Samo da vam kažem još i ovo… (Isključen mikrofon.)

Završili ste, pošto tražite da poštujem Poslovnik. Dva minuta za povredu Poslovnika je isteklo. Hvala.

Takođe, ja sam vas prošli put opominjao da se držite dnevnog reda.

Hvala.

(Miloš Banđur: E, pa sada ja vas, da se vi držite dnevnog reda.)

Nemate pravo na repliku, ako želite da replicirate na povredu Poslovnika.

Ako želite da reklamirate povredu Poslovnika, to je sada drugo pitanje.

Ono što ja hoću da vam kažem, ako želite, o ovome možemo da se izjasnimo u danu za glasanje.

A šta vi želite, gospodine Markoviću?

Reklamiram čl. 107. i 108.

Znači, to je moje pravo kao poslanika da govorim, nikog ne vređam i niko ne može meni ili bilo kom drugom poslaniku da zabrani kad pravi paralelu sa nekom drugom državom. Ta druga država je tukla svoj narod u žutim prslucima pendrecima, a poredio sam sa Srbijom, koja nije tukla one koji su imali zasluge za tako nešto.

Dalje, ako ćemo da kažemo – znaš šta, nije to dnevni red, vi gospodine vrlo dobro znate šta se sve priča u ovom parlamentu i za mene je sve dnevni red, ako ne vređa nikog i ako taj komentar ili pitanja nekom mogu da donesu korist. Meni ne smeta kada vi diskutujete i pričate šta god želite, to je vaše pravo i nikada neću da kažem vama ili bilo kome da ne pričate po dnevnom redu.

Meni nikad niko ne može da zabrani u parlamentu šta ću da pričam, jer sam kulturan, nikog ne vređam, imam iskustvo i sve ovo što govorim je iz mog života i ne pričam ništa napamet.

Molim vas da budemo kolegijalni. Znate šta, u ovoj Skupštini neko mora da misli i drugačije. Malo pre sam rekao da nam je cilj isti, zajednički, da pomognemo svakom čoveku u Srbiji i oni koji vređaju nas poslanike a nisu u parlamentu, da im vratimo na kulturan način, takođe verbalno. Tako da vas molim da ubuduće poštujemo jedni druge i da se ne javljamo po Poslovniku, kao da sam ja ne znam šta rekao i da će to što sam ja rekao nekome da smeta.

Hvala gospodine Markoviću.
Ko god nije zadovoljan mojim objašnjenjima, može da traži glasanje u danu za glasanje.
Mislim da nema potrebe za bilo kakvom nervozom.
Nastavljamo dalje sa radom.
Ko kako misli i šta će da govori, govoriće dok mu ne izreknem opomenu ili meru, u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa Kodeksom koji smo usvojili.
Kada je reč o ovom zakonu, mislim da nema lakšeg zakona za primenu od ovoga. Zašto? Zato što nema tog Srbina ili Bošnjaka ili Albanca, svejedno, o Crnogorcima da ne govorim, koji će steći bogatstvo, pare, moć, a da to neko ne vidi. Svi koji nešto steknu hoće da se to vidi, a na vama je da samo to što svi vide prenesete u kaznene mere, da ih kaznite i pohapsite. Mislim da je zato najlakši i zato samo bez nervoze. Važno je da se ovaj zakon primenjuje. Nervoza treba da bude kod onih koji imaju razloga da se zbog toga plaše.
Nisam danas rekao da planiramo da radimo tri dana. Jutros nisam to rekao, jer je ministar kasnije došao.
Danas radimo po prve tri tačke dnevnog reda, sutra po tačkama dnevnog reda 4, 5. i 6. U četvrtak radimo tačku 7. i raspravu u pojedinostima kada je reč o ovom jednom amandmanu na Predlog zakona.
Nakon toga je poslednji četvrtak u mesecu, gde će doći Vlada Srbije, gde će se postavljati pitanja od 16.00 do 19.00 sati i nakon toga će biti dan za glasanje.
Prema tome, nastavljamo dalje.
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Popović, gospodine Mali i poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Popović nadam se da nećete zameriti, ali pre nego što pređem na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i važan zakonski predlog, dozvolićete mi da iskoristim prisustvo ministra finansija, jer potpuno je logično, ovaj zakon jeste vezan za Ministarstvo pravde, jer po prvi put utvrđujemo institut i ustanovljavamo institut porekla imovine u pravni sistem Srbije. Isto tako je važan i za poreski postupak i bilo je logično da ministar finansija bude prisutan.

