Dobar je podatak da neće litijum biti izvožen iz naše zemlje, to je dobra činjenica i mislim da je to pravi put.

Ono što je zanimljivo jeste pitanje te naše rudne rente koja je na četiri i nešto posto. U drugim evropskim zemljama ona ide mnogo više, od 10% do 20%, a sa drugim pripadajućim taksama, jedna od njih je ta za slučaj da se minerali izvoze, pošto se ovde neće izvoziti nije ni normalno da je naplaćujemo, ali imaju ekološke takse i imaju takse raznog nivoa, vezano za iskopavanje zemljišta. One idu u nekim zemljama čak do 50%.

Ne mora, naravno, Srbija koja se bori za industrijski i ekonomski razvoj da ide u tom pravcu, ali mislim da bi bilo dobro da se razmišlja u pravcu podizanja te rudne rente.

Nešto što je isto pitanje tiče se mog kraja, Aranđelovca, koji ima mineralnu vodu. Koliko sam obavešten, mi nemamo baš nikakvu naknadu za mineralnu vodu koja se iskopava. Ona, za razliku od rudne rente, nije obuhvaćena i to je isto veliki problem.

Tako da, u svakom slučaju ova investicija jeste značajna i na taj način može da se opravda taj javni interes.

Međutim, s druge strane, kada pogledate da su sve te tehnologije patentirane, kojima oni to rade, mi moramo da im verujemo na reč da će one biti takve da će to biti jalovina koja moguće da se skladišti da ne izazove ekološku katastrofu.

Međutim, dosta ljudi iz ekološkog nevladinog sektora, neki drugi stručnjaci kažu da tu postoji problem jer su dva modela. Jedan je sa koncentrisanom sumpornom kiselinom da se spira ta ruda. Tu treba velika količina vode. Veliko je pitanje kako će to posle biti skladišteno.

Takođe, kako sam razumeo taj proces aktivira i na temperaturama od 250 stepeni Celzijusa. To je ogromna količina energije koju na taj način moramo da dovedemo nekim novim termoelektranama gde će se koristi ili fosilna goriva, što znači, opet, sekundarno dovodi do situacije neke moguće ekološke i zagađenosti i problema.

Sve to opet vraća na to koliko mi u državi imamo organa koji to mogu da kontrolišu i koliko će moći da kontrolišu „Rio Tinta“. Mi znamo da imamo problem sa stranim investitorima i po pitanju inspekcija rada i po pitanju svega, pre svega što nemamo brojčano dovoljno ljudi koji bi mogli da vrše tu kontrolu.

