Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, poštovani predstavnici Ministarstva poljoprivrede, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju najpre osvrnuti na Sporazum između Republike Srbije i Palestine u oblasti bezbednosne saradnje i smatram da je dobro da je ovo samo još jedan u nizu sporazuma iz oblasti bezbednosti koje Srbija uspostavlja sa različitim zemljama sveta.

Podsetiću, Skupština je samo pre nekoliko nedelja potvrdila Sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Ruskom Federacijom, zatim sa Evropskom unijom, tj. sa Fronteksom, sa Severnom Makedonijom itd. Srbija je započela snažnu borbu protiv organizovanog kriminala u našoj zemlji i mi tu borbu podržavamo i očekujemo da u toj borbi država istraje do kraja. Kriminalcima i kriminalnim organizacijama nema mesta na stadionima, na ulicama, u kafićima, među nama.

Kada govorimo o bezbednosnom sporazumu sa Palestinom, neko bi pomislio – Palestina je daleka zemlja, nalazi se na drugom kontinentu. Ali kriminal i terorizam ne poznaju ni granice ni udaljenost teritorija koje su predmet njihovih interesa.

Kriminogene grupe i kriminalističke grupe se umrežavaju i udružuju radi postizanja svojih ciljeva. Svedočili smo nebrojeno puta do sada da mogu da deluju i organizuju terorističke napade u bilo kom delu sveta. Zato i države međusobno treba da sarađuju, da prikupljaju i razmenjuju informacije, a sve u cilju sprečavanja i borbe protiv kriminala i terorizma.

Pored saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, sporazum sa Palestinom reguliše i jačanje saradnje u oblasti visokotehnološkog kriminala, zatim suzbijanja trgovine narkoticima i trgovine ljudima i oružjem, kao i saradnju u oblasti vanrednih situacija. Ovaj sporazum rezultat je dobrih odnosa između Srbije i Palestine koji datiraju još od 1989. godine, kada je tadašnja SFRJ među prvima priznala državu Palestinu. Dobri bilateralni odnosi prerasli su u tradicionalno prijateljstvo o čemu, između ostalog, svedoči i međusobno podržavanje u međunarodnim organizacijama. Treba istaći da je Srbija zahvalna Palestini što nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i što nije glasala za prijem Kosova u međunarodne organizacije.

S druge strane, naša zemlja poštuje prijateljstvo sa Palestinom i palestinskim narodom i podržava uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti na Bliskom istoku. Srbija je posvećena unapređenju odnosa i sa Izraelom i sa Palestinom i očekujemo da će dve strane naći način da postignu dogovor koji će doprineti boljem životu svih ljudi u tom regionu.

Što se tiče dalje saradnje Srbije i Palestine, najavljeno je i formiranje mešovitog komiteta koji bi konkretizovao postojeće sporazume i pomogao da se bolje iskoriste mogućnosti za proširenje saradnje. Bilo bi dobro da do toga što pre dođe.

Kada govorimo o drugoj tački, o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, ne treba gubiti iz vida da žitarice predstavljaju osnovu za prehrambenu sigurnost najvećeg dela stanovništva i da svaka zemlja želi da proizvede dovoljne količine osnovnih žitarica za ljudsku ishranu.

Da je Srbija prehrambeno obezbeđena i sigurna zemlja potvrdilo se i u vreme kovid krize, kada nismo imali krizu u snabdevanju kako pšenicom i brašnom, tako i drugim osnovnim životnim namirnicama. Međutim, najveći deo zemalja to ne uspeva, ne uspeva da proizvede dovoljne količine žita i pšenice za svoje potrebe. Razlozi su različiti, počev od geografskog položaja, klime, podneblja, zemljišta itd. Zbog toga su žitarice jedna od roba sa kojom se najviše trguje kako između pojedinih zemalja, tako i između kontinenata, te su stoga ubedljivo na prvom mestu u ukupnoj trgovini.

Žitaricama se najčešće trguje na berzi, što znači da one imaju sve odlike berzanske robe. Konvencija o trgovini žitaricama, o kojoj mi danas ovde raspravljamo, pospešuje međunarodnu saradnju u trgovini i njenim potvrđivanjem Srbija postaje članica Međunarodnog žitarskog saveta, koji čine više od 50 zemalja koji će na dnevnom nivou imati tačne informacije o kretanju ponude i potražnje, kao i ceni žitarica na tržištu. Sve ove informacije su neophodne i dragocene da bi trgovina mogla da se odvija uspešno i na najbolji mogući način.

Ono što najviše brine i tišti proizvođače je svakako cena. Ta cena pre svega zavisi od zakona ponude i potražnje na tržištu, a ponuda i tražnja od proizvodnje i potrošnje. Srbija proizvodi dovoljne količine žitarica za sopstvene potrebe. Kada govorimo o osnovnoj životnoj namirnici pšenici, mi smo izvoznici pšenice i to presudno utiče i na formiranje cena kod nas, tako da se naše tržište pšenice deli i na domaće i na izvozno.

Kada govorimo o domaćem tržištu, mora se naglasiti da je ono dobro zaštićeno od potencijalne konkurencije visokim carinskim stopama. Ako uzmemo u obzir i činjenicu da su transportni troškovi visoki, dolazimo do računice da uvozna pšenica čak i bez carine nije konkurentna na domaćem tržištu. Na formiranje cene na domaćem tržištu presudno deluje i izvozna cena. Kada postoji opasnost da izvoz ugrozi domaće potrebe, domaći prerađivači podižu cenu iznad izvozne i tako sebi obezbeđuju neophodne i potrebne količine, a kada su zalihe pšenice velike, cena se spušta i ona je nešto niža od cene na domaćem tržištu. Na taj način sve viškove možemo prodati u zemlje okruženja. Ako znamo da nam je za domaću potrošnju potreban 1,5 milion tona da u zemlje okruženja možemo izvesti 700.000 tona, onda svaka veća proizvodnja od 2,2 miliona tona zahteva izlazak na veliko svetsko tržište i usklađivanje naših cena sa svetskim cenama.

