Gospodine Markoviću, pet minuta je prošlo. Hvala.
Kad ste već spomenuli amnestiju, pomilovanje i ostalo za albanske separatiste i teroriste, i ovde, u ovom Domu, nažalost, su donošeni ti zakoni posle 2000. godine, u vreme DOS-ovog režima, a najveća ironija je da je Aljbin Kurti pomilovan od strane tadašnjeg predsednika Jugoslavije i Vojislava Koštunice i pušten iz zatvora u Nišu. Ali, to sad nije tema.
Narodni poslanik Marko Parezanović ima reč.

Danas ću postaviti dva pitanja.

Prvo pitanje se odnosi na Ministarstvo finansija, a tiče se informacije koje smo mogli čuti u medijima u prethodnim danima u vezi sa poreskom utajom bivšeg gradonačelnika Beograda, bivšeg ministra i bivšeg predsednika DS Dragana Đilasa.

Prema informacijama koje smo mogli pročitati, Dragan Đilas je sklonio iz Srbije preko pet miliona evra u Švajcarsku, i to u jedan mali gradić pod nazivom Cug, koji je inače poznat po tome da predstavlja poreski raj u čitavom svetu i poznat je po tome što u tom gradiću ima više registrovanih firmi nego stanovnika. Upravo u tom gradiću je Dragan Đilas 2014. godine osnovao firmu, u upravu te firme postavio svog brata Gojka Đilasa, da bi, nakon što je u javnost izašla informacija da Gojko Đilas ima 29 stanova u najelitnijem delu Beograda, Dragan Đilas lično zamenio svog brata u upravi te firme.

Ono što sada želim da pitam Ministarstvo finansija jeste – kakve mehanizme ima država Srbija da spreči slanje novca iz Srbije u druge zemlje, posebno ako Dragan Đilas i njemu slični nastave sa evakuacijom svog kapitala, uzimajući u obzir da imamo skoru primenu Zakona o poreklu imovine? Ono što se takođe postavlja kao pitanje – kako je uopšte moguće da neko ko izbegava plaćanje poreza u svojoj zemlji, nešto što je osnovna stvar, što je pitanje društvene higijene, ima moralno pravo da se bavi politikom i da bude deo javnog prostora u ovoj zemlji, da nam svima drži predavanja o tome šta u ovoj zemlji treba da se radi, da predstavlja sebe kao neku moralnu vertikalu, a to isto važi i za sve one njihove medije koji su registrovani po Luksemburgu i ko zna gde, koji su izuzeti od zakona ove države i koji u ovoj državi ne plaćaju porez? Neka idu tako u Švajcarsku i Luksemburg i nek se tamo bave politikom, neka tamo njima sole pamet.

U vezi sa tim bih postavio još jedno pitanje MUP-u, Ministarstvu kulture i informisanja i svim udruženjima medija. Na prvom mestu hoću da apsolutno pozdravim spremnost države Srbije da zada jedan odlučan udarac kriminalu i mafiji u Srbiji na jedan veoma ozbiljan način, jer ne samo da su neki ljudi uhapšeni nego su prikupljeni jako ozbiljni dokazi iz kojih treba da proizađu jako ozbiljne optužnice i sudski proces, jer to je najvažnije. Džaba ako nekoga uhapsite, ako to nema svoj kvalitetan sudski epilog.

Međutim, kao i svaki put, kada se nešto dobro desi u Srbiji, nastane jedna apsolutna nervoza i histerija o strane već pomenute tajkunsko-medijske hobotnice. U ovim danima vidimo da se intenzivno nastavlja ono što se dešavalo i prethodnih nekoliko godina. Radi se o jednoj monstruoznoj, najbrutalnijoj mogućoj kampanji protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a sa ciljem da se on apsolutno kriminalizuje svakog dana, da se predstavi kao legitimna meta protiv koje je apsolutno sve dozvoljeno, pa i da bude nasilno smenjen sa vlasti ili kako su nam već govorili više puta da doživi sudbinu Čaušeskog ili da se u Srbiji dogodi nekakav ukrajinski, makedonski, bolivijski scenario i šta sve ne. Praktično, svaki put kada se u svetu desilo nešto loše, kada je u nekom gradu pala krv, predstavnici opozicije su se ponadali da bi tako nešto moglo da se desi u Srbiji. I tu se više ne postavlja pitanje hoće li te kampanje biti ili neće, već samo pitanje u tom konkretnom danu ko će biti meta, da li predsednik, neki član njegove porodice, brat, sin, otac i ta kampanja neprestano traje već godina.

Prethodnih dana je postala jako intenzivna i ako se neko pita zašto je to tako, samo molim građane da samo malo razmisle šta se sve dogodilo u samo prethodnih nekoliko meseci od izgradnje dve kovid bolnice za jako kratko vreme koje su nam pomogle da smestimo sve pacijente obolele od Kovida, do jako dobro organizovane vakcinacije, gde smo kao država među najboljima u svetu.

Dobili smo početkom godine i potvrdu od međunarodnih finansijskih institucija da smo imali najmanji pad ekonomije u prethodnoj godini. Usledilo je i povećanje plata i penzija, čak i u godini kada imamo epidemiju Kovida, i još jedan program podrške građanima i privredi, paralelno sa tim država je zadala, pa rekao bih u poslednjih 15 godina, nikad jači udarac kriminalu i mafiji.

U prethodnih 10 do 15 dana predsednik Srbije imao je sastanke i razgovore sa praktično svim najvećim liderima u svetu, od istoka ka zapadu i sve je to rezultiralo jednom ogromnom histerijom i nervozom od strane već pomenute tajkunsko-medijske hobotnice. Toliko je daleko to otišlo da ne samo da više nazivaju Srbiju fašističkom zemljom, nego Dragan Đilas ide toliko daleko da najveće lidere svetske proziva za stvaranje nekog neofašističkog sistema u Srbiji.

Dakle, to samo govori koliko je ta nervoza velika, koliko se ti ljudi više ne bave kritikom predsednika ili predlaganjem nekih svojih ideja i programa, već se bave 24 sata dnevno isključivo kriminalizacijom predsednika i njegove porodice. I to je nešto na šta svi nadležni organi moraju da daju jasan odgovor i ne samo oni već i čitava javnost, jer se radi o legitimno izabranom predsedniku Srbije. Mislim da je neprihvatljivo, posebno u državi u kojoj je relativno skoro ubijen premijer, da se jedna takva kampanja vodi.

Zaista očekujem od svih nadležnih organa, koje sam već pomenuo da konačno daju jedan snažan odgovor na ovu potpuno neprihvatljivu kampanju, a takođe i od svih drugih aktera javnog života i od političkih partija, od predstavnika medija i medijskih udruženja. Hvala.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Samo bih hteo da podsetim, pošto se poslanik Šaip Kamberi javljao u toku postavljanja pitanja, odnosno korišćenja ovog prava na osnovu člana 287. Poslovnika, da podsetim da je Poslovnikom predviđeno da nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika u toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đuro Perić i Uglješa Marković.
Nastavljamo rad i prelazimo na Zajednički načelni pretres o predlozima akata iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 195, shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram Zajednički načelni pretres o Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 1. tačka 3. Zakona o sprečavanju korupcije, sa ispravkom i Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, sa ispravkom.
Oba ova predloga je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Da li predstavnik predlagača želi reč? Da.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dva predloga za donošenje autentičnog tumačenja, kao što smo mogli da čujemo od predsednika Skupštine.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo uputio je Predlog akata za njihovo donošenje Narodnoj Skupštini, pa bih ja na početku odmah predložila da ih Narodna Skupština i usvoji u Danu za glasanje.

