Ja ću kraće od dva minuta.

Ja se vama zahvaljujem na ovom odgovoru i objašnjenju i iskreno sam se i nadao ovakvom odgovoru, da bismo jednostavno stavili do znanja onima koji pokušavaju da ovaj zakon izmeste u kontekst kojemu nije mesto. Jasno kažemo da to ne pokušavaju, jer to neće imati nikakvu svrhu, kada pričam o termoelektranama, o energetskom sistemu Republike Srbije, ali ne samo njima, nego i zabrinutim građanima Republike Srbije koji žive od elektroprivrede. Hvala.

Hvala vama.
Sledeća po prijavi za reč narodna poslanica Adrijana Pupovac. Izvolite.

Zahvaljujem, poptredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, s obzirom da su prethodni govornici izuzetno kvalitetno obrazložili i približili našim građanima Zakon o klimatskim promenama, nadovezala bih se na važnost zakona ne samo za Ministarstvo zaštite životne sredine, već i za Ministarstvo rudarstva i energetike, koja su dva ključna resorna ministarstva za središte Borskog okruga, za grad Bor iz koga dolazim, ali i za opštine Negotin, Majdanpek i Kladovo.

O međuministarskoj važnosti Zakona o klimatskim promenama mogu izneti sledeće. Bila mi je čast, ali i zadovoljstvo, što sam prisustvovala prezentaciji Godišnjeg izveštaja Sekretarijata energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, čiji je izlagač bio upravo direktor Sekretarijata energetske zajednice, gospodin Janez Kopač. Bio je prikazan niz preuzetih obaveza ugovorenih strana, njihove nadležnosti, akti i mere koje mogu da donesu, ali i glavni ciljevi ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

Ono što je bitno izneti jeste da struktura pokazatelja stepena implementacije i ponderisane vrednosti istih pokazuju da pored životne sredine i regulatornih institucija, značajnu ulogu upravo imaju i klimatske promene.

Nakon razgovora sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministarkom energetike i rudarstva, gospodin Kopač je lično izjavio da veruje da će naredni izveštaj biti izričito bolji.

Suočen sa činjenicom da bi Republika Srbija trebala biti abolirana od pojedinih zahteva, ali i od rokova, jer nema pristupa određenim fondovima, kao što to imaju članice, odnosno zemlje EU, ali da ima dobru volju i sistemski pristup, shodno prioritetima i finansijskim sredstvima sa kojima raspolaže, ponudio je pomoć Energetske zajednice u implementaciji evropskih direktiva, istakavši da je uspeh članica ujedno i uspeh Energetske zajednice u celini.

Moram apostrofirati i to da primenom Zakona o klimatskim promenama neće dovesti do direktnih troškova po građane Republike Srbije. S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ostvariti ovim zakonom, a koji su postavljeni u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, ali i povećanja konkurentnosti privrede, pozitivni efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene.

Iz ovoga proizilazi moje uverenje da će Ministarstvo rudarstva i energetike, ali i Ministarstvo zaštite životne sredine, pokazati odgovornost, reagovati na adekvatan način i prevazići sve probleme u ostvarivanju postavljenih ciljeva, kao i podršku uvaženoj ministarki gospođi Ireni Vujović, ministarki zaštite životne sredine.

Iz svega iznetog, u danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – za ono što je nama najsvetije, Za našu decu, svojom podrškom i izglasavanjem ovako važnog zakona pomoći će u sprovođenju daljih odluka, približavanju otvaranja Poglavlja 27 i integrisanju energetskog tržišta Republike Srbije u evropsko tržište. Zato ću u danu za glasanje ponosno podržati današnji Predlog zakona. Hvala najlepše.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena ministarko Vujović sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jednom jako bitnom zakonu, o novom zakonu, okvirnom zakonu koji se zove Zakon o klimatskim promenama. Ovim zakonom definišemo jako bitne elemente zaštite životne sredine prvi put u našem zakonodavstvu, u našem pozitivnom pravu, a takođe ovaj zakon je jako bitan zato što ćemo ovim zakonom da idemo jedan korak napred, daćemo doprinos našim evrointegracijama, konkretno Poglavlju 27, kada su u pitanju tekovine Evropske unije, odnosno tzv. „aki komuniter“.

