Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o klimatskim promenama, o zakonu koji stvara pravni okvir za izradu sistema koji će dovesti do smanjenja emisije gasova sa efektom "staklene bašte" koji će dovesti do izrade planskih i strateških dokumenata koji će tretirati ovu temu i temu adaptacije na klimatske promene, o zakonu koji, na kraju krajeva, uvažava međunarodne obaveze koje je Srbija prihvatila ratifikovanjem Pariskog sporazuma, Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i Kjoto protokola. Govorimo o zakonu koji će u budućnosti promeniti filozofiju poslovanja i privređivanja u našoj zemlji, o zakonu koji otvara široki prostor za razvoj, za snažni razvoj tzv. "zelene privrede".

Obzirom da jedna od strateških političkih načela kojim se rukovodimo mi iz JS, a to je stvaranje snažnog temelja za dobru i kvalitetnu budućnost naših pokolenja, ta dobra i kvalitetna budućnost neće biti, neće postojati ukoliko ne vodimo računa o tome i kakvu ćemo životnu sredinu i kvalitet životne sredine ostaviti tim budućim pokolenjima. Obzirom da tu temu upravo ovaj zakon tretira, mi ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Otkako postoji planeta Zemlja postoje klimatske promene, pa je bilo perioda jako tople klime, recimo u Mezozoiku trias jura kreda bilo je i perioda hladne klime tzv. "ledenih doba" kao što je bilo u Pleistocenu, ali sve te klimatske promene su bile uzrokovane pre svega astronomskim i prirodnim faktorima i te klimatske promene su bile jako duge, merene milionima, desetinama i stotinama miliona godina i te promene svakako nisu bile vidljive sa stanovišta jednog ljudskog života, jednog ljudskog veka.

Međutim, mi stariji koji imamo malo više godina danas često želimo da poredimo i pravimo razlike i vidimo razlike između klime kakva je bila kada smo mi bili mladi i današnje klime, pa često kažemo "u naše vreme, u vreme našeg detinjstva zime su bile sa mnogo više snega, bile su mnogo hladnije". Danas su zime mnogo blaže, sa mnogo manje snega. Danas su mnogo češće poplave, mnogo su duži i češći periodi suša i ta poređenja u stvari nam govore da mi imamo danas prisutne klimatske promene koje se mogu videti i za ljudskoga veka. Te promene svakako nisu uzrokovane prirodnim procesima i astronomskim faktorima, već su isključivo prouzrokovane ljudskom aktivnošću.

Upravo tom ljudskom aktivnošću u zadnjih 140 godina od Prve industrijske revolucije, od početka masovne primene parne mašine Džejmsa Vata u industriji, u saobraćaju i daljim razvojem industrije i saobraćaja došlo je do situacije da temperatura na planeti Zemlji u zadnjih 140 godina poraste za jedan stepen Celzijusov.

Taj porast je u pojedinim delovima zemlje i viši, u drugim niži, ali ukoliko se ništa ne promeni i ukoliko bi planeta nastavila, odnosno emisija gasova sa efektom "staklene bašte" se nastavila ovim tempom, bez restriktivnih politika u tom smislu, prognoze su da bi dočekali kraj ovog veka sa temperaturom koja bi bila za četiri stepena veća od temperature u Preindustrijsko doba. To je prosek, opet kažem neki delovi planete bi bili više zagrejani, drugi manje.

Ono što bi bila posledica tog procesa svakako jeste, između ostalog, i otopljavanje leda u polarnim oblastima i leda na glečerima, visoko na planinama. U polarnim oblastima otopljavanje leda, recimo na Grenlandu, bi moglo usled priliva velike količine slatke i hladne vode da zaustavi toplu Golfsku struju, što bi dovelo do velikih poremećaja u Atlantskom, u evropskom delu Atlantika, a znamo da odatle dolaze vazdušne mase preko čitave Evrope i najviše utiču na klimu čitave Evrope.

Naravno, topljenje glečera i lednika bi dovelo do podizanja nivoa mora. Sam četvrti Izveštaj i Zaključak međuvladinog panela o klimatskim promenama kaže, ima i optimističnu i pesimističnu prognozu, pa ova optimistična kaže da će do kraja veka temperatura na planeti porasti za 1,8 stepena Celzijusovih, odnosno u rasponu od 1,1 do 2,9% Celzijusovih, a ona pesimistična kaže da će to biti četiri stepena, da će se kretati od 2,4 do 6,4 stepena u zavisnosti od pojedinih delova planete.

Ono što je jako važno reći jeste da je emisija gasova sa efektom "staklene bašte", odnosno samo emisija ugljen-dioksida koji je najvažniji od tih gasova u zadnjih 250 godina povećana je za 35%. Samo u periodu od 10 godina, od 1995. godine do 2005. godine povećana je za skoro 7% i to je nezabeleženi rast koncentracije ugljen-dioksida ikada.

To je naravno ujedinilo planetu i otuda ovi strateški dokumenti o kojima smo pričali i Okvirna konvencija UN i Kjoto protokoli, Pariski sporazum, to je ujedinilo čitav svet u borbi za smanjenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte".

Gde je tu Srbija? Prognoze kažu da će Srbija kontinuirano u narednim godinama, da će se u Srbiji kontinuirano u narednim godinama povećavati temperatura za 0,04 stepena Celzijusovih, godišnje, odnosno da bi opet negde tamo krajem veka došlo do povećanja od skoro četiri stepena Celzijusovih. To povećanje bi bilo poprilično ujednačeno u čitavoj Srbiji, možda nešto više u Podunavlju i istočnoj Srbiji, a manje u ostatku.

Međutim, te klimatske promene bi dovele i do velikih. Prognoze su, naravno, naučne prognoze su da bi doveli do velikih poremećaja u količini padavina, da bi recimo Vojvodina po nekim prognozama imala nešto neznatno veću količinu padavina, ali da bi se padavine u ostatku Srbije, naročito u jugozapadnoj Srbiji smanjile čak 10 do 15%.

Sve ovo o čemu pričamo naravno ima i implikacije i na ljude i na prirodni sistem i zato ovaj zakon i mi danas govorimo, ne samo o težnji da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, već govorimo i o adaptaciji na klimatske promene. Adaptacija na klimatske promene jeste neka vrsta smanjivanja osetljivosti prirodne zajednice i ljudske zajednice na klimatske promene.

Ono što je bitno da kažemo jeste da smo svedoci učestalih vremenskih neprilika usled tih klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, pa i u Srbiji i vi ste sami rekli ministarka da od 2000. godine do danas štetu koju je Srbija imala od suša, ali i od poplava dostiže vrednost od nekih sedam milijardi dolara. Jako je važno zato da mi danas imamo pred nama i raspravljamo o zakonu koji će pokušati da da doprinos ovog globalnoj pojavi.

Naime, znate za onu ekološku devizu – radi lokalno, misli globalno. Svaka država pojedinačno, daće u zbiru jedan pozitivan rezultat. Naravno da Srbija nije tu ni najveći uzročnik klimatskih promena, da tu ima država koje mnogo više utiču na to, ali prosto svako da da svoj doprinos i imaćemo situaciju da ćemo poboljšati kvalitet vazduha, smanjiti koncentraciju ugljendioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte.

