Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka Kisić Tepavčević, kolege i koleginice narodni poslanici, danas pred nama je rasprava Predloga zakona o socijalnoj karti, zakona koji predstavlja važan iskorak za Republiku Srbiju u smislu socijalne politike i socijalne zaštite i zakona koji je i sama premijerka Republike Srbije, Ana Brnabić, apostrofirala u svom ekspozeu 2017. godine.

Socijalna karta jedne zemlje po svom sadržaju i po svom karakteru predstavlja multidisciplinarno i statističko istraživanje čiji je značaj razvoj, planiranje i preduzimanje mera socijalne politike i socijalne zaštite.

Cilj koji se postiže usvajanjem zakona o socijalnoj karti je uspostavljanje mehanizma za racionalniju i pravedniju raspodelu sredstava namenjenih za socijalnu zaštitu kroz postojanje elektronske baze podataka, odnosno informacionog sistema koji će sadržati tačne i ažurne podatke o socioekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica.

Benefiti koji se postižu usvajanjem zakona o socijalnoj karti predstavljaju ujednačavanje podataka koji se koriste u postupcima koji se vode u socijalnoj zaštiti, zatim, brže reagovanje u slučaju promene nekih podataka, odnosno nekih parametara socioekonomskom statusu pojedinca ili sa njim povezanih lica, zatim, pravednija raspodela socijalne pomoći, smanjivanje zloupotreba i ono što je ministarka malopre naglasila to je proaktivnost u definisanju i kreiranju socijalne politike. Takođe benefit jeste i monitoring u merama socijalne zaštite jedne zemlje.

Da bi ovaj zakon stupio na snagu, a stupiće usvajanjem u ovoj Skupštini i krenuće sa svojom implementacijom 1. marta 2022. godine, bilo je potrebno izgraditi informacioni sistem, odnosno registar socijalne karte. Nakon toga sledi pravna regulativa, odnosno sledi usvajanje zakona o socijalnoj karti.

Socijalna karta pojedinca i sa njim povezanih lica sadržaće podatke o porodičnom, vaspitno-obrazovnom, imovinskom, radnopravnom statusu i zdravstvenom statusu pojedinca, ukoliko je on od značaja za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite. Ovi podaci biće lako dostupni, s obzirom na sistem koji ćemo imati, gde će biti objedinjeni svi podaci i gde će moći svaka ustanova socijalne zaštite, odnosno centar socijalne zaštite da pristupi na lak i jednostavan način, imajući podatke o svakom pojedincu kako bi oni ostvarili svoja prava, a umreženost između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa ostalim ministarstvima i ostalim organima državne uprave, odnosno lokalne samouprave.

U skladu sa najboljim pozitivnim primerima iz svetske prakse, a po ugledu na danski model koji ima najbolju socijalnu kartu, Srbija će usvajanjem ovog zakona omogućiti da građani koji se nalaze u najtežem socijalno-ekonomskom položaju budu vidljiviji u društvu kako bi blagovremeno, efikasno i na transparentan način uspeli da ostvare svoje pravo iz socijalne zaštite, odnosno pravo na potrebnu podršku.

Usvajanjem ovog zakona o socijalnoj karti putem kojeg će se pratiti socijalne potrebe stanovnika i obezbediti pravičnija raspodela sredstava koja se iz budžeta izdvajaju po ovim namenama jeste i nastavak snažnog mehanizma politike predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije o nultoj toleranciji prema zloupotrebama i čvrste namere da osetljive kategorije stanovnika dobiju ovu pomoć, bez obzira da li znaju da im ova pomoć pripada.

Uvažena ministarka, poznajući i prateći vaš rad godinama unazad, ne samo iz oblasti epidemiologije i javnog zdravlja i populacione politike, ono što možemo da konstatujemo ovde i čime će građani Srbije biti ponosni kada bude implementiran ovaj sistem, a poznajući kako pristupate odgovorno svakom zadatku i svakom poslu, ne sumnjam da će Srbija u jugoistočnoj Evropi imati najbolju socijalnu kartu.