Uticaj klimatskih promena se nikako ne sme zanemariti, brojne suše, poplave, toplotni talasi, požari, svi oni uništavaju ekonomiju, bez obzira da li se radi o Srbiji, o regionu, o Evropi ili o nekom drugom kontinentu. Ovi negativni efekti nisu samo pogubni po ekonomiju, već i po zdravlje građana, a zdravlje građana je najvažnije. Kako dolazi do tih klimatskih promena? One su najčešće prouzrokovane ljudskim faktorom. Geografija i nauka su na jednoj strani, jasno je da je to jedan normalni tok, ali kada ljudski faktor učestvuje, pogotovo kada moćne svetske sile i evropske države koriste prljave tehnologije, na taj način se dodatno dolazi do aerozagađenja i šteti se celokupnoj životnoj sredini i celokupnom našem biodiverzitetu.

Do toga dolazi, usled emisije gasova, poput CO2, NO2, kao i partikularnih čestica PN10 ili PN2,5, koje se emituju u atmosferu. To je jako štetno, a do toga dolazi, zato što te teške industrije koristi zagađujuća fosilna goriva i ona njih sagorevaju, u svojim proizvodnim pogonima, kako bi ostvarili profit i sve je to povezano, ciklično.

Procene su, da je šteta u Srbiji, negde aproksimativno sedam milijardi evra, od 2000. godine, pa do dana današnjeg, oko sedam milijardi evra, da ne govorimo samo kakva je šteta kada je u pitanju zdravlje naših građana. Zato je bitno da svi delujemo kao jedan, da smo svi udruženi u ovoj borbi i mi političari, građani, nevladine organizacije, udruženja građana, naučnoistraživački centri, instituti, zavodi, poljoprivrednici, privrednici, kao i fakulteti i univerziteti. Bitno je da svi budemo zajedno, da imamo jedan cilj, a to je borba protiv tih klimatskih promena, odnosno protiv negativnih efekata klimatskih promena. Bitno je otkloniti sve posledice, koje su nastale i koje uništavaju naš biodiverzitet.

Srbija ima jedan snažan odgovor, i Srbija je deo okvirnog sporazuma UN o klimatskim promenama, kao i njenog sporazuma iz 2017. godine iz Pariza, takođe mi poštujemo i Kjoto protokol, ali i Doh amandmane na taj Kjoto protokol.

Ono što je bitno je to da će ovaj zakon, novi okvirni zakon o klimatskim promenama, da on predviđa donošenje brojnih podzakonskih akata, u naredne dve godine, kako bi se konkretizovali određeni koraci, odnosno određeni mehanizmi u borbi za zdraviju životnu sredinu. Pre svega, to je izrada strategije nisko ugljeničkog razvoja, sa akcionim planom, za tu strategiju, takođe izrada programa prilagođavanja tim klimatskim promenama, gde je plan da se mapiraju, odnosno identifikuju uticaj klimatskih promena na određenim sredinama i da se tu pronađu konkretnih mehanizmi, ili koraci, kako bi se otklonile negativne posledice. Takođe, najavljuje se i formiranje, odnosno uspostavljanje jednog tela, nacionalnog saveta za klimatske promene, kao jednog sastavnog dela Vlade Republike Srbije.

Još jedan ključni benefit, ovog zakona je taj, što ćemo kada budemo sproveli sve neophodne reforme na ovom polju, mi ćemo imati pozitivne efekte, i po naš BDP, on će konstanto rasti, dolaziće do otvaranja novih, zelenih radnih mesta, ali i do stvaranja novih privrednih subjekata.

Još jedna bitna stvar je razvijanje naše svesti, odnosno ovim zakonom, naši građani će biti bolje, mnogo bolje upoznati sa negativnim efektima klimatskih promena i znaćemo da cenimo i čuvamo našu životnu sredinu na mnogo bolji način. Svest je tu najbitnija, svest građana.

Kada govorimo o konkretnim rezultatima, koje smo u proteklom periodu postigli, želeo bih tu da pohvalim naše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sa dragom ministarkom, Irenom Vujović, na čelu, takođe, našu premijerku Anu Brnabić, predsednicu Vlade, kao i našeg predsednika Aleksandra Vučića, jer bez njih mi ne bi smo postigli sledeće rezultate. Neću govoriti o svim rezultatima, ima ih mnogo, želim da moje koleginice i kolege danas govore, tako da neću oduzimati putno vremena, ali ću samo navesti neke ključne rezultate koje smo postigli.

Jedan od najvažnijih rezultata, svakako da smo doneli krajem godine, novu subvenciju, za kupovinu vozila, sa motorom na električni pogon, ali i na hibridni pogon, što će dodatno podstaći naše građane da kupuju ta ekološki prihvatljivija vozila.

