Zahvaljujem se narodnom poslaniku, Milimiru Vujadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovani građani, poštovana ministarka sa saradnikom, ja ću govoriti o Predlogu kandidata za izbor Veća Agencije.

Podsetiću, pre svega, buduće članove Veća Agencije, nadam se da oni gledaju ovu Skupštinu, jer ona je jako važna za njih, mogu možda nešto da saznaju iz ove rasprave, podsetiću ih da je uvažena ministarka, gospođa Maja Popović, obećala u ime Vlade da će borba protiv korupcije i kriminala biti nepokolebljiva tokom rasprave o izmenama Zakona o utvrđivanju porekla imovine.

Cenjena ministarka je tada rekla da je taj zakon antikorupcijski zakon "par ekselans", što je apsolutno tačno i da su naša država i Vlada pokazale odlučnost u borbi protiv korupcije i kriminala, naravno.

Budući članovi Veća Agencije treba da znaju da je potrebna mnogo bolja saradnja Agencije sa Ministarstvom pravde, sa Poreskom upravom, odnosno njenim novim Sektorom za proveru imovine, sa Tužilaštvom i sa MUP.

Agencija i njeno Veće moraju mnogo hrabrije i odlučnije da pristupaju svom poslu i sprovođenju zakona. Putokaz im je dala izvanredna Verica Barać još 2011. godine u vidu njenog čuvenog izveštaja. Agencija ne treba samo da se bavi i Veće i direktor, da se bavi samo evidencijama, izveštajima, mora da uđe u srž borbe protiv korupcije. Veće i Agencija, znači i direktor i zamenik, a naravno i zaposleni moraju da uđu u temelje zloupotrebe službenog položaja, pa čak i društvenog položaja, znači i trgovine uticajem radi sticanja koristi za sebe ili za druge, upravo onako kao što to kaže član 2. Zakona o sprečavanju korupcije. Prosto, ukazaću i na neke paralele.

Režim Tadića, Đilasa i Jeremića od 2008. do 2012. godine je prosto podsticao korupciju. Od 2013. godine Agencija radi mnogo bolje, ali stidljivo i po mom mišljenju prilično restriktivno pristupajući sopstvenim ovlašćenjima.

Agencija mora odlučnije da primenjuje svoje nadležnosti, da pokreće i vodi postupke o povredama zakona, da podnosi krivične prijave, da snažnije daje mišljenje o primeni zakona koje se tiče, da inicira donošenje izmene propisa, da glasnije istražuje stanje korupcije, sve to u opisu rada Agencije i Veća, naravno. Veće Agencije, njih petoro sa petogodišnjim mandatom, što je jako značajno, moraju aktivnije da zauzimaju i to je njihovo ovlašćenje takođe, koje se često prenebregava.

Dakle, načelne stavove o primeni ovog zakona, to im dozvoljava član 20. upravo zakona koji se na njih odnosi. Celoj ovoj materiji ne može da se priđe samo suvoparno i birokratski, mada je i to potrebno, već mora da postoji živ i efikasan pristup celoj ovoj materiji, podaci moraju da se ukrštaju, sintetišu, a ne samo da se analiziraju, čuvaju. Znači mora da se radi i ona čuvena finansijska forenzika, ali nisam baš siguran da su Agencija u celini i Veće obučeni za to, a treba da budu.

Podsetiću članove Veća Agencije na veoma značajan podatak i to je sada druga paralela. To je podatak da se Aleksandar Vučić za 28 godina bavljenja politikom nije obogatio. Za ovih devet godina na vlasti se nisu obogatili ni Ana Brnabić, ni Siniša Mali, ni Goran Vesić, niti bilo ko iz SNS-a, a iz Vlade Srbije. Za 28 godina bavljenja politikom Aleksandra Vučića nije se obogatio ni jedan član njegove porodice. E, sada idemo drugi deo paralele.

Kada su u pitanju predstavnici bivšeg režima stvari su dijametralno suprotne. Tajkun Đilas je „volšebno“ zaradio 619 miliona evra, na 10 godina obavljajući tri državne funkcije. Njegov brat je vlasnik 35 nekretnina i suvlasnik je i direktor firmi svoga brata.

Obogatila se i bivša, odnosno prva supruga gospodina Đilasa koja je takođe bila državni funkcioner, ali je bila i suvlasnica firmi bivšeg supruga. Obogatio se to znamo i bivši ministar odbrane, sve poslujući sa onih čuvenih Vračarskih pašnjaka, obogatila se i bivša, sirota pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, verovatno vozeći bicikl, a danas ona poseduje niz nekretnina od kojih samo jedna u Novom Sadu vredi, ima jedan i po ar, i vredi najmanje 300 hiljada evra.

Naravno, silno se obogatio i jedan od kumova lažne države Kosovo, poznati Jeremija, Vuk Branković koji je radeći u korist lažne države Kosovo stekao, ni manje, ni više nego 10 miliona evra, sitnica. Znači, obogatili su se uz njega i svi članovi njegove porodice, a tokom ovog perioda koji sam naveo, 12 godina, obogatile su se hiljade funkcionera žute hobotnice.

Obavestiću buduće članove Veća Agencije o jednoj pojavi koja je značajna za njihov posao, a to je da je do 2012. godine bilo omogućena ozakonjena tzv. pljačka. Na primer, o tome sam govorio, ali kratko ću, pljačka Direkcije za građevinsko zemljište Beograda od 2004. do 2011. godine, kada je budžet grada bio opljačkan za čuvenih 291 milion evra.

To su omogućili koruptivni propisi Direkcije grada. Znači, niko nije odgovarao za taj kriminal, a ovaj primer dajem zbog paralele, znači Đilas je svoje bogatstvo, već sam rekao, stekao na tri državne funkcije. Njegovo bogaćenje, opet je obrnuto proporcionalno osiromašenju grada Beograda koji je on vodio. Znate, ljudi su vrlo neoprezni i to je po meni veoma značajan podatak za tužilaštvo, za Ministarstvo pravde.

Đilas je u listu „Danas“ napisao pismo. Potpisao se, objavljeno je. Inače, danas je vlasnik tog lista. Znači 22. novembra 2018. godine je priznao da je jedna njegova firma prihodovala 292 miliona evra, citiraću ga, evo da ne bude da nekome nešto stavljam u usta. Kaže Đilas – nije baš tačno da je firma prihodovala 300 miliona evra u godinama kada sam bio gradonačelnik, već tačno u evro 291. 957. 709 evra, kraj citata.

Znači, Dragan Đilas je priznao da dok je obavljao gradonačelničku funkciju jedan njegova firma je prihodvala 291 skoro 292 miliona evra. Mislim, ja bih i postupao da sam na mestu tužioca, čovek je stigao do pola onoga što mu pripisujemo, samo u jednoj firmi.

Ukazaću budućim članovima Agencije na jedan veliki problem koji se otvorio ovih dana. Dakle, Pravni fakultet to ćemo se složiti svi je elitna, ugledna ustanova, jedna od najuglednijih i ona je preko potrebna ovom društvu. Pitao bih rektorku Univerziteta i dekana Pravnog – šta će da preduzmu povodom za sada samo sumnji da je jedan profesor, kokainski zavisnik pedofil, da prodaje ispite i da je ni manje ni više nego portparol mafijaškog klana Belivuk?

