Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što, dakle danas vodimo raspravu o dva važna regulatorna tela. Reč je o izbornim funkcijama koje se tiču i RATEL i Agencije za borbu protiv korupcije i to jeste naravno i obaveza i odgovornost Narodne skupštine Republike Srbije, kao što jednu odgovornost o svemu ovome kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije imate i vi kao ministarka pravde.

Ja ću najpre iskoristiti priliku i reći nekoliko reči o RATEL, o onome što je vezano za deo koji se tiče RATEL. Dakle, treba da izaberemo članove upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL i članove Veća Agencije za suzbijanje, kao što sam rekao, korupcije.

Diskusija o regulatornim telima u parlamentu je i deo naše kontrolne funkcije kakva postoji u svim demokratskim društvima u kojima je rad svih institucija sistema, javne vlasti transparentan i dostupan javnosti, što je u našem parlamentu postala veoma dobra praksa.

Mislim da je veoma dobra praksa i to da osim toga što razgovaramo o onome što jesu tačke dnevnog reda, uvek možemo da razmenimo mišljenje, da diskutujemo o temama koje su aktuelne, a tiču se i vašeg ministarstva i ministarstva ministarke koja je maločas bila ovde. Smatram prosto da to samo može biti korisno i biti doprinos ne samo današnjoj raspravi, nego i budućnosti Srbije, budućnosti svakog građana Srbije, a naravno i efikasnijem radu i Vlade i vaših ministarstava pojedinačno.

Takođe, i izbor rukovodećih organa regulatornih tela predstavlja transparentnu proceduru i potvrđuje da se i zakonodavnim okvirom i parlamentarnom praksom približavamo evropskim standardima, što i jeste naš cilj.

Govoriti o značaju rada ovih nezavisnih organa sada kada treba birati odgovorne ljude koji će rukovoditi njima samo potvrđuje značaj njihove društvene uloge, ali o tome da Narodna skupština ima veoma odgovoran pristup u ovom izboru u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima.

U krajnjoj liniji, i parlament, kao što sam rekao, deli odgovornost za ovaj izbor i važno je da se na ne samo procesno već i suštinski bavimo odabirom kandidata koji će u narednom periodu obavljati ove odgovorne i ozbiljne funkcije, nadamo se na posvećen način.

Upravljački tim RATEL-a, dakle, čine: predsednik, zamenik predsednika RATEL-a, tri člana Upravnog odbora. Mandatni period na koji se biraju je pet godina i njihov mandat je upravo istekao 3. marta ove godine, dakle pre šest do sedam dana. Neophodno je da izborom novog rukovodstva RATEL-a omogućimo njegov nesmetan rad, što ćemo i učiniti, nadam se, narednih dana, po završetku ove rasprave.

U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama organe RATEL-a bira Narodna skupština na predlog Vlade na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Prema zakonskoj proceduri nadležno ministarstvo je Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma. Sprovelo je konkurs, a Vlada je utvrdila predlog kandidata za ove značajne dužnosti. Ovaj predlog je danas pred nama.

Uz Predlog vladine odluke dostavljene su nam i biografije predloženih kandidata iz kojih, po mišljenu poslaničke grupe SPS, se vidi njihovo radno iskustvo i karijerna dostignuća. Biografije jesu zavidne, vidi se iskustvo u struci svih kandidata, govorim o kandidatima RATEL-a, i zato verujem da će, ako budu izabrani, opravdati poverenje koje će im parlament, nadam se, ukazati u Danu za glasanje, a time i naši građani ukazuju poverenje. Svojevrsno ogledalo funkcionisanja je i RATEL u veoma osetljivom sektoru elektronskih medija.

Drugi dokument o kojem danas razgovaramo, dakle druga tema o kojoj danas govorimo, a vezana je za vaše ministarstvo, gospođo Popović, treba da odlučujemo o izboru članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Naime, prema novom Zakonu o sprečavanju korupcije, koji smo usvojili 2019. godine, a primenjuje se od septembra 2020. godine, organi Agencije za suzbijanje korupcije su: direktor i Veće Agencije.

Veće Agencije je drugostepeni organ Agencije. Njegova ovlašćenja su da odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor, da nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje. Dakle, svojevrsna je i interna kontrola rada direktora. Veće zauzima i načelne stavove za primenu zakona, što je takođe od velike važnosti i značaja.

Mi danas, dakle, govorimo, a narednih dana kada završimo raspravu treba da izaberemo pet članova Veća Agencije.

Prema zakonskoj proceduri članovi Veća Agencije biraju se na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo pravde. Sprovodi ga Pravosudna akademija, kao što je maločas koleginica govorila, koja vrši selekciju kandidata na osnovu ispunjenih uslova i testiranja.

Predlog kandidata koji su ispunili uslove ministarstva u formi predloga dostavlja Narodnoj skupštini, što je takođe ispoštovano u smislu procedure.

Dakle, u Predlogu koji je pred nama vidimo više kandidata od broja koji se bira. U međuvremenu, na žalost, neko je preminuo. Jedan od kandidata, kao što ste rekli, je odustao. Važno je da kandidati koji se biraju budu stručni, to je mišljenje SPS, da poseduju posebna znanja, profesionalni integritet, da budu visokomoralni, da budu pošteni. Dakle, moraju biti dostojni funkcije i vršiti je na moralan, odgovora i, pre svega, zakonit način.