Takođe, raspisana su tri javna konkursa, sako pomoć lokalnim samoupravama, da se bore protiv tih negativnih efekata klimatskih promena i to u opredeljeni iznos 400 miliona dinara. Dve stotine miliona dinara za otklanjanje, odnosno rekonstrukciju kotlova za grejanje, sto miliona dinara za pošumljavanje ali i sto miliona dinara za uklanjanje individualnih ložišta. Uspešni primeri ovog konkursa su svakako Kosjerić i Kragujevac gde će biti sproveden taj projekat pošumljavanja, a što je najvažnije njihove gradske toplane će sa mazuta preći na ekološki prihvatljiviji gas.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine mapiralo je nekih 88 jedinica lokalnih samouprava gde je prepoznat problem sa deponijama, odnosno sa ne sanitarnim deponijama. Konkretno zatvorili smo ne sanitarnu deponiju Sanjevina kod Prijepolja ali smo očistili i Potpećko jezero. To je jedan jako bitan rezultat.

Takođe, izdvojena su i novčana sredstava za transfer stanice u Novoj Varoši i Knjaževcu za rekultivaciju ne sanitarne deponije u Čačku i Trsteniku, kao i za proširenje ka regionalnom centru u Užicu ali i za izgradnju nove hale za sekundarnu separaciju otpada u okviru regionalne deponije u Pirotu.

U planu je izgradnja osam novih regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom u nekih 30 jedinica lokalne samouprave i to sve u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 100 miliona evra. To su sledeći centri: Sombor, Nova Varoš, Pirot, Požarevac, Užice, Sremska Mitrovica, Valjevo i Inđija. Sa istom bankom ali i sa Kancelarijom za javna ulaganja u Republici Srbiji vode se pregovori za dodatnih dve stotine miliona evra kako bismo izgrdili kanalizacionu mrežu u 28 opština u Srbiji ali i kako bismo rekonstruisali ili izgradili nove centre za prečišćavanje otpadanih voda u našim lokalnim samoupravama.

Kada govorimo o Beogradu, najznačajniji projekat je svakako Beogradski metro. Krajem ove godine počinje izgradnja Beogradskog metroa na Makišu, to je meni jako bitno pošto dolazim sa Čukarice. To ćemo raditi u saradnji sa francuskim i kineskim stručnjacima, odnosno u saradnji sa njihovim kompanijama.

Bitno je naglasiti, kada smo već kod Beograda, kada je kvalitet vazduha u pitanju, pošto se mnogo priča o tome, molim građane da prate isključivo one zvanične podatke. Zvanični podaci su sa sajta "beoeko" i sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine zato što se tu koristi ona naučna metodologija. Kao što znamo postoje brojne privatne kompanije koje na svojim sajtovima objavljuju razne podatke. Neke od njih jednostavno ne namerno selektuju određene stanice gde imaju svoje merače, pa onda predstavljaju da je rezultat takav i takav dok opet sa druge strane, neke kompanije namerno spinuju neke rezultate čineći tako i dovodeći građane Beograda u jednu zabludu. Zabludu da je situacija lošija, a u stvari situacija svakako nije takva, već samo na određenim mestima, na određenim stanicama. Ali ova dva sajta daju najtačnije podatke.

Kada već govorimo o tom spinovanju podataka, generalno o spinovanju u toj političkoj sferi, hajde da se osvrnemo na ono što rade Dragan Đilas i njegova kompanija, njegova žuta tajkunska klika. Gospodin Dragan Đilas je neko ko nas konstantno kritikuje, hajde da ostavimo po strani to što on spinuje neke podatke, ali on najstrašnije vređa naše koleginice u parlamentu, naše ministarke, naše članice predsedništva SNS, vređa našu premijerku, vređa predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, on i njegova žuta tajkunska hobotnica, ta tzv. Điki klika. Oni rade najstrašnije stvari.

Dame i gospodo ti ljudi su ceo svoj politički opus posvetili sticanju enormnog bogatstva na računa naših građana, na račun Beograđana. Dragan Đilas je kao što znamo prihodovao i njegove firme 619 miliona evra.

Nedavno smo saznali jednu stvar, da on ima račune ne samo ovde u Srbiji, već ima račune u Švajcarskoj kao i njegova firma, ima račune na Mauricijusu.

Hajde, kao jedan običan građanin, da se zapitam i svi mi ovde da se zapitamo zašto bi neko imao račun na Mauricijusu? Kao što znamo to je jedna of-šor destinacija, takozvani „tax haven“ ili poreski raj. Šta će nekom poštenom čoveku koji radi ovde u Srbiji, koji privređuje, šta će njemu račun na Mauricijusu? Zašto se to radi? Molim vas, objasnite mi to.