Nadležni organi su registrovali njegove kontakte, upravo sa šefom mafijaškog klana, a inače taj mafijaški klan je da podsetim planirao ubistvo predsednika države. Znači, organi su utvrdili da je broj telefona na koji je primljen inkriminišući razgovor upravo telefon profesora registrovan na njega, a veštačenjem glasova dvojice muškaraca je nepobitno utvrđeno da pripadaju baš tom profesoru i baš šefu mafijaškog klana Belivuk, znači veštačenje su uradili nadležni organi.

U tom razgovoru njih dvojica su iskazala ogromnu ljubav jedan prema drugom. Takvu ljubav da čak ni Romeo ni Julija svojedobno nisu iskazali u Šekspirovom romanu. Znači, pokazana je i elektronska prepiska. Nadležni organi su pokazali, u kojoj se profesor hvali krivičnim delima nad maloletnicima, konzumiranjem narkotika i prodajom ispita.

Taj profesor je upravo danas priveden u SBPOK da da izjavu na okolnosti poznanstva sa šefom mafijaškog klana Belivuk i to zbog tri krivična dela: pranje novca, otmica, iznuda. Poligraf je izbegao. Ako je to sve što on govori istina, zašto je izbegao poligraf. Naravno da nije istina.

Ukazaću budućim članovima Veća Agencije na pogubne posledice žute korupcije koja je nagrizala Srbiju od 2008. do 2012. godine, tačnije od 2000. do 2012. godine. Prosto, statistički podaci kažu, sada govorim o posledicama korupcije.

U aprilu 2012. godine stopa zaposlenosti u Srbiji je bila među najnižima u Evropi, iznosila je 44%. Stopa nezaposlenosti je iznosila čak 25%. Od 2008. do 2012. godine broj nezaposlenih je povećan za 302.000. Toliko je žuta hobotnica otpustila ljudi. U aprilu 2012. godine je bilo 735.000 nezaposlenih. Prosečna zarada tada, u junu 2012. godine dok su oni još vladali, iznosila je svega 40.000 dinara. To su posledice sistemske korupcije.

Sa druge strane, od 2012. godine korupcija je svedena na najmanju moguću meru i mi vodimo odsutnu bitku na život i smrt sa mafijom. Sada je stopa nezaposlenosti manja od 10%. Predsednik Vučić i SNS, dakle mi smo smanjili nezaposlenost za 15%. U decembru 2019. godine ukupan broj nezaposlenih je iznosio svega 314.000. Smanjili smo broj nezaposlenih za preko 420.000. Prosečna zarada u Republici Srbiji u martu 2020. godine je iznosila 60.000 dinara. Dakle, predsednik Vučić i mi smo povećali prosečnu zaradu za skoro 50%. To su posledice borbe protiv korupcije.

„Sloboda, to je sloboda reći da su dva i dva četiri, kada je to dato, sve je dato“, rekao je Džordž Orvel u svom čuvenom romanu „1984“. Srpska napredna stranka će uvek slobodno govoriti protiv korupcije i nemilosrdno će se boriti protiv mafije.

Đilasovci ne mogu da zastraše ni profesora Atlagića, ni Biljanu Pantić Pilju, ni Miloša Terzića, ni Đorđa Todorovića, ni Uglješu Mrdića, ni Janka Languru, ni Đorđa Dabića, ni Marijana Rističevića, ni Milenka Jovanova, ni Sandru Božić, ni Vladimira Orlića, ni Aleksandra Martinovića, nikoga. Na prvom mestu ne mogu da zastraše predsednika republike, gospodina Aleksandra Vučića.

Mogu dehumanizovati njegovu porodicu, mogu pretiti vešanjima, silovanjima, sudovima, revolucijama, krvlju na ulicama, ništa ne vredi, ne pristajemo na autocenzuru, na samoponištavanje. Mogu nas bezuspešno demonizovati, satanizovati, dehumanizovati, mogu pretiti, lagati, podmetati, zastrašivati, mrzeti. I za kraj, Đilasovci nikada neće razumeti stihove Radjarda Kiplinga iz čuvene pesme „Ako“ – Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao, izopačenu od podlaca, u zamku za budale. Ako možeš da gledaš tvoje životno delo, srušeno u prah i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom, tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu i što je mnogo više, tada ćeš biti veliki čovek sine moj. Mi to razumemo, živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što se javi za povredu Poslovnika, da naglasimo da je Milenko Jovanov bar u Kikindi, sada ne znam kako je u starom gradu.
Zahvaljujem se, narodnom poslaniku.
Sledeći je na listi narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko, poštovani građani Srbije, danas govorimo o predlozima kandidata za predsednika, zamenika predsednika, članove Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske medije, kao i za kandidate članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Pred nama su predlozi Vlade i resornog ministra za pravosuđe, za one kandidate koji će u narednim godinama obavljati izuzetno odgovorne funkcije. Želeo bih pre svega da se osvrnem na predloge kandidata za RATEL, da ćemo mi potvrđivanjem ove Odluke, u stvari dati tim licima puni legitimitet da u okviru svojih ovlašćenja organizuju rad i ostvaruju ciljeve koji su u skladu sa Statutom Agencije, a naravno i u skladu sa zakonom.

Pred nam su kandidati koji su predloženi od strane Vlade Republike Srbije i to nakon sprovedenog, zakonom utvrđenog javnog konkursa, čime su ispunjeni uslovi za nesmetano funkcionisanje i nesmetano upravljanje tom Agencijom.

Čitanjem predložene Odluke možemo zaključiti da se radi o licima koje poseduju kako životnog i stručno iskustvo za obavljanje ovih funkcija.

Takođe, možemo utvrditi da se radi o licima koji su veći deo svog radnog veka proveli u oblastima koji predmet regulisanje ove Agencije, kao i da se radi o licima koji iza sebe imaju veliki broj stručnih i naučnih radova, što je jasan pokazatelj da mi biramo pre svega stručne i kvalifikovane kandidate.

Kada govorimo o predlozima za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije, moram pre svega da kažem da se pred nama nalazi lista sa 18 kandidata. Postupak, odnosno javni konkurs koji je sproveden pre utvrđivanja konačne liste kandidata je sproveden na veoma visokom nivou transparentnosti počevši od trenutka objavljivanja tog konkursa u sredstvima javnog informisanja, zatim preko postupka testiranja koja je obavili Pravosudna akademija, pa sve do trenutka objavljivanja konačne rang liste.

Pre svega, u tom postupku je utvrđeno da se radi o licima koja poseduju stručnost, dostojnost i koji poseduju visok stepen integriteta da svojim znanjem i iskustvom doprinesu još boljem i transparentnijem radu Agencije, a pravi dokaz tome jeste zato što nakon sprovedenog konkursa nije bilo uloženih žalbi.

Takođe i u ovom slučaju možemo da kažemo da se radi o licima koji su veći deo svog radnog veka proveli u oblastima koje predmet regulisanja Agencije, među njima ima kako sudija, tako i tužilaca, a tako i lica koji su dugi niz godina radili u Agenciji.

