Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, u Srbiji, kao i u svetu, sve su evidentnije klimatske promene koje se kod nas najčešće manifestuju kroz ekstremne vremenske prilike, poput poplava i suša.

Svi smo svesni negativnih dejstava ovih pojava u samoj Srbiji, od kojih su najpogođeniji sektori poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Iz tog razloga, neophodna je organizovana akcija celog društva, države, jedinica lokalnih samouprava, nevladinih sektora, privrede, a i građana.

Usvajanjem Zakona o klimatskim promenama Republika Srbija se sada po prvi put sistemski hvata u koštac sa višedecenijskim problemom koji su prethodne vlasti zanemarivale. Istovremeno, približićemo se EU i doprineti globalnoj borbi protiv klimatskih promena i zdravijem životu svih građana Srbije. To je šansa za razvoj, pojavu novih radnih zelenih mesta, pojavu novih privrednih subjekata.

Zakon o klimatskim promenama je krovni zakon, sistemski važan, jedan od najvažnijih zakona koji će Srbija usvojiti, jer podrazumeva skup mera i standarda EU koji se moraju primeniti i dostići kako bi smanjili sopstvene emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Na taj način, pokazaćemo da je životna sredina vrednost čitavog društva i budućih generacija.

Svedoci smo da je država, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i u ovim teškim vremenima nastavila putem razvoja. Pored stabilne ekonomije, izgradnje bolnica, ulaganja u infrastrukturu, privredu i poljoprivredu, mi nastavljamo borbu za bolju i zdraviju Srbiju.

Ne mogu a da ne pomenem zalaganje SNS za ravnomeran razvoj svih delova naše Srbije.

Neophodno je naglasiti veoma bitne projekte koji su od nemerljivog značaja za sve opštine, pa i za opštinu Lapovo, iz koje ja dolazim, a to je izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, povećanje energetske efikasnosti, projekti pošumljavanja i sanacija divljih deponija.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine odobrilo je subvenciju za kupovinu električnih vozila. Takođe, Ministarstvo je kroz konkurse dalo podršku lokalnim samoupravama u realizaciji projekata koji za cilj imaju smanjenje zagađenosti vazduha. U planu je izgradnja osam regionalnih centara za upravljanje otpadom. Gradske toplane u Kosjeriću i Kragujevcu biće priključene na gas, a 100.000.000 dinara odvojeno je za pošumljavanje, dok 200.000.000 dinara za nabavku novih kotlova za grejanje. Postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže izgradiće se u 28 opština.

Dok se samozvana opozicija na čelu sa Draganom Đilasom svakodnevno bori da sistematski naruši Srbiju, mi iz Srpske napredne stranke se borimo za bolju budućnost naše dece i naše Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Vujović, poštovana gospođo Tanasković, poštovana gospođo saradnice ministarke, naravno, govoriću o Zakonu o klimatskim promenama.

Apsolutno je neophodno doneti ovakav zakon i neophodni su ovakvi zakoni u svim državama sveta. To je pitanje globalnog opstanka. Pažljivo sam proučio ovaj zakon, s obzirom da on ima negde 70 strana, nije bilo teško i konstatujem da je zaista izvanredan.

Prethodne vlasti do 2012. godine su apsolutno mogle da donesu ovaj zakon, ali nisu očigledno imale ni snage ni volje. Mislim, zanimljivo je da ta tzv. proevropska elita pet para nije davala na ekologiju, niti na donošenje ovog zakona. Ta tzv. elita nije pokrenula ni rešavanje problema deponija, niti odlivanja fekalnih voda u reke. Taj problem smo pokrenuli i rešavamo ga i biće u narednim godinama rešen, mi tzv. „krezubi sendvičari“ kako nas zove ološ elita.

Ta elita je zagadila Srbiju svojim pljačkama, zagadila je finansije Srbije, a šef te tzv. elite je ukrao i oprao svega 619.000.000 evra. Potom su građani Srbije zbog toga izazvali pozitivne političke klimatske promene i poslali tu tzv. elitu na smetlište.

Danas ta tzv. elita zagađuje javni prostor, širi nečist mržnje, nasilja, vešanja i silovanja i tako je poznati pripadnik te Đilasove tzv. elite Ivan V. Krstić pre neki dan najavio povratak klime nacizma kada se tzv. elita vrati na vlast i poručio je gospođi Vladanki Malović, šefici Informativne službe naše stranke da će je šišati do glave isto onako kao što su to činili nacisti u koncentracionim logorima. To je bila osmomartovska čestitka svim ženama Srbije. To je njihova atmosfera i to je klima koju oni stvaraju.

