socijalna prava se mogu ostvariti jedino ukoliko imate realne izvore za finansiranje, odnosno stabilne izvore finansiranja, a to se postiže razvojem realnog sektora.

Socijalni i ekonomski razvoj su međusobno uslovljene kategorije. Kako bi se u tome uspelo, neophodno je, dakle, da socijalnu politiku prati i efikasan sistem socijalne zaštite, koji mora biti institucionalno sposoban da efikasno i pravedno odgovori na socijalne potrebe ranjivih, socijalno osetljivih grupa i pojedinaca kojima je neophodna pomoć društva i države u rešavanju socijalnih problema i pre svega pitanja egzistencija.

Srbija je u tom pogledu donosila višegodišnje strateške dokumente, odnosno strategija razvoja socijalne zaštite, kojima su definisani pravci razvoja ove delatnosti, kako bi se mreža ustanova, mere i obim zaštite približio građanima koji su u stanju socijalne potrebe.

Koliko nam je poznato, sada se radi na donošenju strategije za period do 2025. godine i nova strategija sadrži tradicionalne socijalne ciljeve koji su baza socijalne funkcije države. Tu pre svega mislim na garantovanje određenog nivoa socijalne zaštite svim građanima, posebno građanima u stanju socijalne potrebe, zatim podsticanje zapošljavanja kao proaktivne i preventivne mere uz neophodnu zaštitu radničkih prava na koja je zaboravljeno u vreme tranzicije i „burazerske“ privatizacije, kada su stotine hiljada radnika ostajali bez posla, socijalno uključivanje, odnosno inkluzija osetljivih i marginalizovanih grupa, sprečavanje i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, društvena briga o porodici i deci kao prioritetan cilj, promocija jednakih šansi za sve i otvaranje prostora za prevenciju siromaštva.

Posebno bih želeo da istaknem značaj mere socijalne zaštite, koja se odnosi na porodice sa decom, na samohrane roditelje, na osobe sa posebnim potrebama, na njihove porodice, na decu bez roditeljskog staranja, na mlade nezaposlene, na teško zapošljive kategorije. Dakle, ovo je nešto što želimo posebno da istaknemo kao pozitivno.

Sistem socijalne zaštite mora biti dobro institucionalno postavljen i organizovan, stručan, efikasan, nepristrasan i iznad svega human, jer ne postoji socijalna zaštita, niti ustanove socijalne zaštite sebe radi, već radi građana i moraju raditi u interesu građana, na njima je da obezbede dostojanstven život u slučaju da građani nisu sposobni za rad, bolesni su ili o njima nema ko da brine.

Zakonodavni okvir u sektoru socijalne zaštite, kao što je bilo reči, obuhvata više zakona, krenuvši od krovnog Porodičnog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o zabrani diskriminacije i niza drugih kojima se tretiraju različite sektorske politike koje na ukupnom nivou daju sliku o socijalnom položaju stanovništva.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU ima dosta obaveza, kada je u pitanju Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje, a u smislu unapređenja zakonskih rešenja kojima bi se ubrzao put socijalnih reformi i došlo do socijalno-zaštitnih mera koje podrazumevaju prevenciju siromaštva. To bi bile mere lakšeg zapošljavanja, teško zapošljivih, mladih, žena, edukacija, ono o čemu ste već govorili i profesionalna prekvalifikacija, zaštita zdravlja na radu, sprečavanje rada na crno, jer jedini realni način poboljšanja socijalnog položaja jeste upravo rad.

Evropska komisija je u svom izveštaju za 2020. godinu posvetila posebnu pažnju sektoru socijalne politike u Srbiji, ukazujući na rizike od siromaštva i dalje socijalne isključenosti, posebno usled Kovida-19 koji je, nažalost, ostavio posledice po socijalni status stanovništva.

Ovde ne mogu a da ne pomenem mere Vlade Republike Srbije. Dakle, mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je izdvojila 700 milijardi dinara, govorim o paketu mera koji je do sada sproveden, a ne paket mera koji će se sprovoditi u narednom vremenskom periodu, ili šest milijardi evra, što je negde oko 12,7% BDP. Postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe?