Pre svega, želeo bih da kažem da ukoliko pogledamo listu među tim kandidatima se nalazi i Krsman Ilić, koji je nekadašnji Apelacioni javni tužilac u Beogradu, pa i sudija Danica Marinković, koja je javnosti poznata kao istražni sudija koji je dugi niz godina obavljala različite uviđaje i istražne radnje na prostoru KiM, a tu bi pre svega želeo da istaknem slučajeve Klečka i Rača, 1999. godine.

Želeo bih da kažem na osnovu svega napred navedenog da mi pre svega danas raspravljamo o ljudima koji imaju visok stepen integriteta, da se u potpunosti suoče sa svim onim izazovima koje očekuje Agenciju.

Kada govorimo o izazovima moramo da govorimo o izazovima sa kojima se bori država, a sa kojima se bori i Agencija za sprečavanje korupcije. Država se pre svega bori sa onim izazovima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, i sa ovog mesta bi želeo da dam punu podršku svim nadležnim institucijama i vama ministarka, da se izborimo sa ovom pošasti i da nastavimo onim trasiranim putem koji je utvrdio Aleksandar Vučić, kao prvi potpredsednik Vlade, a zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Takođe, izuzetno mi je drago što danas možemo da raspravljamo o izveštajima i predlozima za određena kadrovska rešenja onih organa koji su po zakonu nezavisni, a koji za svoj rad podnose izveštaj Narodnoj skupštini. Takođe, moram da kažem da to ranije nije bio slučaj, i u ranijim skupštinskim sazivima kada SNS nije imala većinu, određeni izveštaji su bili raspravljani po hitnom postupku, određena kadrovska rešenja su bila razmatrana na jedan vrlo netransparentan način, što danas možemo zaključiti da Skupština nije mesto gde se nešto krije, već je Skupština mesto gde građani mogu da dobiju sva neophodna obaveštenja i potrebne informacije u određenim zakonima, sporazumima ili ugovorima.

Takođe, sa ovog mesta želeo bih da pohvalim Agenciju za sprečavanje korupcije, pre svega u oblasti međunarodne saradnje i to u oblasti međunarodne saradnje sa međunarodnom organizacijom GREKO, koja u odnosu na Srbiju uputila 13 preporuka, a koju smo mi u vrlo kratkom vremenskom roku sveli na sve preporuke koje se danas odnose na ustavne promene što pokazuje veoma jasnu zrelost države Republike Srbije i njenih nadležnih institucija.

U ovom domu Narodne skupštine mi smo usvojili Zakon o lobiranju. Formirao se registar lobista koji građani mogu da pronađu na veb prezentaciji Agencije za sprečavanje korupcije. Takođe, Agencija za sprečavanje korupcije je napravila i veliki pomak u oblasti nevladinog sektora i to donošenjem niza pravilnika kojim se utvrđuje način raspisivanja konkursa u nevladinom sektoru.

Ono što je veoma važno reći jeste da je registar imovine funkcionera veoma važan instrument u borbi protiv korupcije i veoma mi je drago što građani u bilo kom trenutku mogu da izvrše uvid u taj isti registar i da pronađu sve neophodne informacije o određenim funkcionerima i o određenoj imovini ukoliko postoji bilo kakva dilema.

U prethodnim nedeljama smo u ovom domu usvojili i izmene i dopune Zakona o poreklu imovine koji treba da predstavlja jedan krucijalni instrument u borbi protiv korupcije i u borbi protiv kriminala, tako što ćemo u određenom postupku utvrđivati određenu nesrazmeru ili disproporciju između nečijih prijavljenih prihoda i između nečije pokretne i nepokretne imovine sa druge strane. Jer, ukoliko u tom slučaju postoji određena nesrazmera, možemo, a samo na osnovu činjenica i dokaza govoriti o određenim koruptivnim radnjama, u pogledu kojih nadležni organi moraju odmah da reaguju.

Zato moram da kažem da je Agencija za sprečavanje korupcije jeste upravo onaj organ koji je veoma bitan da se otkriju sve koruptivne radnje, da Agencija treba da bude organ koji će signalizirati ostalim nadležnim organima da u određenom slučaju postoji koruptivna radnja i da se to spreči.

Isto tako mi je vrlo nerazumljivo kako Agencija nije mogla da utvrdi određene nepravilnosti kod određenih pojedinaca i kod određenih firmi u poslovanju, u periodu od 2010. do 2012. godine. Tu pre svega govorim o svim onim medijskim naslovima, kako kod štampanih, tako kod elektronskih medija, da se mali krug ljudi koji je tada bio blizak DS, enormno obogatio, da su se okoristili o državni budžet i državne resurse, a sve zarad svog ličnog bogaćenja. Govorim upravo o onom krugu ljudi koji su u to vreme bili u vrhu DS, a danas se nalaze na čelu onih stranaka koje se nalaze ispod cenzusa i koje pokušavaju da se vrate na političku scenu, ali bezuspešno. Bezuspešno pokušavaju zato što ih narod u ovom trenutku ne želi da vidi na političkoj sceni.

Ne želi da ih vidi zato što je ranijih godina uspeo da čuje i da vidi za sve one koruptivne radnje koje su oni sprovodili, a da su 2012. godine u budžetu Republike Srbije ostavili samo onoliko da se isplati jedna mesečna zarada ili jedna mesečna penzija. Zato sa ovog mesta želim da vas podsetim na akciju, odnosno mogu reći akciju koju je tada sprovodilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pod nazivom – „Očistimo Srbiju“, pod patronatom nekadašnjeg predsednika Narodne skupštine, a kasnije i ministra, Olivera Dulića. Tada pod izgovorom medijskog oglašavanja, Ministarstvo životne sredine je na jednom sportskom događaju platilo za pano 500 hiljada evra u periodu od dve godine. Nakon toga, samo dva ili tri meseca nakon toga su zakupili još jedan pano u ulici Pop Lukinoj i za to isto platili 500 hiljada evra za period od mesec dana.

Većini građana je verovatno poznat izveštaj o pritiscima i kontroli na medije iz 2011. godine, odnosno koji je sastavila Verica Barać, u kome je na jedan jasan i nedvosmislen način opisano i utvrđeno kako se novac građana Srbije koristio od strane tadašnje političke elite i njenih prvaka. Nerazumljivo mi je takođe kako Agencija u tim trenucima nije mogla da ispita određene navode iz ovog i drugih sličnih izveštaja.

Dolazim jednostavno do zaključka da u tom trenutku nije postojao ni minimum političke volje da se istraže sve navedene radnje i da se podignu krivične prijave u tim postupcima. Možemo svi da se zapitamo zašto? Zato što u tom trenutku je bio isuviše veliki pritisak tadašnje DS i pojedinaca iz vrha DS da se sakriju svi oni marifetluci koji su njima doneli veliki broj stanova na ekskluzivnim lokacijama i najskuplje automobile koje danas voze i to sve od našeg i vašeg novca dragi građani Srbije.

Nikako ne bih želeo da ovo shvatite kao bilo kakav oblik pritiska, ali narod Srbije želi da svi ovi drugi navodi se istraže i da ukoliko postoje elementi korupcije, da se određena lica procesuiraju.