U ruralnim i brdsko-planinskim područjima ljudi uglavnom proizvode žitarice za sopstvene potrebe. Međutim, poljoprivrednici iz Vojvodine, naše najveće žitnice, više ne prodaju svoju robu preko agencija i firmi koje su se bavile posredovanjem u trgovini žitaricama, jer je prošle godine na snagu stupio Zakon o robnim berzama, prema kome nijedna ustanova koja nije registrovana kao berza ne može više da se bavi takvim poslovanjem. Na ovaj način poljoprivredni proizvođači, mlinari i prerađivači će moći da se štite od poslovnog rizika, odnosno da dobijaju bolju cenu za svoju robu. Svi oni koji budu hteli da trguju, da određuju cene, moraće da se registruju kao berza. Ono što je ključ je da na ovaj način i poljoprivredni proizvođači mogu da budu ravnopravni učesnici u trgovini, a ne samo velike kompanije. Međutim, i ovde postoje pravila – minimalni kapital, brokeri. Zato je jedan od vidova da se proizvođači udružuju, da imaju svoje predstavnike na berzi i na taj način da doprinose i boljim zaradama i planiranju proizvodnje.

Očekivala sam da će na ovoj sednici biti prisutan i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović, ali ja vas, gospodine Kataniću, molim i apelujem da mu prenesete jedno moje pitanje. Ne znam da li znate za problem sa kojim se trenutno suočavaju proizvođači krompira u zapadnoj Srbiji i da li ste razmišljali da li postoji način da im pomognete.

Naime, proizvođači iz sela na području opštine Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani u svojim magacinima imaju na stotine vagona prošlogodišnjeg roda koji ne mogu da plasiraju, a već se bliži i prolećna setva. Ti ljudi decenijama unazad proizvode krompir i to je jedna od retkih kultura koja uspeva u tom kraju i oni nemaju niti izbor niti alternativu da promene način proizvodnje. Ranije je čačanska čipsara koja je proizvodila najbolji čips u bivšoj državi otkupljivala sve proizvedene količine krompira iz tog kraja, međutim, to više nije slučaj i ovi ljudi su na vetrometini tržišta. Trenutna otkupna cena krompira je 10 dinara, ali taj krompir više niko neće jer su hladnjače u tom kraju prepune, a poljoprivrednici kažu – krompirom iz uvoza.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da proizvodnja jednog kilograma krompira košta 13 dinara, a da je otkupna cena trenutno 10 dinara i da ga niko ne želi, onda je jasno da ti ljudi nemaju nikakvu računicu, ali oni žele da taj svoj krompir, svoje rezerve prodaju makar i po 10 dinara, da bi mogle da obave prolećnu setvu. Ukoliko se to ne desi, njihov krompir završiće u seoskim potocima i vrzinama, a setva za 2021. godinu biće dovedena u pitanje.

Zato apelujem i ovim putem molim i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za brigu o selu, koje smo mi osnovali upravo da bi rešavalo ovakve probleme, da nešto učine po tom pitanju, da iznađu neko rešenje i da spasu prolećnu setvu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona i odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Budući da je za SVM tema poljoprivrede od posebnog značaja, da zauzima posebno mesto i u našem koalicionom sporazumu između SVM i SNS, dozvolićete mi da se u svom izlaganju posebno osvrnem na prvu tačku današnjeg dnevnog reda, na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Zašto je za Srbiju važno pristupanju Konvenciji o trgovini žitaricama? Zato što pristupanjem Konvenciji Srbija postaje članica Međunarodnog žitarskog saveta, međuvladine organizacije koja je osnovana sa ciljem da unapređuje međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i bavi se pitanjima svetske bezbednosti u hrani.

Pristupanjem ovoj Konvenciji, naši poljoprivrednici dobijaju šansu da izađu na međunarodno tržište, jer Konvencija obezbeđuje najslobodniju moguću trgovinu, kao i uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica a naročito članica koje su zemlje u razvoju, postajemo član međunarodnog kluba značajnih proizvođača žitarica, kluba koji čini četvrtina sveta, jer 56 država su članice i dobijamo pristup informacijama, analizama, izveštajima, statistikama i konsultacijama. U jednoj rečenici, dobijamo mogućnost da kreiramo naše politike i strategije razvoja poljoprivrede u skladu sa globalnim trendovima, očekivanim kretanjima i promenama, posebno u sektoru žitarica.

Činjenica je da razvoj poljoprivrede zavisi od primene naučnih dostignuća, iskustva i produktivnosti poljoprivrednika, agrarne politike, obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru, ali zavisi i od trendova koji se dešavaju u okruženju, u EU i u svetu.

Nameće se prosto pitanje – zašto je ova konvencija važna za svakog poljoprivrednika u Srbiji? Odgovor je jednostavan – zato što obuhvata četiri useva, pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, a Srbija koja je tokom sezone 2019. i 2020. proizvela 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice je od strane Međunarodnog žitarskog saveta ocenjena kao osmi najveći svetski izvoznik, uz prosečan godišnji izvoz od 2,5 miliona tona tzv. žutog zlata.

Kukuruz je najznačajniji izvozni agrarni proizvod u Vojvodini, sa učešćem od 25% u vrednosti izvoza. Prošle godine je bila inače 413 miliona evra. Učešće AP Vojvodine u izvozu kukuruza u Republici Srbiji je 76%. U 2020. godini Srbija je povećala i proizvodnju soje za 15%. Jedina smo zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje.

U 2020. godini u Vojvodini je pšenica zasejana na 330 hiljada hektara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Sa stanjem na dan 5. septembra 2020. godine ostvarena proizvodnje pšenice je bila 17% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2019. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek od 2010. do 2019. godine, proizvodnja pšenice je veća za 18%, kukuruza za 29% a soje za 60%.