Kada čujemo kritike na račun mera Vlade Republike Srbije, onda te kritike treba sagledavati samo kao kompliment, jer vi možete da varate, možete da govorite neistinu, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, to su činjenice, one su neumoljive. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, ne samo da funkcioniše, već ostvaruje dobre, najbolje pokazatelje. Imamo privrednu stopu rasta najveću u Evropi, odnosno najmanji pad i izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se desio u brojnim državama sveta.

Mere Vlade Republike Srbije su u potpunosti opravdane i usmerene su u dobrom pravcu, pre svega, da se održi nivo zaposlenosti u Srbiji. Došli smo od katastrofalnih 25,9%, koliko smo imali 2012. godine, na istorijski minimum od 9% u ovom trenutku, zatim usmerene su ka privredi, ka privatnom sektoru, jer privatni sektor je budućnost i, treća stvar, ka životnom standardu građana, ka boljem životnom standardu građana kroz povećanje plata i penzija.

Dakle, možemo sagledati i analizirati kako god kritike, ali mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je uspela da u periodu pandemije poveća plate i penzije, penzije povećane za 5,9%, plate medicinskom osoblju za 5%, u javnom sektoru 3,5%, u aprilu mesecu za još 1,5%. Minimalna cena rada mislim da je 6,6%.

Sa druge strane, dakle, imamo i dva stuba koja su od izuzetne važnosti, ali pre toga, dakle, izdvajanja koja su bila jednokratna, ali koja su veoma važna i značajna za građane Srbije. Dakle, 100 evra svakom punoletnom građaninu, pa onda penzionerima, najpre pet hiljada, pa četiri hiljade dinara, 10 hiljada dinara svakom zdravstvenom radniku. Dakle, to je odgovorna, kako bih rekao, ekonomska politika koja je socijalno odgovorna i takva politika će uvek imati podršku poslaničke grupe SPS.

Slušali smo ovde i stručnjake, nazovite stručnjake, koji su kritikovali takav vid politike, ali znate, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i ono što je suština i živa politika, a živa politika je politika koju vodi Vlada Republike Srbije, to je politika koja u središtu upravo ima čoveka, običnog građanina Srbije i koja teži da omogući što bolji životni standard svakom građaninu Srbije. I zato smo budžetom za 2021. godinu definisali dva ključna stuba.

Prvi stub jeste, dakle, uz povećanje plate i penzija, da dođemo do boljeg životnog standarda građana i mi se u potpunosti slažemo, svaki ušteđeni dinar treba da ide ka povećanju plata i penzija, a drugi stub je da kroz kapitalne investicije podstaknemo rast BDP-a koji je projektovan na 6% i nikada nisu izdvojena veća sredstva za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara mislim da je izdvojeno, jer se pokazalo da kroz podsticanje kapitalnih investicija podstiču se i strane i domaće investicije u Srbiji.

Znate koja su danas ključna pitanja u Srbiji, ne ove kvazi političke teme, politički populizam, politički pamfleti, to apsolutno nikoga više ne interesuje? Danas je nekoliko ključnih pitanja – da li su sačuvana radna mesta, da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike tokom pandemije i da li su strani investitori otkazali realizaciju svojih ciljeva? Naravno da nisu. I to govori pokazatelj da je od januara do novembra prošle godine izdvojeno 1,9 milijardi evra upravo pristiglo od stranih direktnih investicija, a strane direktne investicije su pokazatelj, zapravo „Fajnenšl Tajms“ je u pravu kada kaže da Srbija jeste magnet i lider u privlačenju stranih direktnih investicija i nije slučajno što nas svrstava i rangira kao lidera ne samo u regionu, već i šire.

Da se vratimo na zakon. Dakle, naravno svesni smo toga da Kovid mere predstavljaju mere sanacije koje su se primenjivale uz redovne mere socijalne zaštite i sve ovo govori o kompleksnosti sistema socijalne zaštite koji osim stalnih socijalnih potreba građana mora da reaguje i u vanrednim situacijama.

Želeo bih da nekim podacima o korisnicima mera socijalne zaštite ilustrujem to stanje. Nedostatke aktuelnog sistema socijalne zaštite možemo posmatrati, recimo sa više aspekata. Mi smo razgovarali ovde i sa predstavnicima DRI. Oni su u izveštaju za 2019. godinu konstatovali da ih više od polovine korisnika socijalne pomoći u Srbiji radno sposobno i da Centri za socijalni rad o kojima je već danas bilo reči zbog nepovezanosti sa službama za zapošljavanje ne preduzimaju mere da se smanji broj radno sposobnih korisnika socijalne zaštite.