Nadam se da mi ni kolege, a ni vi, a ni predsedavajući neće izreći opomenu i neće zameriti, ako u ovom uvodnom izlaganju najpre čestitam ministru finansija i Vladi Republike Srbije na jednom kontinuiranom odgovornom i ozbiljnom odnosu prema građanima Srbije, prema privredi u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom – 19. Mislim na treći paket mera koji je najavljen i koji je usmeren ka građanima, koji je usmeren ka privredi, koji je usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, ali ovoga puta i velikim preduzećima.

Do sada, podsetiću, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara, što je šest milijardi evra ili 12,7% BDP-a. Ne znam da li postoji država u svetu koja je prihvatila veći teret krize na sebe. Uspeli smo da izbegnemo onaj najcrnji scenario, imamo najveću stopu privrednog rasta, odnosno stopu pada i mislim da su mere usmerene u najboljem mogućem pravcu, a to je da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, životni standard građana, egzistencija građana, ali i da se pomogne privreda, privatni sektor, kao što sam rekao, mikro, mala, srednja preduzeća ovim trećim paketom i velika preduzeća.

Dakle, Vlada Republike Srbije nastavlja da vodi jednu ekonomsko socijalno odgovornu politiku u čijem središtu pre svega jeste čovek, ali u čijem središtu jeste i privreda, jer i država živi od privrede i država živi od poreza i dažbina koje ubira upravo od privatnog sektora.

Želeo sam da iskoristim, ministre, vaše prisustvo i da kažem da je Srbija u 2021. godini ušla jaka i ekonomski stabilna i sa potpunim uverenjem da će realizovati ono kako su neki definisali, nerealnu i visoku stopu rasta BDP-a od 6%. I, ma šta govorili kritičari, ali Srbija je jedina država koja je u proteklom vremenskom periodu od trenutka pandemije do danas uspela da podigne plate i penzije, plate u javnom sektoru, uspela da izdvoji 100 evra za svakog punoletnog građanina.

Iako smo kritikovani od onih, kako da kažemo, stručnih krugova, nezavisnih regulatornih tela koji su navikli da sede u udobnim foteljama i da se bave analizama, uspela da izdvoji, najpre četiri hiljade, pa pet hiljada dinara za penzionera, 10 hiljada za zdravstvene radnike, a ovaj novi paket mera, treći paket mera koji pohvaljujem i smatram odgovornim odnosom, upravo se odnosi na milion i po preduzetnika, odnosi se na novčanu pomoć od 250 milijardi dinara za građane, odnosi se na penzionere, uz tih 60 još dodatnih 50 evra, 1,7 miliona evra penzionera, odnosi se na gradske hotele, odnosi se na sektor prevoznika putnika, drumskog saobraćaja, autobuskih stanica, što smatramo da je od velike važnosti i značaja.

Sve ovo, ministre ispravite me ako grešim, dobilo je pohvalu MMF-a, dobilo je pohvalu i Svetske banke. Prosto ovo naglašavam da ne budem, kada smo govorili od onih, ako se sećate 100 evra punoletnim građanima, pa kada smo razgovarali sa gospodinom Petrovićem koji je uporno tvrdio da Evropska banka, Investiciona banka i Međunarodna organizacija rada nisu pohvalile tu meru i nisu ukazale da ta mera vodi ka siromaštvu.

Mi smo mu jasno rekli - pa definitivno, shodno vašoj konstataciji, vi ste protiv siromaštva. Da rezimiram, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i oni ne razumeju ono što jeste živa politika. Ja sam im postavio samo jedno konkretno pitanje i sa time završavam ovim uvodnim delom - gospodine Petroviću, kako su se osećali vaši zaposleni koji su sačinili ovaj izveštaj o kojem smo mi pričali, kada su uzeli tih sto evra kao punoletni građani? Dakle, niste uspeli da ubedite vaše zaposlene da to nije dobra mere, a želite da ubedite građane Srbije.

Postoji i onaj deo kritičara, sada se vraćam na zakonski predlog, oprostite što sam na kratko samo napravio osvrt. Postoje oni kritičari koji predstavljaju taj deo elitne opozicije za koje je malo i 60, i 50, i 100 evra. Oni su verovatno navikli na znatno veće cifre.

Zakon o kojem danas govorimo je potpuno jasan. Poreklo imovine ne možete da dokažete, morate krivično da odgovarate, ali postoje i oni koji poreklo imovine nisu stekli na nelegalan i nelegitiman način, a ne mogu da dokažu njegovo poreklo. Morate da platite porez, poseban oblik poreza. Dobro je da je to visoka stopa poreza, jer ona će da motiviše one koji su to učinili da pribave ono što je neophodno kako bi dokazali poreklo imovine.

