Hvala vam.
Biće dovoljno, dame i gospodo narodni poslanici, vremena da par reči podelimo mi koliko nas ima u Domu Narodne skupštine.
Svakako, mi koji pripadamo poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić - Za našu decu, čitavog ovog dana obraćamo se onim ljudima koji će jako brzo biti izabrani na važne funkcije u Republičkoj agenciji za telekomunikacije, u Agenciji za sprečavanje korupcije i ukazujemo na nešto što treba da imaju u vidu. Mnogo toga u Srbiji danas je politika.
Ako vam je u neku ruku logično, deluje da ima svoje obrazloženje zašto su to pitanja koja se tiču, primera radi, korupcije, treba da znaju ti ljudi koji će sutra početi da se staraju o važnim poslovima u ovoj državi da su to i one teme za koje možda ne biste pretpostavili, bar ne na prvi pogled, recimo, pitanja koja se tiču telekomunikacione infrastrukture. Znate jako dobro, i ta pitanja su danas u značajnoj meri politika, jer kada, primera radi, tajkunski mediji, tako se ispravno nazivaju, predstave kao kontraverzu da li neko sme ili ne sme da koristi zajedničku telekomunikacionu infrastrukturu i prave od toga političku priču i navodno ugrožavanje medija, kog nigde nema, apsolutno nigde nema u nečemu što je jedna normalna i klasična tržišna utakmica da bi za svoje gazde obezbedili neke dodatne razloge za ciku, vrisku i dreku kojom bi oni štitili sopstvene biznise i sopstveno bogaćenje, dakle, novac je uvek po sredi, novac i moć, onda vam je jasno da tu postoji snažna politička dimenzija da kojekakvi ljudi, poput Šolaka, Đilasa tu imaju svoj jasan interes i onda mora biti politika sve.
Kada smo već kod politike, glavno pitanje oko koga se danas vodi neka politička borba, odnosno koje predstavlja političku dilemu jeste odnos prema realnosti i to je u stvari suštinski jednostavno, jer kakva je realnost, nije teško da zaključimo ni kod nas da li je realnost, pa sigurno da jeste, da je Srbija danas suštinski potpuno drugačija država od one kakva je bila u doba tih tajkuna, tih lopova i onih kojih su im sasluživali? Suštinski drugačija, nabolje promenjena država. To je realnost i za to vam ne treba puno. Dovoljno je da se osvrnete oko sebe, da pogledate u kakvoj državi živite, šta ta država danas ima, šta njen narod danas ima, a bilo je nekada potpuno nezamislivo. To vam je prava slika te realnosti.
Da li su realnost danas autoputevi na koje smo čekali decenijama, a svakako ih nije bilo u vreme tih tajkuna, koji su samo o svom džepu brinuli, uvek, pa i danas, i kada pričamo o korupciji, telekomunikacijama, medijima, njihovim biznisima, bilo čemu, pa da, to je suštinska razlika koja se u realnosti vidi? Da li je realnost da smo dočekali, recimo, te autoputeve, tek pojavom Aleksandra Vučića, tek stupanjem na veliku scenu one politike koju je taj čovek definisao, utemeljio, koju nas danas predvodi?
Da li je realnost da je to rezultat te politike? To svi danas u Srbiji znaju. Da li je realnost činjenica da mi imamo na stotine hiljada, ali bukvalno, na stotine hiljada više radnih mesta danas nego što je bilo u vreme tih tajkuna i tih lopova? Suštinska razlika i jasna realnost da je tako. Nekada su, da podsetim, stotine hiljada radnih mesta ljudi u ovoj zemlji gubili, gasilo se, nestajalo, preko noći nestajalo, jer niko nije imao o tome da vodi računa, o tome da brine, bili su zauzeti, kojekakvi Đilasi, Jeremići, ovi njihovi Šolaci i ostali, imali su značajnije prioritete, morali su da misle na te svoje pare, na tu svoju vlast, moć, 619 miliona evra, za koje smo svi čuli. Dakle, to je bio prioritet.
Mnogo je, zaista mnogo je primera suštinske razlike koje pokazuju koliko se ova zemlja dramatično promenila na bolje. Postoji ta vrsta realnosti očigledna svima. Postoji i potreba onih koji žele da oni budu na mestu Aleksandra Vučića, ali prosto nisu tome dorasli, i nema šanse da se to dogodi, ako se pita narod, onako kako treba da se pita u demokratskom, civilizovanom društvu, da se na izborima izjasni.