Pri tome se ukazuje na važan problem, a to je nedostatak adekvatnog nadzora. Naime, mere socijalne zaštite po zakonu sprovode Centri za socijalni rad. To apsolutno nije sporno, kao organ starateljstva koji u suštini nose teret celog sektora socijalne zaštite.

Oni imaju veoma velika ovlašćenja i veliki obim aktivnosti, ali praksa potvrđuje da je potrebno njihovo i osavremenjavanje i bolje kadrovsko i tehničko opremanje, kako bi mogli da odgovore izazovima sa kojima se susreću građani Srbije.

Takođe, imamo primere kada je u pitanju naplata alimentacija od roditelja, o tome danas nije bilo reči. Ona je zakonom utvrđena. Ima primera da se po 10 i više godina ne naplati alimentacija. Za to vreme samohrani roditelji, dete o kome se stara, su u stanju socijalne potrebe.

Svo ovo, dakle, ukazuje na potrebu da se ustanove, sve ovo o čemu smo danas slušali ukazuje na potrebu da se ustanove socijalne zaštite i socijalno zakonodavstvo osavremene, tako da svaki pojedinac i svako dete ili svaka porodica, u stanju socijalne potrebe bude prioritet.

Prema podacima od pre godinu dana, dakle to su podaci za 2019. godinu u Srbiji je oko 212 hiljada korisnika socijalne pomoći trenutno, o trenutnoj visini socijalne pomoći govorile su kolege. To svakako nije mali broj niti zanemarljiv iznos sredstava koje država izdvaja.

Pronašao sam izjavu Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, iz februara 2020. godine koji ukazuje, govori o riziku od siromaštva i govoreći o tome rekao je da su najviše izloženi mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više izdržavane dece, stariji, bolesni, nezaposleni u Srbiji, često su, kako je tada rekao, u posebno teškom položaju i ovi podaci nas svakako obavezuju.

Dakle, centrima za socijalni rad koji su najisturenija služba socijalne zaštite, nemamo mi ništa protiv, treba pružiti sve oblike državne podrške uključujući i reformisanje, kako bi se moglo i brzo i odgovorno, stručno i u skladu sa zakonom, dakle, da se iznese teret i odgovore svakodnevnim izazovima i susretima sa najugroženijim kategorijama stanovništva.

S druge strane, nameće se i potreba adekvatnije i kontinuirane, kao što sam rekao, kontrole korišćenja socijalnih fondova, kako bi se sprečile zloupotrebe i pomoć otišla u prave ruke. Iz te potrebe dogradnja socijalnog zakonodavstva upravo je proistekao i Predlog zakona o kojem danas govorimo, a to je Predlog Zakona o socijalnoj karti.

Ovaj zakon je dobar put, po našem mišljenju, da se u narednom periodu definišu prioriteti socijalne politike u oblasti socijalne zaštite, da se identifikuju ciljne grupe i pojedinci i oblikuju mere kojima se na najbolji način izlazi u susret njihovim socijalnim potrebama. Da bi slika bila realna moraju se koristiti i realni i integrisani podaci, što će upravo obezbediti zakonski predlog o kojem danas govorimo.

Sve dileme koje postoje treba da razreši Zakon o socijalnoj karti kojim se uvodi, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, jedinstven registar, odnosno elektronska baza sa integrisanim podacima o korisnicima, o ispunjenosti uslova, vrstama pomoći, periodu korišćenja, a ono što je najvažnije, baza podataka pod nazivom „Socijalna karta“.

Donošenjem ovog zakona je između ostalog i definisano kao prioritet u Ekspozeu mandatarke, odnosno premijerke Vlade Republike Srbije, kako sa aspekta reforme, sektora socijalne zaštite u pravcu pravednije podrške korisnicima, tako i sa aspekta digitalizacije javne uprave.

Socijalne karta, kao jedinstvena elektronska baza na nivou sektora, će omogućiti upravo da građani koji su u stanju socijalne potrebe postanu vidljivi u sistemu, kako bi im se blagovremeno efikasno pružila podrška socijalne zaštite.