Naravno, kada bi čitav svet u ovom trenutku uspeo da obuzda, da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, te promene mi ne bismo videli bilo kakva poboljšanja trenutačno, jer ranije emisije tih gasova bi i dalje uticale na to da se nastavlja sa klimatskim promenama. Ali, naravno, jednom taj proces vraćanja stanja, odnosno situacije u prirodi u prvobitno stanje mora krenuti. Što pre, to bolje.

Ovaj zakon rekoh i kao što sam rekao stvara pravni okvir za izgradnju sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj zakon definiše i izgradnju, s obzirom da je potrebno vreme i da je ovo sve čitav proces i kada je u pitanju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i kada je u pitanju adaptacija na klimatske promene.

Jako je važno što ovaj zakon definiše i planske dokumente koji će dovesti do željenih ciljeva, da definiše strategiju koju ćemo raditi vezano za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali podrazumeva i akcioni plan i program za adaptaciju na klimatske promene itd.

Ovaj zakon takođe predviđa i to je jako važno, predviđa da sve ostale druge sektorske politike moraju biti usklađene sa ovim ciljem koji proklamuje ovaj zakon, a to je smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Mislim da će sve sektorske politike u narednom periodu morati da urade i svoja zakonska rešenja, ali i svoja planska akta, da tako kažem, koja bi tretirala ovu materiju.

Ovaj zakon predviđa i monitoring emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je dobro i to će raditi Agencija za zaštitu životne sredine i mi ćemo, naravno to kao aktivnost podržati. Zakon naravno podrazumeva i jednu celokupnu, sveukupnu borbu za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ovaj zakon, još jednom rekoh, tretira niz aktivnosti koje će se sprovesti za poboljšanje kvaliteta životne sredine, za poboljšanje kvaliteta života, ne današnjih, već i budućih generacija i zbog toga što je ovaj zakon takav da tretira materiju koja će se ticati budućnosti naše dece, naraštaja itd. mi ćemo u danu za glasanje, kao poslanička grupa JS ovaj zakon podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uveren sam da delimo mišljenje da je Predlog zakona o klimatskim promenama važan. Za SVM jedan od važnijih zakonskih predloga, ne samo zato što reguliše mehanizme smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte i ne samo zato što se tiče kvaliteta života naše generacije, već je to zakon kojim ostavljamo budućim generacijama zdravu životnu sredinu, čist vazduh, zdravo zemljište i čiste vodotokove.

To je zakon koji će uticati na zdravlje stanovništva, na duži životni vek naših građana i zaštiti buduće generacije od negativnih posledica klimatskih promena. Predlog zakona o klimatskim promenama je pitanje odgovornosti naše generacije prema generaciji naše dece i zato će poslanička grupa SVM podržati ovaj zakonski predlog.

Predlog zakona o klimatskim promenama je krovni zakon koji postavlja pravni okvir za uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije podataka. Za donošenje planskih dokumenata u oblasti klimatskih promena, kao i adekvatnih mera i politika kojim bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnovna zelene i cirkularne ekonomije.

Budući da je ključni mehanizam za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte sistem trgovine emisionim jedinicama, potrebno je unaprediti pouzdanost i pristupačnost podataka o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i pojačati komunikaciju i učešće javnosti u kreiranju održive klimatske politike.

Zašto tu važni precizni podaci? Navešću primer. Zato što je u drugom izveštaju Republike Srbije prema okvirnoj Konvenciji UN u promeni klime iz 2017. godine prikazan inventar gasova sa efektom staklene bašte, uz navođenje da se radi samo o procenama zbog nedostatka podataka.

Uvažene kolege, donošenje ovog zakona je obaveza koju smo preuzeli ne samo u procesu evropskih integracija kroz pregovaračko Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene i kao članica Energetske zajednice, već je to i međunarodna obaveza koju smo preuzeli pristupanjem okvirnoj Konvenciji UN o klimatskim promenama i Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

Koliki značaj EU pridaje ovoj oblasti vidimo i da je u novoj metodologiji pregovora formiran poseban klaster, Četvrti, pod imenom „Zelena agenda i infrastruktura“. Budući da je proces pripreme ovog zakona trajao nekoliko godina, izveštaj Evropske komisije od 6. oktobra 2020. godine je ponovio preporuku o nužnosti donošenja sveobuhvatne strategije za klimatske promene i Zakona o klimatskim promenama koji bi bili usklađeni sa okvirima EU za klimatsku i energetsku politiku do 2030. godine.

Podaci govore da Srbija na globalnom nivou doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte sa 0,18%. Međutim i pored činjenice da se beleži porast emisija u određenim sektorima npr. energetike i poljoprivrede, Vlada do utvrđivanja ovog Predloga zakona nije imala zakonski osnov da po sektorima propiše obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Predlogom zakona postavljen je cilj da Srbija do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte najmanje za skoro 10% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine. Donošenjem zakona u okviru revizije nacionalno utvrđenih doprinosa, Srbija će raditi na prilagođavanju ključnih privrednih sektora, očekivanim promenama klime, prvenstveno u poljoprivredi, upravljanju vodama, šumama, ali i prirodnim resursima i zaštiti zdravlja stanovništva, u oblastima u kojima su najvidljiviji štetni uticaji promene klime.

Uvažene kolege narodni poslanici, ukazujem na oblast poljoprivrede, upravljanja vodama i šumama, jer na osnovu istraživanja koja su sprovedena u Vojvodini u 2040. godini može se očekivati porast srednje godišnje temperature od 1 do 1,5 celzijusa u odnosu na referentni period od 1985. do 2005. godine.

Prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika je izazvan proces jer su potrebna velika ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, održivo upravljanje šumama. Procene će da će Srbija za usklađivanje zaštite životne sredine sa standardima EU biti potrebno od 12 do 15 milijardi evra. To su veliki iznosi. Podsećam da je ukupna suma materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih klimatskim i vremenskih uslova u Srbiji u periodu od 2000. do 2015. godine iznosila više od 5 milijardi evra.

U Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje stanovnika Srbije, procenjeno je da su zbog aerozagađenja u 2016. godini umrle 6.592 osobe i da zdravstveni troškovi povezani sa zagađenjem vazduha iznose oko 33% našeg BDP.

Postavlja nje pitanje na koji način, konkretno, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte utiče na klimatske promene i zagađenje zemljišta, vode i vazduha. Zašto je važno da se ograniče emisije ovih gasova u termoelektranama, cementarama, livnicama, toplanama, fabrikama keramike, proizvodnje papira, šećeranama, rafinerijama, staklarama i naravno u vazduhoplovnim aktivnostima i proizvodnji putničkih automobila?

Zato što, ukoliko nivo emisije ugljendioksida, metana ili azotsuboksida iz termoelektrana, toplana, livnica, fabrika šećera, rafinerija, proizvodnje keramike ili pivara ostane na današnjem nivou, u periodu do 2030. godine se može očekivati pad prinosa kukuruza do 6%.