Prema biografijama koje su predložene, mi smo sagledali biografije svih kandidata, vidi se da su u pitanju ozbiljni kandidati. Među njima su i oni sa dosta iskustva. Neki su poznati, neki manje poznati javnosti. Ne treba zanemariti nikoga, ni one kandidate koji su manje poznati javnosti, jer i oni imaju svakako svoje kandidate, raspolažu određenim kvalitetima i verujemo da mogu, takođe, uspešno da obavljaju ove funkcije.

Među njima su, kažem, mlađi kandidati kojima takođe treba dati šansu, jer sistem se gradi i čuva prenošenjem znanja i iskustva. Tako se omogućava kontinuitet u radu, što je za Agenciju koja je nezavistan državni antikoruptivni organ od izuzetnog značaja i važnosti. Zato je spoj onih koji već imaju iskustvo u radu Agencije i nekih novih kadrova koje ćemo izabrati kroz nekoliko dana, ja se nadam već u četvrtak, najbolji.

Naravno, prioritet svih prioriteta je moralni integritet kandidata o kojima danas govorimo.

Koleginica Mihajlović je maločas govorila, i mislim da je u potpunosti u pravu, slažem se sa njom, deo odgovornosti, veći deo odgovornosti imate vi kao ministar pravde, ali jedan deo odgovornosti ima i Narodna skupština koja treba da bira kandidate. Pravosudna akademija je odradila svoj deo posla i prosledila spisak kandidata sa rezultatima testova koje su polagali.

Ne bi bilo loše, možda, da u narednom vremenskom periodu razmislite o predlogu koleginice Nataše da i Narodna skupština preko resornih odbora ima priliku da porazgovara sa kandidatima, obzirom ipak da ima jedan deo odgovornosti u čitavom procesu, iako, ponavljam, proces koji je definisan, zapravo proces koji je učinjen u prethodnom periodu za nas tu nema apsolutno ništa sporno. Ali, prosto u periodu koji je pred nama ne bi bilo loše da razmislite o ovom predlogu.

Iskoristio bih ovu priliku, ovu raspravu o kadrovima Agencije za to da ponovo skrenem pažnju na značaj borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a time i na značaj funkcije koju ima Agencija za suzbijanje korupcije, jer je u njenoj nadležnosti jedan važan segment, a to je evidencija i kontrola imovine javnih funkcionera, sprečavanje akumulacije javnih funkcija i sprečavanje sukoba interesa vršenje više javnih funkcija. Dakle, sve informacije o javnim funkcionerima su potpuno transparentne, pa i podaci o imovini i načinu na koji je ta imovina stečena.

Ovih dana počinje da se primenjuje Zakon o poreklu imovine koji smo usvojili pre nekoliko dana. Na jednoj od prethodnih sednica smo razgovarali o ovom zakonu. Takođe, na snazi je i Zakon za borbu protiv organizovanog kriminala. I ne samo da imamo pravne osnove da se sučimo sa najtežim oblicima organizovanog kriminala i korupcije, već postoji čvrsto opredeljenje i politička volja rukovodstva Srbije da se obračuna sa svim oblicima organizovanog kriminala.

Najnovija dešavanja i krimogeno ponašanje organizovanih kriminalnih grupa koje su našle uporište u mnogim sferama društva, a ponajviše su se da tako kažem, ugnezdile u nekim sportskim organizacijama uzrokovali su odlučnu, beskompromisnu i efikasnu akciju nadležnih organa, pri čemu niko nije bio niti će biti pošteđen odgovornosti, na kojoj god funkciji se nalazio i na kojoj god funkciji bio.

Savet za nacionalnu bezbednost, ostali organi bezbednosti, a time i Agencija za sprečavanje korupcije imaće još veće obaveze i odgovornost u otkrivanju i privođenju zakonu svih koruptivnih oblika ponašanja i krivičnih dela. Koliko daleko organizovani kriminal ide zavisi naravno od odlučnosti države da mu se organizovano suprotstavi. Naša država je pokazala, a ovih dana konkretno dokazala da nema povlašćenih, da neće biti ustupaka, nema selektivnih akcija i pokazala je odlučnost da zaštiti i državu i građane.

Mi smo više puta do sada govorili, ja ću iskoristiti vaše prisustvo i ponoviti jasan stav poslaničke grupe SPS, dakle, predsednik republike, Vlada Republike Srbije, nadležni organi, nadležne institucije delima, a ne rečima pokazuju da je jedan od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije upravo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. To devalvira pokušajem svih onih predstavnika tzv. elitne opozicije koji su kada je predsednik republike govorio o ključnim zadacima, ciljevima kojima će se baviti Vlada Republike Srbije rekli da je to sezonska predstava, da je za to potrebno nezavisno sudstvo, evo dela govore da nije sezonska predstava, a o nezavisnom sudsku znate, govore oni koji su birali sudije i tužioce preko svojih lokalnih partijskih odbora. Oni daju sebi za pravo da govore o nezavisnom sudsku u Srbiji.

Mi još jednom želimo da ponovimo i posebno da istaknemo da je ovo jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji, i da je MUP, da je BIA, da je Tužilaštvo za organizovani kriminal odradilo odlično svoj deo posla. Nadamo se da će, i ubeđeni smo, da i u periodu koji je pred nama nastaviti da rade svoj posao kao i do sada. Na ovaj način Srbija pokazuje i spremnost i sposobnost da, pre svega, se građani Srbije osećaju sigurno.

Niko nije jači od države. Ovo je dakle, definitivno, obračun po svaku cenu i taj obračun samo potvrđuje hrabrost i predsednika Srbije, celokupne Vlade Republike Srbije i naravno, nadležnih organa i nadležnih institucija.