Mislim da zakonski predlog o kojem danas govorimo je zapravo još jedna potvrda političke volje, posebno naglašavam političke volje, jer u izveštaju Evropske komisije, vrlo često slušamo kako nema političke volje Vlade Republike Srbije. Ja ponovo naglašavam, jasna potvrda političke volje Vlade Republike Srbije da nastavi jednu efikasnu, odlučnu, kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv korupcije.

Veoma je važno za Srbiju, veoma je važno za građane Srbije ono što Vlada radi, a to je prvi cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji sa jedne strane, a sa druge strane jednom, rekao bih, sinergijom praktično i normativno se nastavlja borba protiv korupcije.

Ovaj zakonski predlog, kao što je rečeno u uvodnom izlaganju, je usvojen krajem februara prošle godine i ostavljeno je otprilike godinu dana. Njegova primena počinje 12. marta, ali je ostavljeno godinu dana da se prilagode institucije, da se izvrše one neophodne obuke, da se urade određeni podzakonski akti, jer mi ovde govorimo o jednom novom poreskom modelu, jednoj novoj kategoriji poreskih obveznika i to je bilo potpuno logično.

Sa druge strane, znate, kada slušamo ove kritičare koji kažu da ovaj zakon predstavlja prostor da se gone politički neistomišljenici. To je politički populizam koji treba da dovede do jeftinih političkih poena i to je politički marketing. To je u neku ruku i razumljivo, ali nije ovde reč o selektivnim metama. Nema ovde selektivnih meta ako predsednik Republike kaže da želi da bude prvi predmet provere, gospodin Marković je maločas govorio, svako od nas kaže da želi da bude predmet provere, pa čemu onda strah od ovih koji kritikuju ovakav zakonski predlog osim ukoliko postoji nešto što mi ne znamo, nešto što je skriveno.

Šta je to što im smeta? Smeta im uređena i pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema?

Šta je to što im smeta? Što niko nije iznad zakona i niko, ali apsolutno niko nije jači od države i što će konačno biti demistifikovana i ogoljena ona politika mržnje koja je sve vreme pokušala da fabrikuje navodne afere kako bi došli do političkih poena. E, na sve to ćemo konačno institucionalno kroz ovaj zakonski predlog, nadam se, staviti tačku.

Inače, izmene i dopune zakona o kojima danas govorimo mi, pre svega, shvatamo kao jasnije definisanje određenih odredaba usled nedostataka koji su uočeni tokom izrade podzakonskih akata, kako bi ovaj zakon bio primenjiv od 12. marta i zarad poštovanja pravne sigurnosti građana i jednakosti svih pred zakonom.

Suština izmene koja se predlaže jeste, recimo, zamena pojma: „nezakonito stečena imovina“ pojmom: „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na ovaj način smatra da se eliminiše pogrešno tumačenje i precizira kvalifikacija imovine fizičkog lica koja ne treba apriori da bude prihvaćena kao imovina stečena nezakonito, niti iz nekog krivičnog dela, ali svakako da poreklo ove imovine mora i treba da bude utvrđeno. Dakle, ovaj zakon je upravo utvrdio efikasnije mehanizme za utvrđivanje porekla imovine, a time i za naplatu posebnog poreza na tu imovinu.

Osvrnuo bih se na značaj ovog zakonskog predloga jer, kao što sam rekao o uvodnom izlaganju, ovde imamo utvrđivanje i ustanovljen je po prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije institut utvrđivanja porekla imovine i obaveze plaćanja posebnog poreza. Kao poslanički klub koji se zalaže, pre svega, ideološki za socijalnu pravdu, za socijalno pravedno društvo, za život od svoga rada, naročito smatramo da je važno da se utvrdi poreklo imovine svakoga i nemamo apsolutno nikakav problem, neka se krene od političara. Kritičari su govorili – pa, zašto nema devedesetih? Ne plašimo se mi ni devedesetih ako je to moguće. Neka se ispita poreklo imovine i devedesetih, apsolutno nemamo ništa protiv.

Naravno, ovo pitanje je mnogo puta postavljeno u Srbiji, a posebno je postavljeno u periodu posle 2000. godine, u periodu tranzicije, kada smo imali mnogo malo bogatih, a mnogo siromašnih i kada smo imali ljude koji su imali nesrazmernu imovinu njihovom ekonomskom i socijalnom statusu. Naravno da su građani sa punim pravom postavljali pitanje odakle, kako, na koji način. Ne želimo mi nikoga unapred da osudimo, ne želimo mi nikoga unapred da optužujemo, ali za svaku uređenu i pravnu demokratsku državu veoma je važno da se zna poreklo bilo čije i svake imovine i da se na tu imovinu plati porez. Time se postiže jednakost svih pred zakonom.