Drugi izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime iz 2017. godine, razmatra i scenario o promenama prinosa soje, koji variraju od 37 do 47% manje za periodu od 2001. do 2030. godine. Navodim kukuruz i soju u svetlu prošlonedeljnog usvajanja Zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Uvažene dame i gospodo, dugoročno efekti ekstremnih vremenskih prilika mogu smanjiti plodnost zemljišta i narušiti značajno njegove funkcije. Procenjeno je da erozija utiče na približno na 80% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. U Vojvodini gde je 75% površine pokriveno sa dva tipa zemljišta, černozemom i riskom crnicom suočavamo se sa dva problema. Jedan je erozija, a drugi je opadanje organske materije, humusa. Svakako da je uvođenje sistema polje zaštitnih pojaseva posebno u oblastima sa košavom je jedna od ključnih mera.

Savez vojvođanskih Mađara neprekidno podseća na problem zagađenja rečice Krivaje. Bez vetrobranskih pojaseva vetar nosi prašinu sa njiva koja sadrži azot i fosfor i to se taloži u reci. Zato smo u koalicionom sporazumu sa SNS ukazali da je važno da se oko Krivaje oslobodi pojas od osam metara i na tom prostoru napravi amfiteatar od drveća, a cilju zaustavljanja raznošenja štetnih supstanci sa njiva.

Dodatno je važno da kontrolišemo direktne zagađivaće rečice Krivaje. Najviše ih je u Bačkoj Topoli. U vezi toga postavio sam i poslaničko pitanje vama Ministarstvu zaštite životne sredine, međutim u odgovoru se navodi da na neka preduzeća koja su najveći zagađivači imaju još vremena da izgrade svoje prečistače.

Na žalost građanima koji trpe neprijatan miris i za reku koja je u potpunosti uništena ovaj odgovor ne znači ništa. Pozivam vas poštovana ministarko da posetite našu opštinu, opštinu Bačku Topolu i mozite nama u rešavanju ovog velikog problema.

Da bi se vojvođansko zemljište izlečilo potrebno je da se pošumi do 16% teritorije. Danas je pošumljeno oko 6%, s tim da je npr. pošumljenost u nekim lokalnim samoupravama, npr. u Srbobranu i u Temerinu ispod jednog promila. Stručnjaci kažu da sa vojvođanskog tla godišnje nestane sloj od 2,5 cm ili tona crnice po ha. Prirodni procesi obnavljaju zemljište, ali mnogo sporije. Potrebno je 20 godina da se obnovi ono što vetar odnese za godinu. Takvim tempom 40% sada plodnog vojvođanskog zemljišta će za tri decenije biti pretvoreno u slatinu.

Pred nama su, možemo slobodno reći revolucionarne promene načina života jer je u poslednjih 100 godina srednja godišnja temperatura povećana za 1 stepen, onoliko koliko se tokom istorije zemlje povećavala za period od dve hiljade i petsto godina.

Dakle, pred nama su i promene načina na koji obrađujemo zemljište i proizvodimo hranu, jer je proizvodnja hrane treći najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte i ukupnim emisijama učestvuje sa 19%.

Uvažene kolege narodni poslanici, strategija EU za prilagođavanje klimatskim promenama iz 2013. godine između ostalog ukazuje na važnost koordinisanih aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM predlog zakona je važan i zbog toga što stavlja naglasak na komunikaciju i saradnju između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, jer naš je stav da nedostatak horizontalne i vertikalne komunikacije dugoročno vodi ka slabljenju administrativnih kapaciteta lokalne samouprave i centralizacije energetske i klimatske politike.

Poslanička grupa SVM posebno ističe važnost uključivanja organa lokalne samouprave, na primer Subotica, Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Kula, Vrbas, Bečej u sistem izveštavanja i monitoringa. Kada je reč o postrojenjima na teritoriji AP Vojvodine, izradu analiza koje procenjuju efekte smanjenja emisija u konkretnoj lokalnoj zajednici, analiza pojava poplava, ekstremnih temperatura, suše, analiza posledica, kao i pripremu predloga mera prilagođavanja.

Predlog zakona naglašava ono za šta se SVM zalaže decenijama, da je za rešavanje problema klimatskih promena neophodno i formiranje poljoprivrednih, istraživačkih i savetodavnih službi i jačanje njihovih kapaciteta. Na značaj savetodavnih službi ukazuje i uredba o utvrđivanju srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine, koji je Vlada upravo donela 4. marta ove godine, a koja naglašava da se rad savetodavnih službi postiže između ostalog i podrška smanjenju uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju, kao jedan od specifičnih ciljeva srednjoročnog razvoja.

Takođe, smanjenje uticaja klimatskim promenama će doprineti digitalizaciji sistema monitoringa i ranog upozoravanja za potrebe poljoprivrede. Jednostavno rečeno, nema zelene transformacije bez digitalizacije.

Navodim kao primer, u okviru projekta koji podržava nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, više od 18 hiljada poljoprivrednika iz Sombora, Vrbasa, Inđije, Bačke Topole i Subotice može da prati preko meteo stanica najave nepogoda, mraza, kiše, visokih temperatura, jačanju vetra, pojavu bolesti i insekata.

Nema sumnje da je ovaj projekat važan, ali će svoj puni smisao dobiti tek kada se završe radovi na projektu automatizacije protivgradnog sistema za radarske centre Bajša i Samoš.

Šta nam je činiti? Želim još jednom da potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Međutim, svesni smo da nije dovoljno samo podržati zakon i da bismo sprečili klimatske promene potrebno je zauzeti proaktivan stav i istovremeno praviti zelene i intersektorske mreže, povezivati zelene površine i praviti ekološke mreže, ali i raditi na intersektorskoj saradnji u oblasti zaštite prirode, šumarstva, vodoprivrede, poljoprivrede, prostornog planiranja.

Jedno što garantuje uspeh, uz svo poštovanje i za proaktivan stav i intersektorsko povezivanje, to je jačanje horizontalne i vertikalne komunikacije od republičkog prekog pokrajinskog do nivoa svih jedinica lokalne samouprave. Jedino što garantuje uspeh je decentralizacija klimatske politike. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem kolega.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Reč ima Ljubinko Rakonjac, ovlašćeni predstavnik SPS.

Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, gospođo Vujović, uvažene koleginice i kolege, ja sam ovlašćeni predstavnik SPS, a pripadam političkoj partiji Zeleni Srbije na listi SPS i ovo je poverenje koje mi je ukazao SPS da govorim o ovom zakonu na današnjoj sednici kao ovlašćeni predstavnik.

Počeo bih od jedne informacije, da sam pre neki dan video da je gospođa ministarka bila u Kosjeriću. Bilo je reči o zameni kotla sa mazuta na gas. Zaista podražavam ove inicijative i akcije ministarke, da je uvek na licu mesta, tamo gde postoje problemi i gde treba rešavati te probleme.