Kao poslanik SNS, odnosno poslaničke grupe SNS „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege, podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Svetlani Milijić.
Sledeći reč ima narodni poslanik Gojko Palalić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u cilju efikasnijeg ostvarivanja prava i usluga socijalne zaštite danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o socijalnoj karti, koji će svakako u velikoj meri doprineti unapređenju stanja u oblasti socijalne zaštite. Država će kreiranjem socijalnih karata imati bolji uvid u prihode građana i na taj način raspodela sredstava biće dosta pravednija. Građani samim tim neće morati da obilaze deset šaltera kako bi ostvarili pravo na, primera radi, dečji dodatak ili neko drugo pravo iz oblasti socijalne zaštite, jer će se svaka promena u imovinskom i socijalnom statusu automatski ažurirati.

S obzirom da dolazim iz Novog Sada, s ponosom mogu da kažem da grad Novi Sad, imajući u vidu ekonomsko jačanje grada, izdvaja značajna sredstva iz budžeta za unapređenje usluga za ugrožene i osetljive kategorije stanovništva, samim tim pružajući pomoć, ali i podršku onima kojima je to zaista najpotrebnije.

Ministarka je imala priliku da prošle godine zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obiđe gerontološki centar u Futogu, centar u koji smo u prethodne četiri godine investirali 90 miliona dinara za koji su izdvojena dodatna sredstva i za ovu godinu u cilju izgradnje prihvatilišta. Tako da, to je samo još jedan od pokazatelja da vodimo računa i o starijim sugrađanima kako bi imali najbolju moguću socijalnu zaštitu.

Međutim, pojedini predstavnici opozicionih stranaka, često vođeni politikom bezumlja, čak i kada su u pitanju novorođene bebe u Novom Sadu, često prevazilaze svaku meru. Pa tako na vest da u Novom Sadu svaka beba rođena na Dan grada Novog Sada dobija na poklon od grada 200.000 dinara žuti Balša Božović kaže, citiram sad: „A ostale bebe da se zamisle sledeći put da li će se roditi na Dan Novog Sada ili će izabrati neki drugi datum“. Smatram da su ovakve izjave sramotne, pogotovo jer dolaze od Balše Božovića čiji je šef Dragan Đilas, dok je bio na funkciji gradonačelnika Beograda, upravo porodiljama ostao dužan 400 miliona dinara na ime neisplaćenih naknada. Dok je njegov šef bio gradonačelnik Beograda roditelji su boravak dece u vrtićima plaćali 9.500 dinara. Danas boravak dece u vrtićima iznosi 5.600 dinara. Dok je njegov šef bio gradonačelnik Beograda u vrtiće u Beogradu je išlo 47.500 mališana. Danas u vrtiće u Beogradu ide 77.000 mališana.

Ukoliko Balšu Božovića baš zanima Novi Sad, trebalo bi da zna da smo u Novom Sadu obezbedili besplatan boravak za svu decu u državnim vrtićima, da smo subvencionisali boravak dece u privatnim vrtićima, obezbedili besplatnu ishranu u osnovnim školama za socijalno ugroženu decu, decu sa smetnjama u razvoju, decu iz porodica sa troje i više dece, besplatne udžbenike za sve prvake. A kada pričamo o socijalnoj zaštiti starijih sugrađana, tu je bitno istaći neke od mera, poput povoljnosti u javnom prevozu, beneficija koje se ogledaju u pogledu rehabilitacije koju finansira grad Novi Sad putem resorne uprave, ali i plaćanje komunalnih usluga za određene kategorije stanovništva.