Postoji njihova potreba da tu realnost negiraju na svaku temu, na svaki mogući i nemogući način. Suštinska razlika vidi se i u tome što je država danas potpuno jasno suštinski opredeljena da ne dozvoli ni korupciju ni na najnižem, ni na najvišem nivou, da ne dozvoli da ovde cveta kriminal na bilo kom nivou. Suštinska razlika se danas vidi u jednoj realnosti koja pokazuje odnos države danas prema ljudima koji su se u kriminal upustili. Realnost pokazuje odnos države prema tim ljudima time što su ti ljudi poslati iza rešetaka. To je vrlo jednostavan, jasan i čist odgovor na pitanje kakav je odnos države danas prema kriminalcima, prema mafijašima, prema onima koji se usuđuju da kradu, ali i da ubijaju.
Setite se samo kako je to izgledalo u vreme kada su takvi bili sastavni deo države, kad su bili ne samo partneri, oni koji su tada bili na vlasti, bivšeg režima, svakako, nego su im bili i najbolji prijatelji, bili su im najvažniji investitori. Danas ljudi koji su učestovali nekada u tom bivšem režimu javno govore da su bivši režim, njegovi Đilasi, Jeremići i ostali, dovodili ljude poput Šarića da ovde budu najveći investitori, da im budu najznačajniji doprinos razvoju ekonomije, zamislite kom i kakvom.
Danas opet postoji potreba tih ljudi da negiraju realnost, jednu čistu, jasnu, svima razumljivu činjenicu, da se država sa takvima obračunava, da tu kompromisa nema, i da ono što mi stalno ponavljamo, danas se jasno vidi, potpuno je jasno da je to velika istina, nema onih koji su povlašćeni u toj borbi, zaštićeni od zakona, ako su se o taj zakon ogrešili, nema. To vidite svakoga dana na osnovu toga ko su ljudi koji su predmet interesovanja nadležnih organa. Tu je reč o jasnom odnosu prema zakonu, prema državi, prema narodu kom ta država pripada. I tu ništa nejasno nema.
Što se tiče onih koji imaju potrebu da tu realnost negiraju, oni su, naravno, do guše umešani u one stvari koje su danas predmet interesovanja nadležnih organa. I vidite kako se pipci te hobotnice svakog dana pokazuju, ali bukvalno svakoga dana, da ti mafijaši koji su poslati iza rešetaka su imali svakako svoje saradnike u okviru državnog aparata na različitim nivoima, pa ni ti nisu pošteđeni. I oni su danas predmet interesovanja nadležnih organa. I kao što su se odmetnuti delovi policije sa takvima udruživali, tako su učestovali u nezakonitom prisluškivanju Aleksandra Vučića, članova njegove porodice. Tako su ti odmetnuti delovi policije sarađivali sa ovim kojekakvim nazovi medijima, koji nikakvu drugu svrhu u svojim životima nemaju, do u pokušaju da vode hajku, naravno, hajku laži i najobičnijih kleveta protiv Aleksandra Vučića, članova njegove porodice i svi su pipci, svi su sastavni delovi te iste hobotnice. I ti su učestovali u fizičkom progonu članova porodice Vučić. Ti su jedni drugima slali fotografije, laži prodavali kao informacije, predstavljali najvrednije i najvažnije takozvane izvore informacija i sarađivali sa ljudima kod kojih su pronađene snajperske puške, snajperske puške namenjene Aleksandru Vučiću, čoveku koji je lično rat mafiji objavio.
Tu se jasan odnos države i Aleksandra Vučića, koji se na čelu te državi nalazi, vidi. Dakle, svakome tačno onako kako je zaslužio i prema slovu zakona. I svakoga dana vi vidite nove dokaze te vrste saradnje, te vrste ortačkih odnosa među različitim pipcima hobotnice.
Pominjali smo danas i te raznorazne medije. Puno toga su ljudi danas rekli. Ono što je zanimljivo, to je da te medije nije optužio, mada bi oni svakako voleli da to prikažu kao da jeste, nije ih optužio Aleksandar Vučić, nije ih ni pomenuo jednom jedinom rečju. Naravno, vi ste pravili tamo svoje naslove u kojima optužujete njega za nekakav navodni progon, ali nije vas doveo u vezu sa pohapšenim mafijašima Aleksandar Vučić. To je uradio otac jedne od žrtava tog kriminalnog klana, jedan roditelj.