Štete i rizici izazvane klimatskim promenama po prirodni i ekonomskih razvoj Srbije su nedvosmisleno očigledni. Zabrinjavajuće je to što rizik i pretnje u budućnosti mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi i, što je najvažnije, mogu ugroziti javno zdravlje naših građanki i građana.

Zbog ove zabrinutosti, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i ja kao poslanik Zelenih Srbije, jedine ekološke partije u Narodnoj skupštini, voleo bih da ih zaista ima više, ali nije tako, odlučili smo da u Danu za glasanje podržimo Predlog zakona o klimatskim promenama.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou. Sada niko to više ne može da dovede u sumnju. Poslednja decenija je najtoplija unazad 150 godina. U Srbiji je primetan porast ekstremnih vremenskih prilika i njihovih pogubnih efekata. Nakon 2000. godine zabeleženo je 10 najtoplijih godina od kako su u Srbiji počela meteorološka merenja. Glavna odlika ovih promena su ekstremi, tako da je broj dana sa jakim i obilnim padavinama veći, a takođe se i povećavaju dugi periodu bez padavina.

Srbija je pretrpela štetu usled klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika procenjenu na minimum 6,8 milijardi evra otprilike od 2000. do 2020. godine. Samo u 2014. godini poplave su izazvale ogromnu štetu i procenjeno je da je potrebno 1,35 milijardi evra da bi se te štete nadoknadile.

Posebna priča za koju veoma žalimo jesu razoreni domovi i uništeni ljudski životu u Obrenovcu, Valjevu, Ubu, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Koceljevi i drugim gradovima, za čim posebno žalimo.

Od 2012. godine Zeleni u Narodnoj skupštini se bore za čistiju i zdraviju Srbiju, a sada smo posebno ohrabreni u toj borbi za ekološke vrednosti donošenjem ovog zakona. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i Zeleni Srbije naglašavaju da najnoviji podaci pokazuju prosečan rast temperature od 0,36 stepeni po deceniji, počev od 1961. do 2017. godine, dok je u isto vreme prosečna suma padavina smanjena za 10%. Prema nekim klimatskim scenarijima, predviđa se porast temperature do 2010. godine između 2 i 4,3 stepena. To je zaista ogromno povećanje temperature koje se predviđa, koje može doneti nesagledive negativne posledice na biodiverzitet, na stanje životne sredine, na stanje biljnih i životinjskih ekosistema.

Sprečavanje opasnih klimatskih promena je ključni prioritet ovog predloga zakona i naša poslanička grupa je uverena da ćemo nakon usvajanja ovog zakona svi zajedno naporno raditi na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i da ćemo naći načina da podstaknemo i privredu da radi isto po ugledu na privredu EU i kompanija koje tamo posluju, poštujući principe zelene i kružne ekonomije.

U ovom delu izlaganja osvrnuo sam se na neka prošla vremena i slobodno mogu reći da je Srbija naporno radila u oblasti pošumljavanja. Kao što znate, šume akumuliraju ugljenih iz ugljen-dioksida i na taj način smanjuje efekte staklene bašte. Već od šezdesetih godina prošlog veka su rađena obimna pošumljavanja u zaštiti od bujičnih poplava i erozije, a takođe u cilju akumulacije gasova sa efektom staklene bašte. Tadašnje šumarske i vodoprivredne organizacije su uradile brojna antierozivna pošumljavanja u skoro svim krajevima. To je posebno značajno, još jednom da napomenem, ako 1.000 kilograma drveta ima 500 kilograma ugljenika, koliko je dejstvo šuma na smanjenje tih negativnih efekata zagađenja?

Reći ću nešto što sam u svojoj praksi istraživao i bio učesnik dela tih događaja, da su vrhunac te brige bila pošumljavanja na velikim površinama, omladinskim radnim akcijama, na Pešteru, Ibarskoj klisuri, Vlasini, gde su brojne goleti pretvorene u prave šume. Taj period od 1974, pa od 1978. do 1988. godine, kada su organizovane omladinske radne akcije na Pešterskoj visoravni, Vlasini i Ibru, smatra se jednim od najboljih perioda u šumarstvu Srbije, gde su pošumljene velike površine i stepen šumovitosti Srbije povećan sa 19% na 30%.

Uostalom, ja sam čovek koji je rođen na Pešterskoj visoravni, u Štavlju, i kao dečak sam učestvovao na omladinskoj radnog akciji. Ponosim se time da sam doprineo pošumljavanju i povećanju stepena šumovitosti, makar za neki hektar. Sa poštovanjem se sada sećamo tog perioda i kod šumara je poznato da je podršku takvim grandioznim delima najveći doprinos dao, moram da pomenem ime, i pored svih učesnika ostalih u tim akcijama, Dušan Škrebić, koji je tada, mislim, bio predsednik Izvršnog veća. Mislim da je drug Škrebić dobrog zdravlja. Pozdravljam ga. Tadašnje i ove generacije mu neće to zaboraviti.

Sada je 31% šumovita Srbija, a optimalno je 41%. Znači, potrebno je da radimo na povećanju stepena šumovitosti, a ima prostora u cilju zaštite od erozije, vetrozaštitni pojasevi, drvoredi, a posebno u Vojvodini gde je stepen šumovitosti mali.

Projekte za sva tadašnja pošumljavanja za sadnju koja je vršena u letnjem periodu, sadnja koja je rađena zaista u letnjem periodu pred ekstremno visokim temperaturama, ali da je uspeh pošumljavanja bio preko 80% je zadivljujući, je radio Institut za šumarstvo, a takođe i proizvodio sadni materijal.

Zato bih sada pozdravio program ministarke i Ministarstva, da izdvoje sredstva lokalnim samoupravama za pošumljavanje neobraslih površina i dao ideju da se to radi uz obaveznu projektnu dokumentaciju, jer je onda uspeh pošumljavanja veći i zagarantovaniji.

Takođe, moram reći da sadašnji i prošli napori predsednika Vučića, Vlade, predsednika Skupštine Dačića, daju nadu stanovnicima visokoplaninskih područja, Pešterskosjeničke visoravni i ostalim rubnim delovima Srbije za boljim životom, a posebno je značajna izgradnja autoputa od Požege do Boljara, koja ide preko Golije, Duge Poljane i Brnjice, do Crne Gore. To je nada za razvoj ovog kraja i za povratak svih onih koji su otišli u beli svet.

Poštovana ministarko, imate veliku odgovornost i ogroman teret, jer zaštita životne sredine nije samo jedan sektor, nju čine svi sektori i čini je celokupan život našeg društva. Zato, svaki i mali pomak u ovom delu je veliki doprinos unapređenju stanja životne sredine. Osim obaveza koje treba da ispune i druga ministarstva i institucije, potrebno je i podizanje svesti svih građana Srbije, jer ne možemo zaboraviti da ono što mi trebamo uraditi sada da su mnoge druge evropske zemlje uradile pre sto i više godina.