Dakle, ovde su stvari potpuno jasne. Kada sublimiramo i sagledamo sve, ja naravno ne insistiram, i nemoguće je da nam vi saopštite detalje, i naravno, ne insistiramo na tome, to je na nadležnim organima i nadležnim institucijama, Srbija je uređena pravna država u kojoj funkcionišu nadležni organi i nadležne institucije. Verujemo u rad nadležnih organa i nadležnih institucija. Mi o tome možemo govoriti tek kada nadležni organi, nadležne institucije daju konačnu reč, konačan stav. Ali, želim da iznesem određene kvalifikacije za koje mislim da su potpuno vidljive.

Dakle, ovde je jedna stvar potpuno jasna, narušen je ustavni poredak. Vi me ispravite ako sam u nečemu pogrešio. Narušen je ustavni poredak, nezamislivo je da se u jednoj državi 1.572 puta prisluškuje predsednik Republike, koji je legitimno izabran na neposrednim izborima i da se prati njegova porodica, i to samo sa jednim jasnim ciljem, zato ovo ističem, zbog cilja koji se želeo postići. Šta je cilj? Cilj je pre svega, destabilizacija Srbije i cilj je da se naruši stabilnost Srbije, jer predsednik je faktor političke stabilnosti Srbije.

Dakle, jaka, ekonomski stabilna Srbija koja misli svojom glavom, ima svoj stav, Srbija koja vodi odlučnu i odgovornu borbu u odbrani nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja je danas simbol novih vrednosti u regionu i faktor stabilnosti u regionu, Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku i koja naravno, neće ulaziti u sukob i neće kvariti odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama, jer, izvinite, u periodu kovida, mogu predstavnici EU da se ljute, ali to su činjenice, u periodu kovida, onda kada je bilo najteže, u martu mesecu, Srbija je mogla da se osloni na dve stvari. Prva stvar su sopstveni resursi, a druga stvar je upravo odnos sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Nemamo ni jedan razlog da kvarimo odnose ni sa Kinom, ni sa Rusijom, ali želimo dobre odnose i sa SAD. Čini mi se da su pred nama u tom pogledu, kada govorim o SAD i EU, čini mi se, da su pred nama veliki izazovi i velika iskušenja. Lepo je kada dobijete čestitku, ali nije lepo kada uporedite novogodišnju čestitku predsednika SAD sa čestitkom koju je predsednik Srbije dobio prethodne godine. Prethodne godine se govori o normalizaciji odnosa, za šta se Srbija zalaže, za dijalog, da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja, a ove godine dobijamo čestitku o međusobnom priznanju. Što nijednog trenutka nije bila tema. Dakle, ovo pričam iz jednog prostog razloga da bi još jednom ukazao na izazove i na iskušenja pred kojima će Srbija nalaziti u narednom vremenskom periodu.

U ovoj kontinuiranoj, odlučnoj, neselektivnoj borbi protiv kriminala i korupcije naravno da ćete uvek imati podršku poslaničke grupe SPS, naravno da je i celokupan parlament pokazao podršku u ovoj borbi. Mi smo pre nekoliko dana razgovarali o jednom veoma važnom zakonu, a to je Zakon o poreklu imovine i time, ponoviću, je napravljena jedna jasna potvrda političke volje. Uvek naglašavam političke volje, jer nas Evropejci stalno opominju da nema političke volje u Srbiji da se Srbija obračuna sa organizovanim kriminalom. Evo, jasna politička volja da Srbija želi i da se Srbija obračunava kontinuirano i odlučno i neselektivno, beskompromisno sa organizovanim kriminalom.

Dakle, ono što je suštinski važno za Srbiju na jednoj strani cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji, a na drugo strani imamo jednu jaku sinergiju normativnu i praktičnu u borbi protiv korupcije.

Ne znam odakle nervoza pojedinaca kada smo usvojili Zakon o poreklu imovine. Pretpostavljam da postoji opravdan razlog za to. Ja ne želim da prejudiciram, tu su nadležni organi, tu ste vi, tu su nadležne institucije, ali neće ovde biti, ne treba da se plaše oni, neće ovde biti selektivnih meta i nije tema zakona o kojem smo govorili da na pravimo prostor kako bi politički proganjali političke neistomišljenike. Ne, ovde je stvar da se oni plaše uređene i pravne države u kojoj će funkcionisati institucije sistema.

Ako predsednik Srbije kaže – želim da budem prvi predmet provere, i ako mi svi u ovoj sali kažemo da želimo da budemo predmet provere, danas dnevna štampa kaže da je tamo neki vlasnik "Krika", jel se tako zove koleginice, vi ste u medijima, "Krik" jel tako? Taj "Krik" je nas prošle godine, ja sam obavljao funkciju potpredsednika zajedno sa gospodinom Arsićem, Marinkovićem, gospođa Maja Gojković je bila predsednik parlamenta, pa ispitali su nas uzduž i popreko. Šta su dobili sa time? Jesmo se mi plašili? Ne, rekli smo im – izvolite, nemamo ništa protiv. Odakle strah kod njih? Osim ukoliko postoji nešto što mi u ovom trenutku ne znamo.

Takođe, Narodna skupština daje doprinos time što smo pre nekoliko dana izabrali sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i pred njima je veoma važan posao. Znate, prilikom izbora sudija koje smo prvi put birali na sudijsku funkciju, ja sam rekao da ja nisam pravnik i tada sam rekao da bi prof. dr Aleksandar Martinović kao vrstan pravnik, sigurno to bolje govorio od mene i moj uvaženi kolega Toma Fila. Ali, znate, kada neko kaže da je pravda spora, ali dostižna, ja to sagledavam pre svega kao krajnju ideju. Suštinski je najvažnije da pravda bude efikasna i da bude brza. To je ono što mi očekujemo od Ministarstva pravde, od nadležnih organa i nadležnih institucija.