Jedan predlog se odnosi na odredbu Zakona o sprečavanju korupcije koja se odnosi na određivanje pojma „javni funkcioner“. Dakle, radi se o licima koja su neposredno birana od strane građana, o licima koja bira, postavlja ili imenuje Narodna Skupština, predsednik Republike, Skupština autonomne pokrajine, Vlada autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, Visoki Savet sudstva, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud.

Što se tiče drugog predloga, drugi predlog se odnosi na odredbu Zakona o visokom obrazovanju koja se tiče izbora organa poslovođenja visokoškolske ustanove. Dakle, postoji mogućnost da se nastavnicima, a koji su navršili 65 godina života, produži radni odnos određenim ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine.

To produženje može da se ponovi dva puta i oni zapravo nisu izabrani na neodređeno vreme. U tome se sastoji sadržina ovog autentičnog tumačenja. Dakle oni ne mogu biti birani u organ poslovođenja visokoškolske ustanove, jer upravo je jedan od uslova da su izabrani na neodređeno vreme. Na primer, za mesto rektora, dekana, predsednika Akademije strukovnih studija ili direktora škole strukovnih studija.

Osvrnuću se kratko i na važne stvari koje se tiču funkcionisanja države i na važne stvari koje se tiču boljeg životnog standarda naših građana. Imali smo prilike u prethodnim danima da slušamo i da govorimo o prvih 100 dana rada Vlade. Uopšte da bi smo mogli da govorimo o rezultatima, ali da bi smo mogli i da radimo moramo najpre čuvati mir i stabilnost.

Mi smo odolevali izazovima i problemima i sve ove godine smo čuvali mir i stabilnost uprkos složenoj situaciji i sa Prištinom i u regioni i u proteklim godinama u nekim složenim situacijama koje se tiču unutrašnjih nekih dešavanja u našoj zemlji.

Imali smo pozive na rušenje ustavnog poretka, imali smo upade u Narodnu skupštinu, demonstriranje nasilja verbalnog, pa čak i fizičkog, ali uspeli smo da u skladu sa svim međunarodno-pravnim standardima uspostavimo mir, naravno uz minimalnu fizičku prinudu i da zapravo sačuvamo građane, državu i institucije naše zemlje od huligana.

Mir i stabilnost su preduslov razvoja jedne zemlje u svakom smislu. U poslednjih osam godina, recimo, imamo stabilan kurs dinara na 117, 118, što Srbija nikada ranije nije imala. Mnogo truda i rada uložili smo u postizanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, koje, moram da kažem, ni u jednom trenutku nisu ugrožene.

Sve to nam, naravno, dovodi nove investicije, dovodi nam radna mesta, otvara nam radna mesta, izgrađuje našu zemlju i čini nas spremnim i u daljim koracima, u preduzimanju daljih koraka prilikom pristupanja Srbije EU, ali čini nas spremnim na izgradnju dobrih odnosa sa susedima u regionu, ali i sa svim drugim zemljama i čini nas spremnim, naravno, za neki dalji ekonomski napredak koji smo svakako i planirali.

Kada smo kod ekonomskog napretka 2020. godinu mi smo završili sa stopom javnog duga od 56,8% na nivou Vlade, odnosno 57,8% u odnosu na BDP na nivou kompletne države sa svim lokalnim samoupravama. Mi sada držimo javni dug ispod mastriht nivoa koji je 60% i važno je da građani Srbije to znaju, jer je to važno za sadašnje funkcionisanje države, ali je važno i za neku budućnost gde ćemo biti sasvim sigurni da nismo napravili ili ostavili neke velike dugove.

U 2021. godini stopa javnog duga ne bi smela da pređe 61%. Dakle, mi ćemo imati velika ulaganja u infrastrukturu, u auto-puteve, u izgradnju i rekonstrukciju preko 1.200 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Imaćemo izgradnju kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Sada smo prvi u Evropi po stopi rasta. Trudićemo se da tako bude i u 2021. godini. Takođe, do kraja godine se očekuje da prosečna plata u Srbiji bude 570 evra, a prosečna penzija bi trebalo da pređe 270 evra.

U prošloj godini, sećamo se, imali smo više puta povećanje plata i penzija. Imali smo i ta jednokratna davanja od 100 evra svim građanima koja su naravno i podigla potrošnju, ali su podigla i neki ekonomski optimizam.

Za ovu godinu takođe postoji plan da se povećaju plate i penzije, postoji plan i da bude više jednokratnih davanja i mi u narednim danima očekujemo da taj plan objavi ili predsednica Vlade Ana Brnabić ili predsednik Republike Aleksandar Vučić. To samo znači da smo mi u ekonomskom smislu najbolje podneli epidemiju od svih evropskih zemalja i da zbog toga i imamo mogućnost da dalje radimo na sprovođenju mera koje smo svakako u prethodnim godinama i planirali.

Ono što je dugoročan plan, koji bih ja posebno istakla, jeste realizacija Programa „Srbija 2025“, koji je vredan 14 milijardi evra, od čega bih izdvojila šest milijardi evra za putnu infrastrukturu, tri i po milijarde evra za železničku infrastrukturu, 500 miliona evra za podsticaj nataliteta, 700 miliona evra za kulturu i obrazovanje itd. i ja sam sasvim sigurna da će Srbija u ovim oblastima, kao i u ostalim oblastima, biti lider ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu.

Tom liderstvu u ovom trenutku govori u prilog i otvaranje gasovoda za komercijalni saobraćaj gasa po ceni od 155 dolara na 1.000 metara kubnih i zašto je to važno za naše građane o tome danas želim da pričam. Ranije i o tome nisam govorila. Važno je zato što smo mi kao država bili zainteresovani za manju cenu gasa, ali i za jednako dobar kvalitet. U svakom slučaju, mi smo uzeli neke kredite za izgradnju gasovoda i kroz takse ćemo dobijati novac koji će moći da ode na vraćanje tih kredita.

Sa druge strane, to su neki problemi koji su, da kažem, svakodnevni, o kojima su i naši građani zabrinuti. Dakle, moraćemo da radimo na unutrašnjoj gasifikaciji. Mnogi ljudi se još uvek greju na čvrsta goriva koja zagađuju vazduh, iako u nekim delovima naše zemlje postoji i primarni i sekundarni gasovod. Jasno je da mnoge kuće, da tako kažem, i za mnoge građane Srbije velika investicija da kupe kotao, da plate priključak itd. i ono što ja u ovom trenutku mogu da kažem građanima jeste da će država raditi i na tome da i za to stvori povoljnije uslove, jer ćemo na taj način sa jedne strane obezbediti jeftinije gorivo za naše građane, a istovremeno sa druge strane obezbedićemo čistiji vazduh.

Što se tiče potreba privrede, na primer, Teklas je hteo da gradi još jednu fabriku za auto delove, ali su rekli da im je za to potreban gas, tako da to znači da moramo brzo da pravimo gasovodnu mrežu koja je usmerena ka manjim gradovima i opštinama, kako bismo na taj način privukli investicije i kako bismo povećali našu konkurentnost na tržištu. Zašto kažem prema manjim opštinama i gradovima? Zato što smo obećali ravnomerni regionalni razvoj. To najbolje, naravno, može da se vidi na primer u Nišu iz kog ja dolazim. Predsednik je pre nekoliko dana najavio i otvaranje sedme fabrike u Nišu. On je lično otvorio šest fabrika u Nišu. Mi danas možemo da odgovorimo i o naučno-tehnološkom parku i o novom Kliničkom centru u Nišu i o mnogo projekata za koje je lično Aleksandar Vučić insistirao da budu realizovani do kraja u koje su uložene stotine miliona evra.