Navešću samo jedan plastičan primer iz života. Kako izgledaju sela u nekim drugim zemljama? Ona su ušorena, red kuća, pa trotoar, pa kanal, pa put. To su civilizacijska dostignuća tih zemalja koja mi tek treba da ostvarimo. Ovo je dugoročan proces i zahteva ogromna sredstva, ali vi ne čekate, već sa ovim potencijalima, kao i uz podršku Vlade, rešavate probleme i zato vas u prethodnom periodu veoma često viđamo na terenu gde rešavate probleme. Vlada Republike Srbije i resorno vaše ministarstvo ne čekaju da odjednom odnekuda dođu ogromne pare, nego radite na terenu sve što je u vašoj moći.

Zato bih narodski rekao, da ne čekajući da nam nešto samo padne sa neba, moramo se osloniti u se i u svoje kljuse. Zato je dobro da predstavnike Ministarstva što više viđamo na terenu, kao pre neki dan u Kosjeriću, tamo gde su problemi i gde treba rešavati probleme.

Poštovane narodne poslanice i poslanici, jedan momenat bih posebno želeo da istaknem, pored toga da idealno rešimo pitanje emisije štetnih gasova u Srbiji. Klimatske promene su globalni problem, u najmanjem stepenu regionalni, zato je važna inicijativa našeg rukovodstva o Mini Šengenu, jer povezivanje i saradnja zemalja u regionu i zajedničko delovanje u rešavanju problema, a i problema emisije gasova sa efektom staklene bašte je garancija da ono što budemo uradili neće biti anulirano sa velikim emisijama u regionu. Zato je i u ovom pogledu Mini Šengen velika stvar.

Oblast klimatskih promena je ogromna oblast u pregovaračkom procesu za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. Očekujemo da se oko devet pravnih akata razmatra u okviru procesa pregovora Srbije u oblasti klimatskih promena u vezi sa Poglavljem 27. Kada sam već pomenuo Poglavlje 27, moram da izrazim posebno zadovoljstvo jer je država Srbija poslala pregovaračku poziciju u Brisel i pokazala time da je spremna da otvori ekološke pregovore sa Evropskom unijom. Naime, Poglavlje 27 je u januaru, tako da kažem prozaično, otišlo u Brisel i time se stvaraju uslovi za otvaranje još jednog veoma važnog poglavlja u ovoj godini u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji i, nažalost, to sada ne zavisi više od nas, nego od činovnika u Briselu.

Posebno ističem, u ime poslaničke grupe SPS i Zeleni Srbije, da smo veoma aktivno i anagažovano učestovali u pisanju i kreiranju ovog poglavlja kao deo Vlade Republike Srbije i da smo uticali na kvalitet ovog dokumenta i da on bude na boljem nivou. Naši eksperti i članovi bili su ključni u delovima tima koji je izgradio pregovaračku poziciju.

Pregovaračka pozicija je veoma kompleksan dokument u čijoj je izradi učestvovalo 150 predstavnika iz 28 institucija i državnih organa Republike Srbije. Osim teksta, pregovaračka pozicija sadrži ukupno 14 priloga, odnosno 1.650 stranica, ponavljam, 1.650 stranica teksta, i obrazlaže finansijski okvir za aktivnosti u narednom periodu, kako bi Republika Srbija dostigla standard Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i omogućila svojim građanima kvalitetan život, kao što imaju građani Evropske unije.

Ovaj zakon je koncipiran tako da sadrži 11 poglavlja. Neću o tome govoriti, o tome je govorila ministarka i uvaženi predstavnici poslaničkih grupa u Skupštini. Ali, posebno je interesantan i važan član 43. Predloga zakona kojim je propisana odredba o istorijskim emisijama – operater postrojenja ima obavezu dostavljanja podataka o emisijama i njenim istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine, što je u skladu sa odredbama i direktivama Evropske unije.

Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije podržavaju stav Ministarstva koje smatra da je propisivanje odredbe u opštem interesu Republike Srbije. Ovo je veoma važna odredba u pregovorima sa Evropskom unijom. Ovo je od posebnog značaja kako bi se u isto vreme obezbedila zdrava životna sredina, uz optimalni privredni i ekonomski razvoj. Zeleni Srbije smatraju od dana svog osnivanja da ulaganje u zaštitu životne sredine ne predstavlja trošak, nego ulaganje u budućnost, u zeleni razvoj, u zdravlje građana Republike Srbije.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, treba da znate da je Srbija dostigla napredni nivo u sprovođenju uredbi o materijama koje oštećuju ozonski omotač, gasovima sa efektom staklene bašte, a cilj ovog zakona jeste stvaranje pravnog osnova i za uspostavljanje sistema monitoringa izveštavanja. Kao što već znate, Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime 12. marta 2001. godine i Sporazum iz Pariza 25. jula 2017. godine. Prema Sporazumu iz Pariza, Srbija je planirala da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 1990. godine. Krajnji cilj ovog zakona u skladu sa Konvencijom je da se dostigne smanjenje nivoa emisija koja se sa stanovišta nauke smatra neophodnim kako bi se izbegle promene klime na globalnom nivou.

Vlada do sada kao ni resorno ministarstvo nisu imali zakonski osnov da propišu obaveze smanjenja emisija sektorima, što je ključni preduslov za postizanje identifikovanog cilja. Kako bi zacrtani ciljevi smanjenja emisije bili ostvareni u predviđenom roku, dakle do 2030. godine, neophodno je donošenje zakona i uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju.

Sa druge strane, ukoliko se ne bi usvojio ovaj zakon, a ne sumnjam da će se usvojiti, Zakon o klimatskim promenama, prema nekim proračunima i troškovi takvog nečinjenja i nedelovanja u periodu između 2020. i 2050. godine iznosili bi 113 milijardi evra. Zamislite Srbiju zemlju koja bi izgubila preko 100 milijardi evra za taj period, kako bi se to odrazilo na naše stanovništvo, na našu omladinu. Sigurno da naša deca i mnoga druga deca, mi građani i građanke Republike Srbije možda ne bi želeli da živimo o takvoj zemlji.

Apsolutno, uvažena ministarko Vujović, poslanički klub SPS i Zelenih Srbije će u danu za glasanje podržati i glasati za Zakon o klimatskim promenama. Takođe budite sigurni da ćete imati punu podršku naporima da zajedno gradimo čistiju i zeleniju Srbiju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Zakon o klimatskim promenama, zakon koji je verovatno jedan od najvažnijih koje donosimo u poslednjem periodu i svakako zakon koji izaziva najveću pažnju javnosti u poslednjih nekoliko godina.

Iz tog razloga apelujem na svoje cenjene kolege narodne poslanike da prihvate ovako definisan zakon. Ja ću to svakako učiniti u danu za glasanje, zajedno sa svojom poslaničkom grupom.

Svi se mi vrlo dobro sećamo priča starijih ljudi kako su prelazili preko zaleđenih reka. Danas je ta situacija u Srbiji potpuno neverovatna, sa ove tačke gledišta, iz razloga što je kako u Srbiji, tako i na globalnom nivou došlo do porasta prosečne temperature vazduha. Postoji jedno istraživanje koje govori o tome da je u periodu od 1998. do 2017. godine prosečna temperatura vazduha u Republici Srbiji porasla od 0,5 do 1,5 stepena Celzijusa, u zavisnosti od toga koji deo teritorije Republike Srbije da posmatramo.