S druge strane, mi verujemo da će posebne jedinice u poreskoj upravi, koje su imale godinu dana da se osposobe, pokazati spremnost i sposobnost za primenu ovog zakona. Postavljalo se pitanje od određenog broja kritičara da li je to dovoljan broj? Pa, mislim da je taj broj definisan shodno evropskim modelima. Ali, ukoliko nije dovoljan, uvek postoji mogućnost da se taj broj ljudi koji će raditi na tom poslu poveća.

I na službenike se odnosi jedna od izmena zakona kojom se utvrđuje zakonska obaveza da se podaci do kojih se dođe čuvaju kao tajni podaci. Smatramo da je i ovo veoma važno kako se ne bi zloupotrebljavali podaci o imovini i neko unapred javno medijski osuđivao, a njegova imovina unapred dobijala negativnu konotaciju i kvalifikaciju.

Pri tome, ovaj zakon predviđa i drugu stvar koja štiti pravnu državu, a to je odredba kojom se predviđa da poreska uprava prilikom utvrđivanja porekla imovine ustanovljava, na osnovu postojećih poreskih evidencija, na koji način je stečena imovina i, ukoliko se utvrdi da je imovina stečena na nezakonit način, prema vlasniku i toj imovini se postupa u skladu sa ovim zakonom i drugim shodnim zakonima, shodnim propisima koji se primenjuju.

Ono što je za svaku demokratsku i pravnu državu važno, jeste da procedure budu takve da se ne narušava ustavno prao ni jednog građanina, ali takođe i da se ne dozvoli da se baci senka na ono što država želi da postigne ovim zakonskim predlogom, a to je da se uvede red u poresku politiku, ali i da se afirmišu tekovine pravne države koja vodi računa o svim aspektima društva. Dakle, država ne sme da dozvoli da se neko bogati na nezakonit i neregularan način, protivpravno, a da to niko ne registruje i ne sankcioniše. U tom smislu mi vidimo suštinu zakonskog predloga o kojem danas govorimo.

Zakonom je, što je takođe važno po mišljenju poslaničke grupe SPS, utvrđena dvostepenost u dokazivanju porekla imovine. Dakle, najpre poreska uprava ima obavezu da dokaže da je lice u roku od tri godine steklo imovinu u protivvrednosti od 150.000 evra, odnosno dinarskoj protivvrednosti, a onda fizičko lice, vlasnik te imovine mora u određenom postupku da dokaže da je tu imovinu steklo na regularan i na zakonit način. Na ovaj način se greške u postupku, po našem mišljenju, svode na najmanju moguću meru, što je za pravnu sigurnost građana izuzetno važno.

Takođe, poreska uprava ima zakonsku obavezu da, ukoliko utvrdi da je imovina stečena ne nezakonito, da je stečena na neregularan način, da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv vlasnika takve imovine, što podrazumeva i krivičnu odgovornost tog vlasnika. Dakle, potpuno je jasno, i to je stav poslaničke grupe SPS, da je ovakav zakonski predlog bio neophodan i potreban pravnom sistemu Srbije.

Da se razumemo, ne može se sva imovina za koju vlasnik nema dokaz o poreklu uvek smatrati imovinom koja je stečena na neregularan i na nelegitiman i na nezakonit način. Dakle, ne može se sva imovina smatrati da je stečena na neregularan i na nezakonit način, ali ukoliko je ona veća od zakonom utvrđene visine, na nju se po ovom zakonu plaća porez i to, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, po posebnoj stopi. Dobro je da je ta stopa visoka, smatramo da je to u potpunosti opravdano jer će motivisati ta lica da iznađu način da dokažu da su na legitiman način stekli tu imovinu.

Ovaj zakon svojim mehanizmima omogućava i bolju vidljivost svake imovine i naplatu poreza na tu imovinu, kao što sam rekao. Istovremeno, treba da podstakne sve vlasnike da izvršavaju svoje poreske obaveze. Dakle, možemo reći da ovaj zakon podstiče i ukupnu poresku disciplinu države i zato sam na početku rekao da je važno prisustvo danas i ministra finansija Siniše Malog.

Verujemo da će primena ovog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o kojima danas govorimo, dati odgovore na brojna pitanja koja su se do sada postavljala, razrešiti brojne dileme i omogućiti pravedniji odnos prema oporezivanju imovine. Uostalom, nakon početka primene, ako se i uoče nekakvi problemi, ovaj zakon se svakako može izmeniti, dopuniti kroz zakonske procedure, jer zakonske procedure tome i služe. Zakoni su tu da se menjaju, ali da se menjaju uvek u interesu da se obezbedi i sačuva pravna sigurnost građana.