Već sam rekao na koji način su birane funkcije, na koji način su oni koji danas govore o nezavisnom sudstvu birali sudije, birali tužioce uz pečate na jednoj strani predsednika partije, pa pečat partije, na drugoj strani potpis predsednika opštine, pa pečat predsednika opštine i to je bilo nezavisno sudstvo.

Dakle, nezvanično izneću samo jedan podatak, neću da govorim danas o prošlosti, jer smatram da iz te prošlosti, od prošlosti iz prošlosti mnogo puta do sada sam rekao da se ne živi, ali treba da izvučemo pouke, da afirmišemo ono što je dobro, da gledamo sadašnjost i gradimo temelje nove budućnosti.

Ali, iz prošlosti samo jedan podatak. Nezvanično, pre 2000. godine, a i 2000. godine, bile su poznate informacije i ocene instituta SAD i Velike Britanije da je do 2000. godine država bila jača i u situaciji da kontroliše podzemlje, a 2000. godine podzemlje kontroliše država. E, onda, nakon svega toga što se dešavalo posle 2000. godine sledi ta uspešna nazovite reforma pravosuđa, gde od 3.000 sudija 900 sudija ostaje bez posla.

Završavam, gospodine Orliću, zahvaljujem.

Što se tiče konkretno predloga koji se odnosi na vaše ministarstvo, mi ćemo kao poslanički klub, naravno, još jednom sagledati sve kandidate koje ste prosledili i glasati za one koji zavređuju pažnju i za koje smatramo da će na najbolji način obavljati ovaj posao. Zahvaljujem još jednom.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Hvala vam na prethodnom izlaganju.
Želim samo da vas ispravim. Rekli ste – ustavni poredak u Republici Srbiji je narušen. Srećom, on nije narušen. Bio je pokušaj rušenja ustavnog poretka i on je sprečen fenomenalnom akcijom naših bezbednosnih službi. U toku su postupci koji se vode, predistražni i istražni, vezano za organizovani kriminal, koji nije imao za cilj samo vršenje određenih krivičnih dela koja su koruptivna i koja su lukrativna, nego, očigledno, sve ukazuje upravo na njihovu zajedničku želju rušenja ustavnog uređenja. Još jednom, da se zahvalim svim bezbednosnim službama koje su učestvovale u oštrom i odlučnom presecanju ovih kriminalnih aktivnosti.
O detaljima ja ne mogu da vam govorim, imajući u vidu da o detaljima istražnih postupaka mogu samo uz dozvolu specijalnog tužioca, koju nemam u ovom trenutku, tako da vas molim da me ne pitate o daljim detaljima. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, Nevena Đurić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu kao prvu tačku imamo Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Ja bih vas sve najpre podsetila da je RATEL nastao još 2005. godine i da su glavni zadaci očuvanje konkurentnosti tržišta, poboljšanje kvaliteta rada i veći stepen zaštite krajnjih korisnika.

Kada govorimo o Agenciji za sprečavanje korupcije, tema o kojoj se danas toliko govori jeste sprečavanje korupcije. To je tema koja je visoko pozicionirana na listi prioriteta naše države, a to je istakao i sam predsednik Aleksandar Vučić, kada je najavio oštru i beskrupuloznu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ukoliko bismo sada napravili paralelu između Srbije do 2012. godine i Srbije danas, ta Srbija nekada je grcala opterećena kriminalom i korupcijom. To je bila država koja ne da se nije borila, već je negovala, gajila i podržavala kriminal i korupciju. Vi ste tada imali korupciju na najvišem državnom nivou od strane ljudi koji su protiv tih pojava trebali da se bore.

Najbolji primer za to je čovek koji je jedno vreme bio ministar u Vladi, a nakon toga gradonačelnik i preko svojih privatnih firmi profitirao do te mere da je praktično iskoristio taj položaj na kome se nalazi, tačnije, profitirao je u vreme kada se nalazio na najodgovornijim državnim funkcijama. Reč je, i to je već svima potpuno jasno, o Draganu Đilasu.

Kriminal i korupcija su pojave protiv kojih država treba da se bori, a ne pojave koje država treba da gaji, neguje i razvija. Takva Srbija je bila nekada. Danas je Srbija ozbiljna država koja se obračunava sa takvim pojavama.

Najbolji primer i pokazatelj za sve to je hapšenje kriminalne grupe koje se nedavno dogodilo. To je jedna ozbiljna kriminalna grupa za koju slobodno mogu reći da je surovija od ozloglašenog Zemunskog klana za koji smo mi verovali da je nešto najmonstruoznije i najsurovije što je delovalo i što je postojalo na našim prostorima. Oni su svirepo ubijali, mučili i upravo tu vidite dimenzije zla sa kojim se Srbija suočila.

Ono što je dobro je što istraga napreduje dobrim tempom, da konstantno dobijamo nova saznanja i dokaze, čime samo proširujemo i osiguravamo istragu. Ti ljudi jesu pritisnuti silinom dokaza, ali je sve to praćeno konstantnom medijskom hajkom i baražnom paljbom, pre svega protiv Aleksandra Vučića koji je najavio da će se oštro boriti sa kriminalom i korupcijom, ali i protiv članova njegove porodice, i to upravo od strane onih koji su dok su bili na vlasti blisko sarađivali sa ljudima iz kriminalnog miljea. Oni danas nisu na vlasti, ali očigledno žele da se po svaku cenu na vlast vrate. Silina pritiska se ogleda pre svega u činjenici da su pronađene snajperske puške, koje su bile namenjene nikom drugom do Aleksandru Vučiću, s obzirom da je to čovek koji je lično objavio rat mafiji.