Zamislite da je taj Dragan Đilas trenutno na čelu Beograda ili na čelu Srbije, kao i ti njegovi pajtosi, Jeremić, Obradović, Tadić, Aleksić, zamislite da su oni danas ministri, šta mislite koje mesto bismo mi osvojili kada je u pitanju rangiranje po obuhvatu vakcinacija? Kao što znamo, Srbija je apsolutni šampion. U proseku u zadnjih nekoliko nedelja mi smo u top tri u Evropskoj uniji, tačnije na prostoru čitave Evrope, a kada je u pitanju ceo svet mi smo u top 10 zemalja. Jedna mala Srbija je ostvarila tako značajan rezultat. Zamislite da su oni trenutno na vlasti, šta mislite da li bismo bili u top tri ili u top pet. Mislim da bi bili, ali od pozadi. Znate, kada obrnete listu tada bismo sigurno bili u top pet, možda sam i preblag, u top tri, ako ne osvojili bi i prvo mesto, ali od pozadi dragi građani Srbije.

Moram da se osvrnem na nedavne posete našeg predsednika Aleksandra Vučića prijateljskim zemljama Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kraljevini Bahrein. Kada govorim o tim posetama moramo imati na umu jednu stvar, hajde da ostavimo po strani sve to što smo mi dogovorili tamo, hajde da ostavio po strani to što smo napravili odlične sporazume kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda u te zemlje u pitanju, hajde i to da ostavimo po strani, hajde da ostavimo po strani jedan veličanstven doček koji je priređen našem predsedniku Aleksandru Vučiću, takav doček se priređuje samo onim predsednicima najvećeg kalibra, onim svetskim, pravim svetskim državnicima, Aleksandar Vučić jeste političar svetskog kalibra, državnik svetskog glasa i on je to i zaslužio, ali hajde i to da ostavimo po strani, hajde da ostavimo po strani i taj dogovor sa Manamom, odnosno sa Bahreinom gde ćemo mi otvoriti, najverovatnije krajem ove godine ambasadu, a i oni će nama u skladu sa pravilom reciprocitetom otvoriti ambasadu ovde u Beogradu, hajde i to da ostavimo po strani, hajde da se samo fokusiramo na to da ćemo mi zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Narodnom Republikom Kinom otvoriti fabriku „Sinofarm“ vakcina u Srbiji. E, to je sjajan rezultat.

Nedavno smo dogovorili i sa Ruskom Federacijom otvaranje pogona na našem Institutu „Torlak“ za proizvodnju vakcina „Sputnjik V“. To znači da jedna mala Srbija, ne samo što će imati dovoljno vakcina za sebe, za svoje građane, već ćemo imati toliko vakcina, predviđa se oko dva do tri miliona da će biti proizvodnja mesečno, imaćemo dovoljno vakcina da opskrbimo čitav region, ako ne i brojne zemlje Evropske unije.

To je jedan sjajan rezultat. To je pokazatelj jedne uspešne politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, sve to zahvaljujući radu Aleksandra Vučića, zahvaljujući njegovoj požrtvovanosti, njegovom trudu, njegovom zalaganju. Živeo Aleksandar Vučić, živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, poštovani građani i građanke, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o Predlogu zakonu o klimatskim promenama, strateški važnom zakonu.

Nesumnjivo je da klimatske promene u svetu postaju sve složenije i kompleksnije i da Zakon o klimatskim promenama treba da stvori uslove za čistiju industriju, za ekološku privredu koja troši manje energije, za zdravu životnu sredinu i za bolje zdravlje građana i građanki Srbije.

Predlog Zakona o klimatskim promenama treba da omogući našoj privredi da se konačno prilagodi novoj vrsti ograničenja emisija gasova sa efektima staklene bašte, kako bi mogla da bude što konkurentnija na međunarodnom tržištu. To je svakako i prilika i za nove inovacije i za modernizaciju ne samo u sektoru zaštite životne sredine, nego i u sektoru poljoprivrede, saobraćaja, energetike.

Predlogom ovog zakona Srbija pokazuje da ispunjava svoje međunarodne obaveze, kad to kažem, pre svega mislim na Sporazum iz Pariza. Ovim Predlogom zakona Srbija pokazuje spremnost da se našoj privredi otvore nova tržišta i ovim Predlogom zakona daje se doprinos smanjenju gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Mislim da ćemo to u narednom periodu odmah po usvajanju ovog zakona te efekte na smanjenje gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda tek videti.

Šta uređuje ovaj zakon? Po mom mišljenju nekoliko važnih stvari. Pre svega, stvara uslove za smanjenje uticaja čoveka na promenu klime, i promene klime na privredni društveni razvoj kroz monitoring, izveštavanje i verifikaciju aktivnosti, što predstavlja jedan osnov za planiranje i za razvoj.