Na samom kraju, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, naravno, u Danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog, kao i sporazume o kojima, nažalost, nisam imao vremena da govorim. Zahvaljujem.

Đorđu je malo i 20 minuta.
Ja bih samo želeo da vas obavestim i da vas ujedno zamolim, danas nećemo imati pauzu od 14.00 do 15.00 časova zato što smo krenuli od 12.00 časova praktično, tako da ste imali tih sat vremena pre toga pauze.
Nastavljamo sada sa radom, a radićemo otprilike najkasnije do 19.00 časova i shodno tome da ne bi, imajući u vidu i popodnevne obaveze naših kolega iz SNS i obaveze između ostalog i ministra Malog, tim povodom zamoliću vas da nastavimo sada sa radom i daću reč ministru Malom koji želi da odgovori na ono što je rekao Đorđe Milićević.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi gospodine Milićeviću, samo kratko da se osvrnem na vaše izlaganje. Veoma važan komentar i konstataciju ste napravili u vezi sa uređenim sistemom, u vezi sa uvođenjem reda i u naplatu poreza i u jednu uređeniju, efikasniju, bolju državu. Dakle, mi od uređene države, od toga da svako izvršava svoje obaveze živimo, kada govorimo o dva paketa mera koje ste pomenuli, dakle, 700 milijardi dinara prošle godine, evo, dolazi i treći paket mera, dakle još 250 milijardi dinara iz budžeta.
Država se pokazala, da vam kažem, i to sam rekao pre par dana, negde 2008. godine je bilo novca u budžetu, pre one svetske krize koja se desila, pa na kraju ništa od tog novca građani nisu dobili, samo kao rezultat smo imali zatvorene fabrike, ogromne deficite, rast javnog duga, sve ono što je dovelo Republiku Srbiju do bankrota skoro 2012. godine.
Sada imate potpuno drugačiju ekonomsku politiku. Dakle, predsednik Vučić je kao predsednik Vlade 2014. godine krenuo u teške reforme. Četiri godine za redom imali smo suficit u budžetu i onda smo rekli – da, mi hoćemo da preuzmemo najveći teret krize na sebe kao država, da pomognemo i građanima. Pomenuli ste i 100 evra kad smo isplatili prošle godine. Evo, sada će svaki punoletni građanin koji se javi takođe ove godine dobiti 60 evra plus naši najstariji sugrađani još 50 evra, dakle 110 evra ukupno. Pa, čekajte, ovo jeste po meni primer odgovorne države, vodimo računa o tome da pomognemo svima kojima je ta pomoć potrebna, svima za koje smatramo, osećamo da su najugroženiji, to sigurno jesu naši najstariji sugrađani, još jedanput im hvala na svemu i čestitam na tome i na načinu na koji se nose sa ovom pandemijom korona virusa. Ali, evo, država je tu ponovo da pomogne.
Kako pomažemo i na koji način pomažemo? Upravo tako što kroz odgovornu ekonomsku politiku obezbeđujemo dovoljno novca za ono što je nama najvažnije, a zato samo čekamo i očekujemo od građana Srbije takođe da poštuju zakone i da na pravi način ispoštuju to plaćanje poreza, obaveza, doprinosa, na kraju krajeva, kako bi naš budžet bio zdraviji i kako bismo mogli sva ta obećanja koja smo dali i da sprovedemo.
Ali kažem, razlika 2008, 2020, 2021. godine, narod dobija pare koje su u budžetu nazad. Dakle, ovo jeste narodni budžet, ovo jeste naš zajednički budžet. Pokazali smo solidarnost i jedinstvo kada se borimo protiv pandemije korona virusa i hvala vam na toj konstataciji da i ovaj zakon o kome danas diskutujemo ovde upravo nas usmerava ka tome. Dakle, ne samo da bude veća naplata prihoda u budžet, nego da se poštuje tržišna utakmica, da se poštuje država, da se na kraju krajeva poštuju svi građani koji plaćaju poreze i poštuju sve zakone naše zemlje. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kao i potvrđivanje dva sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije iz oblasti energetike, koji za cilj imaju unapređenje energetske efikasnosti i koji su nesumnjivo korisni za građane Srbije.

Na samom početku svog današnjeg izlaganja hoću da istaknem da je efikasna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji počela dolaskom na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine i do danas smo uspeli da donesemo čitav niz zakona koji utiču na to da borba protiv korupcije bude još efikasnija u Srbiji.