Međutim, ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nismo započeli teške ekonomske reforme još 2014. godine, jer su upravo te reforme i vođenje odgovorne politike SNS na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem dovele do toga da danas imamo stabilan budžet, veći životni standard građana, da jednostavno danas kroz diskusiju o predloženom zakonu o socijalnoj karti dodatno unapredimo stanje u ovoj oblasti, a ne poput Dragana Đilasa kojeg jedine karte koje su zanimale su Bus Plus karte i načini kako da uveća svoju i bratovu imovinsku kartu. Njega socijalne karte ne zanimaju.

U danu za glasanje svakako da ću podržati Predlog zakona o socijalnoj karti, imajući u vidu značaj ovog zakona za unapređenje stanja u oblasti socijalne zaštite, jer država je jaka onoliko koliko je spremna da pomogne najslabijima, a država Srbija je danas dovoljno jaka i rešena da obezbedi bolju budućnost za sve naše građane. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Gojku Palaliću.
Sledeća je narodna poslanica Sandra Joković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze jako bitne tačke dnevnog reda – Predlog zakona o socijalnoj karti.

Socijalna karta je postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke svakog pojedinca, svakog građanina. Ministarstvo će imati bazu podataka osoba sa invaliditetom, borce, dečiji dodatak i sve korisnike neke novčane naknade. Sve će to biti na jednom mestu, objedinjeno u jednoj bazi. Biće proveravani, kategorizovani i na ovaj način bi se sprečile eventualne malverzacije. Time bi bili sigurni da pomoć ide u prave ruke. Znači, pravednije ostvarivanje socijalnih prava građana.

Više neće biti onih koji će morati da dođu i da podnose zahteve, da mole, na neki način, da imaju loš osećaj zbog toga. Ovo će značiti ugroženim građanima, Romima koji su najvećim delom korisnici socijalnih davanja. Većina njih nema ni privremeni posao, delom zbog obrazovanja, jer znamo da sve polazi od toga. Oni koji nemaju stalna mesečna primanja lako odustaju od školovanja i time se vrte u začaranom krugu. Radno sposobni treba biti angažovani u skladu sa obrazovanjem, fizičkom i zdravstvenom sposobnošću za određene privremene poslove, a kasnije i stalne. Time bismo smanjili korisnike socijalnih davanja. Samo radom možemo smanjiti siromaštvo.

Ljudi koji su navikli da primaju socijalnu pomoć teško je se odriču. Zato starim i bolesnima koji nemaju ko da brinu o njima, koji nemaju stalna mesečna primanja treba da im se obezbede stalna socijalna davanja. To je do sada bilo u praksi, ali nadam se da će biti i ubuduće.

Samohrane majke moraju imati stalna mesečna primanja dok deca idu u školu, dok ne stasaju, dok ne odrastu malo da mogu sami ostajati kući da te majke mogu biti radno angažovane, jer niko u državi ne zaslužuje da živi na rubu egzistencije. Zato će socijalna karta mnogo značiti svim osetljivim grupama građana. Zato ću u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i kolege iz poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sandri Joković.
Sledeći je narodni poslanik Vuk Mirčetić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o socijalnoj karti. Smatram da je donošenje ovog zakona od izuzetne važnosti, jako važno, jer je neophodno da Republika Srbija vodi adekvatnu socijalnu politiku.

Prilikom obraćanja jutros ministarka prof. dr Kisić Tepavčević je pričala i o socijalnim davanjima i pravima, ali i o broju potencijalnih korisnika ovih prava.

Važno je da naglasimo da Republika Srbija misli na najugroženije stanovništvo i upravo ono što je ministarka pomenula – 106 milijardi dinara je opredeljene upravo u ove svrhe. Usvajanje zakona o socijalnoj karti ide upravo u prilog tome, s obzirom na to da to samo usvajanje zakona znači formiranje jedinstvene baze koja bi sadržala podatke o socijalno-ekonomskom statusu građana i sa njima povezanim licima.

Kakva je situacija trenutno? Trenutno postoje određene baze, više baza koje različite institucije kontrolišu i upisuju podatke, ažuriraju, a ministarka prof. dr Kisić Tepavčević je istakla da se radi o povezivanju svih tih baza, dakle povezivanju podataka koji se nalaze u internim i eksternim izvorima.