Sad da se vratim, naravno. Na globalnom nivou posmatrano, donošenje, rekao sam, ovakvih zakona svuda u svetu znači mogućnost opstanka ljudskog roda u uslovima sličnim ovoj civilizaciji. Naravno, civilizacija će se menjati. Znači, to se odnosi samo na ovaj vek.

Naglasiću da je emisija ugljen-dioksida još opasnija kada se posmatra kumulativno u kontekstu ostalih štetnih gasova i zagađenja, naravno i materija u vazduhu, zagađenja voda, zagađenja zemljišta, neadekvatnog odlaganja otpada i štetnih materija, veštačkog zračenja, štetnih tehnologija, uništavanja živog sveta, tj. istrebljenja živih vrsta, razvijanja nuklearnih, bioloških i hemijskih oružja i ratova. I ono što je važno, to je još jedna osim svih preduslova i osim što je to preduslova ljudskih, humanih i civilizacijskih koje ovaj zakon donosi i preduslova koje EU traži, kao što vidimo evropske norme su pozitivne.

Dakle, ono što je još jako dobro, to je da će ovaj zakon podići ekološku svest u našoj zemlji na jedan viši nivo. Ono što znamo je da smo apsolutno mi uzročnici klimatskih promena na ovoj planeti. Od početka industrijske revolucije nivoi ugljen-dioksida su porasli za više od 30%, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je veća nego bilo kada u poslednjih 800.000 godina i 20 najtoplijih godina u istoriji ove civilizacije koju mi poznajemo zabeleženo je u poslednje 22 godine.

Naučnici upozoravaju da ako se trenutni trend zagrevanja nastavi temperature bi do kraja ovog veka mogle da porastu za tri do pet stepeni, što pokazuju otprilike i podaci i ove projekcije i za Srbiju.

O tome, da kažem, govori jedno naučno popularno delo, jedna sjajna knjiga o tom zagrevanju za koliko stepeni, ona se zove „Šest stepeni“, to je ova knjiga, Marka Lajnesa. Autor je upečatljivo dočarao i sažeo stotine naučnih radova i opisao je šest scenarija, po jedan za svaki stepen zagrevanja. Da se zna, mi smo trenutno u onom periodu kada idemo ka drugom stepenu zagrevanja od onog koji poznajemo pre industrijske revolucije. Znači, po ovoj knjizi, a i po ostalim naučnicima, zagrevanje ove planete od preko tri stepena vodi ka propasti civilizacije kakvu sada poznajemo. Ova planeta poznaje uslove toplije za tri stepena. To je bilo pre tri miliona godina u doba pliocena i tadašnji naši preci, to su bili australopitekusi, jesu počeli da hodaju na dve noge i tu je onaj čuveni skelet Lusi koja je pronađena u Etiopiji.

Međutim, u budućem svetu, toplijem za tri do četiri stepena, besneće ratovi za resurse, za vodu, za hranu, a pre toga, i to je već počelo, počeće klimatske migracije neviđenih razmera, biće ispražnjena čitava klimatska područja, besneće nezamislive oluje, poplave, suše, požari, plimni talasi i druge prirodne katastrofe, a u negativnoj utopiji sveta, to je kataklizmična utopija, toplijeg za šest stepeni ponovo ćemo hodati na sve četiri.

U bližoj budućnosti najviše će ispaštati siromašne zemlje, slabije opremljene da se nose sa brzim promenama i zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću naša zemlja nije među njima.

Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da može da bude u budućem periodu ugroženo zdravlje stotina miliona ljudi zbog veće učestalosti postojećih, ali i novih zaraznih bolesti. Velika opasnost preti i od topljenja tzv. permafrosta u Sibiru i Kanadi. Prosto, ovaj zakon je zbog svega toga o čemu govorim jako važan.

Što se tiče Srbije, tu je važno reći da je ukupna suma materijalnih šteta izazvana klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2015. godine iznosi više od 5.000.000.000 evra. Znači, pomenuo sam pitanje migracija, postojaće migracije stanovništva ka Evropi, uzrokovane već sada i klimatskim promenama na Bliskom istoku, Srednjem istoku i normalno u Africi, a ne samo ratovima i siromaštvom. Mi se moramo pripremiti za to.