Antropogeni uticaji su svakako veliki, tako da to dovodi do brojnih klimatskih promena, dolazi često do promene određene količine padavina, dolazi do pojave suše, poplava, šumskih požara i sve to uništava šumske ekosisteme, uništava poljoprivredne površine i to generalno loše utiče na privredni rast i razvoj u Republici Srbiji jer, složićete se sa mnom, udeo poljoprivrede u ukupnoj strukturi bruto domaćeg proizvoda je u Srbiji na veoma visokom nivou.

Svesni smo činjenice da sve te klimatske promene imaju veoma velikog uticaja na svakodnevni život ljudi. Upravo iz tog razloga, kao takve, više ne smemo da ih zanemarujemo. Zato je danas Zakon o klimatskim promenama pred nama, zato o njemu danas raspravljamo u plenumu, jer je njegova važnost izuzetno velika.

Od 2000. godine udeo šest gasova koji su obuhvaćeni ovim zakonom, gasova koji se skraćeno nazivaju GHG gasovi, a to su zapravo gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte, porastao je za 7,8% i najveći udeo tih gasova zapravo dolazi iz oblasti energetike, oko 80%, zatim iz poljoprivrede, iz šumarstva i brojnih drugih grana privrede.

Zakon o klimatskim promenama treba da predstavlja zapravo određenu pravnu osnovu, da se donesu planska dokumenta, pre svega, nakon toga da se definišu određene mere, aktivnosti i politika koja treba da se sprovodi da bi se smanjio udeo GHG gasova, zapravo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi, a s druge strane da bi se obezbedio monitoring i izveštavanje.

Zakon o klimatskim promenama pre svega ima jedan krajnji cilj, a to je da obezbedi ispunjavanje uslova koji su definisani Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama, a s druge strane treba da obezbedi i približavanje tim pravnim tekovinama EU.

Podsetiću vas, cenjene kolege i građani Republike Srbije, da je osnovni strateški cilj Republike Srbije ulazak u EU. Na putu ka EU svakako nam stoji i Poglavlje 27, poglavlje koje se isključivo bavi zaštitom životne sredine.

Srbija je potpisnica i Sporazuma iz Pariza, kojim se obavezala da će do 2030. godine da smanji udeo GHG gasova u atmosferi za čak 9,8%. Naravno, Evropa je ta koja želi da bude prvi kontinent na svetu koji će zapravo da bude klimatski neutralan, tako da mi sa našeg aspekta treba da obezbedimo taj nivo GHG gasova u atmosferi koji će sa aspekta struke da budu klimatski neutralni, odnosno koji neće da dovode do određenih klimatskih promena.

Da bi se ovaj zakon o klimatskim promenama realizovao, potrebno je da donesemo tri planska dokumenta, a to su svakako Strategija niskougljeničnog razvoja, koja treba da definiše određene strateške pravce delovanja, Akcioni plan za sprovođenje Strategije, kao i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Sva ova planska dokumenta treba da donesemo u naredne dve godine, da bi zakon mogao da ima efekta.

Zašto je ovaj zakon toliko važan, najbolje govori činjenica da klimatske promene pre svega izazivaju brojne elementarne nepogode. Svedoci smo da se gotovo svake godine pojavljuju i poplave i suše i požari i da su materijalne štete od elementarnih nepogoda procenjene na vrednost preko pet milijardi evra, ako posmatramo period od 2000. do 2017. godine, a ako posmatramo period do današnjih dana, ta šteta se procenjuje na oko sedam milijardi evra.

Donošenjem ovog zakona i smanjenjem emisije GHG gasova zapravo obezbeđujemo i pospešivanje produktivnosti, obezbeđujemo i ekonomski rast, na taj način što zapravo otvaramo tzv. „zelena radna mesta“, a s druge strane mi obezbeđujemo dodatno privlačenje investitora, jer svi investitori žele da ulažu u ona podneblja koja vode računa o odgovarajućim ekološkim standardima. Na taj način, kao što rekoh, pospešuje se ekonomski rast i pospešuje se životni standard naših građana, što nam je zapravo krajnja instanca kojoj težimo.

Svakako ću iskoristiti priliku da pohvalim gospođu ministarku, Irenu Vujović, da joj se zahvalim što je danas pred narodnim poslanicima zajedno sa svojim saradnicima i da je pohvalim za sve one aktivnosti koje je u vrlo kratkom vremenskom periodu uspela da realizuje. Čini mi se da smo tek sada dostigli onu ekonomsku zrelost, ekonomsku snagu da možemo ozbiljnije da se uhvatimo u koštac sa problemima zaštite životne sredine.

Naravno, problemi zaštite životne sredine egzistiraju decenijama i decenijama unazad. To nije ništa novo. Da bi se ti problemi rešavali, potrebne su pre svega ogromne investicije, a s druge strane potreban je jedan duži vremenski period.

Ja ću iskoristiti priliku da građane obavestim šta je to što je Ministarstvo uradilo u proteklom periodu na polju zaštite životne sredine.

Nedavno je sa opštinom Trstenik potpisan ugovor za finansiranje Druge faze sanacije deponije „Osaonica“. Takođe, ono što bih želela posebno da istaknem jeste da je u Mionici otvorena prva toplana koja umesto uglja i mazuta kao prljavih energenata koristi bio masu kao čist energent.

Ono što je svakako značajno jeste da Ministarstvo vodi računa i o aero zagađenju i upravo iz tog razloga se subvencioniše upotreba tzv. eko vozila, odnosno subvencioniše se kupovina tzv. električnih ili hibridnih vozila. Na taj način se drastično smanjuje aero zagađenje. Da bi se podstakla upotreba tih tzv. eko vozila, na naplatnoj stanici Beograd, na auto-putu je postavljen odnosno instaliran punjač za električna vozila, kako bi se građani opredelili za to da umesto standardnih vozila kupuju tzv. ekološka vozila. Pretpostavlja se da će do 2050. godine sva standarda vozila koja mi danas koristimo biti zamenjena tzv. ekološkim vozilima.

Koliko Ministarstvo zaista vodi računa o aero zagađenju najbolje možemo da vidimo na osnovu tri konkursa koja su raspisana i koja imaju vrednost čak 400 miliona dinara. Od tih 400 miliona 200 miliona se odnosi na zamenu kotlarnica u pojedinim lokalnim samoupravama, stotinu miliona se odnosi na zamenu individualnih ložišta i 100 miliona se odnosi na pošumljavanje. To je izuzetno značajno, jer pre svega na taj način podižemo ekološku svest ljudi, a s druge strane obezbeđujemo obnavljanje onih eko sistema, šumskih eko sistema koji predstavljaju prirodne prečišćivače vazduha.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine, ne možemo da izostavimo i postupak gasifikacije u našoj zemlji. Mi smo, zahvaljujući dobroj, odgovornoj i efikasnoj politici Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, uspeli da nabavimo gas od naših prijatelja po znatno pristupačnijim cenama i ostaje izazov kako da podstaknemo domaćinstva da se priključe na taj izgrađeni gasovod. Iz tog razloga je smanjena cena individualnog priključka za čak 50%, sa nekih 200 hiljada dinara na 100 hiljada dinara. Uticalo se na lokalne samouprave da ukidaju sve nepotrebne takse, da bi građanima sam priključak na gasovod bio što jeftiniji i da bi, s jedne strane, obezbedili jeftiniju energiju, a s druge strane da bi zaštitili životnu sredinu.