Zanimljivo je, pored toga što ste se prepoznali u rečima – tajkunski mediji koji vode besomučnu hajku protiv jedne porodice zasnovane na čistim lažima i pokušajima da čestite ljude kriminalizujete, zanimljivo je da ste se prepoznali, pa znate ko su ti koji to rade, znato to sami, sami ste osetili da je reč baš o vama.
Kako to da ste 28. februara vi isti navodno bili na strani roditelja žrtava tog klana? I tada ste objavljivali naslove poput – nemojte slučajno da se javno prikazuju dokazi o nedelima pohapšene grupe Belivuk – Miljković. Zašto? Zato što ste navodno vi zabrinuti za roditelje žrtava. A, danas kada roditelj jedne od žrtava kaže – nas je lično Belivuk uputio na Krik i u odgovoru na pitanje novinara – a jel to znači da je u njih imao poverenje, taj roditelj odgovara – da, u njih je imao poverenje, kako sada više niste na strani roditelja? Kako sada ne kažete – treba zaštiti tog čoveka, ispitati njegove navode? Ne, sad ste očigledno na strani onih za koje biste najviše voleli da nas ubedite da ništa nisu krivi.
Postoji ta snažna potreba, to je danas potpuno tačno ovde i objašnjeno, da se sve ovo relativizuje. Vidite, isti oni koji su tvrdili – neće biti borbe protiv organizovanog kriminala, pa ih je realnost demantovala, isti ti tvrde – ma nisu ti ljudi koji su pohapšeni ništa praktično specijalno ni krivi. I nije tačno, preteruje se kad se kaže da su oni spremili snajpersku pušku za Aleksandra Vučića. I to su u stvari tamo pre neki navijači, neki momci koji su možda eto malo nezgodnog karaktera, ali nisu navodno oni to što im se stavlja na teret. Ali, samo nemojte nikako da prikažete da ljudi vide da su bili u stanju da druge ljude brutalno ubiju, da ih ubiju na način koji je toliko zverski da je ljudima nezamisliv, da nisu mogli svojim očima da veruju kada se to prikazalo na televiziji. Niste hteli da to ljudima prikažemo jer vam kvari relativizaciju i tezu da to nije ništa specijalno.
Ti isti koji to pokušavaju da relativizuju na taj način, relativizuju i sve ostalo, ali lepo je što svojim postupcima svakog dana pokazuju koga štite, kakve štite. Među takvima danas je i Marinika Tepić, može li na direktniji, jasniji način, pokazala koga štiti i na čijoj se strani nalazi u celoj ovoj priči. Ne samo da ni njoj, ni njenom gazdi Đilasu, ni ostalima nije na pamet padalo da kažu – svaka čast državi koja hladnokrvne ubice, koja zveri najobičnije sklanja sa ulica, šalje ih iza rešetaka, ne, sad ste krenuli sa pričom – ma sve je ovo izmišljeno, sve je farsa i ništa nije stvarno.
Kažu i ubeđuju nas da nije bilo ni nezakonitog prisluškivanja predsednika Republike, članova njegove najuže porodice koje je dokumentovano, dokazano i predato tužilaštvu. Da su u pravu valjda oni koji su u tome učestvovali, pa svi redom na poligrafu popadali. Niste mogli na bolji način da nam saopštite da te ljude branite, niste mogli jasnije da nam stavite do znanja da su vam to saveznici sve vreme. Nije da nismo znali, ali da iz vaših usta dođe dobro je i korisno, jer će tako narod stvari bolje da razume i biće sve mnogo jasnije. I ti koje kakvi „krikovi“, kako god se zvali, što su se sami prepoznali, znaju oni najbolje zbog čega i u čemu, ne treba im u tome pomagati ni na koji način.
Oni su učestvovali u kampanji pokušaja da satanizuju porodicu Aleksandra Vučića, oni niko drugi. Jel tako bilo sve vreme? E, vidite danas mi dobijamo iz prve ruke informaciju, o tome govori doskorašnji advokat jednog od vođa pohapšenog klana, Darka Eleza, da je taj čovek pred njim i pred policijom usred policijske ustanove u kojoj se nalazio pretio naglas Aleksandru Vučiću i Vučićevoj deci. Vidite kako se svakoga dana dodatno potvrđuje ko sa kim deli iste tzv. vrednosti, ali i iste metode, ima iste ciljeve i, što se dobro vidi, ko kome gde i na koji način pripada.