Uništavanje prirodnih staništa živog sveta doneće nam, kao što sam već pomenuo, nove bolesti. Kao što znamo, ovaj virus trenutno, novi virus korone, je došao iz suptropskih šuma gde su prisutne ubrzane promene staništa.

Takođe, velika opasnost vreba i od rastućih mora. Naučnici su izneli da će se do 2100. godine nivo mora podići za najmanje 60 centimetara po najoptimističnijim prognozama. Otapanje samo leda na Grenlandu, koje je u već poodmakloj fazi za razliku od Antarktika, ako se dovrši, podići će nivo svetskih mora za sedam metara.

Tu bih dobronamerno, da neko ne misli da sam zlonameran, evo, dobronameran sam, upozorio gospodina Đilasa na ovu činjenicu koju sam upravo izneo – otapanje leda na Severnom polu. Otapanje tog leta, ako se završi, će dovesti do potapanja glavnog grada Mauricijusa Port Luisa. Tu u Port Luisu se upravo i fizički nalaze sedišta svih ofšor paravan banaka u kojima Đilasove kompanije i on lično imaju skrivene račune. Opet, paravan kompanije, kojima je jedini cilj da prikriju stvarnog vlasnika računa i da se izbegne plaćanje poreza. Plavljenjem Port Luisa fizički će nestati paravan banke i firme, a time i milioni Đilasovih evra koji su na tim računima.

Ukoliko on pokuša da prebaci svoj novac sa tih računa na neke druge, to će postati vidljivo poreskim organima širom sveta zbog toga što već sada u prethodnim godinama su postojale ogromne finansijske afere koje su se ticale panamskih papira u of šor zonama, ali već postoji ogromna afera „Mauricijus“ nevezano za Đilasa, tzv. „Mauricijus papiri“. Dakle, Mauricijus je već lupom svetske javnosti, a sutra ćemo saznati koliko miliona evra je Dragan Đilas pohranio na Mauricijusu. To će biti vrlo interesantno.

Završiću otprilike. Planeta Zemlja je krajem 19. veka stupila u antropocen, to je sada geološka era u kojoj se nalazimo, u kojoj ljudi predstavljaju glavnu pokretačku silu koja oblikuje planetu.

Podsetiću na onu čuvenu scenu iz filma „Matriks“ u kojoj agent Smit opisuje čovečanstvo kao virus koji uništava planetu i ona danas posle 20 godina izgleda kao upozoravajuće proročanstvo. Agent Smit kaže: „Shvatio sam da vi u stvari niste sisari. Svaki sisar na ovoj planeti nagonski razvija prirodnu ravnotežu sa okolinom, ali ne i vi ljudi. Vi zauzmete jednu oblast, razmnožite se dok ne iscrpite svaki prirodni resurs. Jedini način da preživite je da se razmnožite na sledeću oblast. Postoji jedan drugi organizam koji prati isti obrazac – virus“, kraj citata.

Verujem da nada postoji van ovoga, naravno, za razliku od Đilasovaca. Ogromna većina Srbije ne živi u Đilasovom matriksu. Mi živimo sada, živimo u ovoj maloj Srbiji među šljivama, među brdima, među pesmama koji uzdiže jedan državnik koji nam je vratio nadu i dostojanstvo, predsednik Aleksandar Vučić.

Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala, gospodine Bakarec.
Samo obaveštenje. Preostalo vreme za poslaničku grupu još nešto manje od 60 minuta.
Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, rekla bih da danas više nego ikada klimatske promene zahtevaju jedan globalni odgovor. One nisu samo pitanje našeg opstanka i naše budućnosti, mi te promene živimo i u ovom trenutku. One su sve više deo naše sadašnjosti, ali rekla bih i ove nove realnosti, kada se čitav svet bori sa pandemijom virusa Kovid 19.

Srbija kao pristupajuća zemlja EU nastoji da u svoje zakonodavstvo implementira i primeni sve one međunarodne i evropske standarde i da pruži punu podršku dosadašnjim naporima u iznalaženju jednog univerzalnog rešenja, za jedan od problema savremene civilizacije na koji ni jedna zemlja nije imuna, kakav predstavlja problem klimatskih promena.