Predlog zakona sa izmenama i dopunama koji danas imamo na dnevnom redu usvojen je 29. februara 2020. godine, a zakon je stupio na snagu 11. marta iste godine i njegova primena počinje od 12. marta ove godine.

Prilikom izrade podzakonskih akata za primenu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu utvrđeno je da je neophodno dopuniti i izmeniti pojedine odredbe ovog zakona do početka njegove primene, kako ne bi došlo do kakvih problema prilikom primene ovog zakona.

Zbog toga je predložena izmena izraza: „nezakonito stečena imovina“ u: „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“ i dodavanje izraza: „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica“, koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a sve sa ciljem utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo neko fizičko lice, a nije ih trošilo, na primer, na sticanje imovine.

Iz istog razloga predloženo je i propisivanje nadležnosti Poreske uprave za naplatu posebnog poreza radi usklađivanja sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dakle, predloženo je da podaci do kojih dođe Poreska uprava u postupku utvrđivanja porekla imovine predstavljaju tajne podatke, kao što sam naglasio, i u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovaj zakon će se jednako odnositi na sve građane kod kojih se utvrdi nesrazmeran odnos između prijavljenih prihoda i uvećane imovine. Unakrsnu proveru imovine sprovodiće posebna jedinica Poreske uprave. U posebnu jedinicu Poreske uprave svoje članove delegiraće Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za privredne registre, Republički geodetski zavod, Narodna banka Srbije, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti.

Zakon predviđa i da se poreskom stopom od 75% oporezuje nezakonito stečena imovina, a ako se utvrdi da je izvršeno krivično delo u postupku provere imovine jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju i javno tužilaštvo.

Da bi građani Srbije razumeli, ko ne bude mogao da dokaže poreklo svoje imovine i kako je stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine vrednosti te imovine, a ako još ima elemenata krivičnog dela može se dogoditi da se ostane bez celokupne imovine.

Primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu doneće i transparentnost u političkom delovanju i odlučivanju javnih funkcionera i ovaj zakon onemogućiće pojedine političke funkcionere da rade ono što su radili neodgovorni politički činioci na srpskoj političkoj sceni, na primer, do 2012. godine i zakon će samim tim svojom primenom doprineti i dovesti do veće odgovornosti javnih funkcionera.

Dakle, kada zakon bude stupio na snagu primenjivaće se bez izuzetka i važiće i za tajkune i za političare, za koje se dokaže da su nelegalnim i protivzakonitim aktivnostima uvećali svoje bogatstvo na štetu građana Srbije. Svako će primenom ovog zakona morati da dokaže na koji način je stekao svoju imovinu i niko neće moći, jer to jednostavno ovaj zakon ne dozvoljava, da se krije iza svojih prijatelja ili iza bliskih članova porodice i zakon će jednostavno dati nove instrumente i mehanizme Poreskoj upravi da utvrdi odakle dolazi određena imovina.

Primena ovog zakona je bitno da bi se iznelo na površinu kako su ljudi koji su uništavali ovu zemlju stekli toliko bogatstvo. Zakon će omogućiti proveru imovine kako bi se jasno utvrdilo kako su nastajala određena bogatstva i da li oni koji su na protivzakonit način stekli određenu imovinu i određeno bogatstvo da li utiču na politički život i na političku scenu u Srbiji sa ciljem da zaštite svoju protivzakonito stečenu imovinu i svoje bogatstvo.

Što se tiče volje da se ovaj zakon primeni, ona je u potpunosti jasna i neupitna. Pa prvi je predsednik Aleksandar Vučić rekao kada je govorio o ovom zakonu da nema ništa protiv da se ispita i njegova imovina i imovina njegovih članova porodice, pa da onda idemo na sve ostale.

Dakle, potpuno je jasno i građanima Srbije da mirne savesti pristupamo primeni ovog zakona i neka bude baš tako, neka se prvo ispita imovina svih nas ovde, a onda da vidimo i te lidere bivšeg režima šta kažu dokazi i to jasno i precizno u vezi njihove imovine i njihovog bogatstva koje su stekli dok su vršili funkcije državne vlasti.

Neka bude jasno svima, nikoga se ne plašimo i nikoga nećemo štedeti. Očigledno je da tajkuni koji su počeli da se bogate na štetu građana Srbije, da se upravo oni najviše plaše duha ovog zakona i njegove primene, a posebno oni segmenti bivšeg režima i novonastali bogataši koji su se potrudili svojski da ekonomski i politički unište ovu zemlju. Zato onaj kome ovaj zakon nikako ne odgovara svoje negativne emocije prebacuje u mržnju u nasilje, na ulice i odakle proističu oni nikako spontani protesti na ulicama Beograda u julu 2020. godine.