To je jasno svima, svima osim onih koji ne žele da praktično sagledaju pravo stanje stvari. Recimo, poput Dragana Đilasa, koji je do grla ogrezao u korupciji, koji je 619 miliona prihodovao u svojim privatnim firmama, upravo u onom periodu kada je trebao protiv takvih pojava da se bori. Danas taj čovek u svojim medijima, zajedno sa svojim ortacima, poput Šolaka, konstantno ismeva čitavu ovu kampanju i pokušava da je obesmisli, pa u svojim medijima sprovodi i kampanju u kojoj se praktično javnosti zabranjuje iznošenje dokaza protiv članova uhapšene kriminalne grupe. To su mediji koji služe kao jedna vrsta medijske artiljerije u progonu članova porodice Aleksandra Vučića.

Da bismo shvatili zaista ozbiljnost situacije, mi imamo taj podatak da je predsednik Republike Srbije prisluškivan, ono što je dokazano, 1.572 puta. I Ministarstvo unutrašnjih poslova o tome poseduje dokaze. Još strašnije je što su u celu priču umešani i neki ljudi, kriminalni ljudi unutar same policije. Bitno je da postoje dokazi, da su prosleđeni tužilaštvu i da mi očekujemo u narednom periodu epilog čitavog događaja.

Svi ti koji su nezakonito prisluškivali predsednika, koji su predsednika nezakonito pratili i, nažalost, nisu našli nikakav sporan niti inkriminišući dokaz u vezi sa celom tom situacijom, najbliži su saradnici tajkuna i tajkunskih medija u kojima se konstantno vrši hajka protiv predsednika Republike Srbije i protiv njegove porodice.

To mislim da je dobro pitanje i za RATEL, ali i za Agenciju za sprečavanje korupcije, koja treba da pruži maksimalnu podršku državi u jednoj ovakvoj situaciji, za predstavnike i jedne i druge agencije, pošto su to agencije koje se praktično bave izdavanjem dozvola u ovoj zemlji, da li se vi ikada zapitate ili se uopšte ne zapitate

kako pojedini prekogranični kanali, medijski servisi i njihovi distributeri, i po nekom nepisanom pravilu to obično budu uvek jedni te isti ljudi, obavezno budu uključeni u ovakve procese?

Ono što je zanimljivo je da hajku protiv svoje države vode i na međunarodnom planu, jer tobože non-stop nam govore o takozvanom medijskom mraku koji vlada u Srbiji. Praktično im je to samo paravan za zgrtanje para. Svoje carstvo samo proširuju, s obzirom da su nedavno i zvanično objavili da je u njihovom vlasništvu ono za šta smo mi već znali da je u njihovom vlasništvu, a reč je o jednim dnevnim novinama, o tabloidu „Danas“. Ali, oni će opet nastaviti da pričaju kako u Srbiji vlada medijski mrak, kako oni nemaju ni sekunde prostora u medijima. To se prosto kosi sa zdravim razumom, ako vi imate na umu činjenicu da imate toliku koncentraciju medija u rukama upravo jednog tajkuna.

Opet pitanje za sve iz pomenutih agencija koje se bave dozvolama šta je legalno, šta nije, šta bi trebalo da bude dozvoljeno, a šta ne, jeste da treba da uzimaju u obzir da to što svi ti mediji rade, oni rade kršeći novinske kodekse, sve ono što nalaže struka, elementarnu pristojnost krše i krše odnos prema istini.

Pravi primer nepoštenog poštovanja i kršenja zakona jeste korišćenje tuđe infrastrukture, a upravo smo to mogli da vidimo na primeru SBB-a, a SBB koristi električnu energiju svojih korisnika za funkcionisanje i isporuku signala kablovske televizije, koju im naplaćuje. Praktično potrošači na čije brojilo se priključuje uređaj SBB sami tim plaća uvećan račun za električnu energiju, a plaća i uslugu za to što ima kablovsku televiziju. Određeni stručnjaci su napravili proračune da je za 20 godina SBB na taj način prebacio troškove direktno na građane Republike Srbije koji prebacuju iznos od 36 miliona evra, a pri tom da napomenemo i činjenicu da je tim SBB izbegao i sve one troškove koji se plaćaju prilikom priključka na električnu energiju ili prilikom kupovine strujomera.

To je samo deo lažnih vesti i afera koje oni plasiraju kroz svoje medije. Mi smo svi nedavno bili svedoci kako su pokušali da naruše naš sistem vakcinacije, gde je premijerka bila u prilici da je primorana da se obraća vanrednom konferencijom za medija i da demantuje koje kave nebuloze i spinove. Vi dođete u situaciju da morate da trošite i rad, da uložite praktično i rad, i trud, i energiju da biste demantovali nešto što samo za cilj ima miniranje i rušenje svakog uspeha Republike Srbije.

Onda su ti isti mediji kontradiktorni, pa u jednom tajkunskom portalu nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i nakon održane konferencije za novinare u jednom od pomenutih tajkunskih medija navodi se da nema ništa od šoka za Evropu, u smislu da ništa nešto bitno, veliko, značajno nije izrečeno. Na drugom portalu takođe u vlasništvu tajkuna navodi se da su objavljene uznemirujuće i sramne fotografije.