Ono što želim da istaknem je moje uverenje i uverenje poslaničke grupe SPS da će Srbija koja je danas ekonomski prosperitetna zemlja sa ogromnim brojem investicionih i infrastrukturnih aktivnosti moći da intenzivnim merama socijalne politike, politike zapošljavanja mladih, stambenom gradnjom pod povoljnim uslovima, aktivnim merama populacione politike, ali i kroz, kao što sam rekao, povećanje plata i penzija, kao i drugim aktivnim merama ekonomske i socijalne politike učiniti sve da njeni građani žive bolje, da bude više ljudi u svetu rada, nego na spiskovima centara za socijalni rad.

Istovremeno, Srbija kao zemlja u kojoj je socijalna pravda ustavni postulat mora svima koji ne mogu sami da obezbede svoju socijalnu egzistenciju garantovati sve potrebe i oblike socijalne zaštite.

Još jednom, na samom kraju, apsolutno je nesporna podrška poslaničke grupe SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ministarka. Izvolite.

Gospodine Miličeviću, i vama bih se zahvalila na rečima podrške i afirmativnim rečima o svim činjenicama koje Vlada Republike Srbije je uradila u prethodnom vremenskom periodu u teškoj pandemijskoj godini i svim merama kojima smo uspeli da izađemo snažni i nadamo se da će tako da nastavi u narednom vremenskom periodu.
Činjenica takođe koje ste naveli - brojčane podatke koje se odnose na procenat korisnika usluga socijalne zaštite koji su radno sposobni jesu i nisu tačna, ali i jesu alarmantna. U svakom slučaju takve korisnike trebamo sa različitim aktivnim merama zapošljavanja da prevedemo u grupu ljudi koji aktivno rade i privređuju, ali moram da napomenem da postoji značajan vid prava gde stanje zaposlenosti i imovinsko stanje nije osnova za dobijanje prava. Recimo, to su prava tuđe nege i pomoći koja prevashodno zavise od zdravstvenog stanja i statusa. Tako da u toj grupi ima i te kategorija, ali u svakom slučaju radno sposobno stanovništvo, to je intencija i Nacionalne službe za zapošljavanje i generalno čitave Vlade da im se omoguće radna mesta i aktivna strategija zapošljavanja da nam bude osnova, a socijalna davanja usmerena na one kategorije gde se nije uspelo takvim merama da ostvari postizanje svih dobrobiti koje omogućavaju normalno životno funkcionisanje.
Hvala vam još jednom na podršci.

Hvala vama.
Sada reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Milanka Jevtović Vukojičić.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas jedan potpuno novi zakon iz domena socijalne zaštite, a to je Zakon o socijalnim kartama.

Socijalna zaštita građana Republike Srbije utvrđena je Ustavom, članom 69. Ona se sprovodi prema pojedincima i porodicama koje naiđu na razne društvene teškoće kada ne mogu da zadovolje osnovne životne, odnosno egzistencijalne potrebe i tada je država dužna da im pruži svu neophodnu podršku i pomoć.

Naravno, socijalna zaštita zasniva se na načelima socijalne pravde, na načelima humanosti i na načelu poštovanja dostojanstva ličnosti.

Ono što najpre želim da kažem, želim da kažem da je ovaj zakon precizan, jasan i konkretan bez ikakvih suvišnih detalja svaki član zakona je sasvim jasan, što je i te kako značajno sa aspekta implementacije, odnosno sa aspekta sprovođenja zakona i korišćenja zakona od onih koji u svom svakodnevnom radu ovaj zakon treba da primenjuju, a ko je to ko će u svom svakodnevnom radu ovaj zakon primenjivati? To su centri za socijalni rad, to su organi lokalne samouprave koje se bave nadležnosti zaštite, to su organi autonomne pokrajine, to je ministarstvo, ali to je i Republički zavod za statistiku, kao i Republički zavod za socijalnu zaštitu koji će se baviti analizom i obradom dostavljenih podataka.

Ono što je od prioritetnog značaja, to je da se olakšava postupak prikupljanja podataka svih onih ustanova pred kojima građani vode upravne postupke za ostvarivanje nekih od prava socijalne zaštite, a sama gospođa ministar u svom uvodnom izlaganju rekli ste da je to ogroman broj prava koji iz domena socijalne zaštite građani mogu da ostvaruju. Znači, organi državni će u upravnim postupcima na brz i efikasan način kroz umrežavanje sa drugim sistemima doći do činjenica koje su i te kako važne za ostvarivanje prava koje građani, odnosno korisnici prava iz socijalne zaštite traže. On je značajan i sa aspekta građana iz razloga što će na mnogo brži, jednostavniji način dolaskom samo u Centar za socijalni rad moći brzo da ostvari neko od svojih prava ili na kraju krajeva postoji mogućnost ostvarivanja, ali i postoji mogućnost neostvarivanja prava.