S tim u vezi, Srbija je u novembru prošle godine potpisala Deklaraciju u Zelenoj agendi za zapadni Balkan, koja je na on-lajn samitu u Sofiji u ime Vlade potpisala premijerka Ana Brnabić. U skladu i sa novim ekonomskim investicionim planom za zapadni Balkan značajno mesto će upravo imati čista energija, životne sredine i klimatske promene, održivi transport, digitalna budućnost, privatni sektor i ljudski kapital, za šta je izdvojeno ukupno 9 milijardi evra u okviru instrumenata pretpristupne pomoći. Reč je o IPA3 za jedan višegodišnji period koji će finansirati EU od 2021. do 2027. godine.

Takođe, upravo su te teme, kao što su čista energija i podrška u oblasti energetike jako važne i za šta će EU izdvajati značajna finansijska sredstva. Mi kao pristupajuća zemlja kandidat ćemo aplicirati i imaćemo šanse da naša postrojenja i naše kompanije budu konkurentne sa svojim proizvodima kada žele da izvoze neke proizvode u EU. To je sve deo onih ambicija koje ima i sama EU, da se ostvari ta klimatska neutralnost do 2050. godine.

Takođe, Zelenom agendom kada govorimo o ovom investicionom i ekonomskom okviru za zapadni Balkan predviđeno je i biće pokrivene i teme kao što su zelena tranzicija, dekarbonizacija, remedijacija vazduha, vode i zemljišta, cirkularna ekonomija, unapređenje biodiverziteta, urbana mobilnost i zeleno rešenje u oblasti saobraćaja.

Kada sve ovo pročitamo, ja bih rekla da već neki naši gradovi u Srbiji poput Beograda i Novog Sada su neka od ovih rešenja već implementirali, neki od tih projekata već sprovode.

Nabavka električnih autobusa u Beogradu, niže cene priključka za gas u brojnim gradovima i opštinama u našoj zemlji, ali i ohrabrenje da se smanje putarine za električna i hibridna vozila, da se subvencioniše njihova kupovina, da se izgrade fabrike za preradu otpadnih voda, da nastavimo dalje da u našim gradovima i opštinama izgrađujemo adekvatnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, jer naša prestonica kakva je Beograd nema izgrađenu kanalizacionu mrežu u svim gradskim i prigradskim opštinama, što je jako važno ali i projekti poput zamene individualne kotlarnice.

Ja vas molim, ministarko Vujović, da sa ovim projektima nastavimo i u narednom periodu kako bi zaista našim građanima osigurali jednu sigurniju i izvesniju budućnost.

Paralelno sa tim, jako je važno da nastavimo kao država sa pojačanom kontrolom postojećih propisa i izricanja adekvatnih sankcija zbog skladištenja otpada kako se ne bi ponovili oni akcedenti koji smo mogli iz medija da čitamo i da gledamo, one poražavajuće slike poput deset hiljada kubika plivajućeg otpada u Potpećkom jezeru ili poput onih snimaka opasnog otpada u luci Beograd ili poput onih neodgovornih kompanija koje ni na koji način ne poštuju propise u oblasti rada, propise u oblasti upravljanja otpadom, različite nepravilnosti koje imamo i po pitanju odlaganja otpada životinjskog porekla o kojima svedoči nedavna afera fabrike „Premijum čikn“.

Takođe, mi danas raspravljamo o jednom jako važnom zakonu, Zakonu o klimatskim promenama i želim sve svoje kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije da podsetim na rad srpskog naučnika svetskog ugleda u oblasti klimatskih promena kakav je bio Milutin Milanković, koje je pre više od sto godina objasnio vezu između varijacije zemljine orbite i dugoročne promene klime.

Savremena naučna proučavanja zasnovana su upravo na Milankovićevom učenju da ciklusi i drugi prirodni uzroci definišu trend i intenzitet varijabilnosti klime i da je odgovornost naše generacije koja stasava danas u Srbiji, da pokušamo da pronađemo rešenje kako bi se zaustavili ili makar ublažili ovi negativni trendovi i kako bi smo izbegli da budućim generacijama ostavimo svet koji bi bio nezamislivo drugačiji i opasniji.

Srbija je na Zakon o klimatskim promenama, rekla bih, čekala ukupno tri godine i nakon usvajanja ovog jednog jako važnog krovnog zakona sa zakonskim propisima nećemo stati. Nas očekuje još i usvajanje brojnih podzakonskih akata poput strategije borbe protiv klimatskih promena i akcionog plana, strategije nisko ugljeničnog razvoja kojim treba da se uredi pravac dekarbonizacije, da se utvrde mogućnosti za smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ i da se definišu ključne mere adaptacije za izmenjene klimatske uslove.