Naravno, u danu za glasanje ću podržati obe predložene odluke, a kada govorimo o odluci za članove Veća Agencije za korupciju, želim da kažem da stojim u veri da će kandidati za Agenciju svojim stručnim kvalifikacijama, integritetom pokušati da problem korupcije svedu na najmanju moguću šansu i mogućnost za određene interesne grupe i pojedince. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena ministarko gospođo Popović sa svojim saradnikom gospodinom Vinšom, dragi građani Srbije, u pravu je moj kolega Nebojša Bakarec kada je rekao prilikom svog obraćanja da nema straha kod poslanika Srpske napredne stranke i kod našeg predsednika Aleksandra Vučića kada je u pitanju borba protiv mafije. Nema straha jer možemo samo i da se izborimo sa mafijom ako nemamo taj strah.

Što se tiče današnjih tačaka dnevnog reda i rada Agencije, RATEL-a i Agencije za sprečavanje korupcije apsolutno podržavam i to ću da uradim javno u Danu za glasanje predloge.

Što se tiče članova Upravnog odbora za RATEL i što se tiče izbor članova veća Agencije za sprečavanje korupcije, Agencije koja je jedna od najvažnijih karika u borbi protiv korupcije. Kao što to radi Agencija, kao što to radi Ministarstvo pravde koje vi gospođo Popović uspešno vodite nekoliko meseci, kao što su to radili i vaši prethodnici gospođa Kuburović i gospodin Selaković, kao što i Ministarstvo unutrašnjih poslova predvođeno Aleksandrom Vulinom i Bezbednosno-informativna agencija predvođena Bratislavom Gašićem ima odlične rezultate što se tiče borbe protiv korupcije, a inače ta borba može samo i da ima rezultate ako vi svi iz tih institucija zajedno sarađujete.

Imate ozbiljnog protivnika, imate ozbiljnu mafijašku organizaciju protiv sebe. Ne vi, nego svi mi, svi mi koji želimo dobro Srbiji. Znate kako, mafija ne pita ni za veru, ni za naciju, ni za političko opredeljenje. Isto tako mafijaške organizacije kad hoće da ostvare svoj interes ne pitaju ni za veru, ni za naciju, ni ko pripada kojoj političkoj stranci.

Zato danas imamo situaciju, ovakvu, da je uznemiren deo javnosti kod bivšeg režima. Deo bivšeg režima, deo državnih struktura i mafijaške organizacije u Srbiji zajedno sa svojim pipcima po raznim strukturama su uznemireni. Zato se danas uznemirila i Marinika Tepić, pa na sraman način govori o prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zato se uznemirio Dragan Đilas i Dragan Šolak koji preko svojih medija daju punu podršku raznim profesorima i onima koji kritikuju ne SNS, ne predsednika Vučića, nego borbu protiv mafije.

Pa, dragi građani Srbije dokazano je, i ovom prilikom čestitam i radnoj grupi MUP-a gde su policajci profesionalno odradili svoj posao, gde je dokazano da smo imali 1.572 slučaja nelegalnog i sramnog prisluškivanja predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice. Možete zamisliti kako bi se osećao neko od nas kome prisluškuju oca, brata i sina?

Oni su imali samo jednu želju, da obore predsednika Aleksandra Vučića sa vlasti na ovaj ili onaj način, ili političkim putem ili likvidacijom. Na sreću to im nije uspelo i daće Bog da im nikad ne uspe. Zato mi moramo da ukažemo na sve mafijaške pipke u raznim organizacijama, jer oni su postali agresivni. Evo i advokat Gajić crta metu na čelu našeg predsednika. Oni ne miruju, a sami su bili učesnici raznih korupcionaških afera. Da ne oduzimam sad ovde vreme, da ne podsećam na afere Demokratske stranke, bivšeg režima do 2012. godine. Oteli su ne milione, ne stotine miliona, nego milijarde evra su pokrali od građana Srbije. Imali smo ne lošu, nego zločinačku privatizaciju dvehiljaditih godina i brojne druge afere. Urušavali su jednu po jednu instituciju. Gospođo Popović i sami znate, na kraju su urušili i pravosuđe. Da nije bilo političkih promena 2012. godine pitanje je da li bi danas imalo smisla i da postoji Ministarstvo pravde, jer su oni imali pipke svuda.

28/2 JJ/IĆ

Oni su ne samo birali svoje ljude po političkoj liniji u Agenciji, tada se zvala – za borbu protiv korupcije, čini mi se da je osnovana 2009. ili 2010. godine, oni su birali sudije i tužioce njima poželjne ljude na sastancima opštinskih i gradskih odbora DS i njihovih satelita u strankama nekadašnjeg DOS-a.

To je vreme prošlo, sada je došlo novo vreme, ne došlo, nego to novo vreme je došlo 2012. godine a sada je, i svedoci smo toga, najjača borba protiv mafije u istoriji ne moderne, nego uopšte u istoriji Srbije.

Zato moramo da damo podršku ne samo na ove kadrovske predloge, jer je Agencija za sprečavanje korupcije samo jedna od karika u toj borbi, nego moramo dati i podršku i onim čestitim, a takvih je većina ljudi zaposlenih i u pravosuđu i u bezbednosnim strukturama i u MUP-u, koji čestito, hrabro, snažno, jako, kao što su rekli i moji prethodnici, bez straha bore se protiv korupcije. Borba protiv korupcije je preduslov borbe protiv mafije.

Što se tiče opštine sa koje dolazim, Vračara, imamo strašnu situaciju, pipci pojedinih klanova su bili svuda. Na sreću, MUP, BIA i svi koji su učestvovali razbijaju jedan po jedan pipak tog klana. Nadam se da će sada da se jasno pokaže čija je to Velja Nevolja, čija je sve nevolja Velja Belivuk i što se tiče bivšeg režima i što se tiče saradničke grupe u MUP i drugim institucijama da vidimo ko je to sve Velji Nevolji pomagao. Kad kažem Velja Nevolja, mislim i na one pored, iznad i ispod njega, sve one sa kojima je sarađivao i sve one koji su mu pomagali.

Mi smo ovih dana svedoci hapšenja. Nadležni organi rade svoj posao. Ovom prilikom im pružam punu podršku sa željom da se sve istraži do kraja, pa da vidimo ko je sarađivao sa Veljom Nevoljom. Pazite, imamo jednu ozbiljnu situaciju u Srbiji, pojedini mafijaški klanovi i klan Eleza i klan Velje Belivuka i njihovi saradnici i njihove mini grupe razne, ne u Srbiji nego po regionu, prvo su želeli da zavladaju Srbijom, što se tiče kontrole tokova raznih kriminalnih aktivnosti i šverca narkotika. Ni to im nije bilo dovoljno, onda su zajedno sa ljudima iz državnih struktura, a otkriće istraga do kraja i te kako ko je sve tu bio, zarađivali su milione, desetine i stotine miliona. Ni to im nije bilo dovoljno, nego su želeli da naprave politički prevrat i da likvidiraju predsednika Aleksandra Vučića.

To ne može zato što Aleksandar Vučić ima najjače obezbeđenje u Srbiji. Znate ko je glavno obezbeđenje Aleksandra Vučića. To nema nijedan lider u Evropi. To je narod. Narod čuva našeg predsednika, a mi smo ovde narodni tribuni koji o tome govorimo. Narod je uz Aleksandra Vučića. Narod je apsolutnom većinom i uz Aleksandra Vučića i uz Vladu Republike Srbije i za borbu protiv mafije. Zato treba, ne danas, nego svaki dan sve jače i jače da pružamo podršku i Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi protiv mafije. U borbi protiv mafije moramo da pobedimo, tu nema stajanja, ide se do kraja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi je narodni poslanik, Tomislav Janković. Izvolite.

Uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona, odnosno odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Pre svega dozvolite da vas ponovo ovde u domu Narodne skupštine podsetim malo o istorijatu razvoja kako poštanskog tako i telekomunikacionog saobraćaja u Srbiji.

Počeci datiraju više od dva veka unazad i vezuju se za potrebu za sigurnim i blagovremenim prenosom važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara. Tako da je 1805. godine za vreme Prvog srpskog ustanka se organizuje mreža za prenos pisama, a 1811. godine se otvaraju takozvane mezulane, to su bile preteče današnjih pošta.

Sedmog juna 1840. godine je jedan vrlo važan datum. Tada je počeo javni poštanski saobraćaj i tada je otvorena prva pošta u Beogradu na Kalemegdanu.

Godine 1843. godine se stvara jedan zakon koji definiše osnovne principe pošte kao javne službe. On se zvao „Ustrojenije poštanskog zavedenija“ ili „Uređenje poštanske službe.“ To se desilo pre 178 godina. Znači, država Srbija je skoro pre dva veka imala jedan zakon koji je uređivao poštanski saobraćaj i tada je bila jedna ozbiljna država, kao i danas.

Godine 1885. se uvodi telegrafski saobraćaj slanjem prvog telegrama na relaciji Beograd-Kragujevac, odnosno Kragujevac-Beograd. Ta godina i taj datum su vezani za razvoj srpskih telekomunikacija.

Godine 1874. Srbija je jedna od 22 zemalja sveta koje osnivaju Svetski poštanski savez i tako iz godine u godinu, iz decenije u deceniju razvijaju se, kako poštanske, tako i telekomunikacione usluge na prostoru naše zemlje.

Godine 1989. godine se osniva Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija, a osam godina kasnije on se transformiše u holding, tako da imamo dva preduzeća „Pošta Srbija“ i „Telekom Srbija“ koji posluje kao samostalni privredni subjekat.

Kako su se razvijale poštanske i telekomunikacione usluge samim tim javlja se više operatera na tržištu i javlja se tržišna utakmica. Zato je bilo veoma važno da se ova oblast uredi kako bi se omogućilo, pre svega uspešno sprovođenje liberalizacije u sektoru telekomunikacija ili poštanskih usluga.

Kada govorimo o uređenju jedne oblasti treba da imamo na umu, pre svega, tri stvari. To je zakonski okvir, zatim institucije i ljudski faktor. Ja ću prvo govoriti o tom ljudskom faktoru.

Ljudski faktor je osnov uspešnog sprovođenja zakona i upravljanja svim institucijama i sve polazi od ljudi, od njihovog rada, njihove marljivosti, posvećenosti, stručnosti.

Mene lično raduje što je Dragan Kovačević ponovo predložen za predsednika Upravnog odbora RATEL-a, jer se radi o jednom čoveku koji ima veliko i bogato iskustvo, kako životno tako i radno, profesionalno. To se vidi u biografiji koja je priložena u kandidaturi.

Obzirom da i sam potičem iz PTT sistema, dobro poznajem ono što je gospodin Kovačević radio, upoznat sam sa svim rezultatima njegovog rada. On je obavljao značajni niz funkcija u svom radnom veku. Bio je direktor OUR-a u Rumi, zatim direktor Radne jedinice Sremska Mitrovica, direktor Direkcije za mreže u „Telekomu Srbija“, a 2004. godine postaje i generalni direktor „Pošte Srbije“. Poštom se ponovo vraća u Telekom, a 2010. godine odlazi na čelo „Iritela“, jedne privatne kompanije, gde se nalazi i danas.

Danas, moje kolege koje rade u poštama Srbije i Radnoj jedinici Sremska Mitrovica se puno hvale, govore o gospodinu Kovačeviću, o njegovom radu, o njegovoj stručnosti, ali pre svega o njegovom odnosu prema zaposlenima.

Ja sam imao lično zadovoljstvo i čast da 2004. godine budem izabran za najboljeg radnika „Pošte Srbije“ i lično sam dobio od gospodina Kovačevića jedno priznanje, jednu nagradu. Mislim da to dovoljno govori koliko je jedan čovek kao rukovodilac, jedan direktor Javnog preduzeća, kao što je Pošta Srbije, vodi računa o kadrovima i koliko je posvećen radu i koliko daje na značaju svakom čoveku koji radi u velikom sistemu.

Mogu da sa puno odgovornosti tvrdim da je on najbolji kandidat za predsednika Upravnog odbora, jer je on radio i u okviru „Pošte Srbije“, „Telekoma Srbija“, u privatnom sektoru i kao što je danas rekla, uvažena ministarka, gospođa Matić, on je zaista najbolji stručnjak koji može da bude predsednik Upravnog odbora.

Detaljno sam pročitao i biografije ostalih kandidata i zaista se radi o ljudima, vrhunskim profesionalcima koji će, verujem uspešno obavljati članstvo u Upravnom odboru RATEL-a.

Kada govorimo o okviru, odnosno institucijama, tu, pre svega, mislim na operatore koji se javljaju na tržištu telekomunikacija i poštanskog saobraćaja. Mi smo na kraju 2019. godine, imala pored „Telekoma Srbije“, koji je najveći operator još 40 operatora koji se bave uslugama fiksne telefonije. Imamo tri mrežna operatora usluga mobilne telefonije. To su „Telekom Srbija“, „Telenor“, „VIP“ i dva virtuelna mobilna operatora. Kada govorimo o tržištu poštanskih usluga, tu postoji 59 operatora komercijalnih usluga uključujući „Poštu Srbije“ kao javni poštanski operator.

Kada govorimo o zakonskom okviru, ja ću svoj akcenat staviti na Zakon o poštanskim uslugama. To je zakon iz 2019. godine.

U potpunosti razumem da smo ovde u izveštaju koji je RATEL nama dostavio, i uopšte u razgovoru o razvoju poštanskih i telekomunikacionih usluga više vreme posvetili telekomunikacijama.

One su danas dosta naprednije, dosta novac se više ulaže, ali i više se dobija vezano za telekomunikacije. Mislim da je ovaj sektor poštanskih usluga možda malo po strani i da treba više da obratimo pažnju, pre svega na zakonski okvir i šta je to što on donosi.

Mogu da kažem da se ovaj zakon ne odnosi podjednako na „Poštu Srbije“ kao javnog operatora i na ostale operatore na tržištu koji se javljaju, jer, pre svega, oni u jednom manjem obimu ne poštuju zakon. Tu mislim da je vrlo važna uloga Agencije da reaguje i da svojim izveštajima predstavi realno stanje.

Navešću samo neke članove zakona za koje smatram da je potrebno posebno obratiti pažnju.

Član 2. Zakona o poštanskom saobraćaju kaže – da se obavljanje poštanskih usluga zasniva na načelima. U stavu 4. – obezbeđivanje uslova za ravnopravno poslovanje poštanskih operatora, a u stavu 10. – obezbeđivanje održivosti univerzalne poštanske usluge.

U članu 3. stav 6. – javni poštanski operator je pravno lice sa obavezom obavljanja univerzalnih poštanskih usluga i pravo na obavljanje rezervnih poštanskih usluga.

