Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre tačno godinu dana na moje veliko zadovoljstvo imala sam priliku da u ovom visokom Domu glasam za usvajanje Zakona o utvrđivanje porekla imovine i posebnom porezu, koji počinje da se primenjuje od 12. marta ove godine.

Tokom izrade podzakonskih akata utvrđeno je da je potrebno da se određene odredbe ovog zakona izmene i dopune kako bi se, prosto, predupredilo da prilikom primene zakona dođe do određenih problema i upravo se to otklanja ovim izmenama i dopunama Zakona.

Danas smo od mojih kolega dosta čuli o nekim obećanjima i zaista više od 20 godina unazad bukvalno sve stranke koje su bile na vlasti obećavali su građanima Republike Srbije donošenje jednog ovakvog zakona, ali je, prosto, činjenica da je jedino SNS predvođena Aleksandrom Vučićem, naravno kao stožerom ove vlasti, imala političku volju i ispunila svoje obećanje koje je dala građanima i usvojila jedan ovakav zakon.

Zanimljivo je zaista da neki opozicioni političari komentarišu vezano za usvajanje ovog zakona, odnosno pre bi se reklo izražavaju neku vrstu bojazni da će ovaj zakon biti korišćen za neki svojevrstan obračun sa opozicijom. Zaista se postavlja pitanje odakle jedno ovakvo razmišljanje.

Poštovani građani Republike Srbije, u našem narodu postoji jedna mudra izreka koja kaže da dobar čovek misli da su svi dobri, da lopov misli da su svi lopovi, da lažov misli da svi lažu, dakle da svako kreće od sebe. Ja se sada pitam – ovi davaoci ovakvih izjava, ovi opozicioni političari da li bi oni kada bi kojim slučajem bili vlast u ovoj zemlji koristili određene zakone za bilo kakav obračun sa opozicijom? Zaista, zašto bi se neko plašio donošenja jednog ovakvog zakona, bio on vlast ili opozicija u ovom trenutku, ako može da dokaže poreklo svoje imovine?

Ovde smatram da se radi, prosto, o tome da pojedini političari znaju da ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine, da postoje mnogi političari, pogotovo opozicioni političari koji ovakve izjave sada daju u javnost, da kada su ušli u politiku su imali na svoje ime jednu nekretninu, a da danas imaju i preko 30 nekretnina na prestižnim lokacijama u Beogradu i prosto je neko moje ubeđenje da je odatle i ta vrsta nervoze koja se javlja kod njih, jer ovaj zakon bukvalno stupa na snagu za samo nekoliko dana.

Ono što je važno da građani znaju jeste da će ovaj zakon omogućiti da se bukvalno za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio nezakonito i ukoliko se to dokaže, odnosno ukoliko neko ne može da dokaže poreklo svoje imovine, on će morati da u budžet Republike Srbije uplati 75% vrednosti svoje imovine.

Prema tome, ovaj Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je samo još jedan od alata u odlučnoj borbi koju država Srbija vodi protiv korupcije.

Zakonom je definisano da posebna jedinica poreske uprave pokreće postupak kontrole ako se pojavi sumnja prilikom izrade analize rizika da postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja nečije imovine.

Na primer, ako jedno fizičko lice prijavi da ima primanja mesečno u iznosu, na primer, 120.000 dinara, a za tri uzastopne kalendarske godine ima nekretninu neku u svom vlasništvu od, na primer, milion evra, takvo lice, ukoliko ne može da dokaže poreklo te imovine, moraće da u budžet Republike Srbije uplati 75% vrednosti te nekretnine, a u ovom slučaju je to 750.000 evra.

Posebnu jedinicu poreske uprave čine predstavnici, eksperti relevantnih institucija, Narodne banke Srbije, MUP-a, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije i ostalih relevantnih institucija.

Danas smo imali priliku da od ministra Siniše Malog da čujemo da u ovom trenutku ta jedinica raspolaže sa 20 posebno obučenih inspektora, a da će u nekom trenutku pune primene zakona biti angažovano, odnosno zaposleno oko šezdesetak inspektora.