Nacrt upravo ove strategije preporučuje smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ za 33% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.

Takođe, rekla bih da je tokom usvajanja ovog zakona, nismo čekali ove tri godine samo zakon, već su organizovane brojne javne rasprave gde je veliki broj naučnika, stručnjaka, eksperata, organizacija civilnog društva se uključila u javne debate koje su bile i u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine i da je upravo cilj tih predloženih amandmana, jedna od njih je bila i Koalicija 27, da se pripremi srpska ekonomija na sve one izazove klimatskih promena koje proizilaze iz samih naših obaveza ka članstvu u EU, a koje se odnose na ovako jednu važnu temu kakva je tema klimatskih promena.

Veliki broj mojih kolega se danas zaista uključuje u jednu zaista konstruktivnu raspravu o jednom jako važnom zakonu. Pričao je o tim novinama koje zakon uvodi. Ja bih samo napomenula tri osnovne novine, uvodi se inventar gasova sa efektom „staklene bašte“ koju vodi Agencija za zaštitu životne sredine, zatim uvodi se lista industrijskih i energetskih stacionarnih postrojenja koja će biti objavljena na sajtu vašeg Ministarstva i Ministarstva za zaštitu životne sredine, ali je i obaveza da se sama postrojenja prijave ukoliko su iz nekog razloga sa ove liste izostavljena.

Takođe, novina je i uloga Nacionalnog saveta za klimatske promene, jednog savetodavnog organa u kome su uključeni predstavnici naučne i stručne javnosti pored vas iz Ministarstva, brojni predstavnici civilnog društva koji će zaista na jedan adekvatan način se truditi da se utvrde i sprovode sve one aktivnosti u cilju borbe protiv klimatskih promena u Srbiji.

Takođe, rekla bih, u pripremi ove današnje sednice i svog današnjeg izlaganja rekla sam da Srbija povećava svoje klimatske ambicije prema obavezama iz okvirne Konvencije UN o promeni klime kojoj se definišu njene obaveze izveštavanja prema Konvenciji.

Takođe, u skladu sa zahtevima preuzetih međunarodnih obaveza Srbija je 2015. godine izradila i predstavila svoj nacionalni određeni doprinos smanjenju emisije gasova koji je iznosio 9,8%, smanjenje gasova sa efektom staklene bašte do perioda od 2030. godine.

Takođe, kada pogledamo tu strukturu emisije gasova mogu da kažem da pored odgovornosti privatnog sektora prisutna je i neophodna je veća odgovornost i javnih preduzeća i javnog sektora.

U Srbiji energetski sektor je odgovoran za približno 80% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Elektroprivreda Srbije mora da pokaže spremnost da dovoljno investira u čistije oblike proizvodnje električne energije. Ukupna vrednost ovih investicijama se meri milijardama evra. Elektroprivreda Srbije godišnje emituje između 30 i 35 tona ugljen-dioksida i ukoliko ne uspemo da smanjimo emisije imamo probleme i penale koje će to preduzeće morati da plati i koji se odnose na više desetina milijardi evra godišnje.

Takođe, dugoročni troškovi ne preuzimanja poteza u oblasti klimatskih promena se procenjuju na iznos od 53 milijarde evra i oni su svakako veći nego troškove primene strategije.

Šteta izazvana klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2015. godine se procenjuje na pet milijardi evra. Kada pogledamo ovu strukturu rekla bih da je više od 70% gubitaka vezano za pojavu suše i za pojavu visokih temperatura, a da su drugi glavni uzročnik svakako poplave koje, rekla bih, se ciklično javljaju na teritoriji Republike Srbije. Ne samo one istorijske poplave koje su zabeležene 2014. godine, nego i u godinama nakon 2014. godine.

Stičem utisak, kao narodna poslanica SNS koja se zaista bavila temom zaštitom životne sredine i u prethodnim godinama i znamo kako smo tretman imali, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica, zaista primećujem konkretne korake da vi idete u susret problemima i da vi zaista ne zanemarujete i brzo i efikasno rešavate sva ona pitanja, sve one, rekla bih, nagomilane probleme koji su vas u ovom resoru zatekli.