Ovaj zakon uređuje i obavezu izrade Strategije niskokaloričnog razvoja i Akcionog plana, uređuje dozvole za Emisiju GHG gasova, tu zaista više neće biti nikakve tolerancije, potrebno je da vodimo registar koji će biti u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine i ovaj zakon uređuje formiranje Nacionalnog saveta za klimatske promene i još mnogo toga.

Nesumnjivo je da će Srbija i u narednom periodu biti izložena sušama i poplavama, želim samo sve da nas podsetim na poplave iz maja 2014. godine, koje su bile najveće poplave u poslednjih 120 godina, i koje su izazvale ekonomsku štetu te godine u visini od 5% BDP-a Srbije.

Koliko će biti razarajući gubici u svetu u padu BDP-a zbog klimatskih promena je poznato i podaci su alarmantni, a ja ću izneti samo nekoliko tih podataka. U koliko porast temperature bude samo za 1% smanjenje BDP-a će iznositi u periodu od 2020. do 2040. godine 1,20%, u periodu od 2040. do 2100 godine 4,74%. U koliko porast temperature bude u svetu za 2%, u periodu od 2020. do 2040. godine, u svetu će pad BDP-a biti 4,53%, a u periodu od 2040. do 2100. godine 10,2%.

S obzirom na ove podatke da nas u narednom periodu čeka nekoliko važnih izazova kada je u pitanju zaštita životne sredine, pre svega bi tu istakla kvalitet i dostupnost informacija, zatim, jasno definisanje nadležnosti i postavljanje prioriteta, kompletiranje strateško pravnog okvira, stabilnost sistema finansija u narednih nekoliko godina za potpuno rešenje svih problema u zaštiti životne sredine predviđeno je za Srbiju 15 milijardi evra, to je ogroman novac.

Mislim da nijedna zemlja u EU ovo pitanje nije mogla da reši samo iz budžeta, nego da su i te kako bili dostupni za njihovo korišćenje fondovi EU, mislim da nam je u narednom periodu potrebno dalje jačanje kapaciteta na svim nivoima, što Ministarstvo za zaštitu životne sredine uočava, i naravno, spuštanje teme životne sredine na lokal, akcioni planovi, detektovanje problema i put kojim se tu treba rešavati.

Nekoliko kolega je spomenulo i edukacije, stalne edukacije, podizanje svesti o zaštiti životne sredine i inspekcijski nadzor.

Po mom mišljenju, za ceo proces zaštite životne sredine u Srbiji važan je i budući proces pregovaranja. On će, po mom mišljenju, zavisiti od nove metodologije, od klasterskog pristupa, od izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, ali i o realizaciji „Zelene agende“ koja je važna za naš region i koja je potpisana 10. novembra prošle godine, a za čiju implementaciju Evropska komisija je izdvojila devet milijardi evra.

Svakako da je ekonomska stabilnost u Srbiji uslov za ulaganje u zaštitu životne sredine i ja bih se delimično složila sa onim kritičarima koji kažu da je u periodu od kad je SNS na vlasti, od 2012. godine, moglo da se uradi više. Da, delimično bih se složila sa tim njihovim konstatacijama, ali moram da ih podsetim da smo 2012. godine, prvo, morali da spašavamo zemlju od bankrota, pa smo onda morali da otvaramo nove fabrike, nova radna mesta, da ulažemo u infrastrukturu Srbije.

Budžet za Ministarstvo za zaštitu životne sredine iz godine u godine raste. Dakle, 2018. godine je iznosio 5,8 milijardi dinara, 2019. godine je iznosio 6,2 milijarde dinara, 2020. godine je iznosio 7,9 milijardi dinara, a 2021. godine iznosi 8,3 milijarde.

Mislim da ste vi za kratko vreme kao Ministarstvo za zaštitu životne sredine dosta toga uradili. To radite transparentno i rekla bih da postavljate standarde kako treba rešavati pitanja zaštite životne sredine i to smo mogli da vidimo i juče kada je u pitanju bio požar u Pančevu i pre neki dan kada ste potpisivali u Kosjeriću važan ugovor za zamenu kotlarnica i mnogo toga što se dešava i, takođe, kada se pojavio požar u Kovinu. Dakle, veoma transparentno radite, idete u susret problemima. Tačno kao Ministarstvo navodite šta treba da se uradi i u kom će roku. Zato kažem da je to veoma važno, jer postavljate standarde kako treba da se stvari i problemi u zaštiti životne sredine rešavaju.