Formiranjem elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca dobijamo evidenciju u elektronskom obliku koja je i tačna i pouzdana, ali i ono što je jako važno, ažurirana u realnom vremenu.

Postavlja se jedno pitanje i prilikom razgovora sa građanima građani su me, nekoliko građana me je to pitalo – šta se dešava sa sigurnošću, koliko je to sigurno, šta se dešava sa zaštitom njihovih podataka, s obzirom na to da će toj evidenciji, toj bazi moći da pristupi veći broj lica nego do sada? Za građane Republike Srbije je jako važno da znaju, a o tome smo pričali juče na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član 10. ovog zakona ističe da je potrebno vođenje, odnosno da će se voditi evidencija svih onih korisnika koji pristupe bazi podataka. To znači da će se voditi evidencija o određenim meta podacima, što dodatno osigurava, odnosno daje sigurnost građanima i sprečava zloupotrebe.

Koji su benefiti ovog zakona? Prethodni govornici su govorili i o tome. S jedne strane imamo benefit koji građani imaju, dakle direktan njihov benefit. Oni će biti vidljiviji u sistemu, s jedne strane, s druge strane neće obilaziti sve institucije, smanjiće se troškovi i procedure će biti brže, a ukoliko su procedure brže samim tim neće gubiti vreme.

S druge strane, država uspostavlja kontrolni mehanizam. Ukoliko se uspostavi kontrola i kontrolni mehanizam to znači pravedniju socijalnu politiku i davanje.

Važno je napomenuti da je ovaj Predlog zakona i u skladu sa ekspozeom premijerke Ane Brnabić koja je istakla da je digitalizacija jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Smatram da će donošenje ovog zakona dodatno doprineti pravednijoj socijalnoj zaštiti.

Zbog svega navedenog u Danu za glasanje u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu sa zadovoljstvom kažem da ću podržati ovaj Predlog zakona i ujedno pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da takođe svojim glasom podrže ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća je narodna poslanica Vesna Knežević.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovana ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, donošenje Zakona o socijalnoj karti jedan je od prioriteta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U socijalnoj karti vode se i obrađuju podaci o pojedincu i sa njim povezanim licima koji su neophodni za utvrđivanje socijalnoekonomskog statusa, odnosno za ostvarivanje prava i usluga iz socijalne zaštite u skladu sa zakonima kao i podaci o ostvarenim pravima i uslugama iz socijalne zaštite koje lice koristi ili je koristilo, podaci o pravima i uslugama koji su u postupku ostvarivanja i podaci o odbačenim i odbijenim zahtevima tzv. neostvarena prava.

Uspostavljanjem registra socijalne karte imaćemo jedinstvenu i centralizovanu evidenciju u elektronskom obliku sa tačnim i ažuriranim podacima po kategoriji stanovništva koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite.

Važno je istaći da će uvođenjem ovog sistema biti omogućeno da građani koji su zaista u najtežem ekonomskom položaju budu vidljivi u sistemu kako bi blagovremeno i efektno ostvarili prava na potrebnu podršku.

Očekivanje Vlade Republike Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i naša očekivanja narodnih poslanika su da će se za istu količinu novca obezbediti mnogo bolja i pravednija raspodela ove pomoći. Bitno je da će se unaprediti i kontrola socijalnog davanja, a to će opet imati za posledicu pošteniju raspodelu novca za najugroženije. Za građane to znači da će se svaka promena u njihovom socijalnom, finansijskom, imovinskom statusu, automatski registrovati i da više neće morati da obilaze po deset, 15 šaltera kako bi ostvarili neko pravo iz oblasti socijalne zaštite. Drugim rečima, ovaj propis bi trebalo da spreči zloupotrebu ali i da utiče na državu da urgentno pruži pomoć kada je to potrebno.