Ovaj zakon i te kako je važan i sa aspekta što će u socijalnoj karti biti data baza podataka svih onih posebno osetljivih i ranjivih društvenih grupa, a to su na primer deca, mladi, stari, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i druga lica sa poteškoćama u mentalnom razvoju, osobe sa invaliditetom, a što je vrlo važno sa aspekta procene rizika od elementarnih nepogoda i ti podaci ministarstvo će dostavljati nadležnom Sektoru za vanredne situacije MUP-a.

Takođe želim da istaknem da je socijalna zaštita jedan od segmenata socijalne politike. Socijalna politika i ekonomska politika su uzročno posledično povezane. Ekonomska politika je temelj jedne države. Taj temelj je zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, a i Vlade, na čvrstim osnovama. Taj temelj je čvrst, jak i stabilan. Ekonomija je na zdravim osnovama, a nadogradnja je socijalna politika. Naravno da ekonomska politika ne može bez socijalne politike, a preduslov za njen rast i razvoj jeste ekonomija.

Ono što posebno želim da naglasim, a odnosi se na digitalizaciju, jer i ovaj zakon u stvari predstavlja jedinstvenu bazu podataka u elektronskom obliku, hoću da istaknem koliko je digitalizacija kao strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije pokazala svoj značaj tokom 2020. godine, a i sada tokom 2021. godine, tokom pandemije kovida, posebno kada je u pitanju prijavljivanje za vakcinaciju. Građani su mogli na vrlo jednostavan način iz svojih kuća da preko portala e-Uprave prijave se za vakcinaciju, a onda za revakcinaciju i nije potrebno prijavljivanje, već će pošto su već jednom ušli u bazu podataka biti pozvani i na revakcinaciju.

Ono što želim da kažem to je da prava iz socijalne zaštite u ovom vremenu pandemije, kao i u prethodnom vremenu sva su bila na vreme isplaćivana. Nijedno pravo iz oblasti socijalne zaštite, a radi se i o pravima iz dečije zaštite i o pravima iz boračke zaštite i o pravima u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, nije kasnilo ni dana. Nijedno pravo iz oblasti socijalne zaštite nije bilo umanjeno ni za jedan dinar.

Kada se govori o posebno osetljivim i ranjivim društvenim grupama, a to su stara lica koja su izložena tokom 2020. godine povećanom riziku od zaražavanja Kovidom 19, moram da kažem da u ustanovama socijalne zaštite, u gerontološkim centrima pokazana je velika odgovornost što se tiče brige o tim starim licima i što se tiče adekvatno prepoznavanje eventualne infekcije i povezivanja sa zdravstvenim sistemom kako bi svi korisnici gerontoloških centara dobili na vreme, blagovremeno i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

U tom smislu moram da istaknem da je povodom obeležavanja Dana primirja predsednik Republike Aleksandar Vučić, sem lekara koji su heroji i zdravstvenih radnika naravno, koji su heroji 2020. godine u borbi za živote naših građana, u borbi sa nevidljivim virusom Kovidom 19, uručio odlikovanje Gerontološkom centru u Beogradu, Gerontološkom centru u Novom Sadu, Gerontološkom centru u Šapcu, ali i lekarima i medicinskoj sestri u Gerontološkom centru u Beogradu i Gerontološkom centru u Novom Sadu.

To je još jedan pokazatelj da zaposleni u socijalnoj zaštiti savesno obavljaju svoj posao. Zaposleni u socijalnoj zaštiti u mnogim nevoljama koje su pogađale našu zemlju, a tih nevolja zbilja je bilo puno, pokazivali da su uvek uz svoje građane i da uvek stoje na braniku otadžbine.