Možemo da uzmemo za primer i Gračanicu, gde je za bolnicu uloženo šest miliona evra. Možemo da uzmemo za primer i Prokuplje u kome će se graditi bolnica u kojoj će biti uloženo 30 miliona evra i napominjem sve to u vreme kada su veliki gradovi velikih evropskih zemalja u borbi sa korona virusom zatvoreni, naši gradovi ne samo da nisu zatvoreni, već se dalje i razvijaju.

Želim da kažem da je i osim svih troškova, koje smo planirali za borbu protiv korona virusa, pre nekoliko dana Vlada Republike Srbije donela je odluku o izdvajanju sredstava za lečenje obolelih od retkih bolesti i to u iznosu od tri milijarde dinara samo za 2021. godinu. Podsetiću vas da je taj iznos u 2008. godini iznosio nula dinara, u 2012. godini 130 miliona dinara, a u 2014. godini, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, prvi put je formiran fond gde su se prikupljala zapravo sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti i od 2014. godine do danas ta sredstva se samo povećavaju. Mnogo novca smo uložili u zdravstveni sistem i to je jedan od razloga zbog kog nismo poklekli pred naletom korona virusa koji nas je svakako sve iznenadio.

Želim da kažem i o tome nešto da bi građani znali - Srbija je prva u Evropi po imunizaciji stanovništva i upravo je to pokazatelj da se posao radi predano i odgovorno. Čuli smo najave da ćemo početi da proizvodimo vakcine. Dok se druge zemlje bore da nabave vakcine mi paralelno sa tom borbom za vakcine planiramo i proizvodnju vakcina, što će za nas svakako značiti krupan korak napred, značiće da nećemo više morati da zavisimo od tržišta ili od nečije dobre volje ili od situacije da jednostavno, kao što smo se pre nekoliko dana našli u situaciji da smo vakcine naručili i platili, ali da ih jednostavno nema.

Da bi građani znali, stiglo je 50 hiljada doza ruske Sputnjik vakcine za prvu vakcinu i stiže još 50 hiljada za revakcinaciju. Do kraja februara stići će još 88 hiljada Fajzer vakcine. Do kraja februara stići će između 125 i 150 hiljada AstraZeneka vakcine.

O značaju 500 hiljada kineskih vakcina Sinofarm treba govoriti i 500 hiljada kineske vakcine će zajedno sa vakcinama koje sam malopre navele zapravo osigurati Srbiji prvo mesto u Evropi u imunizaciji stanovništva. Tako da u ovom trenutku možemo da kažemo da zaista gazimo krupnim koracima napred ka konačnoj pobedi korona virusa. To znači da ćemo do kraja februara u Srbiji imati milion ljudi kompletno vakcinisanih i revakcinisanih, što znači dva miliona doza, čime ne može mnogo zemalja u ovom trenutku u Evropi da se pohvali.

Nešto drugo sam takođe htela da istaknem, što je od velikog značaja za građane Srbije, a takođe proizilazi iz naše saradnje sa Kinom. To je ugovor sa kineskom kompanijom SRBS o izgradnji kanalizacionih sistema u 65 opština u Srbiji u vrednosti od 3,2 milijarde evra i u ovom trenutku ne mogu da ne pomenem gradsku opštinu Crveni krst u Nišu, čiji sam takođe odbornik, gde od 23 sela u ovom trenutku 19 sela nema kanalizacione mreže ili nema kompletne kanalizacione mreže.

Ovaj ugovor podrazumeva da će u tim opštinama na koje se ugovor odnosi kanalizaciona mreža biti izgrađena i do 80%, što će značiti veliku šansu da kanalizaciona mreža stigne i do udaljenih sela i najudaljenih kuća.

Na polju obrazovanja postigli smo velike rezultate uvođenjem dualnog obrazovanja, koje je dovelo napredak koji je vidljiv u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Danskoj, ali i kod nas. Ljudi su se zaposlili. Ključna prednost dualnog obrazovanja je što su već sa 16 godina u stvari ljudi spremni za izazove koje nosi posao koji su odabrali, ali su spremni i da počnu da doprinose sebi, svojim porodicama, na kraju krajeva i državi.

Važno je da su osposobljeni i da mogu da počnu da rade, naravno dalje školovanje i usavršavanje uvek stoji kao mogućnost. To će samo značiti, primena dualnog obrazovanja u Srbiji će samo značiti da će odgovornosti i ozbiljnost biti osobine koje će se razvijati kod naših učenika.

Iza nas je period kada Srbija nije bila tako uspešna, pa je onda iza nas i period fiskalne konsolidacije i teških promena koje smo donosili. Kod nas sistem nije bio takav, nije bio organizovan na takav način da može kao jedna od bitnih promena biti uvedeno i dualno obrazovanje. Međutim, sada već možemo da govorimo o benefitima dualnog obrazovanja koje je kod nas pokrenulo ne samo nova zapošljavanja i jačanje privrede i ekonomije, već je pokrenulo i svest o tome da moramo istovremeno da radimo i da učimo kako bismo išli u korak sa konkurencijom koja postoji u svetu kako bismo bili sigurni da ćemo opstati, ali i da ćemo moći da napredujemo.

Želim ovo vreme danas da posvetim i nekim aktuelnim temama koje su aktuelne ovih dana, a tiču se hapšenja kriminalne grupe Velimira Belivuka.

Jedno je jasno, država je pokazala svoju odlučnost da se izbori sa organizovanim kriminalom. Narodni poslanici su takođe i Narodna skupština je takođe uradila svoj deo posla kada smo menjali, odnosno da se tako izrazim, prilagođavali odredbe i Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kada smo doneli Zakon u borbi protiv organizovanog kriminala, ostalo je naravno na nadležnim državnim organima koji treba da rade svoj posao. Oni će da rade svoj posao ako državu vode jak predsednik i jaka Vlada, kao što je to danas slučaj.

Potpuno je jasno da se ne radi o hapšenju neke navijačke grupe, jer je policija u svim objektima koji su bili povezani sa ovom grupom koja je uhapšena, pronašla velike količine droge, novca, oružja, i to ne bilo kakvog oružja, već na primer i snajper, koji verujem da navijačke grupe svakako ne koriste za međusobne obračune.

Logično je što su se u javnosti pojavila određena pitanja. Jedno od tih pitanja je i da li je taj snajper nabavljen sa ciljem izvršenja atentata na predsednika Aleksandra Vučića, ako znamo da je on prvi i na nedvosmislen način objavio rat mafiji? Dakle, Aleksandar Vučić je prvi čovek koji je tražio da se primeni zakonodavni okvir i tražio da se istraje u borbi protiv kriminala.

I dok sa jedne strane imamo potpunu i namernu, čini mi se kriminalizaciju i Aleksandra Vučića i njegovog čak sina, i njegovog brata, dok se građanima preko medija koje finansira Dragan Đilas svakodnevno serviraju izmišljene afere koje bi samo predsednika ili njegove najbliže saradnike dovele u vezu sa određenim kriminalnim grupama, sada, sa druge strane imamo osnovanu sumnju da se za to vreme spremao atentat na predsednika. Mnogo puta smo i ovde u ovoj sali ukazivali na onaj snajper na naslovnoj strani NIN-a i na potencijalnu mogućnost da ćemo jednog dana govoriti o atentatu na prvog predsednika ove države, o čemu nažalost danas i govorimo. Na sreću, munjevitom i dobro organizovanom akcijom i reakcijom nadležnih organa sprečen je scenario te vrste.