Srbija ima vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje oko 2,7 milijardi evra, a učešće poljoprivrede u BDP je 6%. Ako uporedimo to sa okruženjem, u Rumuniji učešće poljoprivrede u BDP je 4,3%, a u Mađarskoj je 3,6%.

Uvažene dame i gospodo, jasno je da podaci govore da potencijale imamo. Pitanje je kako te potencijale prevesti u konkurentnost? Jer, pšenica se u Srbiji gaji na oko 400 hiljada hektara, a imamo potencijal i na 550 hiljada hektara. Na primer, kako povećati kvalitet pšenice koja se izvozi u Egipat, obzirom da je jedan od naših najvećih kupaca? Mi sada takva izvozna tržišta možemo raditi samo preko velikih multinacionalnih kompanija, dok se ne organizujemo tako da možemo obezbediti velike isporuke. Odmah se uočava problem skladišnog prostora. Sada imamo kapacitete za čuvanje oko 12,5 miliona tona, ali je pitanje koliko je i postojeći skladišni prostor uslovan.

Dobra je vest da je prethodnom mandatu inicirano formiranje Nacionalnog tima za preporod sela, upravo sa ciljem izrade politike i strategije daljeg razvoja sela i poljoprivrede. Inače, jedan od članova Nacionalnog tima za preporod sela je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine AP Vojvodine, gospodin Ištvan Pastor.

Primer strateškog razmišljanja je i činjenica da je početkom jula prošle godine Nacionalni tim za preporod sela posebnu pažnju posvetio upravo temi skladištenja žitarica, isplativosti ulaganja u izgradnju silosa. Jer, silosi pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi, standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca.

Jasno je da sami moramo kreirati podsticajno okruženje za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom žitarica i ubrzati je koliko je moguće rešavanje osnovnih problema. Ako prebrojimo, o poljoprivredi brine više od 30 državnih institucija. Znači, kapacitet za rešavanje problema postoji. Ostaje samo pitanje načina, kako pristupiti rešavanju teških, ponekad i višedecenijskih problema.

Da bi Srbija mogla da poveća proizvodnju žitarica za 20%, što se ocenjuje kao realno, potrebno je između ostalog da podržimo naše poljoprivrednike kroz drugačiju politiku subvencija, da promenimo poresku politiku, politiku finansijske podrške porodici sa decom, socijalnog i penzionog osiguranja, pristup IPARD fondovima, da ojačamo gazdinstva i zadrugarstvo.

Kao i početkom svake godine, i ovih dana je opet aktuelna tema subvencija, pa tako Uredba o raspodeli o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu predviđa za ovu godinu subvencije po hektaru u iznosu od 4.000 dinara, a ukinuta je subvencija za kupovinu goriva u iznosu od 1.200 dinara.

Stav o subvencijama za poljoprivrednike SVM ne menja godinama. Podsećamo da smo još 2015. godine, tokom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ukazivali da su visoke subvencije uslov očuvanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje njihovog dovođenja u neravnopravan položaj na tržištu, budući da su podsticaji kojim se pomažu poljoprivredni proizvođači u regionu u EU znatno veći.

Svesni smo da je nemoguće zadovoljiti i ratara i stočara i voćara, ali računica kaže da se ovog puta rešenje donelo na štetu podrške po osnovu obradivog zemljišta.

Svesni smo da smo u drugoj godini pandemije, ali, ako danas govorimo o konkurentnosti naših poljoprivrednika na svetskom tržištu, postavlja se pitanje kako naši poljoprivrednici mogu biti konkurentni ako su kod nas subvencije 35 evra po hektaru, a u okruženju više stotine evra, čak u nekim zemljama deset ili dvadeset puta više nego kod nas.

Porezi na poljoprivredno zemljište rastu. Poljoprivrednici su dužni za doprinose za penzijsko osiguranje. Odvodnjavanje je poskupelo, na pragu je prolećna setva, setveni repromaterijali i gorivo poskupljuju. Postoji problem neisplaćenih subvencija iz prethodnih godina za naše stočare. Sve su to važni problemi bez čijeg rešavanja ne možemo govoriti o konkurentnoj proizvodnji i plasmanu žitarica.

Ne možemo prećutati problem o kojem SVM govori godinama, a nadam se da smo na putu njegovog rešavanja. Konkretno to je pitanje plaćanja doprinosa malih poljoprivrednih proizvođača za penzijsko osiguranje srazmerno veličini zemljišta koje obrađuju i prihodima koje ostvaruju od poljoprivrede kao i otpis kamata i reprogram glavnog duga kako bi svaki poljoprivredi proizvođač mogao da odluči da li će biti deo tog penzijskog sistema ili ne.

Prilikom rasprave o rebalansu budžeta prošle godine u novembru, ministar finansija gospodin Siniša Mali je obećao da ćemo raditi na rešavanju ovog problema. Inače, gospodin ministar Branislav Nedimović je više puta izjavio da se radi na rešavanju ovog problema. Znam lično, gospodine Kataniću, da vi kao pomoćnik ministra isto se zalažete da se reši ovaj problem. Samo želim da podsetim svakog od nas da prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji iznosi oko 11.000 dinara na mesečnom nivou i da dugovi za doprinos naših poljoprivrednika iznose oko dve milijardi evra.

Imajući u vidu činjenicu da se poljoprivredom bavi svega 3% mlađih od 35 godina, poslanička grupa SVM ponavlja poziv članovima Vlade Republike Srbije, koja je izrekla prošle nedelje naša koleginica, potpredsednica Narodne skupštine, gospođa Elvira Kovač, da u što kraćem roku u toku ovog meseca pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije.

Izmenama i dopunama zakona, žene poljoprivrednice bi pod istim uslovima ostvarivale pravo na naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i ostale porodilje osigurane po drugim osnovama.

Takođe, potrebno je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u što kraćem roku pripremi izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim bi se na osnovu realnih parametara definisao pojam osiguranika, poljoprivrednika.