Sve građane Srbije i sve narodne poslanike ja želim da obavestim da na jednoj maloj površini u staroj industrijskoj zoni u samom srcu Rakovice su se nalazila dva prljava postrojenja, i dan danas se nalaze dva prljava postrojenja. Reč je o postrojenjima čije je osnovna nadležnost upravljanje otpadom, neopasnim i opasnim otpadom. Reč je o dve firme „Miteko“ i „Junirisk“. Nakon upućivanja poziva za reakciju vaše ministarstvo je zaista u rekordnom roku reagovalo. Poslali ste vanredni inspekcijski nadzor i u ovom trenutku što se tiče firme „Junirisk“ upravni postupak je u toku i čekamo epilog.

Tako da, zaista se neke stvari menjaju. Nije dovoljno samo da otkrivamo otpad po Srbiji, da se slikamo pored tog otpada, moramo građanima Srbije da damo i adekvatne odgovore.

Takođe, nije suština da izmestimo prljava postrojenja iz Rakovice ili bilo koje druge beogradske opštine i da ih premestimo u Barajevo ili u neki drugi deo Beograda ili neki drugi deo Srbije. Mi moramo zaista da zabranimo rad spalionica, miks reaktora, svih onih prljavih postrojenja koja zagađuju našu životnu sredinu, koja zagađuju zdravlje naših građana. Mi se tu razlikujemo od ostalih prethodnika koji su vodili resor zaštite životne sredine. Mi zaista se borimo za čistiju i sigurniju Srbiju, mi zaista delima pokazujemo da se brinemo o zdravlju naših građana i da iznalazimo nova rešenja.

Upravo kada govorim o tim novim rešenjima želim da istaknem da je budućnost u razvoju koncepta tih pametnih gradova, da se naši gradovi, opštine, naše jedinice lokalne samouprave sve više moraju okretati tom konceptu pametnih gradova i da moramo više aktivnosti u realnom vremenu posveti ne samo konstatovanju stanja, već moramo voditi računa i o načinu trošenja finansijskih sredstava.

Kada pogledam na koji način je ministarstvo trošilo finansijska sredstva pre vašeg dolaska dolazim do podataka, na osnovu Izveštaja o izvršenju budžeta za 2018. godinu, da su izdvojena sredstva u visini od 40 miliona 543 hiljade 505 dinara iz zelenog fonda za pošumljavanje.

Prema podacima bivšeg ministra Trivana iz avgusta 2019. godine u periodu od dve godine samo na teritoriji Beograda je pošumljeno približno 700 hektara. Da li su ove mere dovele do boljeg kvaliteta vazduha Beograđana? Da li su samo te aktivnosti, samo da se novac iz zelenog fonda ulaže na pošumljavanje dovoljne za građane Beograda, za građane Srbije ili moramo raditi više i u ostalim sektorima i u drugim oblastima.

Razumem da je pošumljavanje najjednostavniji način, nekada i najjeftiniji, ali moramo učiniti još više aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji. Danas razvojem tehnologija i tim nekim senzorskim sistemima je moguće najaviti problem, locirati sam problem u trenutku nastajanja. Ako uspemo da ga lociramo u trenutku nastajanja nećemo dovesti do toga da se on proširi, da se on prenosi i onda imamo dovoljno vremena da pripremimo adekvatan odgovor.

Vidim da ste pokrenuli brojne aktivnosti i da pokazujete entuzijazam za rešavanje nagomilanih problema u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena u Srbiji i drago mi je. Molim vas da nastavite sa svim onim ambicioznim projektima i konkursima, jer zaista, dolazim iz jedne gradske opštine Rakovica i znam koliko su i opštine u Beogradu zaista željne da apliciraju i da konkurišu na ovakvim konkursima. Znam da je prisutno veliko interesovanje.

Naša zemlja je dosta napredovala u usvajanju zakonodavstva koje ide u pravcu harmonizacije propisa sa propisima EU, ali svi zajedno moramo raditi na kontroli tih propisa i na implementaciji tih propisa. Znam da nemamo dovoljno ekoloških inspektora i da u narednim godinama moramo jačati njihove kapacitete, da ih moramo osnažiti, ali kada vidimo broj inspektora i broj građana koji žive u Srbiji i broj privrednih subjekata, onda svakako ih nemamo dovoljno.

Takođe, moramo nastaviti i moje kolege su to rekle nekako kao misao dana, čitav dan se o tome pričalo, moramo raditi na prevenciji, na edukacijama, moramo proširiti i reformisati taj deo koji se odnosi i na obrazovanje kako bi zaista učinili počevši od mlađih generacija, dosta toga učinili i za buduće generacije koje stasavaju u našoj Srbiji i moramo učiniti više u budućnosti, samim tim i za našu životnu sredinu.