Dakle, čim je o jednom ovakvom zakonu počelo da se govori aktivnije u javnosti 2019. godine imali smo upad, ja mislim da je gotovo isti dan ili dan-dva kasnije ili ranije, imali smo upad u zgradu RTS sa motornim testerama od strane pripadnika bivšeg režima na čelu sa Draganom Đilasom, jer on verovatno i dalje misli da zbog saradnje sa RTS koju je imao u prethodnom periodu da je to njegova lična imovina.

Strah od ovog zakona proizveo je neverovatnu frustraciju kod lidera bivšeg režima jer više neće moći da se pokupuje ceo reklamni prostor na RTS, kako je nekada radio Dragan Đilas i da nas još ubeđuje kako je to legitimno, kako to tako treba da bude i da on treba da bude ono što je bio do 2012. godine, a to je glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji.

Da je glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji, što je bio do 2012. godine, informacije o bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, izvesnog Gojka Đilasa, koja se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina, čija se vrednost meri u milionima evra. Zato se pitam kako je bilo ko u Srbiji mogao da dođe u situaciju da stekne toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, garaža, lokala u centru Beograda.

Znaju građani Republike Srbije vrlo dobro koliko je teško i koliko jedna porodica mora da radi da bi zaradila za jedan stan da kupi, dakle, jedan stan u centru Beograda. Ja bih zaista voleo da saznam, a mislim da bi i građani Srbije to hteli da znaju, koje je poreklo njegove imovine i imovine njegovog brata? Kako je moguće steći toliku imovinsku korist u tako kratkom roku, posebno dok ste politički funkcioner i posebno zato što znamo da 2004. godine Dragan Đilas u politiku nije ušao kao bogat čovek?

Više neće moći ni Vuk Jeremić koji je poznat pre svega zbog postavljanja onog sumanutog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu gde nam je naneo mnogo štete po pitanju Kosova i Metohije da se bavi osnivanjem nekakvih sumnjivih nevladinih organizacija i koruptivnim aktivnostima sa svojim političkim partnerima, dakle, tu mislim na Emilija Lozaju i na Patrika Hoa, koji su uhapšeni u Njujorku zbog koruptivnih aktivnosti, da osniva svoje NVO organizacije isključivo iz cilja i sa ciljem da bi se bogatio, a Kosovo i Metohiju i za Srbe na Kosovu i Metohiji bilo ih je baš briga.

Potrebno je dakle istražiti sve navedeno i primeniti ovaj zakon, jer je to idealna prilika da građani Srbije vide kako su se pojedini političari bogatili na račun građana i to u vreme kada su ti isti građani rapidno siromašili.

Konačno je došlo vreme da svi oni koji se plaše primene ovog zakona da polože račune građanima Srbije i objasne kako su se tako brzo obogatili i postali bukvalno multimilioneri preko noći i to baš od trenutka kada su ušli u politiku.

Za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih njihovih političkih privezaka i poslušnika pošteni ljudi u Srbiji, koliko mogu da primetim se uopšte ne plaše rigorozne primene ovog zakona, već baš naprotiv, baš se raduju što je konačno došlo vreme u Srbiji da razni politikanti i tajkuni ne mogu više da se smeju u lice narodu i građanima Srbije i da još na sve to bahato i bezobzirno i mirno troše ono što su od naroda oteli i opljačkali.

Hoću da iskoristim priliku da ukažem građanima Srbije dokle doseže licemerje jednog dela bojkota opozicije i pripadnika bivšeg režima i to upravo kroz svakodnevnu hajku koju vode protiv predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Uporno projektuju sve ono što oni zaista jesu i smatraju da takvom licemernom politikom mogu da prevare građane Srbije i zaštite svoju nelegalno stečenu imovinu. Izmišljajući da je je Aleksandar Vučić vlasnik nekih restorana u Beogradu, zemljišta u Vojvodini, pekara u Srbiji i vidim da im baš ne ide od ruke da građane Srbije ubede u takve lagarije, jer ih građani Srbije demantuju i znaju istinu jer vide ko se kako i na koji način bori za Srbiju. Baš zato građani Srbije neprikosnoveno i apsolutno poverenje daju SNS i politici koju sprovodimo.

Sve te njihove afere koje fabrikuju svakodnevno su lažne i ništa drugo do obične izmišljotine. Upravo su oni ti koji poseduju ogromno bogatstvo koje su stekli isključivo i samo kroz političko delovanje. Pazite, oni spočitavaju nama što govorimo o Draganu Đilasu u Skupštini Srbije. Govorimo o njemu zato što je primer kako ne treba raditi jer je radio sve na štetu građana Srbije i uništavao ovu zemlju. Da je drugačije radio verovatno bi se drugačije u narodu i govorilo.