U članu 18. se definiše univerzalna poštanska usluga, a za obavljanje ove usluge se ovlašćuje Javno preduzeće „Pošta Srbija“.

Član 24. definiše rezervisanu poštansku uslugu koja je poverena javnom operatoru i u stavu 1. kaže da – prijem ili prerada ili prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka manje do 50 grama.

Zašto je ovo važno? U samom procesu razdvajanje „Telekoma“ od „Pošte“ i kada je pristupila proces liberalizacije, kada „Pošta“ više nije sam operator na tržištu imala je monopol na one pošiljke do 100 grama. Danas je do 50 grama. Smatram da smo vrlo brzo smanjili taj prag od 100 grama do 50 grama, jer „Pošta Srbije“ kao javni operator sa puno odgovornosti, tvrdim da nije u potpunosti bila spremna za ovu tržišnu utakmicu.

Deo zakona koji određuje poštarinu je definisan članovima od 29. do 34.

Član 29. kaže - Agencija utvrđuje jedinstvene tarifne stavove prema stopi mase poštanskih pošiljaka i vrstama poštanskih usluga iz oblasti univerzalne poštanske usluge.

Član 31. kaže – poštarina za poštanske usluge biće određena tako da ne predstavlja nepravičnu cenu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije. U slučaju kada Agencija dođe do saznanja da poštarina nije određena u skladu sa stavom 1. ovog člana, bez odlaganja će obavestiti nadležni organ za zaštitu konkurencije i tražiti njegovo mišljenje ili predložiti pokretanje postupka u slučajevima sprečavanja ili narušavanja konkurencije kada je reč o poštanskom operatoru koji ima dominantniji položaj na tržištu.

Član 48. zakona govori da u slučaju neuspele dostave registrovane poštanske pošiljke poštanski operator je dužan da ostavi izveštaj o prispeću pošiljke koji sadrži obaveštenje o roku i gde primalac može preuzetu poštansku pošiljku.

Zašto navodim ove članove zakona? Kao zaposlen u poštama Srbije, imao sam prilike da obavljam niz raznih funkcija. Jedna od njih je bila i posao upravnika Pošte prvog reda, 22320 u Inđiji.

Često u kontaktu sa korisnicima sam dobijao informacije da pojedini operatori se ne pridržavaju propisa, kako u domenu rezervisanih poštanskih usluga, tako u delu nepoštovanja sopstvenog cenovnika. To ima za posledicu narušavanje načela definisan članom 2. Zakona koji sam upravo naveo. Bez obzira što javni poštanski operator ima ekskluzivno pravo na rezervisanu uslugu, to je usluga mase do 50 grama, pojedina javna komunalna preduzeća se ne pridržavaju zakona i sama su dostavljala račune za svoje usluge, što je protivno zakonskim načelima.

Opštinska uprava Inđija, 2008. i 2012. godine, pored upozorenja da krši zakon je sama dostavljala građanima pozive za glasanje na lokalnim parlamentarnim i predsedničkim izborima, a svi znamo u to vreme da je predsednik opštine Inđija bio i … Demokratske stranke, Goran Ješić, koji nije poštovao zakon i to je dokaz koliko se ta bivša koalicija odnosila prema državi Srbiji, ali i prema svim njenim institucijama, uključujući i „Poštu Srbije“.

Javni poštanski operater, „Pošta Srbije“ mora striktno da primenjuje cenovnik za svoje usluge u koliko zaposleni, bukvalno, za jedan gram ne naplati dobro poštarinu, on dolazi u jednu vrstu problema, može da bude sankcionisan, kako od rukovodioca, tako od sektora interne revizije, dok pojedini poštanski operatori sami određuju cenovnik, odnosno sami određuju masu, samim tim i utiču na konkurenciju na tržištu.

Naravno da to nije dobro i to treba da se iskoreni, pre svega, tu vidim uticaj i značaj ove Agencije, da reguliše ovu oblast.

Jedino javni poštanski operator posle neuspelog pokušaja dostavi pošiljaka, ostavlja izveštaj o prispeću pošiljke, dok ostali operatori na tržištu putem telefonskog poziva obaveštavaju korisnike o narednoj dostavi, samim tim i krše član 48. zakona i vrlo često se korisnici poštanskih usluga bune i često su u nedoumici kada i gde mogu da određenu poštansku pošiljku dobiju ukoliko dobijaju putem nekih drugim operatora.

Ovo su samo neki od primera gde ostali učesnici na tržištu ne primenjuju zakon i gde Agencija treba da reaguje kako poštanski operater javni, „Pošta Srbije“ ne bi bila u nepovoljnoj situaciji i poziciji od ostalih operatora na tržištu.

Da se razumemo, ja nisam protivnik liberalizacije i postojanja konkurencije, ona je potrebna, ona treba da postoji i nužna je, ali mi kao predstavnici građana, kao narodni poslanici moramo da vodimo računa o javnom dobru, a javni poštanski operater to upravo jeste - jedno javno veliko dobro koje je od velikog značaja kako za ekonomski razvoj Srbije, ali i za bezbednost Srbije u celini.

Naravno, u danu za glasanje ja ću podržati predložene kandidate sa željom za uspešan rad. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Tomislavu Jankoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, današnja tema i sve ono o čemu diskutujemo danas iz mog nekog ugla posmatranja mislim da nam nije dovoljno ovo vreme koje danas imamo, jer su teme zaista i ozbiljne i od velikog značaja za građane Srbije, a i u prethodnim diskusijama mogli smo da čujemo kakvih primera smo imali u prošlosti i šta se dešavalo i zašto se ovolika pažnja posvećuje i RATEL-u, ali i kadrovskim rešenjima koja se tiču izbora članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Mislim da smo u prethodnih nekoliko sati, koliko traje ova diskusija, čuli bezbroj primera i nisam siguran o kojoj temi bismo morali više da razgovaramo, ali ja ću se opredeliti da u svojoj diskusiji samo prođem kroz neke stvari koje najviše tište i muče građane Srbije i da prođemo kroz one teme na koje ja svakodnevno nailazim u razgovoru sa ljudima koje sretnem na ulici ili u razgovoru sa ljudima koji me poznaju.

Kada govorimo o RATEL-u i pričamo o njihovom smislu postojanja, uvek negde ljudi u diskusiji pominju medije, uslove u kojima rade mediji, slobodu medija, kako se koji mediji ophode prema izveštavanju i prema informisanju građana i uvek negde te informacije provejavaju, ali na konkretna pitanja, konkretne primere, kao što izvodi moj kolega gospodin Marijan Rističević, najčešće ne dobijemo odgovor.

Egzaktni primeri koji pokazuju na apsurde, nelogičnosti, egzaktni primeri koji pokazuju kako ista pravila ne važe za sve, kako je neko povlašćen, kako je neko kažnjen, jasno nam pokazuju koliko na tom planu moramo da radimo mnogo više i ne samo kao društvo, već i ljudi koji sede u tim institucijama moraju svojim predlozima, moraju svojim mišljenjem da pomognu i nama kao Skupštini, kao poslanicima da izađu u susret i sve kritike koje mi ovde iznesemo, mišljenja, da uvaže i da ih nekako pretoče u dela i konkretan rezultat, jer je to u interesu građana Srbije.