Mnogi su problem ekologije u Srbiji posmatrali na jedan crno beli način, kao neka crno bela slika, često zaboravljajući da najveću ekološku cenu upravo plaćaju građani Republike Srbije, upravo plaćamo mi, upravo plaća naše zdravlje.

U danu za glasanje pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podržimo ovo jedno jako važno zakonsko rešenje kakav je zakon o klimatskim promenama, jer želimo da obezbedimo veću otpornost na klimatske promene, da zaštitimo našu životnu sredinu, da osiguramo i veću energetsku bezbednost ili i zdravlje naših građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme poslaničke grupe je 40 minuta.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, čovek je u 20. veku naškodio više životnoj sredini nego sve prethodne generacije od postojanja zemaljske kugle. Ovih dana u Banatu su se pojavili ljudi koji zbog klimatskih promena traže zemljište koje ne mora biti ekstra kategorije za zasade šećerne trske. Kažu da dolaze sa Mauricijusa, izgleda da je Dragan Đilas poslao prve investitore i zahvaljujući klimatskim promenama verujem da će nići ti zasadi šećerne trske kada su već nikle pare na njegovom računu, odnosno na računu njegove firme

Dame i gospodo to je grupacija koja najviše prigovara zbog lošeg kvaliteta vazduha. Sećam se za vreme vladavine Borisa Tadića i Dragana Đilasa da smo po Beogradu svi vozili električne automobile, a svi smo se grejali na sunčevu ili neku drugu vrstu obnovljive energije. Tako da, verovatno da će od biomase koja ostane od ove šećerne trske, koju on proizvede u Banatu, jel, kao investitor, verovatno će ova država imati koristi, ali samo kad bi se šalili.

Dame i gospodo svi mislite da je poljoprivreda grana koja pozitivno utiče na životnu sredinu. To apsolutno nije tačno. Poljoprivreda, posebno ova komercijalna, jedan od najvećih zagađivača i bitno utiče na klimatske promene. Stočarstvo, u efektu staklene bašte, učestvuje sa 18%. Svaka krava proizvede gasova u vrednosti ugljendioksida na godišnjem nivou četiri tone. Jedan automobil godišnje izbaci ugljendioksida 2,7 tona. Znači, jedna krava za godinu dana više utiče na životnu sredinu, nego jedan automobil. Stočarstvo u svetu sa 1,5 milijardi goveda i 1,7 milijardi koza i ovaca, daje 18% efekta na staklenu baštu i zagađuje vazduh više nego sva prevozna sredstva za putnički i teretni saobraćaj u svetu.

Takođe, upotrebom pesticida, herbicida, fungicida, insekticida poljoprivreda zagađuje vazduh, vodu i zemljište gotovo istovremeno. Samo deo pesticida se zadrži na biljkama, ostalo ide u vazduh, na zemlju, a time i na podzemne vode. Mineralno đubrivo dodatno utiče na životnu sredinu, tako da, vode, posebno u Vojvodini, obiluju amonijakom i nitratima.

Dame i gospodo narodni poslanici, Evropa ima zajedničku poljoprivrednu politiku, osim direktnih podsticaja, i podsticaja ruralnog razvoja koji mi imamo oni su izvršili i treću podelu na zaštitu životne sredine u poljoprivredi. Oni prate i kilograme stajskog đubriva koji se mogu proizvesti u jednoj zemlji. Oni kontrolišu i broj uslovnih grla koje jedna zemlja može imati, sve zbog efekta koje poljoprivreda proizvodu na životnu sredinu, i u pokušajima da se klimatske promene zaustave.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovih nesrećnika koji su prigovarali za Makiš, imamo u Inđiji pogon za reciklažu koji se „Monbat“, prerađuje olovne akumulatore. Za vreme vladavine ovih žutih, kako bih nazvao, skakavaca, oni su doveli investitora iz Bugarske koji je investirao u pogon za reciklažu olovnih akumulatora, ali na vodozahvatu Inđija, na regionalnom vodozahvatu. Otpadne vode, sulfati, idu u upojni kanal. Dakle, u Inđiji na vodozahvatu, iznad vodozahvata, iznad bunara, se vrše reciklaža olova, olovnih akumulatora, a otpadne vode ne idu u kanalizaciju, jer bi time bili brzo prepoznati zato što bi to vodilo u Dunav, nego ti sulfati, te otpadne vode bogate olovom, idu u upojni kanal iza fabrike, a upojni kanal je u stvari jedan rov u kome se taloži ta voda. Svaka ptica koja sleti i slučajno popije tu vodu, se prevrne i vrlo brzo ugine. To su uradili oni koji danas pričaju o sanitarnoj zaštiti vodozahvata.