Uvažene dame i gospodo, ukazao sam samo na deo, čini mi se, najurgentnijih problema sa kojima se suočavaju naši poljoprivrednici, a poljoprivreda, uprkos svemu i dalje ostaje jedna od najvitalnijih privrednih delatnosti.

Uprkos pandemiji, u Vojvodini je u 2020. godini ukupna vrednost agrarne spoljnotrgovinske robne razmene vredela oko 2,3 milijarde evra i bila veća za skoro 15% u odnosu na 2019. godinu.

Izvoz agrarnih proizvoda čini više od četvrtinu ukupnog vojvođanskog izvoza. To je dobra vest za Vojvodinu, gde oko 500.000 ljudi živi od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca od proizvodnje preko distribucije i prodaje.

Ono što još ne treba zaboraviti, bilo bi nemoguće izaći iz ekonomskih problema koje je donela pandemija da nije bilo pomoći Vlade Republike Srbije. Do sada je Vlada sprovela dva, a uskoro kreće i treći paket pomoći, sveukupno, podrška države vredna je približno osam milijardi evra.

I ovu priliku želim da iskoristim da apelujem na Vladu, na Ministarstvo, na sve institucije, da svako u svom domenu oporavi položaj poljoprivrednika i da pripremimo našu poljoprivredu za izlazak na globalno tržište.

Oduvek se govori da možemo biti žitnica Evrope. Možemo biti, ali je neophodno da naša Vlada napravi dobre potporne stubove za svako poljoprivredno gazdinstvo, za svaku ženu poljoprivrednicu, za svaki mladi bračni par koji počne da živi i radi na selu.

Glasanjem za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama činimo važan korak u tom smeru.

Hvala na pažnji.

Hvala.
Da li se još neko javlja od predsednika poslaničkih grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika?
Reč ima Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici.

Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koji je danas na dnevnom redu, kao što smo čuli, predstavlja da se Srbija pridružila najvećim svetskim proizvođačima žita i da je na taj način postala deo Međunarodnog žitarskog saveza, koji je ustanovljen 1949. godine, međunarodnim Sporazumom o pšenici.

Ovaj Savet, kao što piše u samoj Konvenciji, a kao što piše u obrazloženju koji smo dobili od Vlade Republike Srbije, jeste međuvladina organizacija i funkcioniše na tom principu, a okuplja najznačajnije proizvođače žitarica na svetu.

Uloga ovog Saveta jeste podsticanje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, zatim promovisanju otvorenosti tržišta u tom sektoru, ali takođe i da doprinese značajnoj stabilnosti tržišta žitaricama, kao i unapređenju svetske bezbednosti u hrani.

Svi ovi ciljevi za koje su ovde u ovom Savetu predstavljeni, sprovode se na taj način tako što se povećava transparentnost tržišta, kroz razne informacije i kroz statističke podatke, analize i konsultacije.

Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice, posmatraju se na dnevnom nivou, kroz promet dnevnih izveštaja i na taj način postaju dostupne i za naše berze, kao i za naše proizvođače.

Ove informacije važne su za naše proizvođače zbog toga što se kroz njih sagledava bilans ponude i potražnje, kao i prognoze iz različitih zemalja za čitav niz roba koje se razmenjuju na dnevnom nivou. Jednostavnije rečeno, ovaj Savet doprinosi boljoj komunikaciji ponude i potražnje žitaricama na međunarodnom nivou.

Iz ovih kretanja koje možemo videti, naše produktne berze i proizvođači mogu da planiraju svoje aktivnosti, odnosno da planiraju svoju proizvodnju određenih žitarica. Dakle, u zavisnosti od svetske tražnje mi možemo da projektujemo ulogu i mesto Srbije kao proizvođača i kao izvoznika žitarica.

Važno je da Srbija kao značajan poljoprivredni proizvođač žitarskih kultura učestvuje u ovom Savetu, pre svega zato što je i ovaj Savet rekao da je Srbija osmi proizvođač žitarica u izvozu i da uopšte mi možemo da angažujemo svoje proizvođačke kapacitete.

Takođe, naša proizvodnja žitarica, kao što znamo, pokriva domaću tražnju, ali ostaju nam značajne količine za izvoz, a upravo članstvo u ovom Savetu prepoznalo nas je kao relevantnog proizvođača i opet postajemo značajan evropski akter na tržištu žitarica i na taj način poljoprivredni resurs, izvozni potencijal Srbije zaista jesu žitarica i uljarice.

Tržište žitarica u Srbiji, ukoliko posmatramo zakonodavni okvir, posebno je uređeno i dodatno unapređeno 2019. godine, odnosno 2020. godine, kada je donet Zakon o robnim berzama, kojim se na sigurniji, jednostavniji i brži način omogućava plasman i prisustvo roba na celokupnom tržištu, što za naše poljoprivredne proizvođače žitarica predstavlja i garant, a i dodatni stimulans za povećanje proizvodnje.

Za proizvodnju žitarica, kao i svih poljoprivrednih kultura, veoma su značajni državni podsticaju, dobra cena, kao i siguran plasman poljoprivrednih proizvoda.

Dakle, otkup potrebnih količina koje koristimo za robne berze, ali isto tako i obezbeđivanje spoljnotrgovinske razmene, odnosno izvoza.

Otvaranje novih tržišta jeste bitno, takođe zbog toga što je bitno naše prisustvo poljporpivrednih proizvoda na zahtevnim tržištima. pre svega, tu mislim na tržište EU, ali nekih značajnih tržišta kao što je, recimo, Kina.

S tim u vezi, pomenula bih i protokol o fitosanitarnim uslovima koje je ministar Nedimović početkom prošlog meseca potpisao za izvoz kukuruza u Kinu.