Ono što takođe želim da kažem to je da je Srbija tri dana pre drugih zemalja EU počela sa vakcinacijom. Prioritet u vakcinaciji ponovo su bila stara lica i lično ste prisustvovali, odnosno posetili Gerontološki centar Beograd, Gerontološki centar u Novom Sadu i Gerontološki centar u Nišu gde se vršila vakcinacija ovih najstarijih sugrađana. Njihovo interesovanje za vakcinaciju je veliko. Sada se radi na revakcinaciji, jer svi oni koji su vakcinisani za sve je obezbeđen dovoljan broj vakcina za revakcinaciju.

Ono što takođe moram da kažem to je da je Srbija jedina zemlja, ne u Evropi, nego u svetu, gde građani imaju pravo da vrše izbor vakcine. Znači, građanima su prisutne tri vakcine trenutno i oni mogu da vrše izbor, polazeći i ceneći pre svega i sugestije lekara na kraju krajeva oni o vakcinaciji donose samostalno i donose ličnu odluku.

Ono što takođe želim da kažem tiče se ekonomije, ali ona je i te kako povezano sa socijalnom zaštitom. Moram da kažem da u izveštaju Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se odnosi na zapošljavanje i Kovid-19 u Republici Srbiji istaknuto je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja je preduzela sveobuhvatne i opsežne mere kako prema privredi, tako i prema građanima u cilju očuvanja radnih mesta. Zahvaljujući tim merama uspela je da smanji siromaštvo za čitavih 1,2 indeksna poena.

Znači, Srbija iako je čitav svet zadesila pandemija, zatekla ga je velika ekonomska kriza koja je najveća od tridesetih godina prošlog veka, Srbija je uspela da se sa njom bori na način mnogo bolji od nekih bogatih zemalja. Na kraju krajeva sve te bogate zemlje danas čestitaju našem predsedniku Aleksandru Vučiću. To su zemlje kao što su Švajcarska, kao što je Francuska, kao što je Nemačka, kao što su SAD. Posle Velike Britanije, Srbija se nalazi na drugom mestu po broju vakcinisanih u odnosu na ukupan broj stanovništva.

U vremenima teške pandemije Srbija je uspela zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti, da dva puta uputi jednokratne novčane pomoći penzionerima 4.000 i 5.000 dinara, da poveća plate zdravstvenim radnicima 10%, ali od 1. januara 2021. godine povećanje penzija ide prema švajcarskom modelu 5,9%. Minimalna zarada je 32.126 dinara i ona je povećana za 6,6%. Naravno država vodi računa i o privredi kako bi se očuvala radna mesta, pa je neoporezivi deo prihoda povećan sa 16.300 na 18.300.

Srbija je jedina zemlja u Evropi, a možda među dve zemlje koja je uspela da u rekordnom roku izgradi dve kovid bolnice, to su bolnica u Zemunu i bolnica u Kruševcu u decembru mesecu, upravo kada je došlo do pika zaražavanja i upravo da bi obezbedila mesta za zdravstveno zbrinjavanje svakom čoveku kome je zdravstveno zbrinjavanje bilo neophodno.

Takođe, moram da napomenem da za razliku od Dragana Đilasa i žute hobotnice, koja silaskom sa vlasti ostala dužna najsiromašnijim građanima u gradu Beogradu 120 miliona, a to su oni građani koji su tu pomoć tražili za svoje egzistencionalne potrebe, ostali su dužni porodiljama i trudnicama 400 miliona dinara, raseljavali su Rome u limene kontejnere, a one koji nisu imali lična dokumenta raseljavali su po raznim krajevima Srbije, uz davanje ulaskom u autobus ceduljice u koje mesto idu. To je vreme koje se sigurno neće nikada više ponoviti, jer Dragan Đilas i žuta tajkunska hobotnica su promoteri siromaštva i promoteri svojih punih novčanika.

To je narod prepoznao i zato je na izborima juna 2020. godine dvomilionski dao podršku politici Aleksandar Vučić – Za našu decu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ukoliko se niko ne javlja za reč, završili smo sa ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, tako da prelazimo na listu govornika.
Prva na listi je narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje donošenja zakona o socijalnoj karti je jako značajno. Iz domena je svakako socijalne politike koja je za svako društvo, samim tim i našu državu je jako važno.