Sada, verujem da građane Srbije posebno zanima na koji način će se, u stvari, utvrđivati ta lista, odnosno koji će ljudi i na koji način biti kontrolisani. Direktor poreske uprave donosi godišnje smernice, na osnovu analize rizika. Ali, ono što posebno želim da naglasim da građani Republike Srbije znaju, jer smatram da danas dovoljno o tome nismo govorili, da se postupak može pokrenuti i po prijavi svakog fizičkog lica, odnosno po prijavi fizičkog lica, pravnog lica ili nekih drugih institucija.

Tako da, nikako ne stoji ono o čemu sam na početku govorila i ono što izjavljuju pojedini predstavnici opozicije, da vlast može ovaj zakon na bilo koji način koristiti za bilo kakav obračun sa opozicijom, jer je jasno da ti predstavnici opozicije kao građani, kao fizička lica, upravo mogu oni prijaviti odeljenju poreske uprave, koje će pokrenuti postupak protiv svakog lica za koje se smatra da kod njega postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja njegove imovine. To je definisano članom 12. ovog zakona.

Da zaključim, zakon se jednako odnosi na sve građane Republike Srbije koji svojim životnim stilom izazivaju sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavili. Ovaj zakon će biti oštar mač u borbi protiv korupcije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Oliveri Pešić.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću se u svom izlaganju samo kratko osvrnuti na Sporazum o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije, a koji se odnosi na projekat u vezi sa energetskom efikasnošću u iznosu od 50 miliona evra.

Naime, energetska efikasnost u Srbiji, kao uostalom i u svim zemljama zapadnog Balkana, je na niskom nivou ako se uporedimo sa zemljama zapadne Evrope i ona se uglavnom odnosi ne samo na tehničke uređaje, već i na način našeg postupanja u smislu da moramo svesti potrošnju električne energije na minimum, a da pri tom i dalje zadržimo odgovarajući nivo konfora, kako bismo mogli efikasno da obavljamo svakodnevne poslove na koje smo navikli.

Način proizvodnje električne energije ima presudni značaj i uticaj kada je reč o klimi i uopšte životnoj sredini i zato mi moramo sve svoje resurse upotrebiti, odnosno usmeriti ka određenim oblastima. Tu, pre svega, mislim na upravljanje otpadom, otpadnim vodama, zatim, masovnoj energetskoj obnovi zgrada itd.

Složićete se sa mnom da je biti energetski efikasan u 21. veku zapravo stvar kulture, odnosno model ponašanja u svim savremenim evropskim državama, pa tako, primera radi, u Srbiji se potroši dva i po puta više struje od svetskog proseka po jedinici društvenog proizvoda.

Vlada Republike Srbije najavila je za 2021. godinu brojne projekte u ovoj oblasti u iznosu od preko 1,5 milijarde evra, i mislim da je to dobar početak ka rešavanju svih onih pitanja koja se odnose na energetsku efikasnost, a na koje možemo da utičemo konkretnim predlozima i projektima, koje pred sobom imamo.

Pošto nemam puno vremena, samo ću pomenuti da jedan ovakav projekat postoji na nivou grada Niša. Mi smo na to i te kako ponosni. Sredinom prošle godine prihvaćeno je učešće u pripremnim aktivnostima za realizaciju projekta „Unapređenje energetske efikasnosti stambenih zgrada u Nišu“, i on se sprovodi u saradnji za Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a njegova suština jeste unapređenje energetske efikasnosti za oko 40 stambenih zgrada u Nišu.

Ako uzmemo u obzir da Evropska unija vodi računa o tome da ulaže značajna sredstva u energetsku efikasnost kada je reč o zemljama zapadnog Balkana, trebalo bi iskoristiti ove prednosti i ove mogućnosti kako bismo išli u korak sa Evropom u tom pogledu. Hvala.

Hvala vama.

Nije na meni da vas pohvalim, ali velika je stvar što je poslanička grupa uspela za devet minuta i 38 sekundi maksimalno da iskoristi vreme, tako da je vas troje govorilo, ali sada ste iskoristili svo vaše vreme.