Zbog čega je ovo značajno za našeg poljoprivrednog proizvođača koji se bavi proizvodnjom kukuruza, jeste zato što otvaranje novih tržišta, i ne samo kineskog, već i svih drugih koje smo uspeli da otvorimo doprinosi povećanju tražnje za našim poljoprivrednim proizvodima, a samim tim rastom tražnje dolazi i prirodno da očekujemo i do veće cene za naše poljoprivredne proizvode.

Sa druge strane, ovi dobri rezultati koji smo otvorili u postizanju novih tržišta nas i obavezuju da odgovorimo visokim kvalitetom, da odgovorimo da taj kvalitet proizvedenih poljoprivrednih proizvoda zadržimo, ne samo do krajnjeg kupca, nego i do zemlje koju izvozimo.

Ovo je važno jer je potrebno posebno ispratiti ceo proces, od njive do trpeze, odnosno, da na taj način pratimo ceo tok procesa proizvodnje i izvoza.

Na ovaj način možemo jedino zadržati otvorena postojeća tržišta, možemo obezbediti dugoročnu saradnju, kao i kontinuitet u izvozu i na taj način čak i proširiti međunarodnu spoljnotrgovinsku razmenu i za neke naše druge proizvode.

U poslednjih nekoliko godina naša poljoprivreda ušla je u fazu gde je prisutna afirmativna participacija države, kao i prisustvo adekvatnijih mera razvojne agrarne politike.

Posebno je važno nastaviti sa podsticajima koji se odnose na primarnu proizvodnju, a tu, pre svega, mislim na podsticaje u nabavci nove opreme i mehanizacije koje se odnose posebno na primarnu proizvodnju.

Ovo je važno jer je bitno da naši poljoprivredni proizvođači prate savremene tokove, odnosno da ulažu i da ih država stimuliše da ulažu u opremu i mehanizaciju kako bi i na taj način mogli da ispratimo razvijena tržišta i kako bi naši proizvodi bili kvalitetniji i na taj način konkurentniji na međunarodnom tržištu.

Opšte poznato je da nijedna poljoprivredna kultura ne može dati svoj maksimum ni u prinosu, ni u kvalitetu ukoliko se u nju ulaže minimum i ukoliko se obrađuje zastarelim i neadekvatnim mašinama.

Ovo je posebno važno, jer podsticajna politika u poljoprivredi, koju naša država poslednjih godina sprovodi, a koja vodi podjednako računa o malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, kao i velikim, dala je velike pozitivne rezultate i još uvek očekujemo da će dati, tako da se iz godine u godinu beleži sve veći rast proizvodnje, kao i izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Kada je reč o proizvodnji žitarica i uljarica u Srbiji, za prošlu godinu imamo zabeležen rast gotovo svih žitarskih kultura u odnosu na desetogodišnji prosek, odnosno posmatrani period od 2010. do 2019. godine, gde je proizvodnja pšenice veća za 17,8%, kukuruza za 29,4%, suncokreta za 26,3% i soje za 60,3%.

U prošloj godini, koja je bila izuzetno teška za ceo svet, ali posebno značajna i uspešna za našu poljoprivrednu proizvodnju, mi smo ostvarili i odličan rod kukuruza od 7,5 miliona tona, a izvezli čak preko 3,5 miliona tona ove žitarske kulture.

Ovi podaci su posebno važni, jer proizvodnja žitarica jeste bazična delatnost u proizvodnji hrane, a žitarice jesu osnova ljudske ishrane. Zato često možemo čuti da zemlja koja ima svoje žito jeste bezbedna zemlja, jer ne zavisi ni od uvoza, ni od volje drugih zemalja i zato se često i hrana i proizvodnja hrane posmatra i sa bezbednosnog aspekta.

Takođe, iskoristila bih priliku da istaknem ulogu poljoprivrede na ukupan privredni i društveni razvoj, kao i na značaj nastavka stimulativnih mera države koji doprinose dovoljnoj proizvodnji hrane i smanjenju uvoza poljoprivrednih proizvoda, sa jedne strane, a revitalizaciji sela i poboljšanju uslova na selu sa druge strane.

Posebno je značajno što je Vlada Republike Srbije prepoznala potrebu kompleksnijeg sagledavanja pitanja sela i poljoprivrede i pored Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oformila Ministarstvo za brigu o selu i na taj način pokazala da vodi računa da je zapravo ulaganje u poljoprivredu ulaganje u opstanak i život srpskog sela, kao i da sve mere koje budu planirane moraju biti koncipirane tako da zaštite našeg poljoprivrednika i da ga stimulišu da ostane na selu.

U tom smislu, smatram da je posebno važno akcenat dati razvoju atarskih puteva, koji su bitni ne samo za ravničarska sela, već i za sela koja se nalaze u brdsko-planinskim delovima naše države. Oni doprinose lakšem životu naših građana koji žive u ruralnim područjima, ali takođe i doprinose boljoj i uspešnijoj saradnji.

Kada kažem da ovo doprinosi boljoj i uspešnijoj saradnji, mislim, takođe, ne samo na ravničarska sela, već i na brdsko-planinska, gde imamo priliku da vidimo da je poslednjih godina povećana poljoprivredna proizvodnja određenih poljoprivrednih kultura, kao što je malina i takvi proizvodi upravo postaju i strateški proizvodi naše zemlje i ozbiljan izvozni potencijal.

Ulaganje u selo i proizvodnju biće sve potrebnije i u budućem periodu, jer i na svetskom nivou pitanje proizvodnje hrane postaje jedno od ključnih pitanja. Na taj način hrana postaje i težnja za hranom i proizvodnjom hrane biće i zapravo težnja svake države i strateški proizvod svake države. S tim u vezi, naše članstvo u ovom savetu, u širem smislu, uticaće na ceo proces, od proizvodnje do izvoza žitarica i očekujemo da će doprineti i boljem položaju srpskog seljaka i srpskog poljoprivrednika koji se bavi proizvodnjom žitarskih kultura.