Čemu sve ovo treba da služi? Tome da vi zadovoljite svoju potrebu da realnost ignorišete, ali ste i te kako dobro svesni. I onu stvar koja vas u vezi sa tom realnošću najviše boli - da Aleksandar Vučić ima jasnu, nedvosmislenu podršku ubedljive većine ljudi u ovoj zemlji, jer koliko god se vi nadali da je drugačije u ovoj zemlji ubedljivu većinu čine dobri i čestiti, mudri ljudi koje ne možete da prevarite, koje ne možete da naterate da zaborave ko ste i šta ste vi i kakvi ste bili i šta ste tom narodu uradili i šta ste ovoj nesrećnoj zemlji pravili onda kada ste se vi pitali, koje ne možete da naterate da vas takve podrže i da ponovo požele da im radite sve ono što ste radili svojevremeno, ali ovoga puta još gore i da im sve ono što smo napravili, što smo obezbedili u potpunosti oduzmete, da im uništite, razorite, da budućnost njihovoj deci ponovo usisate i u svoje džepove večito nezasite natrpate.
Ne možete ljude na taj način da prevarite, baš zbog toga što su mnogo pametniji nego što mislite, što mnogo bolje pamte i mnogo bolje razumeju i što ovu suštinsku razliku između Srbije danas i one kakva je nekada bila jasno vide. Baš zbog toga što snažno podržavaju Aleksandra Vučića, njegovu politiku znaju koliko je vredna i šta nam je obezbedila, znaju koliko je vredna i šta će još dobro da nam obezbedi u budućnosti.
Znate, dakle, da je to realnost i zbog te realnosti vi da ga pobedite, Aleksandra Vučića da pobedite politički ne možete nikako. Jel zbog toga mislite da imate pravo da pokušate na neki drugi način tako što ćete fizički da ga uklonite, tako što ćete ponovo pokušati nasiljem da zauzmete vlast, da sebi prigrabite moć da dođete do još para? Vraćamo se na početak. Ta moć i te pare su izgleda jedino što vas pokreće. Tu ste žestoko pogrešili. Ubedljiva većina ljudi u ovoj zemlji to da dozvoli jednostavno neće. I najmanje su važni ovi tzv. otvoreni parlamenti koji imaju svoju potrebu verovatno da dobiju svoje mesto u televizijskom prenosu i da se o njima govori.
Te kojekakve nevladine organizacije koje su rame uz rame i sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, fašistom Obradovićem i ostalima stajali u prvom redu ispred zgrade predsedništva kada su zajednički lomili ogradu i pokušavali da provale u tu zgradu i dočepaju se Aleksandra Vučića, potpuno su jasne svima, ništa tu novo za nas nema, ništa što nismo znali. I oni su se odavno opredelili, nisu oni nikakav servis parlamentarni, oni su najobičnija politička platforma tih tajkuna koje sve vreme bezuspešno brane.
Realnost shvataju i oni. Između njihovih nezrelih, nerealnih i neljudskih ambicija i onoga što je uspeo da obezbedi ovoj zemlji Aleksandar Vučić nalazi se i kompletan narod u ovoj zemlji. Ti ljudi neće da dozvole da ono što smo napravili dobro vi uništite. Stajati među tim ljudima dobrim i poštenim danas velika je čast i privilegija. Biti u poslaničkoj grupi koja nosi ime Aleksandra Vučića, to znači da budete među prvima u tim redovima.
Pošto smo završili sa pričama na temu šta ko misli o nama i da može slobodno sve zajedno da nas potpiše. Biti u poslaničkoj grupi, da znate, velika je čast, velika je privilegija i velika je odgovornost, jer to znači, ne samo zastupati najbolju politiku, politiku koja je obezbedila da danas budućnost za decu u ovoj zemlji postoji i dala sebi za zadatak da tu budućnost dalje gradi. To znači braniti sve ono što je napravio Aleksandar Vučić i što je ta politika danas utemeljila.
To znači, dame i gospodo, iskreno voleti državu, raditi za nju i zbog toga smo se obratili onim ljudima koji će već nakon glasanja biti pozvani da se o toj istoj državi staraju. Biće vam, gospodo, potrebno za to dosta mudrosti, dosta znanja, dosta strpljenja, na osnovu svega što se dešava, što čujete i vidite, jasno vam je i puno hrabrosti. Da znate, da je te hrabrosti manjkalo na prvom mestu Aleksandru Vučiću, a onda i svima koji uz njega ponosno stoje, ništa od Srbije bilo ne bi. Je li neka dilema ili nije dilema da li smo spremni da tu hrabrost pokažemo i sutra? Za nas sa ove strane, budite potpuno uvereni, nikakve tu dileme nema. Hvala vam najlepše.