Totalno je nebitno da li to što oni pričaju ima smisla ili ne. Oni imaju samo jedan cilj, a to je napad direktno, na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Takvi će zapravo opet da nam sole pamet kako u Srbiji vlada medijski mrak, a zapravo imaju 50% tržišta kablovskih operatera, imaju onoliko televizija, imaju onoliko dnevnih i nedeljnih novina. I baš ti isti će biti platforma za objavljivanje lažnih vesti proti predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i protiv članova njegove porodice. U tim medijima su se pojavljivale fotografije dece predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koje su dovođene i pri tom su ta ista deca dovođena u vezu sa najozbiljnijim kriminalcima, a da pri tom nikakve veze sa njima nemaju. Vi na taj način direktno deci crtate metu na čelu. To su pitanja kojima vi iz agencija treba da se bavite.

Kao što vidite mi u državi koja je ovako ozbiljna danas, koja nije privatna firma kao što je nečija privatna firma, kao što je to nekada bilo, mi koji se bavimo politikom možete videti da se mi time danas zaista ozbiljno bavimo. Ali, time treba da se bavite ozbiljno i vi i agencije i sud i tužilaštvo i zaista smo odlučni u nameri da ovu priču isteramo do kraja i da ne ostane ništa što je nerazjašnjeno i nedorečeno.

Razliku ćemo pokazati time što Srbija danas ne sme da bude ni blizu Srbije kakva je bila nekada. Tu platformu za hajku i besciljne laži koje ne plasiraju samo tzv. mediji već i pojedinci koji se u svom životu ničim drugim ne bave osim ovakvim aferama. Tu pre svega mislim na Mariniku Tepić, na Miroslava Aleksića, na Lutovca, a mislim da dalje niz možete nastaviti i sami. To su svi oni koji se nalaze na platnom spisku pomenutih tajkuna bivšeg režima. Marinika Tepić radi u firmi Dragana Đilasa, zaposlena u kompaniji „Multikom“, a pri tom je on direktno plaća, a usput i glumi nekakvu potpredsednicu stranke. Za Lutovca kažu, njegovi iz redova, onih što se nekada zvalo Demokratska stranka, da je na platnom spisku, takođe pomenutog tajkuna. Miroslav Aleksić je već posebna priča s obzirom da je dobio pečat od države da je najobičnija lažovčina zbog svega što je izneo o predsedniku Vučiću.

Izvori za sve ove laži su upravo oni koji su učestvovali i u progonu predsednika Aleksandra Vučića, koji su pripremali državni udar, i tu pre svega mislim na aferu „prisluškivanja“ koji su mu spremali snajpersku pušku. Jako je bitno, pogotovo za predstavnike RATEL-a da njima ne bude glavna i najkrupnija stvar, to što je Dragan Đilas potrošio čak 10 miliona evra na softver koji je trebao da poveže sve institucije u Beogradu i koji praktično nikada nije počeo sa radom, zato što je to samo kap u moru, dubokom na stotine miliona evra svega onoga što je on zgrnuo za sebe, ali ne samo on nego i ljudi koji su radili sa njim.

Isto tako, predstavnicima Agencije za sprečavanje korupcije ne sme da bude vrhunac interesovanja, to koliko je stotina hiljada evra, tačnije budžetskog novca proneverio Vuk Jeremić na svoja skupa putovanja, na luksuziranje na razne načine jer je i to kap u moru miliona koji su stigli od belosvetskih lopova i osuđenih kriminalaca.

Danas je borba protiv organizovanog kriminala principijelna i beskompromisna. Sprovodi se do kraja i mi insistiramo da bude takva jer danas od te borbe praktično zavisi da li ćemo imati državu i kakvu ćemo mi imati državu.

Ono što je najvažnije pre svega zbog građana Republike Srbije da razjasnimo još jednom šta je to što mi praktično branimo i zašta se borimo u celoj ovoj situaciji. Mi sada branimo našu državu, našu Srbiju, hoćemo li je imati, da li će ona postojati ili ne. Oni koji pokušavaju da uklone Aleksandra Vučića i to da ga fizički uklone s obzirom da su mu spremali snajper jer ni na jedan drugi način ne mogu da mu stanu na put, oni njega ne mogu politički da uklone s obzirom da je to čovek koji ima nikad veću podršku naroda, ti isti ljudi pokušavajući da uklone Aleksandra Vučića nama građanima Republike Srbije pokušavaju da oduzmu i vakcinaciju, po kojoj smo prvi u Evropi, što je neposredna zasluga i lični uspeh Aleksandra Vučića. Pokušavaju da nam oduzmu ekonomiju i da nam naruše ekonomiju koja je na tako visokom nivou zahvaljujući upravo Aleksandru Vučiću, reč je o stotinama hiljada novih radnih mesta. Pokušavaju da nam unište infrastrukturu na koju smo čekali po više desetina godina i tu mislim i na auto-puteve i na železnicu i na avio saobraćaj i sve one kliničke centre, domove zdravlja i sve one nove bolnice i nacionalno-tehnološke parkove. Bolje rečeno, pokušavaju da nam oduzmu život. Jednom rečju, pokušavaju da oduzmu sve ono što je napravljeno i urađeno u Republici Srbiji, ali pokušavaju da oduzmu i njenu budućnost.