Kako se to postiže? Postiže se tako što se socijalna karta pored povezivanja sa softverskim rešenjima kojima upravlja ministarstvo povezuje radi preuzimanja podatak i sa Centralnim registrom stanovništva, Republičkim fondom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, MUP, Nacionalnom službom za zapošljavanje, poreskom upravom, RGZO. Bitno je povezati i lokalni nivo sa Centralnim registrom.

Verujem da ćete se složiti sa mnom da nam je zajednički cilj da se građanima obezbede osnovni uslovi za dostojanstven život.

U tom smislu opština Titel iz koje ja dolazim, zaista daje veliki doprinos poboljšanju uslova života onih građana koji su u teškom ekonomskom položaju, pri tome, ne zaboravljamo ni najmlađe, kao učenike, studente, trudnice, porodilje i najstariju kategoriju stanovništva.

Opština Titel, je društveno odgovorna lokalna samouprava, uprkos tome što spada u treću kategoriju razvijenosti i sa skromnim izvornim budžetom koji iznosi svega 655 miliona dinara.

Za ovu poslovnu godinu iz budžeta planirano je za Program socijalne i dečije zaštite ukupno 77.221.260,00 dinara, a preko 10 miliona se izdvaja za Centar za socijalni rad čije je odeljenje u Titelu.

Opština Titel refundira sa dva miliona prenatalni skrining, isplaćuje jednokratne pomoći porodiljama i to za prvo dete 50 hiljada, a za drugo, treće i svako naredno po 30 hiljada dinara.

Milion i 210 hiljada dinara izdvojeno za finansiranje 100% troškova za boravak, trećeg, četvrtog i svakog narednog deteta u predškolskoj ustanovi za celodnevni ili poludnevni boravak. Trideset tri miliona dinara izdvajamo za prevoz učenika osnovnih i srednjih škola, znači imaju besplatan prevoz.

Za Creveni krst izdvajamo takođe 950 hiljada dinara, a dva miliona 900 za logopede, pratioce i troškove prevoza učenika sa smetnjama u razvoju. Takođe, stipendiramo i 30 studenata i tri troškovi iznose tri milina dinara. U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice obezbedili smo 12 miliona 590 hiljada za kupovinu kuća porodicama interno raseljenih lica.

Ono što želim da istaknem u svom obraćanju jeste činjenica da opština Titel nema svoj centar za socijalni rad, nego aktivnost obavlja u okviru Centra za socijalni rad za opštinu Žabalj i opštinu Titel odeljenje u Titelu.

Ovom priliko molim ministarstvo da nam pomogne da osnujemo centar za socijalni rad za opštinu Titel, da nam omogući prijem u radni odnos još dva do tri izvršioca, jer je broj korisnika na našoj opštini znatno visok.

U prošloj godini imali smo na evidenciji 3201 korisnika, s tim što ovaj broj obuhvata sve pomoći iz okvira socijalne zaštite.

Sedamnaestoro dece je smešteno u naših 10 hraniteljskih porodica. Imamo zaposlenih svega tri radnika koji uprkos velikom broju predmeta i korisnika, vredno rade i daju svoj maksimu kako bi savesno i odgovorno izvršili poverene poslove.

Sa Žabljom nemamo nikakvih dodirnih tačaka, to je posebna lokalna samouprava, udaljeni smo 40 kilometara. Superviziju vrši radnik iz Žablja, koji dolazi nedeljno, ili po potrebi u Titel. Rešenja ili uverenja se donose u Žablju, tako da predmeti stalno kruže na ovoj relaciji, Titel-Žabalj, Žabalj-Titel.

Sve to ukazuje da je potrebno osnovati centar za socijalni rad u mojoj opštini. Zaposliti još stručnih saradnika kako bi se na još kvalitetniji i efikasniji način zadovoljile potrebe korisnika.

Na kraju, gospođo ministarko, vama lično i vašim saradnicima iskreno želim mnogo uspeha u daljem radu. Hvala.

Zahvaljujem se, narodnoj poslanici, Vesni Knežević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.