Država je pokazala da ima snage da se obračuna sa svim oblicima kriminala i što je najvažnije poslala je poruku da u toj borbi nema zaštićenih. Predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i državni organi imaju nedvosmislenu podršku narodnih poslanika sa izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se izbore sa mafijom, jer vladavina prava treba biti temelj na kome ćemo graditi razvijenu, modernu i jaku državu. Živela Srbija.

Zahvaljujem koleginici.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, želim da vas obavestim da biste mogli da planirate današnji rad, da se glasanje o tačkama koje su na današnjem dnevnom redu, odnosno u sazivu ove sednice, očekuje 16.00 časova.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Za reč se javio narodni poslanim Muamer Zukorlić.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, verujem da ćemo prihvatanjem predloženih zaključaka za autentično tumačenje ova dva člana zakona svakako doprineti preciznijem razumevanju ovih zakonskih odredbi, uvažavajući obrazloženja koja su nam ponuđena. Oba se tiču obrazovanja. Prvo se tiče namere da se jasnije utvrdi i precizira kategorija javnih funkcionera u obrazovnom sistemu, a opet da bi se olakšalo Agenciji za borbu protiv korupcije da bolje razume i bude preciznija i svakako učinkovitija u borbi protiv korupcije i u sektoru obrazovanja.

Svakako i drugi predloženi zaključak o autentičnom tumačenju on se odnosi na visoko obrazovanje gde je bilo neophodno preciznije utvrditi kategorije na koje se odnose, posebno ovaj deo u vezi sa mogućnošću daljeg angažovanja profesora ili naučnika nakon njihovog penzionisanja.

No, tema obrazovanja kada se god otvori ili bude pred nama na dnevnom redu, njen značaj ne dopušta da se ostane isključivo vezati za ono što je konkretni predlog u pogledu današnjeg ili bilo kog drugog posla. Obrazovanje je najvažnija ili strateški najznačajnija kategorija za svako društvo i svaku državu.

Za sada smo u nekim segmentima dali dovoljno značaja. Možda obrazovanju, možda najviše u samom zakonodavnom aspektu i svedok sam i kroz Odbor za obrazovanje, vodeći taj odbor i u proteklom mandatu, ali i u svim drugim komunikacijama na nivou Narodne skupštine, da se pokazala ozbiljna volja da se obrazovanje dalje unapređuje i da mu se omogući najbolji zakonski okvir kako bi se moglo dalje usavršavati, dograđivati, unapređivati.

Sama činjenica da smo se u proteklom mandatu jako često bavili zakonima iz sektora obrazovanja, zapravo pokazuje koliko smo bili spremni dati značaj obrazovanju i koliko smo zapravo imali sluha za sve inicijative koje su dolazile, bilo od drugih faktora u društvu i zato smo i toliko zapravo imali sednica sa temom zakona iz oblasti obrazovanja.

Međutim, ne možemo stati isključivo na samom zakonodavnom aspektu i materiji. Društvo i država se bave i ostalim segmentima važnim za čoveka, odnosno za svakog građanina ove zemlje. Istina, najznačajniji deo energije ide polje privrede, odnosno ekonomije. Zato tu i imamo proteklih godina najzapaženije efekte u pogledu napretka, oživljavanja, odnosno ozdravljenja privrede koja je nažalost pretrpela teške udare i doživela brojne krize u proteklim, ne samo godinama, nego čak i decenijama.

Međutim, poznato je kroz celokupno civilizacijsko iskustvo da greške i promašaje koje napravite na recimo, polju privrede, ma koliko bile velike možete ih početi otklanjati za par godina, a čak ih možete otkloniti za pet i potpuno za 10 godina, ma kolike te greške bile, za jednu deceniju možete uglavnom, sposobna vlast može da otkloni te greške, da vrati stanje ekonomije, odnosno privrede na pravi put i na stabilne noge. Međutim, dame i gospodo, ukoliko se naprave greške u obrazovanju bilo koje vrste, zakonodavne ili praktične ili organizacione, a posebno ukoliko te greške postanu anomalije, a posebno ukoliko te anomalije zažive, onda znajte nema nikakve šanse, ne za jednu deceniju, pet decenija se takve anomalije ne mogu otkloniti.

Da biste formirali jednog univerzitetskog profesora pod uslovom da dobijte talentovanog kandidata, potrebno vam je 20 do 25 godina. Da biste formirali dobrog učitelja i nastavnika, potrebno vam je 15-ak godina. To je ogromno vreme da prosto promenite kolovođu, da promenite trenera, da promenite kapetana tog broda i to pod uslovom da nipošto ne promašite, pod uslovom da imate odličan sistem u selekciji kadrova.

Međutim, ukoliko napravite greške, onda su posledice dugoročne. Ovo predstavljam na ovaj način kako bi skrenuo pažnju znajući da je većini u ovoj Narodnoj skupštini stalo do ne samo ispravnih i zdravih procesa u društvu, već nam je stalo da zapravo i shvatimo šta su glavni problemi.

Prateći sve tokove u društvu proteklih godina, posebno zadnjih pet godina, kako sam aktivno u politici, evo i sektor, odnosno problem korupcije, problem kriminala, hvala Bogu pokazna je hrabrost da se sa najvišeg nivoa u ovoj zemlji i sa svim kapacitetima uhvatimo u koštac sa raznim oblicima kriminala i korupcije.

Međutim, skrećem pažnju, jedini izuzetak je da se do sada nije pokazala ili hrabrost ili možda nije se dovoljno detektovala činjenica da u sektoru obrazovanja takođe postoje organizovane grupe. Možete ih zvati kriminalnim, možete ih zvati oligarhijskim, interesnim, kako god hoćete, ali njihov uticaj je isti. Čak sam promišljao tražeći odgovore za to zašto smo imali hrabrosti da se suprotstavimo raznim mafijama, od putnih, preko ovih klasičnih do ne znam kakvih, ali obrazovnim mafijama do sada nismo stali na crtu.

Verovatno zato postoje određena obrazloženja, pa čak i sama psihološka obrazloženja. Svi mi koji sedimo u ovim klupama imamo određene respekte prema našim profesorima, uglavnom te neke vajne, velike profesorske veličine doživljavamo kao neku višu vrstu. Pa čak i kad saznamo da postoje određeni problemi u kojima možda i oni sami sudeluju mi imamo taj neki odnos poštovanja što je u etičkom smislu u redu, ali i u političkom i u pogledu onog što mi ovde dužimo naravno da nije u redu.

Naravno, možemo tražiti razloge i u činjenici da je profesorska kategorija jedna od strateški najvažnijih i najuticajnijih u ovom društvu. Svi mi imamo nekog sestrića, nekog rođaka mladog, neku kćerku, nekog sina koji ovise o nekom velikom profesoru, od ocene do preporuke za unapređenje za unapređenje, za zvanje, za polaganje mastera, doktorata itd. Tako da se radi o vrlo kompleksnim interesima koji se tako nevidljivo prepliću.

Zato oblast obrazovanja zaslužuje i zahteva od nas da više otvorimo oči i da se hrabrije suočimo sa tim problemima. Jer činjenica je, mi deklarativno hvalimo naše obrazovanje, a najuspešniji ljudi ove zemlje, uključujući i brojne političare šalju svoju decu u inostranstvo na školovanje. Zašto onda šaljemo tamo gde je bolje, ukoliko je ovo naše najbolje?