Ministar finansija trenutno nije ovde da vam odgovori. Kao što vidite, njega zamenjuje ministar prosvete.

Nastavljamo.

Reč ima narodni poslanik docent dr Mihailo Jokić.

Ukoliko se slažete, narodni poslaniče, čim vam dostave karticu, dobićete reč, ali da ne bi čekali sada par minuta, reč ću dati do tada narodnoj poslanici Olji Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas izuzetno važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Ovim zakonom idemo još jedan korak napred u borbi protiv nelegalno stečene imovine, samim tim što se njime uspostavlja efikasniji i jednostavniji mehanizam oporezivanja neprijavljenog prihoda u odnosu na već postojeći mehanizam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Na ovaj način sprečava se zloupotreba u slučajevima kada vrednost imovine fizičkog lica nije opravdana, odnosno nema vidljivog izvora, odnosno nije stečena na zakonit način.

Ono što smatram da je itekako bitno da se napomene, čak i više puta, zbog javnosti koja nas prati, je da se vrši provera imovine svih lica, što bi značilo od predsednika Republike, političara, funkcionera, biznismena, do svih građana bez izuzetaka.

Sam postupak se započinje prema licima za koja se učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda tog fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra. Postavljena je ova granica, imajući u vidu da ovaj iznos predstavlja donju granicu sticanja imovine na koju se plaća poseban porez, kao i složenost postupka.

Takođe, važna novina u ovom zakonu je teret dokazivanja, koji je ovde dvostruk. Sa jedne strane, propisano je da je teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode tog fizičkog lica na poreskoj upravi. S druge strane, sada je na fizičkom licu, a ne na tužilaštvu, kakav je slučaj u krivičnom postupku, da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima. To podrazumeva da se poreskom obavezniku stvara obaveza da poreskoj upravi dostavi dokaze kako i na koji način je stekao imovinu za koju nema pokriće u njegovim prijavljenim prihodima, što bi značilo da se svakom licu omogućava pravo da učestvuje u postupku i izjasni o svim okolnostima koje su predmet postupka.

U ovom predlogu zakona najviše se komentarisalo o poreskoj stopi, koja iznosi 75%. Svakako da bi bilo neopravdano da stopa bude manja kada su u pitanju prihodi za koje ne postoji osnov sticanja u zakonu, ali smatram da svi građani treba da znaju da posle ovog postupka postoji mogućnost nastavka, odnosno pokretanja krivičnog postupka, kojim bi se, ukoliko se utvrdi krivica, moglo licu da se protivpravno stečena imovina oduzme u celosti.

Pored toga, izmenama i dopunama zakona, osim imovine, dodati su i tzv. izdaci za privatne potrebe fizičkih lica, što bi značilo da će lica pravdati i poreklo prihoda koja možda nisu potrošili na sticanje imovine, nego, recimo, na skupa putovanja, letovanja, zimovanja, skupocene restorane i druge izdatke koji mogu biti čak i veći od izdataka koji su utrošeni na sticanje imovine. Sav novac ide u budžet Republike Srbije. Smatram da ovim predlogom zakona je učinjen itekako veliki korak u borbi protiv kriminala i korupcije. Od nekada siromašne zemlje, na ivici bankrota, stalnim unapređivanjem, trudom i radom, danas imamo državu na koju možemo biti ponosni u svakom smislu.

Danas imamo Srbiju koja je lider u rastu BDP u Evropi, koja je lider u vakcinaciji, Srbiju kojoj su svi građani podjednako važni, u kojoj nema povlašćenih, u kojoj smo svi isti. Zato nam je ovaj zakon važan i u skladu sa tim, u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam, podržaću ovaj predlog zakona, zajedno sa ostalim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo u plenumu. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Olji Petrović.
Kao što smo se dogovorili, vraćamo se na narodnog poslanika, dr Mihaila Jokića. Izvolite.