Takođe, smatram da je važno, s obzirom na specifične epidemiološke okolnosti u kojima se još uvek nalazimo, da u ime poslaničke grupe SPS zahvalim se svim poljoprivrednim proizvođačima koji su i najgore kovid dane proveli na svojim njivama, u svojim baštama, plastenicima i voćnjacima, koji nisu prestajali da proizvode ni tokom vanrednog stanja i zbog kojih je Srbija bila jedna od retkih zemalja u kojoj ni tokom najveće krize nije nedostajalo hrane.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, najiskrenija ljubav je ljubav prema hrani. Tu ljubav Srbija ne koristi dovoljno. Ovde je zakon o potvrđivanju Konvencije o prodaji žitarica.

Ja pozdravljam to što ćemo na ovaj način saznavati potrebe, bilanse, cene, itd. uvoznika, izvoznika i sve što je predviđeno ovom Konvencijom. Ali, ja bih želeo da navedem primer Danske.

Poljoprivreda u Srbiji se zasniva negde na 3,5 miliona od pet miliona hektara poljoprivrednih površina. Negde obradivih površina ima oko 3,5 miliona. Na tome ostvarujemo izvoz maksimalno tri do četiri milijarde evra i to kada je godina veoma dobra i kada su cene na svetskom tržištu kao što su bile jesenas i kao što su i cene žitarica trenutno.

Ja navodim primer Danske. Danska ima nešto manje poljoprivrednih površina, cela Danska je po površini jednaka poljoprivrednim površinama u Srbiji, znači, manja od Srbije i ima obradivog zemljišta oko 2,4 miliona, ali joj je izvoz u poljoprivredi vredan 15 milijardi evra, znači, četiri, pet puta više nego što je vredan izvoz u Srbiji.

Ali, Danska ne izvozi nijedno zrno žitarica. Žitarice gaji na 1,4 miliona hektara. Prinos pšenice, koju koriste uglavnom za ishranu stoke, ali i za proizvodnju brašna, prinos pšenice je 6,7 tona po hektaru, prosečno. Prosečan rod u Srbiji je 3,5 do 3,7 tona po hektaru, što pokazuje da su oni efikasniji po površini u klimatskim uslovima koji su lošiji nego u Srbiji za dva puta proizvode više žitarica po površini nego Srbija.

Njihova proizvodnja pšenice je pet miliona tona, naša je tu negde od 1,5 do dva miliona tona maksimalno, to kad je dobar rod. Ali, Danska ne prodaje žitarice, ni ječam, ni tritikale, ni pšenicu, a sveukupno gaji na 1,4 miliona hektara. Ali, zato Danska izvozi 28 miliona svinja. Zato je Danski izvoz vredan 1,5 milijarde. Danski poljoprivrednici ne šetaju drumovima, ne protestuju. Danska nije prodala Šariću kombinate. Danska nije prodala kombinate tajkunima.

Godine 2002. ili 2003. sam ja tadašnjem ministru za privredu predložio i privatizaciju da deo prerađivačkih kapaciteta ustupi poljoprivrednicima, jer su uglavnom prerađivački kapaciteti nastali radom poljoprivrede, odricanjem poljoprivrednika određenog dela dohotka da bi se izgradili skladišni kapaciteti, prerađivački kapaciteti itd. Ministar Vlahović to nije želeo da mi dozvoli. Da je dozvolio, približili bi se Danskoj. Dansku drže poljoprivredna porodična gazdinstva.

Mi kukamo, sa pravom kukamo što se broj poljoprivrednih gazdinstava smanjuje, ali u Danskoj se smanjio tri puta. Za negde 30, 40 godina broj poljoprivrednih gazdinstava je opao za tri, četiri puta, ali proizvodnja je porasla.

Danska je pre 100 godina bila gladna zemlja, a sada proizvodi oko 4% ukupne hrane u svetu. Zašto? Sem porodičnih poljoprivrednih gazdinstava razvili su kooperativu, zadruge, ne ove vrste kao što mi imamo, i zato nema poljoprivrednika na drumovima.

Danska ima jedno uslovno grlo, jel tako gospodine Kataniću, po hektaru. Srbija na pet miliona hektara ima 0,33 grla po hektaru, odnosno dve trećine manje nego Holandija. Taj stočni fond, da smo ga zatekli, na dve trećine površina bi bio negde otprilike oko 3,5 miliona uslovnih grla, što bi samo po sebi u stočnom fondu vredelo 3,5 milijarde, a verujem da bi godišnje žive vage, takođe obnavljanjem u stočarstvu, zanavljanjem, svake godine vredelo te 3,5 milijarde dodatne koje sada nemamo. Prerađeno to bi vredelo sedam do osam milijardi više nego što danas vredi. Zamislite da imamo taj stočni fond da smo ga nasledili i da ne izvozimo žitarice.

Mi izvozimo nekad i tri miliona kada je bogat rod, tri miliona tona kukuruza. Izvozimo stočno brašno, izvozimo stočnu pšenicu, izvozimo proizvode od soje. Za to dobijamo ukupno 800 miliona evra, a to je biljni potencijal, upravo što sam govorio, za 3,5 miliona novih grla koje nemamo. Znači, gubimo preko pet milijardi zato što ne izvozimo meso, mleko i jaja prerađene, delimično prerađene, već izvozimo žitarice.

Zato ja pozdravljam ovaj sporazum, jer ćemo znati ko šta uvozi, dakle, ti podaci se javno ne objavljuju novinarima, ali će naša Vlada za trošak od, ukoliko se dobro sećam, šest hiljada evra na godišnjem nivou imati pravo za određeni broj glasova, mislim da će to biti tridesetak u ovom savetu, ali ćemo tačno znati ko što uvozi, ko šta prodaje, ko šta kupuje, kome se šta pomaže u određenim količinama, ali mi moramo krenuti ka preradi.