Ono što je svakako značajno da naglasim kada govorim o aero zagađenju jeste činjenica da najveći deo zagađenja dolazi iz oblasti energetike. Iz tog razloga se u budućnosti moramo opredeljivati više na obnovljive izvore energije. Da je to u praksi zaista funkcionalno, najbolje možemo da vidimo na osnovu jednog solarnog polja koje je postavljeno u blizini Pančeva i to je najveće solarno polje u jugoistočnoj Evropi.

Zahvaljujući solarnoj energiji, odnosno energiji sunca, se obezbeđuje ta sanitarna topla voda za građane, a sa druge strane veoma je bitno i sa apsekta životne sredine.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine zaista vodi puno računa i kada govorimo o zaštiti voda, tako da ću da pohvalim gospođu ministarku za čišćenje Potpećkog jezera, za koji smo duži vremenski period bili kritikovani.

Naravno, zahvaljujući hitrim reakcijama, u veoma kratkom vremenskom periodu, uspeli smo da izvadimo, čak preko 10.000 kubika komunalnog otpada, vi me gospođo ministarka ispravite ako grešim, i na taj način smo pokazali, zaista da možemo da vodimo računa i o vodama.

Ministarstvo je raspisalo konkurs i za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, tako da je, čak 28 lokalnih samouprava dobilo sredstva za izgradnju postrojenja i kanalizacionih mreža.

Ono što je značajno naglasiti, jeste da, kao što sam i malo pre napomenula, da je Ministarstvo tek sada smoglo snage, da je Srbija smogla snage i moć da se ozbiljnije pozabavi problemom zaštite životne sredine.

Onog trenutka kada je Srpska napredna stranka došla na vlast mi smo zatekli zemlju koja je bila potpuno devastirana, potpuno uništena, potpuno ruinirana, zemlju na čijem se vrhu nalazila vlast koja nije građanima mogla da obezbedi, ni osnovne egzistencijalne uslove, a kamoli da im obezbedi zdravu životnu sredinu.

Vi se sećate svih onih divljih deponija koje su nicale svuda širom teritorije Republike Srbije, sećate se onih neuređenih parkova, onih neuređenih priobalja reka i to nam je govorilo da ta vlast apsolutno nije vodila računa o životnoj sredini.

Vi ste tada imali vlast koja je vodila računa isključivo o tome kako da sumnjivim privatizacijama napuni svoje džepove, kako da napuni svoje bankarske račune, i kako da ostavi pola miliona ljudi na ulici da svojoj deci ne mogu da obezbede ni koru hleba.

Evo, danas se svi suočavamo sa situacijom da se pojavljuju nekakvi tajni računi, tajni računi na Mauricijusu, u Švajcarskoj i na brojnim drugim egzotičnim destinacijama, pa je moje pitanje kao građanina Republike Srbije i kao nekog koga zanima šta se zapravo dešava sa tim, čiji se novac nalazi na tajnim računima na Mauricijusu? Da li je to novac od građana Republike Srbije i ako nije, kao što oni govore, zašto se onda to krije?

Mnogi ekonomski stručnjaci, poslednjih dana, govore o tome da kada se pojavljuju tajni računi, koji se kriju od građana jedne zemlje da je to, uglavnom novac koji potiče od različitih malverzacija.

Mi tačno možemo da vidimo kako dolazi do rasta panike u redovima tog bivšeg režima, lidera iz bivšeg režima, kako se približava trenutak istine, odnosno kako je predsednik Vučić najavio da će izaći u javnost i reći sve informacije o tome gde se nalaze tajni računi, čiji su to računi i koliko sredstava se na njima nalaze.

Svi mi vrlo dobro znamo da kada predsednik Aleksandar Vučić, kaže da će izaći pred javnost sa nekim informacijama da to nisu prazne priče i da on, zaista ima informacije o tome.

Upravo ti koji nisu imali snage, nisu imali volje, ni mogućnosti da upravljaju ekonomijom u tom periodu, danas nama spočitavaju kako čak 90% građana Srbije ne živi Vučićev pristojan život, kao što smo obećali na izborima.

Ja ću da podsetim građane Republike Srbije, da podsetim i vas cenjene kolege, narodni poslanici, da je narod sud o tome da li živi pristojan život doneo nedavno, pre samo nekoliko meseci na izborima, kada je Aleksandar Vučić dobio 60% podrške građana Republike Srbije, a kada ti isti, koji nam to spočitavaju nisu smogli snage, ni da izađu na te izbore, jer su se bojali potpunog debakla.

Podsetiću vas, cenjeni građani i građanke Republike Srbije da je Srbija danas prva po stopi ekonomskog rasta u čitavoj Evropi, dakle, ne u fudbalu, ne u košarci, ne u tenisu, nego po stopi ekonomskog rasta, i to se nije dešavalo nikada, i slovima nikad.

Za razliku od tog perioda kada je stopa nezaposlenosti bila čak 25%, kada je pola miliona ljudi ostalo na ulicama, mi smo sveli stopu nezaposlenosti na neverovatnih 7,3% i to je rekordno nizak nivo kada govorimo o Republici Srbiji, dakle, to je na nivou najrazvijenijih zemalja Evrope.

Mi smo u gotovo svakom gradu doveli po jednu novu fabriku, zaposlili ljude i kao primer dobre prakse, zaista ću da navedem i nedavno otvorenu fabriku "Kontinental" u Novom Sadu, gde su prosečne plate izuzetno visoke, isto kao i u fabrici "Brose", kao i u brojnim drugim fabrikama, i na taj način smo podstakli mlade ljude, čak 20 stručnjaka, mladih stručnjaka iz inostranstva da se vrate u Srbiju i da upravo ovde primene svoja znanja, svoja iskustva i da doprinesu boljem životnom standardu za sve naše građane.

Da je to zaista politika koja je primenljiva u praksi, najbolje sam mogla da se uverim kada sam pre nekoliko dana obišla jedno porodično gazdinstvo u Kniću, zajedno sa svojim cenjenim koleginicama, narodnim poslanicama, gde smo se upoznali sa mladim ljudima koji su spremili novac da odu u inostranstvo i da u inostranstvu započnu svoj biznis. Nakon toga su doneli odluku da ipak ostanu u Srbiji i da na svom porodičnom gazdinstvu razviju svoj biznis. Danas je to jedna porodica koja veoma lepo i pristojno živi i to je taj pristojni život za koji se bori Srpska napredna stranka, što možemo da vidimo u praksi, i to nisu samo puste priče.