Sve su to pitanja koja se nadovezuju na ovo. Hvala vam na pozivu. Biću slobodan da odgovorim na vaš poziv. Voleo bih ako bih mogao da dođem u pratnji ekoloških aktivista, da i oni postave neka pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.
Izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, dogovorili smo se za sastanak, tako da biće mi zaista najveće zadovoljstvo. Želim da svi mi zajedno učestvujemo u ovome, zato što ovo nije zaista stvar partikularnih interesa i da shvatimo ovo na najozbiljniji mogući način, da imamo sve informacije ispred sebe kada donosimo odluku i da to bude naša zajednička odluka i da zajedno stojimo iza nje.
Ono što je, takođe, izuzetno važno, ja mislim da svi građani Republike Srbije razumeju i svi mi ovde, a to je da nismo samo mi ti koji kontrolišu ceo proces, i ako su naši standardi prilično visoki, mi ćemo se kao vlada truditi da ih dodatno i unapredimo i povećamo.
Ono što je važno da se razume, a što će nama biti poseban izazov u budućnosti kao zemlje, je što se čitava ta industrija promenila. Dakle, vi danas ukoliko želite da, recimo, iskoristite litijum za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih vozila, što je ogromna industrija, ogromno potencijalno bogatstvo za Republiku Srbiju i za naše građane, fenomenalni poslovi odličnog kvaliteta, odlično plaćeni poslovi, ali ono što će biti svakako izazov i što, na kraju krajeva, „Rio Tinto“ mora da poštuje, a to je da vi imate proizvod koji je čitavim svojim lancem čist.
Dakle, kada i „Rio Tinto“ bude prodavao, na kraju krajeva, taj „Battery grade lithium“, odnosno litijum koji je dobar za proizvodnju baterija, oni će morati da dokažu da su poštovali sve standarde životne sredine, jer neki proizvođači električnih vozila, među kojima su „Volkswagen“, „Mercedes“, „Daimler Chrysler“, generalno, neće kupovati to ako nemaju potvrdu da su se svi standardi životne sredine u tom smislu ispunili.
To gde je izazov za Republiku Srbiju je što je i dalje kod nas mahom proizvodnja električne energije iz termoelektrana, 70% iz termoelektrana, a nekih 30% iz obnovljivih izvora energije.
U tom smislu mi imamo ono što se zove prljava mreža. Tako da je to naš najveći izazov da dovedemo te ljude. Mi ćemo moći te ljude da dovedemo da proizvede, recimo, električna vozila ili baterije u Republici Srbiji tek kada im pokažemo da i mi krećemo u našu energetsku tranziciju tako da će oni imati čistu energiju iz koje će vući, koje će koristiti za svoju proizvodnju.
Tako da je to sve zajedno jedna zelena ekonomija kojom se teži, pa u tom smislu nećemo biti jedini koji ćemo kontrolisati čitav taj proces proizvodnje, ali će i od nas zahtevati da imamo energetsku tranziciju, za koju mi mislimo da je dobra, i kao vlada smo tome posvećeni.
Ali, sa druge strane, mi moramo da vodimo računa o životnom standardu naših građana, da cene električne energije, jer ne rastu suviše brzo, dakle da ne rastu pre nego što rastu naše prosečne plate i penzije, da sačuvamo i poboljšamo životni standard građana. Tako da, ja moram priznati da je to jedan zaista kompleksan zadatak koji je ispred Vlade Republike Srbije.
Ja sam razgovarala nekoliko puta i sa stalnom konferencijom gradova i opština i sa lokalnim samoupravama oko naknada za sirovine koje se koriste od strane lokalnih samouprava i evo, obećavam da ću sesti sa ministrom finansija i ministarkom Obradović, da vidimo kako možemo da rešimo taj problem, ali sam lično za to da, makar, jedan deo tih naknada ide lokalnim samoupravama, mislim da bi to bilo više nego fer.
Što se tiče pitanja rudne rente, to je takođe kompleksno pitanje, gde vi gledate da ta rudna renta ne bude visoka, da obeshrabri investitore, a opet da ne bude niska, pa da mi nemamo prihod za budžet Republike Srbije, odnosno za sve građane Republike Srbije.
Znate da je i ministarka Mihajlović pokrenula to pitanje, razmišljamo o tome, ali gledamo da u svakom slučaju imamo negde stabilan okvir za investitore, da znaju zašto mogu da računaju u Republici Srbiji, da bi nastavili sa ovim trendom dovođenja i stranih direktnih investicija, ali imamo sve više i sektoru rudarstva lokalnih kompanija, što posebno ohrabruje i da ohrabrimo i njih da investiraju više.
Završila bih zaista još jednom sa skretanjem pažnje na poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića danas za sve građane Valjeva za novu investiciju u Valjevu, gde ćemo kamen temeljac postaviti ovo leto. Još jedna velika važna stvar za Valjevo, novih 500 radnih mesta i pregovori sa još jednim nemačkim investitorom, tako da guramo dalje, ali sve to ne bi moglo da nemamo zaista potpuno stabilno poslovno okruženje. Važno je da to čuvamo, ali i da brinemo o interesima našeg naroda, naših građana, naše privrede, ali i naših rudnih bogatstava i svih ostalih sirovina.
Uputiću vam poziv, pa se vidimo ovih dana kod mene.
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.

Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.

Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.

Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?

Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima premijerka Brnabić.
Izvolite.