Obavljajući poziciju predsednika Odbora za obrazovanje, kao i činjenicu da su me u društvu mnogi prepoznali kao nekoga ko hoće reći istinu, pa makar bila i gorka, mnogi ljudi mi se javljaju, posebno mnoga talentovana deca. Dakle, mladići i devojke kandidati za razne funkcije i pozicije asistenata koji nemaju, kako oni kažu jaka leđa, koji nisu tatina i mamina deca, teško dobijaju šanse. Zato što su za pozicije asistenata, za pozicije doktoranata, za pozicije docenata uglavnom, uglavnom potrebna ta tzv. leđa, odnosno ta mesta su najčešće već rezervisana za određenu maminu i tatinu decu.

Dakle, nedostatak kvalitetne valorizacije, odnosno loša valorizacija kvaliteta i afirmacija po raznim osnovama, a ne po osnovama kvaliteta je nešto što preti da uguši, odnosno ugrozi naše obrazovanje na svim nivoima. Ako tome pridodate razne psihološke momente gde je raznim profesorima koji su se dokopali tih pozicija mnogo lakše da odgode afirmaciju mladih asistenata i docenata kako ih ne bi ugrozili, pa to čekaju da učine pred samom penzijom, a potom se odluče da iz reda prosečnih, a ne supertalentovanih, regrutuju svoje asistente, da bi zapravo ostali zapamćeni kao veliki profesori, a u stvari zato što u poređenju sa tim asistentom koji je došao iz reda prosečnih, oni ostaju veliki. Na taj način se ugrožava kvalitet profesorskog kadra budućih budućih generacija.

S druge strane, obrazovanje, pogotovo nakon što smo ušli i u neku vrstu tržišnog oblika konkurentnosti na polju visokog obrazovanja, nakon što imamo i obavezu akreditiranja univerziteta, tu se takođe koncentriše veoma ozbiljan interes.

Zato je potrebno da ne dopustimo da nam visoko obrazovanje bude zona nedostupna za kontrolu, jer se nažalost kategorija ili princip autonomije univerziteta, o čemu smo više puta u proteklom mandatu i na Odboru obrazovanja diskutovali, koristi, znate, mi jesmo državni univerzitet, ali zakon nam garantuje autonomiju univerziteta, e nemojte da nam se mešate. Jedino se traži mešanje države kada treba da se daju pare. Vrlo često ćete naći jedinu relaciju između određenih visokoškolskih ili univerzitetskih ustanova i države, odnosno Vlade kao njihovog osnivača, vrlo često ćete naći jedinu vezu uzimanje novca iz budžeta.

Gospodo narodni poslanici, mi smo pored činjenice da smo pre najviše predstavničko i zakonodavno telo, što više puta podsećam i najviše nadzorno telo ove zemlje, svaki budžetski korisnik u ovoj zemlji je predmetom i temom nadzora Narodne skupštine. Ne može biti niti jedan korisnik budžeta pa makar to bio bilo koji univerzitet ili visokoškolska ustanova ili akademija, ne može biti izuzeta iz tog nadzora. Ne samo u načinu trošenja sredstava, već i u pogledu zakonitosti njihovog celokupnog ponašanja.

Tu dolazi do zloupotrebe još jedne činjenice koja se pojavljuje kroz proces akreditacije. Između ostalog, jedan od principa te akreditacije je da je zapravo struka ta koja odlučuje u stručnom aspektu o akreditovanju neke visokoškolske ustanove. Sada, slično kao kod onog sindroma ili fenomena sa sudijama, znate kada struka odlučuje o struci, to u načelu izgleda bajno zato što su to najstručniji ljudi, ali mi zaboravljamo da su ti najstručniji ljudi uposlenici nekih univerziteta i visokoškolskih ustanova.

To zapravo znači da su oni deo nekog interesa, jer ako ste vi profesor jednog univerziteta, vi svakako imate interesnu relaciju sa svojim univerzitetom, a to znači da imate interes da ugušite konkurenciju. Ukoliko ste u prilici da odlučujete o akreditaciji nekog univerziteta koji vam je konkurencija, vi svakako da upadate u iskušenje ili izazov da li ćete se ponašati etički i profesionalno korektno ili nećete, ili ćete zloupotrebiti svoju poziciju pa ipak delovati ili donositi odluku ili davati svoj glas shodno interesu sebe i svoga univerziteta, a ne shodno principu etike i struke.

S druge strane, mi imamo jednu vrlo tanku nit između staleškog interesa profesorske struke i interesa obrazovanja stručnosti, znanja, itd. ovih univerzalnih vrednosti. Ta nit je veoma tanka između te dve kategorije i vi često kada imate određeni stav koji se krije između tzv. pojma – struka kaže, zapravo često možemo to prevesti na jezik – stalež kaže, interes kaže, jer to su ljudi, oni imaju svoje interese i vrlo često se ponašaju sindikalno. Stalež treba da štiti sindikat, a ne struka. Te pojmove nažalost nismo dovoljno razjasnili.

Kada se sve to uzme u obzir mi zapravo imamo sektor obrazovanja posebnog visokog obrazovanja, ako neću kazati kao taman ili crn, ali sigurno siv. On zahteva, ukoliko naravno želimo ozdravljenje našeg obrazovnog sistema, on zahteva drugačiji pristup, a jedini ko može pokrenuti te procese jeste najviši zakonodavni nadzorni organ koji se zove Narodna skupština.

Uskoro, kako čujem nam dolaze i novi predlozi promene Zakona o visokom obrazovanju, tako da su samo ovo uvodne napomene, a tek prave diskusije dolaze tada.

Da ne govorim o iskustvima korupcije na lokalu. Državni univerzitet u Novom Pazaru koji se namerno zove državni, da bi se sakrila činjenica da je to najprivatniji univerzitet koji postoji u ovoj zemlji, kojim upravlja jedna porodica, jedna mala grupa ljudi, koji se ponašaju privatnije od bilo kog univerziteta u ovoj zemlji. Korupcijske relacije, oligarhijske, porodične, nepotizam, dobijanje zvanja uz pomoć nekih drugih okolnih fakulteta, uključujući i neke u Vrnjačkoj banji itd, su tolike. Ne želim ovde da ja sudim o tome, ali, izvolite, izazivam sve inspekcijske službe, neka provere. Ovo što ja govorim je veoma blago rečeno, šta ćete tamo naći.

Da ne govorim o tome da su milioni potrošeni za studentski dom koji je navodno izgrađen, a koji nikada proradio nije. Dakle, ne pričamo o izgubljenim iglama, nego pričamo o studentskom domu, o studentima. Za deset minuta se može proveriti da li taj studentski dom postoji ili radi. Zgrada je nikla, mi smo je svi gledali. Dolazili su ministri iz ranijih vlada, promovisali se, pravili skupove itd. Dakle, radi se o korupciji koja bruka sistem obrazovanja i koja na koncu bruka i samu državu.

Da ne govorim o činjenici da u Novom Pazaru lica bez kvalifikacija odlučuju ko će biti direktor, ko će biti profesor, ko zapošljava itd. To su direktni ataci, ne na obrazovanje, nego na buduće generacije i to je neka vrsta ubijanja mladosti, odnosno ubijanja budućih generacija.