Ja ću pokušati da govorim o onome o čemu niko ništa nije rekao. Ne bih želeo da se ponavljam, ali ujedno bih izrazio svoje malo razočarenje što ovde nije ministar finansija, jer sam želeo da pred njim izložim neke stvari koje do sad nisu rečene, a kada je u pitanju javni dug, kada su u pitanju krediti, što se najbolje vidi iz ovog kredita koji uzima EMS u iznosu od 40 miliona evra. Znači, koji su uslovi tog kreditiranja?

Ali, da se vratim na prvu tačku. Da se ne ponavljamo, samo bih rekao da je ministar finansija rekao – potrebni su nam ozbiljni inspektori, a ja ću da kažem – potrebni su nam stručni i dobro plaćeni inspektori. Ovo će biti vraški težak posao sprovesti ovaj zakon. Biće otpora i u samoj poreskoj upravi, ako to bude sprovodila poreska uprava. Neko mora vršiti stalni nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kao što su nam se desile greške, znači, mi zakon koji smo doneli 29. decembra prošle godine, menjamo danas, nismo ni počeli da ga primenjujemo, godinu dana, napravljene su teške tehničke greške, nedozvoljene greške. Ja sve vreme pomišljam da je to neko uradio nedobronamerno. Biće toga i u sprovođenju ovog zakona.

Zato kažem – od ovog zakona narod očekuje mnogo. Jer, narodu nije krivo na malo nego na nepravo. Ovo je veliki vladajuće stranke, odnosno moje stranke, odnosno naše stranke.

Ja sam na to posebno želeo da ukažem ministru finansija, a ukazujem i vama, ministarko, da ste i vi, pored poreske uprave, jer poreska uprava sama, ako bude ostavljena da sprovede ovo, neće to moći baš uspešno ako ne bude pomoći sa strane.

Oko ovih kredita. Mi uzimamo ovaj kredit, ovo što uzima EMS, kredit je 40 miliona. Ono što je dobro, donacija je 12,8 miliona, što je 21,7%. Velike pare. Drugo, EMS učestvuje sa 6,15 miliona evra. I to je dobro, to je 10,4%.

Šta nije dobro? Nije dobro što je ovo kredit koji je raspoloživ do 2025. godine, što se otplaćuje 10 godina sa počekom od pet godina. I ono što je najspornije, jeste što se fiksna kamata određuje posle povlačenja svake tranše. Kolika će kamatna stopa biti 2025. godine?

Mi smo sad svedoci da je težište monetarne politike na kamatnim stopama. Kamatne stope su niske, svi se zadužuju. Dobro je što se zadužuju i zemlje u razvoju. Ja sam negde pročitao da 270 triliona dolara je zaduženost svih zemalja u svetu. Veća je zaduženost nego za vreme Drugog svetskog rata. I to je sad dobro.

Ali, jednog momenta se mora podvući crta. Kamate ne mogu biti niske, kamatne stope će biti veće i sad se postavlja pitanje – kako će se to vratiti?

Kad pričamo o javnom dugu, ministar nije tu, nije bitan samo njegov apsolutni i relativni iznos, bitna je struktura javnog duga. O tome niko ne priča. Ja nisam čuo da je neko rekao. Evo, vidite, recimo, Japan. Relativni iznos japanskog duga je 240%, ali ga Japan vrlo lagano i mekano otplaćuje.

Znači, servisiranje javnog duga je najvažnije, mnogo važnije od toga koliki je apsolutni iznos i koliki je relativni iznos. Mi moramo da vodimo računa da poboljšamo strukturu javnog duga. Šta je dobro kod Japanaca? Dobro je što je 95% tog duga u njihovoj nacionalnoj valuti.

Kod nas je struktura javnog duga u evrima 44,8%, 19,8% u dolarima, a u dinarima 27,6%. Mi moramo voditi računa o toj strukturi. Naša zaduženost je oko 60%. To je ništa u odnosu na razvijene zemlje. Kod njih je to trocifreno. Zemlje EU, razvijene zemlje, preko 100%. Evo, kažem, Japan 240%. Problem javnog duga, problem zajma je njegova otplata.