Hvala.
Što se tiče pitanja „Balkanskog toka“, odnosno gasovoda, zaista izuzetno važno pitanje u nekoliko segmenata za sve građane Republike Srbije.
Prvo, izuzetno sam srećna i jako ponosna što smo mi uspeli da završimo izgradnju „Balkanskog toka“ u rekordnom vremenu i što smo mi to pustili 1. januara ove godine.
„Balkanski tok“ za Republiku Srbiju znači dve velike stvari. Znači da imamo još jedna izvor gasa, znači da imamo veće količine gasa u Republici Srbiji i samim tim znači mnogo veću energetsku bezbednost i stabilnost. To takođe znači da ćemo moći da obezbedimo jedan zaista važan energent za budući dalji rad privrede, ali i izuzetno važan energent za dalju našu transformaciju u oblasti zaštite životne sredine, jer već do kraja ove godine mi planiramo da u nekim od najzagađenijih gradova zamenimo sisteme za centralno grejanje, odnosno kotlarnice tamo gde su na mazut i gde su na ugalj da dovedemo gas i to će značiti zaista neopisivo mnogo za građane tih gradova. Jedan od prvih gradova gde ćemo to uraditi je Kragujevac i to će biti jedna od najvećih stvari i mislim koju ćemo generalno i uraditi u mandatu ove Vlade.
Zaista, ako nešto možete da uradite za građane, a da je vidljivo, da je važno za građane danas, za budućnost, to će biti zamena ove kotlarnice i to nam sve omogućava ovaj „Balkanski tok“.
Pored toga, jedna velika stvar o kojoj možda ne pričamo dovoljno, „Balkanski tok“ za nas znači da mi postajemo iz zemlje koja kupuje gas i plaća tranzitne takse u tranzitnu zemlju, odnosno zemlju kojoj neko plaća tranzitne takse i to je potpuna promena perspektive i za našu energetsku bezbednost i, na kraju krajeva, za prihode za budžet Republike Srbije. Dakle, mi postajemo tranzitna zemlja za gas. Velika stvar.
Politički nije bilo ovo lako izgurati. Velika zahvalnost predsedniku Vučiću zato što je uspeo, na kraju krajeva, i zato što sa njegovim insistiranjem i njegovom saradnjom sa partnerima iz Ruske Federacije smo uspeli to da završimo u ovom rekordnom roku. To nam je značilo mnogo i za naš BDP i 2019. godine i ove teške 2020. godine, tako da u ovom trenutku mi već jesmo nekako potpuno drugačije pozicionirani sa ovom energetskom bezbednošću.
Šta sad to dalje stavlja pred nas kao zadatke? Pa, to da vidimo kuda dalje širimo gasovodnu mrežu, koliko brzo i kako prioritizujemo tako da bi mogli da obezbedimo da se privreda još brže razvija i da posebno tamo gde nemamo trenutno dovoljno investicija dovedemo gas kako bi mogli da privučemo investitore i u industrijske zone.
Veliki posao je tu urađen i od strane Ministarstva privrede. Ja se tu zahvaljujem i Anđi na svemu što je uradila kao ministar privrede. Nastavljamo sa izgradnjom i opremanjem, potpunim komunalnim opremanjem industrijskih zona širom Republike Srbije i nadam se da ću skoro moći da posetim i Trstenik. Tamo smo uradili jednu modernu industrijsku zonu. Dakle, dalje „Balkanski tok“ nama omogućava da širimo gasovodnu mrežu širom Republike Srbije.
Što se tiče beogradskog metroa, mi već potpisali predgovore sa nekim kineskim kompanijama, sa nekim francuskim kompanijama. Budžetirali smo u 2021. godini za početak izgradnje metroa, za studiju izvodljivosti, za sve one studije koje su nam potrebne za početak izrade projektno-tehničke dokumentacije i sada sa najvećom izvesnošću mogu da kažem da ćemo mi do kraja ove godine krenuti u izgradnju beogradskog metroa.
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Momirović.
Izvolite.