Pošto smo imali izjašnjavanja i kolega Miletić je govorio o izborima na Kosovu, mi narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja pratimo te izbore pomno, pre svega zbog Bošnjačke nacionalne zajednice koja je tamo veoma brojna, koja nažalost ne izlazi, poput Srpske liste, jedinstveno, već izlazi u više kolona. Mi smo veoma zainteresovani da Bošnjaci očuvaju svoj identitet na Kosovu, da očuvaju svoja prava, da rešavaju svoje probleme. Naša stranka, Stranka pravde i pomirenja je najbolje do sada sarađivala sa Novom demokratskom strankom Emilije Redžepi, ali smo zainteresovani i da druge bošnjačke stranke i liste nastupe kvalitetno kako bi Bošnjaci na Kosovu bili što kvalitetnije predstavljani.

Nemojte da se čudite što mi u klubu Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke zapravo imamo ovu komociju. Tako smo se i dogovorili. Mi smo zapravo pilot projekat pomirenja. Mi smo se zajedno sa kolegom Miletićem dogovorili da imamo punu slobodu po etničkim pitanjima, po kulturološkim pitanjima, da svako kaže ono što misli. To je zapravo pokazatelj da je moguće imati klub, imati jednu političku grupu koja baštini sopstvene posebnosti multietnički i u svakom pogledu. Mislimo da je to budućnost i da će ubuduće biti više takvih grupa koje će moći baštiniti sopstvene različitosti.

Radujem se tome, ponosan sam na to i nastavićemo da promovišemo prave i univerzalne vrednosti baš onoliko koliko one to zaslužuju. One nam nedostaju, jer mi ovde mnogo više imamo zajedničkog nego onoga po čemu se razlikujemo. Kada to zajedničko bude stožer našeg okupljanja, a kada različito bude pravo svakog od nas da bez imalo straha da mu bude zamereno, budemo baštinili, to će biti ona zemlja, ona Srbija kakvu želimo, ona domovina sa zajedničkim krovom za sve nas. To je po meni budućnost i vizija i moj san i zato sam sebe stavio na raspolaganje ovoj Narodnoj skupštini, narodu koji me glasao, glasačima i verujem da je to ono pravo vreme koje tek dolazi. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podneo je predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, kao i odredbe člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije.

Samo ukratko. U kontekstu autentičnog tumačenja kao vida interpretacije zakonskih normi, ona se dešava onda kada je u praksi primena zakona otežana ili iz nekog razloga dođe do nesporazuma u pogledu njegovog tumačenja. Vrlo često se može ćuti u pravnoj teoriji da pribegavanje autentičnom tumačenju odredbi zakona zapravo i nije dobro.

Ja se sa time apsolutno ne bih složila. Naprotiv, ukoliko prilikom primene određenih pravnih pravila, odnosno normi, postoje nedoumice ili neujednačena primena prava, znatno je svrsishodnije pribeći jednom ovakvom autentičnom tumačenju, odnosno razjašnjenju samih pojmova odredbe o kojoj se radi, nego ostaviti pravnu prazninu koja do te mere može biti sporna da dovede u pitanje čak i primenu čitavog jednog zakona.

Zato treba shvatiti autentično tumačenje odredbi kao vid pomoći onima koji zakon primenjuju. S obzirom na važnost i značaj koji ima tumačenje odredbe, one se zapravo donose u istoj pravnoj formi kao i donošenje samih zakona, odnosno o njima se izjašnjavaju poslanici u parlamentu.

Konkretno, kada govorimo o članu 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, navedeno je da je organ poslovođenja univerziteta rektor fakulteta dekana, akademije strukovnih studija predsednik, visoke škole i visoke škole strukovnih studija direktor, da se ovaj organ bira tajnim glasanjem iz reda nastavnika visokoškolske ustanove na period od tri godine, sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora, posebno navodeći da se radi o onim licima koja se nalaze u radnom odnosu na neodređeno vreme kod visokoškolske ustanove i sa punim radnim vremenom.

Ovu odredbu treba tumačiti tako da se navedeni organ poslovođenja odgovarajuće visokoškolske ustanove zapravo ne može birati iz redova nastavnika kojima je prestao radni odnos na kraju školske godine u kojoj navršavaju 65 godina života, a zatim im je ugovorom o radu na određeno vreme sa visokoškolskom ustanovom produžen ugovor o radu na određeno vreme najduže do navršenih 70 godina.

Svi ostali bliži uslovi, način razrešenja, nadležnost nalaze se u okviru nadležnosti same visokoškolske ustanove i regulisani su njenim statutom, pa se time neću ni baviti.

Odredbama o dužini trajanja funkcije organa poslovođenja i u prethodnom periodu je izazivala nedoumice i zahtevala je autentično tumačenje, doduše, ne u ovoj konotaciji, ali zapravo je i tada pokazivala da možda nije na jedan odgovarajući i precizan način definisana. Iz tog razloga je 2015. godine Skupština dala autentično tumačenje tadašnjeg člana 54, precizirajući da jedna osoba može biti na funkciji organa poslovođenja najviše dva mandata u toku svog radnog veka, bez obzira da li su oni spojeni ili razdvojeni.

Kako je zapravo zajednica društvena u krugovima visokih škola zahtevala da se da odgovarajuće tumačenje, Ministarstvo prosvete je pokušalo da da svoje mišljenje upravo vezano za ovu odredbu, odnosno član ovog zakona. U tom smislu, navedeno je sledeće: „Izbor organa rukovođenja, odnosno rektora, dekana, direktora na tri godine, sa mogućnošću jednog uzastopnog mandata, treba razumeti tako da se isto lice može birati dva puta uzastopno, a nakon isteka uzastopnih mandata to lice ponovo može biti izabrano tek nakon isteka mandata nekog drugo lica, ali bez mogućnosti ponovnog uzastopnog izbora“.

Kako mišljenje ministarstva nije obavezujuće, iako ministarstvo ima kontrolnu funkciju i zapravo bi trebalo da kontroliše na koji način se sprovode odredbe Zakona u domenu onoga što se nalazi pod njegovom kontrolom, prosto se nekako prirodno nameće zaključak da postoji potreba da se da jedno jasnije razjašnjenje same odredbe 64. i u tom kontekstu mi o istoj danas i raspravljamo.

Autentičnim tumačenjem ove odredbe, na kraju da rezimiram, zapravo nedvosmisleno se precizira da se u svojstvu organa rukovođenja mogu javiti samo ona lica koja se nalaze u stalnom radnom odnosu, odnosno na stalnom radu kod visokoškolske ustanove, tako da eventualno produženje radnog odnosa nakon završene 65 godine života ugovorom na određeno sa visokoškolskom ustanovom zapravo nema uticaja, odnosno ne stvara mogućnost za obavljanje funkcije organa poslovođenja. Mislim da je to suština samog autentičnog tumačenja ove odredbe.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije takođe je podneo i Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 1. tačke 3) Zakona o sprečavanju korupcije, kako bi se izbegle nedoumice onda kada dođe do primene samog ovog člana zakona prilikom određivanja na koga se zapravo javni funkcioner odnosi, kako bi se u tom kontekstu mogli sprovesti i sve one obaveze koje po zakonu proizilaze kada izgovorite reč javni funkcioner, odnosno kada se bavite jednim takvim poslom koji vas na to obavezuje.

Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javni funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti. Ovu odredbu koju danas tumačimo treba tumačiti tako da se odnosi i primenjuje na ona lica koja su neposredno birana pre svega od strane građana, zatim lica koja bira, postavlja ili imenuje Narodna skupština, predsednik Republike, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vlada Republike Srbije, Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, Vlada Autonomne pokrajne i organi jedinica lokalne samouprave.