Kada su u pitanju investicije koje ste do sada pokrenuli, ja bih izdvojila samo nekoliko, po mom mišljenju, veoma važnih. To je ulaganje od 100 miliona evra u recikliranje, da je uključeno 30 jedinica lokalne samouprave, 200 miliona evra u izgradnji 28 postrojenja. U 28 lokalnih samouprava na osnovu samo ovog ulaganja će biti rešeno 70% kanalizacije. Zatim, konkurs za uklanjanje nesanitarnih deponija, ekološka vozila, merači koji su postavljeni za merenje vazduha na ključnim mestima u Beogradu.

Kada je u pitanju grad Beograd, moram da istaknem da bi rešavanje deponije u Vinči i izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava, kada je u pitanju grad Beograd, ekološke teme nekako stavila u neki poseban epilog. Mislim da su to dve ključne stvari za grad Beograd i da je veoma važno da dobijemo tačne informacije kada će se te dve stvari rešiti.

Moram i ja da istaknem da je Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine i koja okuplja veliki broj narodnih poslanika i poslanica iz svih poslaničkih grupa, podnela nekoliko amandmana. Mislim da smo kao Zelena poslanička grupa usmereni na aktuelizaciju teme zaštite životne sredine i održivog razvoja. Želimo da se ove teme nađu i da dobiju prioritet u odlučivanju u ovom visokom domu.

Na kraju, želim da istaknem da se Srbija izuzetno dobro bori sa pandemijom korona virusa, da sve naše ekonomske parametre održavamo stabilnim, da ćemo se u narednom periodu posebno boriti protiv kriminala i korupcije, posebno protiv onih koji zloupotrebljavaju svoj položaj, koji su se neovlašćeno obogatili i koji su svoje račune i novac izneli na račune, koliko sada čujemo, na Mauricijusu i u Švajcarskoj. Za sve to još uvek ne odgovaraju. Verujem da će tužilaštvo u narednom periodu pokrenuti pitanje svih ovih ljudi koji nas godinama opterećuju lažima i prevarama, koji se kriju iza neizlaska na izbore, a opljačkali su građane Srbije dok su bili na vlasti.

U danu za glasanje, kao i moje kolege narodni poslanici i narodne poslanice iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, ću podržati ovaj predlog zakona.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, pred nama je veoma važan zakon, o klimatskim promenama, koji je, kao što su moje kolege rekle, jedan važan korak u daljem unapređenju naše životne sredine, ali i jačanju naše ekonomije.

Svi smo svesni da se klima na planeti zemlji menja, da više nisu ni godišnja doba kao što su bila. Znamo da, s jedne strane, imamo naučno objašnjenje od strane našeg čuvenog naučnika Milutina Milankovića koji se inače bavio ovom problematikom, a sa druge strane, to je i svestan uticaj samih ljudi, odnosno industrijalizacije i drugih procesa.

Ovim zakonom ćemo se potruditi da kao zemlja koja nije malo bitna, koja je bitna u svetu, doprineti da se izborimo sa klimatskim promenama i da uspemo dalje da se razvijamo, tako da nećemo štetiti našu životnu sredinu.

Kolege i koleginice su, inače, istakli da klimatske promene koje se dešavaju dovode do češćih pojava vremenskih nepogoda, koje, nažalost, štetno utiču i na zdravstveni sistem, ali utiču loše i na sektor poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i sveukupno kada gledamo utiču štetno i na BDP bilo koje ekonomije, odnosno potencijal koji ta ekonomija ima ne može možda u punom obimu da se ostvari. Zbog toga je ovaj zakon jako bitan, jer će dati osnovne korake i smernice sa kojima ćemo u narednom periodu, kroz izradu konkretnih strategija i akcionih planova i opredeljivanja sredstava usmeriti korake kako bismo smanjili, pre svega, koncentraciju štetnih čestica u vazduhu koje utiču na taj čuveni efekat staklene bašte, koji, nažalost, štetno utiče na našu privredu.

Ono što je važno da kažemo jeste da cilj koji želimo da ostvarimo jeste da se smanji taj procenat štetnih čestica za 9,8% u odnosu na vrednosti koje su bile iz devedesete godine, u periodu do 2030. godine. Takođe, ovim zakonom činimo i važne korake kada je u pitanju i proces pristupanja EU, posebno kada govorimo o tom Poglavlju 27. koje danas, kao što znamo, pripada jednom klasteru poglavlja o kojima će se pregovarati u narednom periodu.

Inače, kao što je i uvažena ministarka rekla, od 2012. godine, od kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, prvo smo se pozabavili bitnim reformama kako bismo ojačali našu privredu, ojačali finansije i stvorili uslove da možemo adekvatno i na pravi način da se borimo za zaštitu životne sredine i pitanje ekologije, ne samo da se borimo rečima ili nekim dokumentima.