Kada pričamo o tome da pojedini mediji povređuju osnovna ljudska prava nama koji predstavljamo SNS ili sedimo u parlamentu Narodne skupštine, kada pričamo o tome da se ugrožava bezbednost predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice to sve provejava i negde se to ne shvata dovoljno ozbiljno. Međutim, kada imate situaciju da se neke stvari izjednače, dobijete najoštriju moguću reakciju svih medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a zatim i njegovih stranaka, saradnika, koalicionih partnera i bivših partnera iz režima DS koji danas pretenduju da se vrate na vlast.

O čemu se radi? Juče je izašla u javnost vest da je otac jednog nestalog mladića dobio poziv, da mu se izvesno lice predstavilo kao Veljko, da ga je uputilo na jedan portal kome će se javiti i gde će moći da da svoju izjavu. Radi se o portalu KRIK, ili kako se oni sad već definišu, i mnogi mediji su to danas i juče preneli. Dakle, izjavu tog čoveka.

Brže-bolje utrkivali su se sledbenici Dragana Đilasa, zajedno sa svojim drugim portalima, drugim novinama, drugim kanalima i svim ostalim aparatima koje imaju u svojim rukama, ko će brže-bolje to da osudi i ko će brže-bolje to da napadne.

Jedan od retkih, a jedan od nas 250 poslanika u sali, koji je samo izveo primer kako sada važe dvostruki aršini, od sinoć je predmet najmonstruoznije kampanje i protiv njega se vodi sada hajka. Radi se o gospodinu Vladimiru Orliću, potpredsedniku Narodne skupštine, narodnom poslaniku SNS, čiji je jedini greh juče bio što je naveo egzaktan primer.

Radi istine u javnosti ja ću samo pročitati šta je gospodin Orlić napisao i zbog čega ga danas i juče satanizuju svi oni koji na taj način žele da se dodvore Draganu Đilasu.

Dakle: „Tajkunski mediji, njihovi saučesnici koji svi skupa služe jedino tome da besomučno vode hajku kroz bedne pokušaje da kriminalizuju i oklevetaju jednu porodicu“, dakle porodicu Aleksandra Vučića i ništa nije slagao, jer svedoci smo tome, ne mesecima, već godinama unazad, „sad zapomažu iz jame koju su drugima iskopali“. Dakle, znate za narodnu umotvorinu – ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. „Opasno je kada kažu da imaš veze sa kriminalom. Ma, je li, od kad to?“

Dakle, gospodin Orlić je samo izvukao paralelu i postavio u istu ravan ono o čemu mi pričamo godinama unazad.

Dakle, strašno je ako neki štampani mediji prenesu izjavu jednog čoveka. To je toliko strašno i ti mediji moraju da se ugase, njihovi rukovodioci i urednici da se procesuiraju, a o čemu pričam pročitaću vam kasnije, a nije problem kada se na njihovim televizijama u emisijama satima i tako danima kriminalizuje porodica Aleksandra Vučića sa sve Andrejem Vučićem, sa sve Danilom Vučićem, pa sa sve onim slikama sa kojekakvim osuđenim kriminalcima koji stoje u pozadini, koji su pravnosnažno i osuđeni i koji se ne mogu nikako dovesti u isti kontekst sa Danilom Vučićem.

Dakle, to nije isto i veliki je problem, poštovani građani Srbije, što vi sada nemate ni pravo da ukažete da se godinama unazad baca ljaga i kriminalizuje porodica Vučić, a kada jedan medij samo prenese izjavu, to ispada atak na te medije i to ispada atak na te novinare. Oni se osećaju ugroženo i u opasnosti, a kako se oseća porodica Aleksandra Vučića i kako se oseća njegov sin kada danima, nedeljama, mesecima i godinama unazad mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa učestvuju u njegovoj i kriminalizaciji, pa bogami u nekim segmentima i u satanizaciji?

Da ovde nije kraj vrhunca tom licemerju i opasnosti koju sebi daje za pravo Dragan Đilas da sprovodi u budućnosti, govori i saopštenje njegove stranke, gde on sada hvali taj portal KRIK i u poslednjem pasusu zaključuju – Stranka slobode i pravde zahteva od tužilaštva momentalno procesuiranje glavnih urednika tabloida koji su svesno i sa namerom svojim lažnim objavama ugrozili novinare KRIK-a.

Dakle, ljudi koji godinama unazad lažu naciju da postoji neka diskriminacija, neka cenzura medija, ovde jasno pokazuju i žele da se pojedini mediji zatvore i ugase, a da se njihovi urednici procesuiraju, pohapse ili kako god to oni definisali.

Da on nije sam u ovome, dojučerašnji njegov neprijatelj u raspadu te DS jeste i njegov sada sledbenik, pa više nisam ni siguran ko će se još pojaviti, jer je Boris Tadić imao jedno saopštenje, pa je to saopštenje menjao, ali onda se pojavio Lutovac, plaćenik Dragana Đilasa, pa je informativna služba DS nastavila u tom duhu i oni sada pozivaju isto na odgovornost da, ne daj Bože, ukoliko se desi nešto tim novinarima, direktno svi budu odgovorni.

Da napravimo samo razliku. Nikada nijedan novinar, niti građanin Srbije ne sme da bude ugrožen zbog onoga što piše, izveštava ili kako god to želite da definišete, ali svako mora da nosi odgovornost za izgovorenu reč. Ukoliko ste izneli neistinu, ukoliko ste nekog namerno ugrozili, tendenciozno, ja se slažem da morate odgovarati, ali, nažalost, iz primera koji je navodio gospodin Rističević, za pojedine medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa očigledno ni naš zakon, a ni onaj u Luksemburgu nije odgovarajući. Oni ne mogu da podležu tome.

Ovde se radi o egzaktnoj nepravdi i zato želim da građani čuju ovakve primere i da znaju.

Ovde nije kraj svega ovoga, jer je od sinoć Vladimir Orlić, naš kolega narodni poslanik, predmet jednog, pa može se reći čerupanja, organizovane hajke i pokušaja da se njegov tvit, njegova izjava istrgne iz konteksta. Zašto? Samo zato što je rekao istinu. To je mnogo veliki problem. Ispostavi se da vi kao narodni poslanik ili kao neko ko pripada SNS, apsolutno nemate pravo ništa da kažete, već samo morate da nemo ćutite i primate udarce, pa čak i da na njihove laži ne odgovarate. Pa, žao mi je, oko toga se nikada nećemo složiti.

Što se tiče kadrova i kadrovskih rešenja u vezi sa korupcijom, mislim da su moje kolege prethodni govornici izneli mnogo primera, ja se na to se neću posebno osvrtati, jer u diskusiji o dopuni Zakona o poreklu imovine, mislim da sam rekao mnogo toga, ali ljudima koji će biti izabrani sutra u danu za glasanje, želim da, pre svega, poručim da budu mnogo uspešniji nego njihovi prethodnici i da svoju funkciju obavljaju u skladu sa tim da svako mora biti jednak pred zakonom.

Nadam se da će ovaj Zakon o poreklu imovine, koji stupa na snagu, čini mi se, u petak, da sve ovo što se bude dešavalo u narednom periodu će jasno pokazati da niko nije zaštićen i da partijska knjižica nikoga ne štiti.