Holandija ima 1,2 miliona hektara obradivih površina ili 1,4, ne mogu tačno da se setim, ali ne više od 1,4 miliona hektara, to je tri puta manje nego Srbija. Znate li vi da je Holandija druga izvoznica u poljoprivredi u svetu? Sjedinjene Američke Države imaju 270 puta veću površinu, jedva nešto malo beže Danskoj koja ima 270 puta manju površinu, ali su pametnom poljoprivrednom politikom uspeli da budu drugi u svetu Holanđani, a ni Danci proizvode oko 4% hrane u svetu.

Mi nismo ni blizu toga, a naši potencijali, povoljnija klima nego u Holandiji i Danskoj. Da li verujete da je Holandija vodeća u proizvodnji paradajza uz nepovoljne klimatske uslove i manje toplotne sunčeve energije itd, ali oni to nadoknađuju nekom vrstom ogledala itd. i po proizvodnji paradajza su vodeći u Evropi.

Mi, kome je Bog dao sve, i plodno zemljište, daleko plodnije nego od Danske i Holandije, daleko bolje klimatske uslove, sve što nam je Bog dao budale su uzele daleko više. Teško je u kući golih zidova nešto na brzinu postići, ali moramo da imamo poljoprivrednu politiku koja će pratiti zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku gde ni jedna zemlja baš ne izvozi sirovine, odnosno samo žitarice, već gleda da maksimalno te žitarice iskoristi u proizvodnji mesa, mleka, jaja, odnosno kasnije njihovoj preradi. Bez prerađivačke industrije vi nemate kome uzeti novac. Ono što prerađivačka industrija napravi bi trebalo da posluži za veće subvencije, odnosno da veći BDP kroz poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju iznedri veće subvencije po hektaru srpskom seljaku.

Ja uvek govorim da su poljoprivredna proizvodnja i pijaća voda prehrambeni proizvod daleko vredniji od zlata i dijamanta i da bi se ekonomska moć jedne zemlje mogla meriti količinom hrane koju ta zemlja može proizvesti.

Zašto Danci nisu na drumovima? Zašto ne protestvuju? Zato što imaju kooperativu koja nije samo u poljoprivrednoj primarnoj proizvodnji, već danski poljoprivrednici i danski zadrugari u toj kooperativi su vlasnici fabrika, klanica i fabrika za preradu mesa, mleka i jaja.

Danska proizvodi 40% ukupnih semena koji se proizvode u EU. Danska ima 19 miliona krznašica, 19 miliona. Berza u Kopenhagenu ima promet od 824 miliona evra. Znate li vi da smo mi zbog nekoliko udruženja građana, sa ukupno 10 osnivača, koji su veoma radikalni, zabranili našim proizvođačima da proizvode krznašice, ono što Dancima ne pada na pamet da zabrane? Nerčevi menjaju kafilerije. To gospodin Katanić zna. Nerčevi jedu otpatke od piletine i ribe. Dancima i Norvežanima ne pada na pamet da se odreknu, niti je to uslov za ulazak u EU. Ne pada im na pamet da se toga odreknu. Nama su demokrate propisale da to stupi na snagu 10 godina od dana donošenja i stupilo je prošle godine.

Zagovarao sam da tu odredbu u zakonima uklonima, a Holanđani su bili voljni da ulože milione i milione evra ukoliko mi ukinemo tu zabranu zato što kod njih stupa na snagu 2023. godine. Danska, Norveška i ovi nisu želeli tu vrstu zabrane da uvedu, ali mi smo bili pametni i tako eliminisali niz malih poljoprivrednih gazdinstava koji su na maloj površini organizovali tu proizvodnju.

Rekli su da ja istrebljujem krznašice. Netačno. Ja sam se zalagao da se one uzgajaju. Oni koji su se zalagali da se ne uzgajaju oni su ih u Srbiji uništili. U Srbiji, gle čuda, dozvoljeno je nošenje bunde i uvoz krzna, ali nije dozvoljena proizvodnja. Svi oko nas proizvode, i Bosna, i Mađarska, i Bugarska, i Rumunija. Samo smo se mi našli pametni da uklonimo hiljade malih proizvođača.

Danski proizvođači ne idu na puteve, jer ono što ne zarade u poljoprivrednoj proizvodnji… Vi imate sticaj okolnosti, da prerađivač uvek hoće kod nas jeftiniju sirovinu, a uglavnom su to tajkuni koji su do prerađivačkih kapaciteta došli švercom cigareta i nafte i kupili velike kombinate, tako i otkupna mesta da mogu da kradu na vlagi i vagi itd. Oni gledaju da što jeftinije kupe poljoprivredni proizvod, kao recimo suncokret. Kupili po 36 dinara, cena koja je bila 2019. godine, pa onda kažu – nestašica suncokreta, pa mora da poraste cena ulja, iako su poljoprivredni proizvođači to prodali po istoj ceni kao i 2019. godine kada ulje nije skočilo. To znači da sednu njih trojica, četvorica i dogovore se, poraste cena potrošaču.

U Danskoj to ne može da se desi iz prostog razloga što su te kooperative i zadruge vlasnici, ne zadruge našeg tipa, prerađivačkih kapaciteta i nemaju interes da potcene svoj proizvod, jer ujedno su i otkupljivači. Kod nas otkupljivači žele što jeftinije da kupe, a seljaci što skuplje da prodaju i tu se sudaraju. U Danskoj to je nemoguće, jer poljoprivredni proizvođač je ujedno i prerađivač i ta kooperativa, ako poljoprivredna gazdinstva nešto izgube, onda kroz preradu oni to zarade. Zato oni više nego mi koriste onu najiskreniju ljubav, ljubav prema hrani koji mi treba u narednom periodu boljom poljoprivrednom politikom, više subvencijama… Ako naši seljaci budu imali uslove kao poljoprivrednici u EU i ukoliko usvojimo koncept Danske, za nekoliko godina zgazićemo, imaćemo bolje rezultate nego poljoprivredni proizvođači u EU koji u ovom trenutku imaju od pet do 10 puta bolje subvencije nego poljoprivredni proizvođači u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi ministre, gospodine Vulin, gospodine Kataniću, kolege poslanici, građani Srbije ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde zajedno sa kolegama i sa našim predsednikom Srbije radimo na tome da se obezbede što bolji uslovi života i ovde u centralnoj Srbiji i u Beogradu a i u svim delovima Srbije.