Čisto zbog građana ću reći da su prethodnici, odnosno ta žuta vlast doneli 2011. godine Nacionalni program zaštite životne sredine. Takođe, 2010. godine su doneli jedan strateški dokument – Nacionalnu strategiju aproksimacije u oblasti životne sredine, gde su se inače bavili temama sistema trgovine emisionim jedinicama GHG čestica. Inače, to je tema kojom ćemo se svakako i mi baviti. Nije konkretno u ovom zakonu rečeno. To je nešto što će se u narednom procesu raditi kako budemo pristupali EU iz razloga što želimo da zaštitimo naš energetski sektor, odnosno da on postane stabilan. To ćemo učiniti u onom trenutku kada je i za našu ekonomiju i za našu privredu najpogodnije, kako ne bismo uticali na usporavanje njenog daljeg rasta.

Kao što sam rekao, u narednom periodu, znači do dve godine, sa razvojem ovih strategija i akcionih planova imaćemo i konkretne korake, konkretne mere koje će se preduzeti kako bismo ove ciljeve ostvarili.

Ono što je izuzetno pohvalno je što zakon obuhvata jedan važan segment, a to je segment monitoringa, odnosno praćenja kakva je trenutna situacija kada je u pitanju životna sredina, kada je u pitanju zagađenje vazduha, jer to je nešto što prethodnici nisu radili na tome, nisu ulagali čak ni sredstva da se postave te merne stanice, da one funkcionišu, već je to nešto što će se u narednom periodu raditi, jer za te potrebe sada posle uspešnih reformi, koje je predsednik Aleksandar Vučić kao premijer, pokrenuo i sproveo, imamo tih sredstava.

Znači, ono što je jako važno je da će postojeće stanice biti unapređene, u sredinama gde ne postoje biće postavljene stanice. Na taj način prikupljaće se u kontinuitetu podaci, jer kao što znamo, pričaćemo o tome na sutrašnjoj sednici, statistika je jako važna prilikom donošenja bilo kakvih odluka, jer vi kada imate ispravne, kada imate kvalitetne podatke i podatke u realnom vremenu, možete doneti kvalitetne odluke i ispravne odluke koje će imati najbolje efekte kada je u pitanju i ovde konkretno borba za zdravu životnu sredinu.

Tako da, nećemo više dozvoliti da se suočavamo sa lažnim vestima, sa lažnim informacijama, sa neproverenim programima ili aplikacijama, gde će nem prikazivati neke parametre ili indikatore o zagađenosti vazduha, da pri tom dobar deo njih nisu ni provereni, nije ni utvrđen njihov kredibilitet, a posebno nećemo slušati one ljudi koji tvrde da se bore za zaštitu životne sredine, a sami prvo jedno 20 godina ne mogu da završe fakultete, a u periodu kada su imali mogućnosti da se bore, pa eto, vidimo rezultate, nisu se nikako borili i još 2014. godine smo se, nažalost, suočili sa efektima njihove borbe kada smo, eto, morali da se borimo sa ogromnom vremenskom nepogodom.

Inače, moje kolege su dosta toga napomenule i ono što je vaše Ministarstvo uradilo u ovom periodu i ono što ćete raditi.

Kao čovek koji dolazi iz Kruševca, želeo bih da napomenem da je i u prethodnom periodu SNS i na mnogim lokalima radila po pitanju zaštite životne sredine, pa čisto, eto, prilika da se pohvalim šta je u Kruševcu urađeno, a to je, pre svega, da smo u prethodnom periodu izgradili fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, koja je jedna najmodernija fabrika te namene u regionu, koja je finansirana od strane KFW banke i vrednost čitave investicije je 23 miliona 846 hiljada evra. Želim da kažem da zajedno sa time je pokrivena kanalizaciona mreža, odnosno sistem od 63 kilometra na teritoriji grada Kruševca, čime smo svakako obezbedili uslove da čuvamo našu životnu sredinu i ta fabrika danas uspešno funkcioniše i radi. Odnosno, da kažem, ovom fabrikom je konkretno obuhvaćeno 90.000 stanovnika grada Kruševca.

Takođe, ovo je jedan važan uslov i u narednom periodu radiće se i na rešavanju pitanja reke Blatašnice, tako što će zajedno sa opštinama Brus i Blace se raditi na izgradnji fabrika koje će prečišćavati tu vodu i u jezero Ćelije, koje je inače izvor pijaće vode za meštane Kruševca i opštine Varvarin, Ćićevac, dobijati kvalitetna pijaća voda.