Ovo je dobar kredit. Ovo su uslovi više nego idealni. Tamo kaže – određuje se posle svake tranše. Kako? Euribor, koji je negativan, plus 0,45% marža. Euribor neće biti negativan, da se mi razumemo.

Ovo mora imati svoj kraj. Ovo zaduženje koje je u svetu, ovo mora imati svoj kraj. Šta će se desiti, niko ne zna.

Kamatne stope se moraju povećati i za ovaj kredit neko takođe mora da bude odgovoran. Zašto? Zato što su predviđeni visoki kazneni poeni ako dođe do ne realizacije ovog kredita. Provizija na ne povučena sredstva se plaća 0,25%, za docnju je predviđeno 200 baznih poena. Znači, vrlo oštri uslovi nas očekuju u nedefinisanom vremenu za vraćanje ovog kredita. Zato ja mislim, kada budemo vodili rasprave, mi moramo voditi računa o tome kakva je struktura, sa druge strane, kakva su druga obeležja javnog duga. Apsolutni iznos i relativni iznos javnog duga Srbije je mali, ali struktura nije povoljna. Moramo je poboljšati.

Sa druge strane, obeležje javnog duga, da li je on direktan ili indirektan, i to je vrlo bitno. Dobro je to što je direktan 92,2%, a indirektan 6,1%, a negarantovan 1,7%. Ja se zalažem da javni dug jedne države mora biti 100% direktan da bi bio pod kontrolom.

Kažem, podržavam ovo, mislim da je ovo dobro, da idemo dobrim putem, ali ono što nama nedostaje, mi imamo dobre odluke, dobre zakone, dobre mere, ali šta nam nedostaje, da pratimo sprovođenje tih zakona i odgovornost ako dođe do kašnjenja ili ne sprovođenja tih zakona.

To je ono, ministarka, na čemu mi moramo da radimo. Ako to ne budemo radili, onda neće biti dobro. Inače, put kojim idemo, naravno, je doneo rezultate.

Ako mogu da pobegnem malo od teme, jer sam sve vreme bio u temi, a oko ovog vakcinisanja. Svi pričaju da je vakcinisanje sprovela eUprava i sve zasluge eUpravi. Kod vakcinisanja zasluga pripada medicinskim sestrama, doktorima, pomoćnicima ministra i ministru zdravlja. Oni su izneli ovo vakcinisanje, a eUprava je samo pomogla da to bude efikasnije i brže. Toliko od mene i hvala.

Zahvaljujem.
S obzirom na značaj teme, nisam vas upozorila da ste izašli iz teme, kao što ste vi mene upozoravali pre neki dan, ali dobro.
Kao što ste videli, ministar finansija je bio prisutan dok je mogao, a sada ima drugih obaveza, i trenutno smo obezbedili prisustvo dva člana Vlade, na čemu se zahvaljujemo, i oni će biti tu do kraja dana.
Sledeći je narodni poslanik Tihomir Petković.
Izvolite.

Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka, uvaženi ministre, drage koleginice, poštovane kolege narodni poslanici građani Srbije su dugo čekali Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Posebno dugo o njemu se priča u političkim krugovima, najčešće od onih koji su u opoziciji, još od devedesetih godina prošlog veka.

Konačno, sredinom marta on stupa na snagu. Višestruko je važan. Najpre vodi ka pravednosti. Red je i treba da svi plate porez i druge dažbine u skladu sa pravim ostvarenim prihodima.

Drugo, značajno doprinosi uspešnoj borbi protiv korupcije i kriminala. I na kraju, ne manje važno, doprinosi ostvarenju optimalnih budžetskih prihoda Republike Srbije, a oni se koriste na sreću i korist svih njenih građana.

Ko će se najviše radovati kada se ovaj zakon, kada krene 12. marta, videćemo. Oni koji su sada u opoziciji do nedavno su bili na vlasti i biće kao i svi građani pod lupom ovog zakona. Verujem da mnogi od njih mirno ne spavaju i da će se pokajati što su ga javno tražili i što su mu se radovali. Ali, u svakom slučaju Srbija i ovim zakonom utvrđuje status demokratske, organizovane zemlje u kojoj zakoni važe za sve.