Svakako da ne smem da izostavim ni činjenicu da epidemijski rat nastavljamo sa pozicije ekonomije koja je peta po broju vakcinisanih ljudi, i nedavno je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da će u Srbiji biti izgrađena jedna potpuno nova fabrika koja će da proizvodi kinesku, odnosno "Sinofarm" vakcinu, zahvaljujući našim prijateljima iz UAE, i prijateljima iz Kine.

Dakle, u toj fabrici, neće se samo pakovati određene komponente koje dobijamo iz inostranstva, već ćemo svojom snagom, svojim umećem da proizvodimo sami određene komponente i mogu slobodno da kažem, da ćemo do kraja ove godine imati jednu vakcinu, proizvoditi vakcinu koja se, poštovani građani i građanke Repbulike Srbije može nazvati - srpskom vakcinom.

Otuda različiti napadi iz regiona, otuda protesne note iz Hrvatske, otuda napadi iz Crne Gore, jer, prosto žele lažima da se bore protiv ekonomskog napretka Republike Srbije. Mi ćemo im na to uzvratiti novim autoputevima, novim prugama, novim investicijama i radnim mestima, novim prijateljstvima sa mnogim zemljama u svetu i prestizaćemo ih na svakom mogućem polju kada govorimo o ekonomiji. To je ono što mnoge boli.

Mi smo se 2014. godine, našim građanima obratili sloganom: "Budućnost u koju verujemo!" Zaista smo verovali da možemo da ostvarimo bolju i lepšu budućnost za naše građane, i danas, čini mi se da tu bolju budućnost i živimo. Međutim, mi smo smogli snage da nastavimo da radimo i da se borimo za to da stvorimo najbolje uslove za našu decu, najbolju budućnost za našu decu, jer samo ono što je najbolje je za Srbiju je dovoljno dobro. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovane predstavnice Ministarstva ekologije, danas je pred nama jako važan zakon, ali na početku želim da govorim kao građanin opštine Prijepolje. Više puta sam ovde govorio o problemima opštine iz koje dolazim. Govorio sam i prošle nedelje na plenumu. Zaista želim da iskoristim prisustvo ministrice Irene Vujović da joj se lično zahvalim u ime svih građanki i građana opštine Prijepolje, u ime naše dece i svih generacija koje će stasavati u toj opštini zato što je rešen viševekovni problem nesanitarne deponije „Stanjevine“.

Kada smo ovde glasali za Vladu Republike Srbije, zaista, iskreno sam verovao i verujem da sve one tačke ekspozea možemo da ispunimo. Međutim, ono oko čega sam u tom trenutku bio skeptičan jeste pitanje ekologije, jer ako imate problem koji je od 1950, 1960. godine ne može da se reši, znači traje punih 50, 60 godina, datira iz prošlog veka, jasno vam je da postoji određena sumnja na način i brzinu kako će se to realizovati. Kada neko uspe da taj problem reši za pet, šest meseci, onda mu treba skinuti kapu. Zaista, to je nešto što treba da učinimo svi i ja pozivam i druge narodne poslanike koji dolaze iz opština i Prijepolje i Priboj i Nova Varoš i drugih sandžačkih opština da u današnjim diskusijama se osvrnu na rešavanje ovog problema, da se maknemo od dnevne politike, od strančarenja i da kažemo - učinjena je jedna ogromna generacijska stvar. Treba skinuti kapu, čestitati ministrici Vujović, njenom timu, naravno, predsedniku države koji je dao podršku, predsednici Vlade, koja ipak vođa ovog tima i zaista je učinjena jedna velika stvar i građanke i građani Prijepolja to nikada neće zaboraviti.

Što se tiče samog zakona, želim da istaknem da Stranka pravde i pomirenja, naš poslanički klub Stranke pravde i pomierenja i Ujedinjene seljačke stranke će glasati za ovaj zakon i daje punu podršku svim drugim procesima i akcijama koje sprovodi Ministarstvo i kada su u pitanju „Stanjevine“ i kada je u pitanju Banjica, i kada je u pitanju „Duboko“ i kada je u pitanju čišćenje naših reka i kada je u pitanju reka Lim, i Drina, i Morava, i reka Raška u Novom Pazaru.

Zakon je jako važan, jer on prati neke globalne tendencije. Čuli smo danas, i kad analiziramo svetske medije, videćemo da ne postoji bitan svetski forum koji ne tretira pitanje klimatskih promena, agendu predsednika SAD Bajdena. Videćemo da je na vrhu pitanje klimatskih promena, Protokol u Kjotu, Pariski sporazum. Sve se to svakako tiče klimatskih promena i ovo je dokaza da ova Vlada i ovaj parlament idu u korak sa nekim svetskim izazovima, da ne bežimo od njih i da odgovaramo na adekvatan način.

O ovom zakonu se govori četiri, pet godina i dokaz i ljudskog resursa i opredeljenja i ove Vlade i ovog Ministarstva jeste što je sada, znači, pričalo se četiri, pet godina, ali danas je ovaj zakon pred nama i to je jedan ogroman uspeh da ovaj zakon neće biti mrtvo slovo na papiru, već da će biti implementiran. Dokaz su i ove akcije o kojima sam govorio. Zaista, apsolutno nemam sumnju da ćemo imati još bolje rezultate u budućnosti.

Ono što hoću da kažem jeste kada govorimo o klimatskim promenama, prvo što nam padne na pamet jeste porast nivoa svetskog mora, problem polarnih medveda na severnom polu i to je, naprosto, dokaz da globalni mediji, svetski mediji rade svoj posao. Međutim, odgovornost je i na našim medijima da podrže ministarstvo i Vladu u ovim pozitivnim procesima, u ovim akcijama i konkretnim rezultatima, ali ono što je suština jeste obrazovanje i vaspitanje. Svedoci smo da dosta naših ljudi živi u dijaspori. Nažalost, moram da primetim da imaju jedan obrazac ponašanja kada žive u Zapadnoj Evropi, a kada prođu Horgoš i Batrovce drugačije se ovde ponašaju. Znači, na nama je da i tu restriktivnu politiku možda pojačamo i da na taj način utičemo i kroz vaspitanje i kroz obrazovanje na našu decu, ali, bogami, i na nas odrasle da menjamo malo svoje navike.

Ovaj zakon, želim da se obratim građanima, ne tiče se samo neke uzvišene globalne politike, inicijative svetskih filantropa. On se tiče da naše reke, da naš Lim bude čist i Drina i Morava, da reka Raška više nikada u Novom Pazaru nema crvenu boju i da Novi Pazar više ne bude treći na lestvici najzagađenijih gradova u svetu, posle Pekinga i Nju Delhija, da smanjimo broj obolelih od malignih oboljenja, jer smo, nažalost, i tu među prvima u svetu.

Što se tiče samog glasanja, poslanici Stranke pravde i pomirenja, najjače bošnjačke stranke u Srbiji, glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javila ministarka Irena Vujović.
Izvolite.