Dobar dan.
Poštovani predsedniče Vlade, poštovana predsednice, dragi narodni poslanici, dragi članovi kolege Vlade, pre svega, ako mi dozvolite, pošto je ovo prvi put da se obraćam u ovom domu Narodne skupštine, osnovno mesto u našem političkom sistemu, samo bih želeo da kažem kolika je ovo čast za mene i privilegija i zaista ću se truditi kao član Vlade i pred vama kao narodnim poslanicima da opravdam poverenje da zajedničkim snagama učinimo dosta toga u korist Republike Srbije.
Još jednom želim da istaknem da mi je veliko zadovoljstvo što kao član Vlade imamo tako jaku podršku narodnih poslanika.
Pre nego što odgovorim na pitanje, voleo bih samo još da dodam da zaista imam malu tremu kada govorim pred ljudima koje sam u prošlosti jako puno slušao u Narodnoj skupštini, od kojih sam mnogo toga naučio, od kojih sam jako učio i o politici i o društvenom sistemu i o ekonomiji i o socijalnoj organizaciji društva i sada, u ovoj situaciji kada ja treba da se obraćam kao član Vlade, ne mogu da kažem da mi je svejedno.
Zaista bih voleo da to istaknem kao jedan reper ove političke organizacije koja vodi ovu zemlju skoro deset godina na čelu sa predsednikom Republike, koje smo svi mi zajedno deo i koji sam uveren da smo napravili zajedničkim snagama neverovatne korake u prethodnom periodu i uveren sam da ćemo u ovo najteže vreme u poslednjim decenijama, u uslovima korona krize uspeti da izvučemo zemlju i da ostvarimo neverovatne rezultate, u najmanju ruku kakve smo napravili prošle godine, kada smo prva zemlja po rastu BDP-a u Evropi.
Ja se izvinjavam, sebi dajem preveliki uvid, ali ne mogu da ne kažem još jednu stvar. I u prethodnom periodu i kao član Vlade i malo pre toga sam zaista slušao i moje kolege narodne poslanike koji su prvi put ovde. Ja sam se iskreno osećao ponosno dok sam njih slušao. Mislim da su imali sjajna izlaganja. Mislim da su se pokazali kao pravi borci i normalno je da su svi oni koji nikada, verovatno, neće biti njihovoj poziciji pokušali da ih omalovaže.
Nemojte da se obazirete na to. Ja ne želim da se obazirem na to. Mi smo ovde zato što smo pobednici. Mi smo ovde zato što vodimo ovu zemlju odgovorno, zajednički i molim vas da nastavite zajedno, da svi mi nastavimo zajedno, da pobedimo. Ovde se, pre svega, obraćam mlađim kolegama koji su pokazali snagu, znanje, umeće, nekad možda kao ja izvesnu tremu, pa su se možda nekada i zbrzali, napravili neku grešku.
Da li je to strašno? Ne. Pokušaće da vas ismeju, pokušaće da vas stave iza. Ne obazirite se na to, gurajte napred, to dugujete i vi ovoj zemlji, to dugujemo i mi ovoj zemlji. Samo zajedničkim snagama možemo da pobedimo i da ovu zemlju izvučemo i da nadoknadimo sve ono što je decenijama propušteno.
Zaboravite, nije 2012. godine ovoj političkoj organizaciji i, pre svega, predsedniku Republike, a onda i svima vama, ova zemlja data u najboljem mogućem stanju. Plate su bile male, nezaposlenost je bila preko 25%. Danas mi o tome više ne govorimo.
Ja se zaista izvinjavam, ne bih želeo previše da širim o ovome, ali mislim da su ovo jako važne stvari da kao neko ko se prvi put obraća, još jednom pomenem.
Pitanje - beogradski metro. Da li bih mogao da se nadovežem na sve ovo što sam rekao? Da li iko, ako ozbiljno se zamisli, ozbiljno može da poveruje da mi pričamo o beogradskom metrou kao nečemu što je realan projekat, koji ćemo mi realno prvo vrlo brzo prvo krenuti da radimo do kraja ove godine, konkretno u novembru na depou, a onda sledeće godini na prvoj liniji, koja će ići od Železnika do Mirijeva, za dve godine posle krećemo drugu liniju od Zemuna do Mirijeva? Da li je iko pre samo 10 godina mogao o tome da priča?