Kada su u pitanju ova dva sporazuma o Zajmu sa nemačkom KfW bankom, oni su veoma važni, jer su sastavni deo šire strategije državnog rukovodstva, o snažnom ulaganju u projekte vezane za zaštitu životne sredine.

Zahvaljujući politici državnog rukovodstva u prethodnih sedam godina na čelu sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem, ostvareni su značajni rezultati na svim poljima, ali posebno iznenađujuće za mnoge ekonomiste i domaće i svetske na ekonomskom polju. Sprovedene su teške, ali neophodne mere finansijske stabilizacije, sprovedena je reindustrijalizacija zemlje, otvaranje više od 100 novih fabrika, ostvaren visok rast zapošljavanja kroz desetine hiljada novih radnih mesta, ostvarene visoke stope rasta BDP-a.

Ono što je važno veoma u vreme ove pandemije, sproveden uspešan set mera podrške građanima i privredi kojima su sprečene ekonomske negativne, ekonomske posledice pandemije sa više od šest milijardi evra uloženih u tom pravcu. Tako da ovogodišnjim budžetom planiraju se najveća sredstva u novijoj istoriji za javna kapitalna ulaganja.

Znamo da mnogi su kritikovali poslednjih godina ove naše Vlade što nisu više ulagale novca u javne kapitalne investicije. Evo, ove godine će to biti oko 5% BDP-a na nivou centralnih evropskih zemalja.

Veliki deo ovih javnih kapitalnih investicija ide u projekte zaštite životne sredine. Deo tih projekata vezanih za zaštitu životne sredine jesu projekti za poboljšanje energetske efikasnosti.

Koliko je to važno, ja ću navesti, neću vam dugo oduzimati vremena, na primeru grada iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Užice ima veliki problem sa kvalitetom vazduha koje Užičani udišu. Pre svega to je problem samog Užica, znači, konfiguracije terena. Nije lako rešiv, ali Užice je i jedan lider, verovatno, ili jedan od nekoliko lidera gradova u Srbiji koji su najviše učinili na prevazilaženju tog problema.

Uložilo se dosta novca u gasifikaciju i najveći deo javnih institucija priključen je na gas kao izvor, energetski izvor koji najmanje šteti životnoj sredini. Ostalo je da se reši još jedan deo javnog sektora.

Užičani su se izborili za podršku Švajcarske Vlade i kreće realizacija projekta poboljšanja energetske efikasnosti, ukupne vrednosti milion i 600 hiljada evra u nekoliko osnovnih škola u Užicu i u jednom dečijem vrtiću. Ostale su individualna domaćinstva kojih u Užicu ima oko 15 hiljada. To jeste najveći problem i najveći izvor zagađenja vazduha u našem gradu.

Kako smo prišli tom problemu? Kada smo dobro prostudirali sve što se može učiniti, imamo formirano preduzeće „Užice – Gas“, smanjili smo iznos sredstava koji treba uložiti da se uđe u gasifikaciju, ali to i dalje skupo za individualna domaćinstva.

Mi smo to rešili, mislim da smo verovatno prvi u Srbiji koji smo izdvojili iz lokalnog užičkog budžeta značajna sredstva za programe energetske efikasnosti domaćinstava u našem gradu, tako da smo za četiri godine izdvojili za to oko sto miliona dinara. To je do 50% za izradu fasada, za ugradnju stolarije, za kupovinu kotlova na gas i na pelet. Drugu polovinu daju građani, tako da od 15.000 domaćinstava, preko 1.100 domaćinstava je rešilo problem poboljšanja energetske efikasnosti svojih objekata.

To je bitno zbog toga što kada imate energetski efikasne objekte, manje se greje i manje se pravi problema kada je zaštita životne sredine, odnosno kvalitet vazduha.

Pošto su moje kolege pre mene dosta pričale o svemu ovome, ima još zainteresovanih da nastave priču, ja vam se zahvaljujem što ste me saslušali.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku, Tihomiru Petkoviću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Nedović. Izvolite.