Nama uporno spočitavaju, a oni uporno i to svakog dana, na svakom mestu pominju samo Aleksandra Vučića i članove njegove porodice. Dakle, samo govore o predsedniku SNS i to je jasan pokazatelj, poštovani građani Srbije da oni nemaju nikakav plan, nikakav program, nikakvu politiku, nikakvu političku viziju, misiju, da nemaju nikakvu apsolutno platformu za međustranački dijalog, već sada imaju četiri platforme za međustranački dijalog oko kojih se javno svađaju. Ovo je možda dobra prilika i hoću da iskoristim i da im dam predlog da organizuju prvo jedan inter partijski dijalog stranaka bivšeg režima, naravno uz posredstvo EU i uvažene gospođe Fajon, pa da onda ako se dogovore oko jedne platforme nastavimo na odgovoran i ozbiljan način te razgovore.

Sve što kažu za nas, poštovani građani Srbije, to oni u stvari govore o sebi. Građani Srbije veruju SNS a ne politikantima iz bivšeg režima pre svega zbog očajnih rezultate koji su postigli posebno u periodu od 2000. do 2012. godine i zato za njih nema mesta ni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni na političkoj sceni, već samo i isključivo u političkoj prošlosti. Zato im smeta slovo ovog zakona.

Važno je napomenuti da će svaki izostanak istrage o poreklu imovine značiti da su oni snažniji od države, samo zato što su medijski toliko moćni, jer se kroz njihove medije lažima trude da satanizuju svakog ko ne misli kao oni. Mi kao SNS očekujemo da nadležne institucije rade svoj posao i da se ne plaše bez obzira koliko je neko medijski ili finansijski moćan.

Ovaj zakon i njegova primena doprineće da svi funkcioneri budu odgovorni pred građanima Srbije, a naša je obaveza kao narodnih poslanika da kažemo, ljudi ne smemo da zaboravimo ko su bili i šta su radili kakvu su katastrofu napravili ovoj zemlji. Ne smemo da dozvolimo da na grbaču naroda i Srbije ponovo zasednu razni Đilasi, Jeremići jer u tom trenutku od Srbije neće ostati ništa. Zato moramo na to da upozorimo i da podsećamo građane Srbije.

Srpska napredna stranka očekuje da Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu čije je donošenje najavljivano još od 2000. godine, a čija primena počinje u martu mesecu, da će ovakav zakonski okvir sprečiti da se dođe na vlast samo sa ciljem da bi se zaštitilo nelegalno bogatstvo ili da se neko na taj način obogati.

Ovaj zakon omogući će i dovešće do većeg poverenja građana u institucije. Srpska napredna stranka, takođe, smatra da će ovaj zakon doneti tri stvari institucijama. To su transparentnost, odgovornost i poverenje. Transparentnost u delovanju i političkom odlučivanju, pre svega javnih funkcionera, omogući će proveru načina po kojem su delovali različiti akteri. To će sigurno dovesti do odgovornosti, posebno onih koji obavljaju javne funkcije i predstavljaju građane Srbije.

Kao što vidite, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama jednog veoma bitnog zakona. To je dokaz da ova vlast, pre svega, misli na interese građana Srbije i da su joj jednaki svi građani Srbije i da su ti interesi kojima se vodimo iznad svake politike.

Na kraju želim da kažem da će Republika Srbija nastaviti da radi na jačanju svojih institucija, vladavini prava i na polju sprovođenja potrebnih reformi, kao i na daljem ekonomskom jačanju kako bismo građanima Srbija omogućili bolji životni standard, nove investicije, nova radna mesta.

Naši rezultati pokazuju da smo kao država na dobrom putu i da više nismo poznati kao država koja je do 2012. godine, u svetu bila prepoznata isključivo po zatvaranju fabrika i po korupciji, već smo sada u svetu poznati kao zemlja po napretku, razvoju, po digitalizaciji, po uspešno sprovedenom postupku vakcinacije, po najboljoj ekonomiji u Evropi, po snažnim institucijama, novim investicijama itd.

Postali smo zemlja u kojoj mladi ljudi vide svoju budućnost i u kojoj žele da ostanu da žive zahvaljujući upravo politici koju sprovodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić.

Zbog toga u danu za glasanje podržaćemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kao i sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Zahvaljujem

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslanička grupa prelazimo na listu narodnih poslanika.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.