Inače, želim samo da kažem da je ovaj projekat, konkretno kada pričamo o Kruševcu, dokaz namere SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da se zaista izbori za zaštitu životne sredine, jer inače, fabrika prečišćavanja otpadnih voda u Kruševcu je ideja iz 90-ih godina, koja nažalost napuštena usled situacije u kojoj se zemlja našla, a isti ti žuti mangupi, koji danas nama sole pamet o zaštiti životne sredine, kako su oni veliki ekolozi, borci za prirodu, u periodu kada su oni bili na vlasti u Kruševcu, nisu se ni potrudili da tu lokaciju, koja je inače bila opredeljena, gde je već bilo određenih objekata koji su izgrađeni, dalje realizuju do kraja.

Takođe, spomenuo bih da je opština Trstenik, zahvaljujući vašem Ministarstvu, dobila sredstva od oko 37 miliona dinara, kada je u pitanju njihova deponija u Saonici, koja će postati sanitarna, i taj projekat je jako važan, kada je u pitanju opština Trstenik, za zaštitu životne sredine.

Takođe, želim da napomenem, s obzirom da će vaše Ministarstvo pomoći da se veliki broj toplana, odnosno reši problem kotlarnica, da u Kruševcu, zahvaljujući inicijativi, bivšem gradonačelniku Bratislavu Gašiću i velikoj podršci Aleksandra Vučića i naravno, Vladi Republike Srbije, rešili smo dugoročni problem naše toplane, tako što su remontovani kotlovi i danas Kruševac, pored kotlova na ugalj, ima i dva kotla na gas, čime zapravo radimo na zaštiti životne sredine u Kruševcu, dok isti ti pripadnici bivšeg žutog režima, odnosno danas koje god dresove i simbole nosili na sebi, puštaju razne lažne informacije, kako eto, 600 miliona dinara je uloženo u to, da ti kotlovi cure, itd, što apsolutno nije tačno. Kotlovi uspešno funkcionišu, što je i pokazano na primeru. Funkcionišu i dva gasna kotla.

Napomenuo bih čisto njihov rad kakav je bio, u vreme kad su oni vladali Kruševcom, utrošili su 2,5 miliona evra za nabavku dva gasna kotla koja nisu radila ni čitava tri meseca. Toliko o njihovoj stručnosti, a neću zalaziti u to po kakvim nenormalnim uslovima su se oni zadužili da bi se ti kotlovi nabavili, koji su, eto, negde u magacinu nakon toga stajali u kruševačkoj toplani.

Takođe, Kruševac u narednom periodu planira i projekat pošumljavanja. Ono što je zaista, da kažem, jedna divna inicijativa koju će lokalna samouprava pokrenuti, a to je da povodom 650 godina od osnivanja grada Kruševca, koje će se obeležiti na Vidovdan ove godine, zasaditi 650 stabala na čitavoj teritoriji grada Kruševca. Eto, ovako simbolično, nešto samoinicijativno što ćemo raditi sa našim prijateljima. Siguran sam da ćemo taj projekat dalje razvijati i uz pomoć vašeg Ministarstva i da ćete nas sigurno podržati da nastavimo proces pošumljavanja teritorije grada Kruševca.

Ono što bih isto napomenuo, što kolege možda nisu rekle, kada je u pitanju vaše Ministarstvo, da ćete izdvojiti sredstva, ako se ne varam, u iznosu od 100 miliona evra, gde će u osam regiona, odnosno biće izgrađeno osam regionalnih centara za reciklažu i prikupljanje otpada, čime će se rešiti veliki problem u 30 lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije kada je u pitanju otpad.

Jeste ovo malo šira tema u odnosu na klimatske promene, ali klimatske promene su i ovo za šta se borimo, su važne za zaštitu životne sredine. Siguran sam da izglasavanjem ovog zakona pravimo još jedan mali, ali značajan korak kako bismo našu sredinu učinili zdravijom, kako bismo našu ekonomiju pretvorili u zelenu ekonomiju. A, svakako da u saradnji sa ostalim ministarstvima, s obzirom da je ovaj zakon nešto što će pomoći da se svi sektori koji su pogođeni klimatskim promenama uspešno nose sa time, doprineti da se naša ekonomija u narednom periodu razvija i da bude u klimatskom smislu neutralna, odnosno da ne doprinosimo daljim klimatskim promenama, osim onima na koje mi objektivno ne možemo uticati.

Tako da, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati ovaj zakon, jer ovaj zakon piše novu istoriju u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Mirela Radenković. Izvolite.