Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Pre svega smatram da je to jedan od najvažnijih zakona od uvođenja višestranačja u Srbiji koji je u ovom domu Narodne skupštine usvojen 29. februara 2020. godine, a koji će stupiti na snagu, odnosno koji će početi sa primenom 12. marta ove godine.
Izuzetno mi je drago što je nastavljena praksa da se svi važniji zakoni na koje Srbija i njeni građani čekaju po deceniju i više predlažu i usvajaju u ovom domu Narodne skupštine i to za vreme mandata SNS. To su upravo svi oni važni zakoni čijim smo usvajanjem dali pozitivan impuls nastavku reformi i uređenju, odnosno razvijanju Srbije u jedno uređeno i demokratsko društvo.
Zaista bi mi trebalo dugo vremena da sve te zakone posebno nabrojim, pa bih želeo posebno da istaknem neke od njih, tu pre svega smatram da su najvažniji Zakon o radu, Zakon o socijalnoj karti, kao i Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Stojim čvrsto na stanovištu da smo usvajanjem ovog zakona napravili jedan krupan korak napred ali takođe želeo bih sve vas da podsetim na one stvari koje su prethodile donošenju ovog zakona.
Želeo bih da podsetim građane Srbije da oblast koja je predmet regulisanja ovog zakona postala aktuelna još 2000. godine. Godine 2007. tadašnji ministar finansija, kasnije i predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković iz redova DS je na pitanje novinara i stručne javnosti kada će se Zakon o poreklu imovine naći u skupštinskoj proceduri odgovarao da nama takav zakon u tom trenutku nije potreban, da imamo isuviše dobar Zakon o naplati poreza i da država nema potrebe za ovakvim zakonom. Ono što gospodin Mirko Cvetković u tom trenutku nije naveo jeste da se iza ove suštinski politički nekorektne izjave krije nedostatak političke volje.
Nedostatak političke volje, onog malog kruga ljudi koji je u tom trenutku dirigovalo političkom scenom Srbije je upravo bila kočnica za nedonošenje ovakvog zakona. Taj zakon je u tom trenutku trebao da raskrsti sa vremenima, jer Srbija u tom trenutku nije mogla na transparentan način da kontroliše tokove novca i trebao je da spreči bogaćenje određenih pojedinaca, jer to bogaćenje pojedinaca nije bilo uslovljeno preduzetničkim duhom ili određenom sposobnošću, već isključivo pripadnošću određenoj političkoj stranci ili kasnije određenim savezima.
Sve do dolaska Aleksandra Vučića i SNS na vlast mi smo bili suočeni da svakodnevno čujemo ili vidimo da se imovina određenih pojedinaca u kraćem ili dužem vremenskom periodu uvećavala i za nekoliko desetina puta.
I svi mi obični građani Srbije smo svakodnevno postavljali pitanje kako to nekome polazi za rukom? Sva ta pitanja su nažalost ostajala bez odgovora. Imovina pojedinaca je nastavljala da se uvećava sve do stvaranja političke volje.
Tu moram posebno da naglasim da prvi koji je stvorio političku volju za donošenje ovog zakona je bio tadašnji privi potpredsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji u tom trenutku bio zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Prvi je on pokrenuo temu da je ovakav zakon nešto elementarno što je potrebno Srbiji i njenim građanima.
Mi ni u tom trenutku nismo imali potpuno jedinstvo u pogledu ove teme, već smo tada bili suočeni da na televiziju izlaze razni pravni i ekonomski eksperti da navode da nama u tom trenutku nije potreban takav zakon
Ono što je još malicioznije jesu navodi da mi nikada nećemo imati istinsku političku volju i da nikada nećemo imati konsenzus za donošenje ovakvog zakona.
Upravo te 2014, 2015 i 2016. godine, po prvi put vidimo strah i strepnju pojedinih interesnih grupa i političkih pojedinaca da će se njihova imovina, ne daj Bože, naći na udaru državnih institucija u cilju utvrđivanja porekla imovine.
Ne samo što smo doneli Zakon o poreklu imovine, već smo doneli niz zakonskih i podzakonskih akata kojima smo sproveli postupak reforme Poreske uprave koja će voditi ovaj jedan težak i ambiciozni poduhvat, a ta ista Poreska uprava je sprovela postupak stručnog usavršavanja pojedinaca koje će voditi i koji će učestvovati u ovom postupku, a sve u skladu sa zakonom.
Da bi naša namera u tom trenutku izgledala ozbiljno i da bi građani bili uvereni da će se ovaj zakon primenjivati u punom obimu mi smo morali da sprovedemo određene mere, odnosno mere fiskalne konsolidacije i određene ekonomske reforme.