Ono što bi trebale biti najpre pozitive refleksije ovog zakona jeste svakako pokušaj sprečavanja zloupotrebe u pogledu dodeljivanja socijalne pomoći onima koji možda ne zaslužuju bilo koji vid socijalne pomoći, a zapravo ostvaruju na neki način tu pomoć ili sa druge strane, jedinstvena elektronska baza podataka će upravo dovesti do toga da se ima precizan i jasan uvid u socijalnu strukturu stanovništva i u toj bazi podataka će biti objedinjeni i obuhvaćeni svi oni kojima je potrebna određena vrsta pomoći i podrške i na taj način svakako nadamo se da njihovo pravo neće biti uskraćeno.

Centri za socijalni rad su institucije, odnosno ustanove koje se nikako ne bi smele zloupotrebljavati ni na koji način, međutim činjenica je nažalost da se to dešava. Sa područja Sandžaka, konkretno gradova i opština stalno ukazujemo na flagrantno kršenje zakona u pogledu određenih stavki ili kršenja prava građana koje se dešava od aktuelnih vlasti, odnosno režima koji je na vlasti u gradovima Sandžaka već, slobodno možemo reći nekoliko decenija.

Konkretno recimo DRI češljajući i pregledajući izveštaj o radu Centra za socijalni rad Novi Pazar za 2019. godinu je uočila niz nepravilnosti, odnosno greški. Recimo, iznosi podatak da je 1,7 miliona dinara isplaćeno na ime jednokratne novčane pomoći, ali bez potpune i ažurne dokumentacije. Kaže se dalje da je centar novac isplaćivao bez donošenja rešenja o ostvarivanju prava, već na osnovu određenih spiskova koji su dostavljani od strane gradonačelnika, članova gradskog veća, ali i članova gradske uprave. Dakle, donošenjem ovog zakona neće se moći raditi po principu kako se do sada radilo dostavljanje spiskova, jer je upitno ko se zapravo nalazio na tim spiskovima, da li su to kategorije lica kojima je pomoć potrebna ili su po nekom drugom osnovu dolazili do određenih privilegija.

Opština Tutin, o kojoj smo i danas dosta toga čuli, a koja mislim da prednjači u negativnom kontekstu u pogledu kršenja prava i diskriminacije građana koji ne pripadaju političkoj opciji koja je na vlasti, zapravo prednjači u pogledu brojnih nepravilnosti. Recimo, konkretno, stanovnici Donje Pešteri smatra se da veliki broj, zapravo, postoje i podaci gde se određenom inspekcijskom kontrolom može to i utvrditi da se prosto ne čeka stupanje na snagu zakona 2022. godine, pa onda dok dođe konkretno do implementacije. Dakle, stanovnici tog područja, recimo, koriste veći deo njih koji pripadaju, posebno političkoj opciji koja je na vlasti, koriste socijalnu novčanu pomoć, a za to ne bi imali ili na to ne bi imali pravo, a sa druge strane veliki broj građana ostaje uskraćen za tu istu pomoć. Kršenje prava građana ide, recimo, dotle da svaka moguća akcija je stranački obojena, ukoliko niste pripadnik SDA Sandžaka neće vam se recimo očistiti put do vaše kuće, već će se samo ići prema aktivistima koji, zapravo, pripadaju određenoj političkoj opciji.

U pogledu daljeg pogleda na samo socijalnu politiku smatram da bi se još dodatno sa nivoa države trebalo obratiti pažnja na određene osetljive kategorije društva, prevashodno mislim na pitanje finansijske pomoći ženama i to posebno ženama ruralnih područja, ženama na selu koje su u daleko podređenijem položaju nego što su, recimo, čak žene u gradskim sredinama. Sa druge strane zaštita prava i afirmacija prava deteta, posebno prava devojčica, sa druge strane, pitanje samohranih roditelja, pitanje alimentacije koje smo spominjali u toku današnjeg zasedanja, dakle, socijalna održivost i generalno ekonomska moć porodica gde jedan roditelj hrani i izdržava porodicu, a verovatno alimentacija se samo u malom broju slučajeva isplaćuje redovno je jako jako značajno i na ta pitanja bi u buduće trebalo svakako dodatno obratiti pažnju i povesti računa. Hvala.

Zahvaljujem se prof. dr Misali Pramenković.
Sledeća je narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Bez sumnje, uvođenje socijalnih karata je neophodan i prvi korak ka pravednoj raspodeli novca najsiromašnijima i naravno ka sprečavanju svih vidova zloupotrebe socijalnih davanja.