Ukoliko mi moramo da biramo između Srbije koja postoji sa jedne strane i koja je u prilici da obezbedi bolju i sigurnu budućnost za našu decu i otimačine za novac, za vlast, za moć, večito gramzivih, nezasitih pojedinaca kojima je Aleksandra Vučić nepremostiva prepreka u nameri ostvare ono što su naumili, tu dileme nema. Poštena Srbija je uvek uz svog predsednika Aleksandra Vučića, a poslanička grupa SNS je uvek tu u prvim redovima. Ono što je bitno da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati sve one predloge koji će na najbolji mogući način doprineti uspešnosti ove borbe. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici u skladu sa članom 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da donese akta sa dnevnog reda današnje sednice.
Nastavljamo sa prijavama za reč.
Prvi je, narodni poslanik, magistar Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas najpre Predlog Odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i drugo, Predlog kandidata za izbor članova veća Agencije za sprečavanje korupcije. Odmah ću reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute kandidate.

Na samom početku kada govorimo o Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge, čini mi se da nije na odmet ponovo reći da je delokrug delovanja te Agencije veliki, ona se bavi javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge, javne mobilne telekomunikacije, regularne roming usluge, široko pojasni pristup internetu, distribuciju medijskih sadržaja, različite pakete usluga kao i tržište poštanskih usluga i drugo.

Ministarka, ono što je, čini mi se, poseban zadatak, ne samo ove Agencije, nego čini mi se i svih nas, juče smo govorili o tome, dosta se priča u medijima o tome je zaštita građana.

Pre svega, kada je u pitanju svaki vid digitalnih usluga, pre svega mislim na internet. Kako vreme prolazi, pojavljuje se veći broj, da budem blag, pa da u ovom trenutku kažem, nebezbednosti. Dakle, to je jedan zadatak o kome zaista trebamo da mislimo u narednom periodu.

Inače, kada je reč o poslovanju Agencije, ona je u prethodnom periodu bila uspešna, o tome govori činjenica da je u 2019. godini imala dobit od milijardu 90 miliona. Naravno, to je uplaćeno u budžet Republike Srbije.

Isto tako pomenuo bih, da ne pričam o svim segmentima delovanja, ali pomenuo bih samo jedan segment delovanja te Agencije, to su poštanske usluge. Imali smo u 2019. godini, 59 poštanskih operatera i oni su ostvarili 309 miliona poštanskih usluga što je, otprilike 124 usluga po jednom domaćinstvu.

Ovo sve govorim, jer su posebno oni imali teške uslove povodom Kovida – 19, bili su izložene i kurirske službe, i oni ljudi koji rade na šalterima i na drugim mestima.

Kada govorim o ovoj temi, da kažem poseban akcenat bacio bih na saradnju RATEL-a i Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Zašto to kažem? Pomenuo bih ovde dva značajna projekta, prvi izgradnja širokopojasne komunikacione mreže u seoskim područjima i drugi projekat „Povezane škole“.

Kada govorim o prvom projektu, ništa novo neću reći, kada kažem da se mi iz JS zalažemo za ravnomeran razvoj sela i grada. Dobar primer je Jagodina, ali ovo pričam u svim segmentima i pričam o ovom segmentu o kojim danas govorimo.

Zato u potpunosti podržavam izgradnju širokopojasne komunikacione mreže u seoskim područjima što je od ključnog značaja za uključivanje svih građana u digitalno društvo.

Dakle, sa jedne strane, mladima donosi mogućnost savremenog obrazovanja, a sa druge strane, tamošnjim privrednicima daje, da kažem, mogućnost, boljeg i uspešnijeg poslovanja.

Ovaj projekat je planiran i da se završi 2022. godine i u prvoj fazi uključeno je čak 600 naselja sa oko 90.000 domaćinstva.

Drugi projekat „Povezane škole“ koje u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predviđa sveobuhvatno unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture u svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji.

Dakle, šta su ciljevi ovog projekta? Prvo, u suzbijanje digitalnog jaza, podizanje digitalne pismenosti i podizanje konkurentnosti mladih generacija i omogućavanje baze rasta IT industrije.

Kada je reč o Predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, rekao sam već ministarka, da će JS u danu za glasanje podržati ove kandidate.

Srbija ide krupnim koracima napred, dakle, u svim segmentima iako je, vi znate prisutna svetska kriza zbog pandemije Kovid-19, Srbija ima rezultate u svim oblastima, dakle, privredni rast, sa jedne strane je najveći, sa druge strane nezaposlenost ispod 10%, sa druge strane, čak 60% svih investicija koje dolaze u region ide na Srbiju.

Dakle, to govori o velikom poverenju koje Srbija ima u svetu. Ali, da bi se sve to nastavilo u tom smislu, da bi Srbija nastavila ekonomski da napreduje, da plate i penzije rastu, država mora imati nultu toleranciju na korupciju.

Korupcija je bolest koja ugrožava čitavo društvo, da kažem, svako društvo u svetu. Zadaje snažan udarac ekonomije i uništava privredu i pravi nestabilno tržište.

Sa druge strane, praktično zemlje u kojima cvetaju mito i korupcija, daje signal investitorima da preskoče na svojoj investicionoj mapi te zemlje.

Mi moramo da maksimalno radimo na povećanju svesti svih građana što se tiče korupcije. Sa druge strane, institucije moraju biti jedinstvene i snažne u rešavanju problema sa kojima se suočava, ne samo naša zemlja, nego svako društvo u svetu.

Na samom kraju, još samo da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge koje smo danas imali na ovoj raspravi.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje rada i delovanja nezavisnih regulatornih tela je jako važno za sve građane, samim tim i za Skupštinu, za nas poslanike kao predstavnike naroda, budući da imamo i nadzornu ulogu u pogledu delovanja ovih jako važnih delova sistema.