Evo danas govorimo, ova tačka vezano za poljoprivredu o kojoj je gospodin Rističević malo pre puno stvari rekao koje su ovako evidentno uporedive, gde je gospodin iz Poslaničkog kluba koji predstavlja i zamenik predsednika Odbora koji je govorio o poljoprivredi, o problemima u poljoprivredi, ja ću sve to podržati zato što je to stvarno evidentno.

Velika stvar za sve nas koji smo ovde je da znamo, a znamo da je poljoprivreda bila nosilac razvoja naše zemlje Srbije sada i ranije, da je seljak branio i hranio zemlju, ali s druge strane mi moramo staviti veću pažnju konkretno vezano, i ovde u Skupštini a i Vlada, vezano za pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima. Nije isto raditi poljoprivredu u Novom Sadu, Vojvodini, centralnoj Srbiji, nije isto raditi poljoprivredu na jugoistoku Srbije.

Veliki problem jeste staračka populacija ljudi, veliki problem jeste i to što veliki broj naših sugrađana, prijatelja ide iz tih naših malih sredina u veće centre, ali s druge strane poljoprivreda je naša šansa.

Mi koji smo ovde sada tu znamo da imamo veliki broj, odnosno nekoliko kuća jakih proizvođača koje prave tu semensku robu za pšenicu za kukuruz i za sve te žitarice. To je Institut NS seme, Institut Zemun Polje, za njih znamo, a ima ih još. Ti njihovi proizvodi su prisutni u svim delovima sveta i u Rusiji i u Brazilu i u Danskoj, svuda ih ima.

Mi smo ovde sada otvorili tržište gde polako ali sigurno ti naši instituti imaju manji prolaz ovde kod nas od nekih stranih kuća. Verovatno što ti strani proizvođači koji dostavljaju nama tu semensku robu verovatno da daju veći procenat za nekog ko to plasira.

Mislim da je uvek bila za nas jedina i prava stvar bolje proizvesti nego uvesti, o čemu je govorio Rističević i ja o tome govorim. Mi moramo sačuvati ono što je naše, ono što vredi i što je dobro u bilo kom delu sveta.

Ta naša pšenica, taj naš kukuruz je nešto veoma kvalitetno, ta naša semenska roba koja je prisutna svuda je veoma kvalitetna i mi se moramo zalagati da ovde u Srbiji normalno da se prate trendovi razvoja kvaliteta i svega ostalog, ali to naši instituti mogu da rade i to naši instituti moraju da rade. Njima moramo dati što veću podršku da se oni razvijaju, da razvijaju bolju tu semensku robu, da se prate stvari na tržištu i normalno, ja ću kao poslanik podržati predlog ovog sporazuma zato što je to kvalitetno, zato što je to dobro, zato što je to neophodno.

Inače, jedna od bitnijih stvari, osim te pšenice, odnosno kukuruza, pšenice, tih žitarica jeste da bi se zasejalo moramo da pripremimo našu zemlju. Da bi se ta naša zemlja pripremila potrebna je dobra cena za dizel gorivo.

Mogu samo da kažem da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave poljoprivredom, primer da imamo na svaki dizel goriva koji kod nas ima dosta visoku cenu ima PDV 20% i ima akciza 50,90 dinara, to je akciza i PDV, to ukupno iznosi 90,90 dinara od ukupne cene goriva. Ako bi trebali da obradimo jedan hektar, tu bi bilo potrebno 60 litara dizel griva. Za to sve, a obrađeno je preko 2,5 miliona hektara, obrađuje se, za to sve potrebno je blizu devet milijarde i trista miliona dinara. Toliko je potrebno da se odvoji za naše poljoprivredne proizvođače, da odvoje za taj rad.

Mislim da je bilo dobro da se nađe načina da ne idemo mnogo daleko. Danska, Holandija, to su zemlje koje imaju mnogo razvijenu poljoprivredu, da mi to vidimo kako rade naše komšije ovde u blizini nas. To su komšije Hrvati koji imaju plavi dizel koji je 70,90 dinar, taj plavi dizel, on je za te poljoprivredne proizvođače veoma dobra cena. Mogu da koriste 120 litara da obrađuju svoju površinu i to je velika podrška poljoprivredi. Mi na tome moramo obezbediti što bolje uslove, da se obezbedi jeftiniji dizel za naše poljoprivredne proizvođače, a normalno i ta cena dizela da bude mnogo manja za ona područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja gde je mnogo teže da se radi poljoprivredna proizvodnja.

Ja mislim da je potrebno na tome da radimo, uz dobru i kvalitetnu semensku robu, uz sve ono što govorimo, dobro bi bilo i potrebno bi bilo da se obezbedi oslobađanje tzv. kod naš komšija Hrvata, taj „plavi dizel“, da bude jeftiniji, da ti naši poljoprivredni proizvođači mogu lakše i da bude jeftinije održavanje i rad na poljoprivredi.

Ujedno, gospodine ministre, za vas mogu da kažem sve pohvale, jer sva ministarstva gde ste bili ranije, svi korisnici su zadovoljni i kada ste bili ministar rada i socijalne politike, kada ste sada bili ministar vojske i očekuje se da ćete u policiji imati još bolje rezultate, ne samo vezano za naknade zarada, već da se suzbije ovaj kriminal i korupcija koji se kreće u svakom delu Srbije.

Jednu od stvari koje bih hteo da povežem sa poljoprivredom jeste da veliki broj ljudi dolaze sada u ta naša rudna područja…

Samo da vas zamolim da završite. Znam da je, nezgodno mi je, počeli ste da hvalite sada ministra, da vas ne prekidam.