Zašto je važno da preciziramo pojam javnih funkcionera? Znate, u vreme u kome se o javnim funkcionerima i javnim funkcijama govori i više nego ikada, u vreme kada je nizom zakona propisana obaveza pribavljanja brojnih informacija ne samo o imovini, nego i mnogih drugih informacija o onima koji obavljaju javnu funkciju, odnosno spadaju u kategoriju javnih funkcionera, mislim da je jasno tumačenje ovog pojma i više nego neophodno i iz tog razloga mislim da je autentično tumačenje jedne ovakve odredbe zapravo pravi potez koji u ovom trenutku treba učiniti.

Vlada Republike Srbije je tokom 2020. godine pokazala jasnu političku volju i nedvosmislenu posvećenost u borbi protiv korupcije i ja sam sigurna da će se ona nastaviti i u ovoj godini, pa je tako tokom prethodnih godina usvojen set antikorupcijskih zakona i oni predstavljaju jedan fantastičan pravni mozaik u smislu antikoruptivnog ne samo preventivnog nego i represivnog delovanja u svim onim slučajevima u kojima postoji potreba za zaštitom ne samo građana nego i javnog interesa u pogledu svih onih informacija koje treba posedovati o javnim funkcionerima.

U tom smislu, pomenula bih Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji je stupio na snagu marta 2020. godine sa odložnim uslovom primene, odnosno onaj koji će početi sa svojom primenom marta ove godine.

U svakom smislu, pravni okvir kada govorimo o antikorupcijskom delovanju zapravo jeste na jednom zadovoljavajućem nivou, a to su verifikovala i stručna tela Evropske unije. Mi smo tako kao zemlja u jednom prethodnom periodu više nego ikada ojačali ne samo svoj represivni mehanizam kada je u pitanju korupcija, nego i preventivno delovanje i sve to doprinelo je do činjenice da Srbija od 2019. godine više nije na listi tzv. globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je reč o borbi protiv korupcije, prema izveštaju o usklađenosti sa GREKO preporukama, odnosno preporukama Radnog tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, koji su usvojeni na zasedanju tog tela krajem marta 2019. godine.

Poslednji, odnosno drugi izveštaj o usklađenosti sa navedenim GREKO preporukama objavljen je 26. novembra i on zapravo prikazuje konkretne iskorake, odnosno napretke u poređenju sa izveštajem koji je prethodno bio podnet i mislim da zapravo to pokazuje da Srbija jeste na jednom dobrom putu kada je reč o usklađivanju i poštovanju svih onih preporuka koji se od strane relevantnih evropskih institucija stavljaju kao obaveza.

Godine 2019. usvojen je novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je takođe usaglašen sa navedenim preporukama i on je zamenio dotadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i on predstavlja neku bazu, odnosno osnovni krovni antikoruptivni zakon i on je stupio na snagu 1. septembra 2020. godine i nesumnjivo je da će pružiti ne samo zaštitu javnog interesa, nego i smanjenje rizika od nastanka korupcije svuda gde se ona pojavljuje u nekom vidljivom obliku.

Sistem uspostavljen na osnovu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije čija je primena počela od 1. marta nesumnjivo daje rezultate, tako da u jednoj sveobuhvatnoj analizi možemo reći da Srbija zaista ima jedan dobar set antikoruptivnih zakona, ostalo je samo da ih primenjujemo onako kako piše, odnosno da im dozvolimo da oni u praksi zažive kako bi imali i svoj efekat.

Na osnovu svega napred navedenog može se očekivati da će i Agencija za borbu protiv korupcije na mnogo bolji način moći da kontroliše istinitost prijave imovine kada je reč o funkcionerima i ne samo to, moći će da sprovede i odgovarajuće analize u smislu rizika od pojave korupcije i da na njih preventivno deluje, kako kasnije ne bi morale da se primenjuju represivne mere.

Složićete se sa mnom da za donošenje dobrih propisa nije neophodno samo to da imamo odgovarajuće pravnotehničko znanje, odnosno znanje iz pravnotehničke metodologije i ja bih tu pokušala da ovo autentično tumačenje odredbi zapravo povežem sa tumačenjem prava. Tu ne mislim samo na tumačenje nacionalnog zakonodavstva, već i na tumačenje komunitarnog prava, odnosno prava Evropske unije.

Evropska unija je u tom kontekstu vrlo jasna. Ona na najneposredniji i najzahtevniji način u svim fazama angažovanja zemalja nečlanica Evropske unije zahteva od njih da domaći pravni sistemi u potpunosti budu usklađeni sa terminologijom, odnosno sa pravom Evropske unije i tu je zahtev Evropske unije nesumnjiv i na eksplicitan način i izražen. To praktično znači da Evropska unija prilikom proveravanja ispunjenosti uslova Srbije u pogledu pravosuđa i uopšte prava vodi računa o tome kako su upotrebljeni termini, kako su upotrebljeni izrazi i fraze i sve ovo može biti od velikog značaja, pa i samo razjašnjenje pojedinih odredbi zakona o kojima danas govorimo zapravo može se tretirati kao vid jednog dobrog pristupanja samom tumačenju našeg prava, odnosno prava Evropske unije i usklađivanja sa njim.

U tom kontekstu, u kontekstu segmenta prevođenja imamo tzv. evronim kao posebnu bazu termina koji su upravo nastali prevođenjem termina pravnih tekovina Evropske unije i to je jedna baza koja na jedan sveobuhvatan način podrazumeva sve one izraze, izreke i sve one termine koji postoje u komunitarnom pravu, a koje mi možda u našem pravnom sistemu nemamo, ali ga moramo prilagoditi time što ćemo se jasno i precizno izražavati prilikom donošenja zakona.

Upravo autentično tumačenje koje na ovaj način radimo, a koje izaziva nedoumice treba shvatiti kao vid posvećenosti naše zemlje da se što pre priključi Evropskoj uniji i da u tom kontekstu odgovori svim izazovima koji se pred njom nalaze.

Na kraju, kako je bezbedan život građana kao i borba protiv korupcije i kriminala jedan od prioritetnih programskih načela Socijaldemokratske partije Srbije, glasajući za usvajanje autentičnih odredbi ovog zakona Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića zapravo realizuje ono za šta je obećala da će se zalagati. U tom smislu najavljujem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predloge navedenih autentičnih tumačenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Života Starčević. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dva predloga autentičnog tumačenja, dva člana u dva različita zakona. Konkretno, imamo predlog autentičnog tumačenja člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju i imamo Predlog autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije.

Što se tiče člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, njegova suština jeste u stvari da taj član definiše ko može biti biran za organ poslovođenja visokoobrazovnih ustanova, odnosno ko može biti biran za rektora univerziteta, dekana fakulteta, predsednika akademije ili direktora visokoškolske ustanove.

Naime, mi danas razmatramo da li profesori koji su ispunili uslov za penziju, koji su napunili 65 godina života i minimum 15 godina radnog staža, a kojima je po članu 93. Zakona o visokom obrazovanju produžen rad na fakultetu zarad potrebe fakulteta ili visoke škole, odnosno visokoobrazovne ustanove, da li oni mogu biti birani za organ poslovođenja. Jasno je da član 64. Zakona o visokom obrazovanju kaže da za organ poslovođenja može biti biran onaj ko je u radnom odnosu u visokoobrazovnoj ustanovi sa punim radnim vremenom i na neodređeno vreme. Ovi ljudi su birani na određeno vreme, odnosno na dve godine sa mogućnošću reizbora i oni ne potpadaju pod ovu kategoriju.