Kada je u pitanju rad Agencije za sprečavanje korupcije, moramo reći da je delokrug rada i nadležnosti ove Agencije jako važan i značajan. Znamo da je zakonom i predviđeno da organe ove Agencije i čine direktor i Veća Agencije, čije članove danas i biramo, značajno je to što članovi Veća Agencije imaju unutar same Agencije neku vrstu interne kontrole u pogledu poslovanja i delovanja direktora načina njegovog delovanja u različitim pravnim postupcima i tako dalje, i to je jako značajno.

Sa druge strane, složiću se sa kolegama koji su ranije isticali da mi kao poslanici nemamo priliku da se upoznamo lično sa predloženim kandidatima, ali to prepuštamo svakako Ministarstvu pravde da ponese taj deo odgovornosti i ono što ćemo i mi, svakako kao poslanički klub, podržati članove predložene za sastav Veća Agencije i na taj način očekivati da adekvatno, profesionalno, principijelno odrade svoj deo posla.

Međutim, pitanje korupcije je pitanje koje je bukvalno pitanje koje se tiče svakog društva države. Danas u svetu nemamo državu u kojoj nema korupcije i to je nešto što je činjenica, ali se države razlikuju procentualno u pogledu zastupljenosti korupcije i sfera, generalno, društva u koje je korupcija zašla.

To je problem koji je slojevit i gde nije dovoljan rad samo jedne agencije, kao što je Agencija za sprečavanje korupcije, već je potrebno da celo društvo bude ujedinjeno u borbi protiv korupcije. To će se postići na nekoliko načina.

Prvo je potrebno imati jako dobru koordinaciju između nadležnih organa institucija u pogledu borbe protiv korupcije, i u tome se mora biti principijelno i dosledno, što znači da bilo ko u ovom lancu sistema ima drugačiji pogled na korupciju ili da je imalo tolerantan na korupciju to će stvoriti dodatne probleme u društvu.

Ono što smatram jako važnim u ovom momentu jeste podizati svest u društvu o štetnosti korupcije. To je jako važno, jer kad imate činjenicu da je u nekom društvu korupcija prisutna u svim sferama društva, to na neki način, nažalost, postaje deo svakodnevnice i deo normalnih pojava.

To ne smemo nikako dozvoliti i tu upravo nadležne institucije, generalno, putem medijskih sadržaja svi zajedno moramo delovati na način da građanima prvo ukažemo na štetnost korupcije, da korupcija direktno šteti ekonomskom blagostanju zemlje i da će korupcija samo dovesti do toga da generalno životni standard svih građana bude niži, sa jedne strane.

Sa druge strane, građani se moraju upoznati i sa tim da je bilo kakav vid učestvovanja u samom lancu korupcije, zapravo krivično delo i da ne sme biti u tom smislu ni prema sebi tolerantan, da sebi dozvoli da nekada u određenim momentima pospeši možda čak i ne znajući ili indirektno određeni lanac korupcije, a da to postane nešto što je normalna pojava. Dakle, podizanje svesti kod građana o štetnosti korupcije je nešto što je jako važno.

S druge strane, lokalne samouprave su jako važna karika u tom lancu. Zbog čega? Pa, upravo se u lokalnim samoupravama, nažalost, građani ponajčešće i suočavaju i sa problemom korupcije i organizovanog kriminala i svim drugim društvenim devijacijama koje postoje u društvu i upravo su građani u tim, da kažem, manjim zajednicama nekada više izloženi tim negativnim uticajima, nego možda u nekom većem sistemu, gde je odlučnost u borbi protiv ovih društvenih i socijalnih devijacija znatno odlučniji.

U tom smislu, lokalne samouprave takođe moraju mnogo više raditi na prevenciji i suzbijanju same korupcije. To će ponajpre kroz jedan otvoren, transparentan rad, otvorenost prema građanima u pogledu ponajpre budžeta, trošenja budžetskih sredstava kroz jedan, da kažemo, racionalan i odgovoran odnos prema budžetu, ali i transparentan odnos u pogledu dostupnosti informacija.

Da bih bliže predstavila probleme koji u manjim zajednicama postoje, ja ću prosto ukazati, recimo, na činjenicu da se prava uzbunjivača u jednom momentu moraju jako ispoštovati i zaštiti u smislu kada neki građanin se odvaži da ukaže na korupciju, na određene malverzacije da se, prosto, adekvatno mora zaštiti i tu zakonski reagovati.

Mi smo imali činjenicu da je u Novom Pazaru građanin, određeni aktivista, izašao sa nizom informacija o različitim malverzacijama u lokalnoj samoupravi. Nakon toga je on u sred bela dana bio pretučen u jednom lokalnom kafeu. Dakle, to su stvari koje se ne smeju tolerisati.

S druge strane, jedan svežiji primer jeste upravo iz Sjenice, gde je određena grupa političkih neistomišljenika, očito, otela, kidnapovala direktora jedne škole i na taj način maltretirala, uzurpirala njegovo prava, a čini mi se da je izostala adekvatna reakcija nadležnih organa. Tu je saopšteno, bukvalno, dalje MUP preuzima nadležnost. Međutim, mora se pokazati u ovakvim slučajevima neselektivnost i jedna odlučna borba ne samo u Beogradu kao centru, već i u manjim sredinama kao što su gradovi i opštine Sandžaka.

Hvala vam.

Hvala vama.
Nisu svi narodni poslanici koji su se prijavili za reč trenutno u sali.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.