Cilj Vlade i države više je nego jasan. Društvena odgovornost i prepoznavanje onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Izradom socijalne karte i uz pravedniju raspodelu novca namenjenog najsiromašnijima neće biti moguće da socijalnu pomoć dobijaju i oni kojima ona ni po čemu ne pripada, što se neretko dešavalo.

Mi, socijaldemokrate Srbije, i svi oni koji dele naše vrednosti polazimo od principa jednakosti i prava na život dostojan čoveka. Zato i danas, kada razgovaramo o socijalnim kartama, koristim priliku da potvrdim našu rešenost da gradimo humanije društvo jednakih šansi.

Svaka ljudska zajednica, a naročito država može da bude postojana i delotvorna ukoliko se u njoj postupa pravedno. Za svakog čoveka pravda je vrednost koja okuplja i snaga koja nadahnjuje.

U svetlu današnje teme podsećam na reči Jozefa Vresinskog osnivača međunarodnog ATD Pokreta četvrtog sveta zapisanih na spomen-ploči u Parizu: „Tamo gde je čovek prisiljen da živi u siromaštvu krše se ljudska prava. Naša je uzvišena dužnost da se ujedinimo u borbi za poštovanje tih prava.“

Za svakog čoveka su sloboda, ravnopravnost srazmerna raspodela društvenog bogatstva, uvažavanje, solidarnost i jednakost upravo osnovna načela pravde kao vrhunske vrednosti. Zbog toga po našem razumevanju ne postoji pravda ukoliko ne pokriva sve segmente društva, odnosno ukoliko nije socijalna.

Cilj države kao organizovanog dela društva mora da bude opšte blagostanje. Srazmerna raspodela društvenog bogatstva, pravednost, pravo i mogućnost svih, a naročito onih koji se nisu svojom voljom zatekli na dnu društvene lestvice, da se hrane, oblače, stanuju, greju, leče i školuju.

Upravo iz tih načela, načela pravednosti, Srbija mora da crpi svoju snagu. Zalaganje za socijalnu pravdu i izgradnju humanijeg društva, jednakih šansi u našoj zemlji iziskuje angažovanje razumnih, poštenih i radnih ljudi.

Društvo socijalne pravde mogu da stvaraju oni koji razumeju i poštuju njen značaj i koji istrajavaju u radu na opštem dobru.

Socijaldemokratska partija Srbije, poštujući principe na kojima je osnovana, principe jednakosti, slobode, solidarnosti i socijalne pravde, za dan svoje stranke je upravo i proglasila 20. februar, Dan socijalne pravde.

Poslednji izveštaj Vladinog tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva govore da pola miliona ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne potrebe i da u riziku od siromaštva živi gotovo 25% populacije, a preko četvrtine miliona naših sugrađana koristi socijalnu pomoć od oko 100 evra mesečno i hrani se u javnoj kuhinji.

Siromaštvo najteže pogađa najmlađe. Deca koja rastu u nemaštini i bedi veoma teško ostvaruju svoja prava na život, igru, razvoj, obrazovanje i imaju znatno manje šansi da uspeju u životu.

Važnije od samog pitanja siromaštva jeste pitanje kako pristupamo tom problemu, kako ga razumemo i kako razmišljamo o mogućim rešenjima. Šta tačno treba da radimo da bismo smanjili siromaštvo u Srbiji. Obrazovanje i zaposlenost svakako su dve ključne oblasti u borbi protiv siromaštva. Svakom dobronamernom čoveku je jasno da se socijalna pravda postiže odgovornošću u javnim poslovima i brigom za ljude.

Za nas u SDPS zalaganje za socijalnu pravdu znači zalaganje za prava radnika, ostvarivanje socijalne sigurnosti i brigu o nezaposlenima, uvažavanje penzionera, dostojanstveniji status srednje klase, ravnopravniji položaj žena i učešće marginalnih i ranjivih grupa u procesu odlučivanja.

Mi, socijaldemokrate, želimo da ispravimo nepravdu koju čini velika razlika između imati i nemati, i da što je moguće više smanjimo taj jaz. Zalažemo se za takvu redistributivnu ulogu države koja će obezbediti jednake šanse i mogućnost svima i na duže staze iskoreniti ili bar smanjiti u najvećoj mogućoj meri siromaštvo.

U danu za glasanje, poslanička grupa SDPS podržaće zakon koji ste predložili. Hvala.