Ne zaboravite, o beogradskom metrou se priča od sedamdesete godine. Mnoge administracije su o tome pričale. Da li je nešto urađeno pre nego što je ova politička organizacija došla, na čelu sa predsednikom Republike? Ne da se nije odmaklo, nije urađeno ništa.
Ovaj najkompleksniji projekat, koji je projektovana vrednost oko 4,4 milijarde za prve dve linije, a podsećam, naš cilj je da izgradimo tri linije, je najveća investicija u istoriji Beograda. Mi ćemo to vrlo brzo krenuti da radimo. Do kraja ove godine kreću radovi na depou, dve godine posle toga, tj. sledeće godine kreću radovi na liniji dva, 2028. godine završavamo prvu liniju, 2030. godine završavamo drugu liniju.
Ne bih želeo da vas previše opterećujem tehničkim detaljima oko kojih smo dosta pričali i mogao bih stvarno o tome mnogo da pričam. Voleo bih ovde da pomenem, pre svega za građane Beograda i sve koji gravitiraju Beogradu, izgradnja beogradskog metroa ne može da se gleda izolovano za sebe. Paralelno sa izgradnjom beogradskog metroa mi krećemo u investicije u Beogradski voz, lokalnu saobraćajnicu, krećemo da investiramo, krećemo drugu kolosečnu trasu da radimo ka Batajnici, da spojimo sa aerodromom, sa druge strane sa Obrenovcem. Jednostavno, saobraćaj u Beogradu je deo jedne celine. Mi moramo tako da ga posmatramo. Zato paralelno pregovaramo sa ljudima koji će nam pomoći da organizacija saobraćaja bude i u narednom periodu adekvatna.
Ne bih želeo zaista i kao, da kažem, najmlađi član ove Vlade i kao neko ko prvi put priča, da previše uzimam reč, mogao bih posle još dosta toga da kažem. Voleo bih samo kratko da se osvrnem na gasovod i na Balkanski tok, iako je to u principu primarno polje energetike.
Investicije u Balkanski tok su oko 1,5 milijardi evra, u BDP-u one čine malo više od 3,3%, 3,4%. One su jako značajne za građevinu Srbije. U prethodnom periodu, prethodnih mesec dana zaista smo naporno radili na izmeni pravilnika vezano za priključke za gasovod i tu bih zaista želeo da se zahvalim koleginici Ireni Vujović, ljudima iz Srbijagasa. Naporno smo pokušavali da to rešimo kako bi smanjili cenu za priključke ljudi na gasovod.
Dakle, 95% korisnika gasovoda su mala domaćinstva i mali potrošači do 400 kvadratnih metara. Mi moramo njima da omogućimo da se lako prikače na gasovod, da krenu da koriste taj ekološki perfektan energent i, naravno, kao što je rekla predsednica Vlade, nema industrije bez gasovoda.
Mi smo tu napravili velike korake. U narednom periodu ćemo napraviti još veće korake.
Ako mi dozvolite, uz izvinjenje zašto kasnim ovde, da se izvinim i predsednici Vlade i svima vama, bio sam na trasi puta Lajkovac-Valjevo. Velike investicije, predsednik Republike i ljudi iz njegovog kabineta velike investicije dovode u Valjevo i zaista smo pod pritiskom da tu saobraćajnicu maksimalno brzo uradimo. Ona deluje dosta jednostavno. Pričamo o 18 kilometara. Međutim, imaju dva mosta ukupne dužine od 2600 metara.
Zaista ćemo dati sve od sebe da Valjevo prikačimo na "Miloš Veliki", odnosno da izgradimo tu brzu saobraćajnicu, kako bi i te investicije i sve druge još brže dolazile u taj grad. Hvala još jednom i prijatno.

Hvala.
Da li poslanik Fehratović želi ponovo reč?
Izvolite.