Međutim, pitanje rukovođenja visokoškolskim ustanovama jeste usko povezano sa pitanjem kvaliteta našeg visokog obrazovanja i kvalitet naših visokoškolskih ustanova često je predmet polemika u javnosti.

Polemike, kao i svaka polemika ima suprotstavljene stavove i najčešće stavove koji su skloni uopštavanju, generalizaciji i pre svega vođeni su više željom da se stekne neki politički poen ili pažnja javnosti nego što se zaista želelo doći do kritičkih i objektivnih analiza.

Nijedan obrazovni sistem na svetu nije idealan, pogotovo u današnjem svetu kada brzina kojom se menjaju i akumuliraju znanja i brzina kojom se razvija tehnologija iziskuju od obrazovnog sistema da bude jako dinamičan.

Naime, više puta sam ovde već govorio da obrazovni sistem ne sme da bude puki pratilac tih procesa i brzih promena u svetu, već mora upravo biti njihov zamajac. Obrazovanje jednostavno mora predvideti pravac i brzinu naučno-tehnološkog razvoja i akumulaciju znanja više godina unapred, jer obrazovanje je proces koji traje i jedan mladi čovek koji danas počinje sa obrazovanjem iz tog obrazovnog procesa kao završni, finalni proizvod izaći će tek za deceniju ili deceniju i po.

Odmah da ispravim sam sebe. Nekada je učenik ili student iz obrazovnog sistema izlazio kao finalni proizvod. Nekada je student sa svojim stečenim znanjima mogao uz neznatne izmene i usavršavanja odgovoriti zahtevima posla tokom čitavog svog radnog veka. Danas kada se taj nivo znanja se udvostručuje na svakih 18 meseci, samim tim i trajnost znanja je kraća i upotrebljivost znanja se meri godinama i mesecima, a zastareva još brže. Danas iz škole i fakulteta treba da izlaze učenici i studenti, da tako kažem, kao polu proizvod jer se znanje i tehnologija toliko brzo menjaju da je celoživotno učenje imperativ današnjice.

Današnji studenti završnih godina fakulteta i visokih škola su rođeni 1998, 1999. godine. Tada nije bilo ni „Fejsbuka“, ni „Jutjuba“, tada da biste preuzeli jedan megabajt podataka trebala vam je čitava večnost, danas samo delić sekunde.

Kao što sam već rekao, znanje se danas uvećava eksponencijalno, a zastareva još brže. Još je Rabindranat Tagora u prvoj polovini 20. veka rekao – nemojte limitirati decu samo onim što ste naučili, jer deca su rođena u drugom vremenu. Ova istina s početka, u prvoj polovini 20. veka nikada nije dobila više na značenju nego danas.

Obrazovni sistem i njegovi činioci kao što su profesori moraju se jako brzo adaptirati na izazove novih, nadolazećih vremena i novih generacija studenata koji i te kako prate te trendove. Zato stalno i celoživotno učenje, stalno prilagođavanje zahtevima vremena, privrede, ljudskim potrebama jesu jaki izazovi za formalno obrazovanje.

U svetu danas se javlja sve više pojedinaca koji se okreću tzv. neformalnom obrazovanju, jer formalno obrazovanje vide kao kočnicu u svom profesionalnom razvoju. Naravno, ja nisam neko ko će svakako staviti neformalno ispred formalnog obrazovanja, jer neformalno obrazovanje ima, ako ne više, najmanje jednu veliku manu, a to je da nije sistematično, ali profesori danas više ne smeju biti samo predavači, već oni moraju da podstiču i usmeravaju studente učenju i centar tog celoživotnog učenja mora biti, kako bih rekao, prioritet.

Još je Plutarh davno rekao – um nije sud koji treba napuniti, već je vatra koju treba rasplamsati. To mora biti vodilja za svakog uspešnog i dobrog profesora, za svaki uspešan i dobar univerzitet ili fakultet.

Gde je naše visoko obrazovanje danas? Kakav je njegov kvalitet? Već sam napomenuo da se o tome vodi rasprava i da je često ta rasprava sklona uopštavanju i generalizaciji. Naše visoko obrazovanje ima jako dobrih strana koji ga stavljaju u sam vrh, ali i nedostataka koje u narednom periodu moramo otkloniti. U tom smislu i vidim inicijativu da se izmeni postojeći Zakon o visokom obrazovanju.

Naši univerziteti moraju biti otvoreniji za potrebe privrede, moraju se više okrenuti učenju veština, a ne samo biti mesta akumuliranja teoretskih znanja. Uvođenje dualnog sistema u visoko obrazovanje znatno će pomoći podizanju ugleda visoko školskih ustanova. Naši univerziteta i fakulteti moraju biti otvoreniji prema spolja, otvoreniji za predloge, sugestije. Spremniji da čuju potrebe privrede, društva, države, da budu otvoreni i za kritike javnosti.

Naime, nezavisnost univerziteta mora biti shvaćena kao sloboda u kreativnosti, sloboda u istraživanju, sloboda u stvaranju naučnih kadrova i novih naučnih postignuća. Ali, sloboda univerziteta nikako ne sme biti shvaćena kao štit ili kao zakon iza koga bi se krila inertnost, učmalost, samodovoljnost ili ne daj bože samo kao prilika za dobar biznis.

U sistemu visokog školstva imamo sjajne primere školovanja kadrova o koje se otimaju sve države sveta i takve ustanove moramo kao država maksimalno podržati ali i zaštiti se od odliva kvalitetnih naučnih kadrova u koje država kroz proces njihovog obrazovanja uložila jako puno. Da ne bi najstručniji kadrovi odlazili u druge države mora se napraviti sistem koji će privući te ljude da svoj maksimum daju ovde, našoj privredi, našoj nauci, našem društvu, našoj državi.

Naravno, imamo i pojedine loše primere i moramo se posvetiti poboljšanju sistem visokog obrazovanja pre svega poboljšanju procesa samovrednovanja, spoljašnjeg vrednovanja i u procesu akreditacije visokoškolskih ustanova kako bu učinili sve da podignemo kvalitet svih naših visokoobrazovnih ustanova.

U tom smislu i vidim i ovo tumačenje člana 64. Zakona o visokom obrazovanju kao priliku da se u rukovođenju visokoškolskim ustanovama pruži prilika pre svega mladim, kvalitetnim kadrovima koji su otvoreni za izazove koje pred njih zahteva današnje vreme.

Što se tiče autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačka 3. Zakona o sprečavanju korupcije, to tumačenje se odnosi na lica na koje se odnosi odredba javni funkcionere.

Naime, ovu odredbu treba razumeti tako da se odnosi i primenjuje na lica koja su neposredno birana od strane naroda, od stane Narodne skupštine, predsednika Republike, Skupštine AP, Vlade AP i onih relevantnih pravosudnih organa da ih ne nabrajam, koji daju i predlažu javne funkcionere.

Ova odredba zakona je jasna i ovo tumačenje po prilično jasno i mi iz JS smo podržali Zakon o sprečavanju korupcije iz razloga što je temelj politike JS da se javna sredstva što više usmeravaju na građane i da transparentnost korišćenja javnih sredstava mora biti maksimalna i podložna kontroli.

U tom smislu poslanička grupa JS danas će, u vreme glasanja, podržati oba ova predloga autentičnih tumačenja ovih predloga zakona. Zahvaljujem.