Mislim da je vreme da se naučimo, posebno mi u poljoprivredi, klimatske promene nam sve vrate ono što smo naudili životnoj sredini, vrate kroz poplave, suše i oluje. Bog prašta, ljudi praštaju, ali priroda nikad ne oprašta. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Biljana Jakovljević.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, borba protiv klimatskih promena danas predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice.

Zakon o klimatskim promenama, koji se dugo najavljivao, danas se nalazi na dnevnom redu i važi za jedan od kompleksnijih i značajnih zakona za zaštitu zdravlja građana, za zaštitu životne sredine, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Primenom Zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Ovim predlogom zakona ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Predlog zakona predviđa donošenje strategija u razvoju Republike Srbije sa akcionim planom u roku od dve godine i važiće deset godina nakon usvajanja ovog zakona, odnosno nakon primene ovog zakona.

Zakon predstavlja krovni pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnova zelene ekonomije. Dakle, nezaobilazna oblast u pregovorima Srbije i EU u procesu postupanja jesu upravo klimatske promene.

Predloženim zakonom Srbija zadržava pravo da kreira zakonodavni okvir i postavlja ciljeve razvoja uzimajući u obzir sve specifičnosti privrednog i energetskog sektora, kao i druge nacionalne socio-ekonomske sektore.

Ovo je godina koja će obeležiti velike investicije iz oblasti zaštite životne sredine, jer će započeti izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacionih mreža u 28 lokalnih jedinica, odnosno jedinca lokalnih samouprava od kojih je jedna i kod nas u Čačku.

Za grad Čačak ovo je jedan od krupnih republičkih projekata za koje je opredeljeno 30 miliona evra i određeni radovi su već u toku, a odnose se na pripremu terena za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda čija vrednost iznosi 23 miliona evra i takođe su započeti radovi na rekonstrukciji kanala za vodosnabdevanje od mesta Parmenac do mesta Katrga, čija dužina iznosi 14 kilometara, a vrednost tih radova iznosi sedam i po miliona evra. Navedeni kanal je sagrađen šezdesetih godina prošlog veka i prethodna vlast se nije setila da reši taj gorući problem naših poljoprivrednika.

Problemi zaštite životne sredine datiraju dugo godina unazad. Za rešavanje problema potrebno je vreme, ali takođe i dosta ozbiljnih investicija koje će pospešiti, odnosno sprečiti zagađivanje vazduha u našoj sredini. Naša država je to prepoznala kao prioritetan problem, zbog toga smo započeli mnogobrojne projekte koji se bave aerozagađenjem u vidu zamene individualnih ložišta, kotlarnica, pošumljavanje i obnavljanja ekosistema koje predstavljaju prirodne prečišćavanje vazduha.

Zahvaljujući dobroj i dogovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića uspeli smo da obezbedimo povoljniju cenu gasa, kao i uticaj na lokalne samouprave da se smanji cena za ugradnju, odnosno za priključivanje na grejanje na gas.

Donošenjem ovog zakona značajno ćemo unaprediti i pospešiti ekonomski rast naše države, kao i životni standard naših građana, ali takođe smanjićemo i nivo zagađivanja vazduha, kao i ogromne materijalne štete na poljoprivredni sektor usled čestih elementarnih nepogoda.

Procenjena materijalna šteta usled klimatskih promena iznosi sedam milijardi evra i smanjenjem emisija GHG podstičemo ekonomski rast u Srbiji, jer otvaramo nova tzv. zelena radna mesta, otvaramo ekonomiju za nove investicije, jer svima je dobro poznato da svi investitori vole da ulažu u državu koja vodi računa o ekološkim standardima, ali takođe na ovaj način podstičemo i rast životnog standarda naših građana što nam je inače i glavni cilj.

Na samom kraju, u danu za glasanje ja ću, kao i ostale svoje kolege i koleginice narodni poslanici, iz grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.