Ali, ne možemo da o korupciji pričamo na taj način a da ne prenebregnemo osobu koja je sinonim za korupciju u našoj zemlji, a to je Dragan Đilas. O njegovim aferama, proneverenim parama, nameštenim tenderima i o svemu što je radio dok je bio gradonačelnik Beograda, mislim da sam stotinu puta diskutovao i ja i moje kolege. Nekako poslednju nadu imamo u ovom zakonu, jer do sada ama baš niko nije našao za shodno da proveri kako se od propalog preduzetnika, prodavca žvakaćih guma, pa sada čusmo perača prozora, dolazi do najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope. Kako to da vaša imperija počinje da raste srazmerno tome kada ulazite u politiku?

Radi istine, čovek je prijavio, kada je ulazio u politiku, 74 hiljade evra ušteđevine, polovan automobil SAB i ženinu kuću. Godine 2018. kada su bili izbori za Skupštinu grada, u kojoj sam ja danas odbornik i šef odborničke grupe SNS, čovek je sam prijavio, dakle, to je ova hrpa papira, ne želim sada ovde da čitam i da ne oduzimam vreme i na to, samo u nekretninama prijavio 25 miliona evra. Voleo bih da mi neko objasni kojom logikom se dolazi do toga? Kako i na koji način se vi za osam godina toliko obogatite? Da, prodao je SAB-a, verovatno, što kaže kolega Jovanov, verovatno.

Onda mi objasnite, ako učešćem u politici i na vlasti ste bili tih nekih osam godina, a zaradili samo u nekretninama, i to ono što ste prijavili, 25 miliona evra, prostom matematikom, vi ste zarađivali negde oko tri miliona evra godišnje. Objasnite mi kako? Niste ni nekakav fudbale, niste ni košarkaš, ne znam ni da ste bili IT stručnjak, ni da je ta industrija bila toliko razvijena tih godina, pa me zanima kako ste uspeli tolike pare da zaradite?

Nažalost, na ova naša pitanja svi su ostali nemi, ali se nadam da će ovaj zakon, koji stupa na snagu u petak, pokrenuti mnoga pitanja, a i da će, Boga mi, ovi ljudi koje budemo birali sutra, se pozabaviti ne samo ovim primerom, već bilo kakvom sličnom pojavom u našem društvu, sa koje god strane dolazili.

Mislim da je tu politika SNS egzaktna i da je predsednik Aleksandar Vučić jasan kada obračun sa mafijom, organizovanim kriminalom, korupcijom, ne sme biti selektivan, već se mora obračunati do kraja.

Da sve ovo što se dešava poslednjih dana i nedelja u našoj zemlji je uznemirilo već pominjanog Dragana Đilasa, pokazuju primeri koji su se danas desili i pokazuju kolika je nervoza u redovima predstavnika bivšeg režima, tada okupljenog u DS, a sada razbijen u više stranaka, te smo danas, mislim da je to kolega Mrdić pomenuo, doživeli još jednu izjavu onog Vladimira Gajića.

Za tog čoveka sam čuo prvi put kada je pominjan u onoj aferi Geneks, kada je hapšen zbog toga što je podstrekivao na proneveru 62 miliona dinara. To je čovek koji je u svojim javnim izlaganjima više puta i uvredio i pozivao na linč i ubistvo svojih političkih neistomišljenika, ali kada imate nekog takvog ko se već u više navrata diskreditovao kao ličnost, onda vam je jasno da njegova namera mora uvek biti krajnja i da je uvek zlonamerna.

On je danas dao za sebi pravo da još jednom nacrta metu na predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici izjavom, naravno, i da na taj način borbu države protiv mafije omalovaži, da je relativizuje, izjavom da ovo nije obračun protiv mafije, već da se Aleksandar Vučić bori protiv konkurencije.

Imao sam ne mnogo godina kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, ali se sećam i na internetu sam našao slične članke, slična pisanja kada je tada premijer Zoran Đinđić stavljan u isti koš sa mafijom. Danas se to radi mesecima i godinama unazad.

Ovo je još jedan u nizu pokazatelja organizovanih i orkestriranih napada na predsednika Aleksandra Vučića.

Da u svemu tome nije sam, morala je da se dokaže i već pominjana Marinika Tepić, koja je na platnom spisku i zaposlena u jednoj od prebogatih firmi Dragana Đilasa, koja je na konferenciji za štampu opet iznela niz neistina, a to je osoba koju su čak zbog njenih laži morali da demantuju iz Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Da vas ne podsećam za onu čuvenu blamantnu izjavu da se u Moroviću nalazi plantaža marihuane, ono bile koke nosilje. Da vas ne podsećam kakve je neistine izgovarala i o Krušiku i o Jovanjici, zajedno sa onim Aleksićem, pa je Aleksić sad dokazani lažov, jer je sud utvrdio da nikakve veze ni Aleksandar, ni Andrej Vučić nemaju sa tim.

Osoba koja je ovoj Skupštini potpisala i podnela predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, osoba koja je svoje veze sa kriminogenim facama koristila da bi pretila i zastrašivala novinare u Pančevu i na taj način ih iselila, evo, to su slike sa ovim gospodinom, ako se može tako nazvati, osoba koja zastupa interese Dragana Đilasa, koji sedi pored čoveka koji je uhapšen za 66 kilograma marihuane, osoba koja zastupa i brani interes i promoviše Dragana Đilasa, čiji je bivši šurak ili u tom trenutku šurak uhapšen sa većom količinom kokaina na Brankovom mostu, osoba kojoj je šef, gazda i čovek koji je isplaćuje se slika sa ovim Japancem, a znamo svi ko je i šta je, danas poslednjim trzajem nekakve političke histerije pokušava da još jednom kriminalizuje Aleksandra Vučića u temi koja je već razjašnjena, a to je tema prisluškivanja.

Kao što smo mogli da čujemo, u tih 1572 razgovora, koji su snimljeni ili kako god, ništa diskreditujuće po Aleksandra Vučića ili njegovu porodicu ne postoji. Ali, džaba vi to i dokazali, kada Marinika Tepić nema problem da izgovori neistinu, kada joj razbijete tu neistinu istinom, ona se nasmeje, nastavi dalje i tu laž zatrpava nekom novom.

Ovo sve sam morao da iznesem iz prostog razloga što je danas takav dan da u histeriji i u preteranoj nervozi u tom delu opozicije, a pre svega predstavnicima bivšeg režima DS ne postoji stvar koju neće izmisliti ne bi li nekako diskreditovali sve ono što radi Vlada Srbije, što rade pripadnici MUP, a pre svega što je obećao Aleksandar Vučić.

Sa time ću završiti, svim kandidatima koji budu sutra izabrani na ove pozicije i ova kadrovska rešenja koja budu doneta, želim mnogo sreće i uspeha u radu i želim im da se uvek vode interesom građana Srbije, jer su za to i birani.

Vama, poštovana ministarka, želim mnogo hrabrosti da u ovoj borbi istrajete i da sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, od naše zemlje učinite još lepše i još bezbednije mesto za život, jer samo poštovanjem zakona, pravde i sankcionisanjem svih onih koji čine krivična dela, moći ćemo da stvaramo Srbiju za našu decu onakvu baš kakvu želimo. Hvala vam. Živela Srbija.