Nakon sprovedenih tih ekonomskih mera doneli smo niz zakonskih i podzakonskih rešenja kojima smo dali veću nadležnost Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi da objedini i poveže sve neophodne podatke, a zatim ukoliko postoji potreba, isključivo na osnovu činjenica i dokaza da pokrene postupak za utvrđivanje porekla imovine.
Zašto je veoma važno da u zakonom utvrđenom postupku se utvrdi određena nesrazmer ili disproporcija između nečijih prijavljenih prihoda i nepokretne ili pokretne imovine sa druge strane u periodu od tri godine od dana kontrole imovine u iznosu od 150 hiljada evra. Pre svega, ukoliko u tom postupku postoji određena nesrazmer ili disproporcija, očigledno je da postoji i višak novca za koji su oštećeni i država i njeni građani.
Država je oštećena zato što je ostala uskraćena za naplatu poreza bez svoje krivice, a građani su ostali uskraćeni za nove domove zdravlja, škole, bolnice, mostove i tako dalje.
Pravi primer kako svaki naš sugrađanin revnosnim plaćanjem poreza pomaže državi sa jedne strane i kako država tim našim sugrađanima na isti način pomaže tim istim novcem pokazuju i mere koje država preduzela u toku 2020. godine, za vreme trajanja pandemije Korona virusa i tu, pre svega, mislim na paket pomoći privredi, pomoć građanima, izdvajanje novca za testiranje, kao i mogućnost da Srbija u ovom trenutku bude lider u regionu i peta zemlja na svetu u postupku vakcinacije.
Dobrom fiskalnom konsolidacijom i dobrom naplatom poreza smo omogućili da danas naši građani mogu da biraju između četiri proizvođača vakcine, da vakcinišemo preko milion naših sugrađana, kao i da određeni kontigent vakcina doniramo našim susedima kao što je u pitanju Makedonija i Crna Gora.
Ali, već nakon godinu dana od donošenja ovog zakona smo se susretali sa vapajem pojedinih opozicionih političara koji su najavljivali da će se ovaj zakon isključivo koristiti u borbi protiv svih onih koji nisu deo vladajuće većine.
Sa ovog mesta moram da kažem da je žalosno što ti isti političari koji su lideri onih stranaka koje su danas ispod cenzusa koriste ovako važne zakone da se obrate svom biračkom telu i da, istovremeno, tim izjavama negiraju pravdu i jednakost.
Takođe, nije mi jasno zašto ni jedan opozicioni lider nije za godinu dana od usvajanja zakona izašao u medije, kao što je to učinio Aleksandar Vučić, izjavio da jedva čeka da bude prvi političar čije će imovina biti predmet sagledavanja od strane Poreske uprave. Pa, nije, dragi građani Srbije, zato što postoji određeni strah i zebnja da će se proveravati imovina onih političara koji su uvećavali prodajom TV sekundi, kao i imovina onih političara koji su za vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore dobijali sumnjive donacije u iznosu od osam miliona evra iz Katara i drugih zemalja.
Verujte mi, želim da vas uverim da ukoliko u bilo kom trenutku imovina tih istih političara bude na radaru Poreske uprave da ćemo proći kroz monstruoznu kampanju, gde će oni isticati da se ovaj zakon isključivo koristi za borbu protiv opozicije i ugnjetavanje iste.
Zato sa ovog mesta želim da dam punu podršku Poreskoj upravi i svim drugim relevantnim institucijama, da ni u jednom trenutku ne podlegnu političkom pritisku bilo kakve vrste.
Takođe, želim da dodam da mi ovim zakonom ne derogiramo postojeće poreske zakone, već donošenjem ovog zakona stvaramo još jači temelj za primenu istih.
U danu za glasanje ću podržati predložene izmene i dopune zakona, jer smatram da se njima vrši upodobljavanje određenih terminoloških izraza, pa se tako termin zakonito stečena imovina menja izrazom – imovina za koju se utvrđuje poseban porez, i to, pre svega, stoji na stanovištu da se to radi, da se ne bi prejudicirao konačno rešenje upravnog postupka, niti krivičnog postupka, tako da bi se taj postupak sproveo u skladu sa zakonom.
Ono što želim da na kraju da istaknem jeste da zakonom o utvrđivanju porekla imovine pokazujemo da od 2012. godine, u Srbiji počinje da vlada red, transparentnost i odgovornost.
Upravo ovim zakonom pokazujemo da se institucijama daju odrešene ruke u pogledu vršenja njihovih nadležnosti, a u cilju sprečavanja zloupotreba i mahinacija, da bi na kraju država i građani ostali oštećeni.
Ovim zakonom stvaramo uslove da se u Srbiji poštuje red, znanje, ideja i preduzimljivost. Svi ostali načini će biti predmet ovog zakona, a cilj je da naša Srbija bude još bogatija i bolje mesto za život svih nas. Hvala.