Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, strategija razvoja statistike za državu Srbije je izuzetno značajan posao i posao kome će i Narodna skupština i Vlada i svi oni koji se bave ozbiljnim poslovima u državi Srbiji pristupiti na najodgovorniji mogući način.

Koliko je bitno da statistika iznosi istinite i, što je najbitnije, realne podatke, podatke koji nisu pod uticajem ni politike ni bilo koje institucije, ti podaci jednostavno moraju biti istiniti i moraju biti dostupni svakom, bez obzira da li tom nekom ti podaci odgovaraju ili ne odgovaraju.

Da li je Srbija prva ili druga u ovom trenutku na listi država koje su uspele da obezbede vakcinu i koje su uspele da tu vakcinu daju svojim sugrađanima, imamo odgovor upravo i kroz statističke podatke. Da, Srbija je na drugom mestu u Evropi, na osmom mestu u svetu i to su jednostavno podaci koji su evidentni i koje priznaju svi. Metodologija je jednostavna – na milion stanovnika ko je najveći broj ljudi zaštitio, ko je mislio najviše o svojim građanima i ko je uspeo da te svoje misli pretvori u delo? Uspeo je Aleksandar Vučić, uspela je Vlada Republike Srbije, uspela je jedna ozbiljna i pre svega odgovorna politika, politika koju zastupamo i mi u ovom sazivu Narodne skupštine i politika koja u ovom trenutku ima apsolutnu podršku u Srbiji.

Da li je sistem prikupljanja podataka, skladištenja i kontrole podataka značajan? Upravo na tu temu i danas razgovaramo, a to je – na koji ćemo način metodologiju prikupljanja podataka podići na još viši nivo? Naravno da osim hardvera i softvera najveći problem predstavljaju ljudski resursi i u tim ljudskim resursima i leži naša kapitalna prednost i mislim da ovo što je Aleksandar Vučić uspeo da uradi za prethodnih osam godina jeste korišćenje te kapitalne prednosti, a to su u stvari ljudi i ljudski resursi.

Kako ćemo uspeti da situaciju koja je do pre nekoliko godina izgledala kao nemoguća misija da pretvorimo u dobitnu kombinaciju zna Aleksandar Vučić, znaju ljudi koji rade sa njim i u skladu sa tim država se kreće krupnim koracima napred. Koliko je Srbija napredovala, podaci su jednostavni, svima vidljivi i lako čitljivi. Ako je neko imao nezaposlenost na nivou od 26 do 27%, ako je za nekoliko godina tu nezaposlenost spustio na 6% do 7%, pametnom je dovoljno. Onima drugima koji to osporavaju neka uzmu neke druge naočare ili neka pogledaju iz nekog drugog ugla, što bi rekao Ilija Čvorović u Balkanskom špijunu – može centrala da pogreši jednom ali ne može sto puta. Evo u slučaju Dragana Đilasa i cele te lopovske ekipe, nije greška, ne postoji nijedna greška. Sve ono što se priča i sve ono što se pokazalo i dokazalo kao tačno istina je. Da li on u ovom trenutku ima 619 miliona eura ili 601 milion ili 592 miliona, za nas u Srbiji potpuno je ne bitno, bitno je da je on čovek koji je isisao pare iz države, iz budžeta, da je on čovek koji je napravio sistem za usisavanje para i to čijih para, državnih para, para od naših sugrađana.

Ono što očekujem od statistike to je da u narednom periodu, eto pričamo o strategiji od pet godina, poklapa se sa strategijom razvoja države Srbije, da u narednih pet godina nađemo načina da ti podaci do kojih dolazi institucija tog nivoa budu što kvalitetniji, što transparentniji i što je najbitnije, moraju biti istiniti, jer bez istinitih podataka nema ni statistike.

Činjenica je da mi ovakvu instituciju i zakone koje donosimo i strategiju koju pravimo ne pravimo zbog EU, ne pravimo zbog Rusije, zbog Kine i Brazila ili bilo koje druge države, pravimo zbog građana Srbije. Istovremeno ti podaci moraju biti prepoznatljivi, upotrebljivi i dostupni svima njima, i EU i istoku i zapadu i severu i jugu. Ono što je činjenica to je da brojke koje mi imamo u Republičkom zavodu za statistiku, to su brojke, da li su prevedene na ruski ili engleski ili kineski jezik, italijanski ili nemački, brojke ostaju. Brojke su podatak iza koga stoji ova institucija, a mi kao država stojimo upravo iza Zavoda za statistiku koji mora raditi na još boljim, još kvalitetnijim i što je najbitnije, najtransparentnijim podacima.

Stalno ponavljam najtransparentnijim, jer u ovom trenutku, ovo je nezavisna institucija koja jedinu kontrolu i pravu kontrolu upravo ima od strane Odbora za finansije Skupštine republike. Moja koleginica, odnosno naša koleginica Aleksandra Tomić to zaista kvalitetno vodi i pitanja koja ona postavlja upravo i idu u pravcu da ne izlazimo sa podacima koji nisu 100% ili što bi naš narod rekao, 110% tačni.

Naravno da kada pričao o statističkim podacima da je prvi podatak na koji pomislim upravo popis. I jeste popis jedan od osnovnih zadataka i pokazatelja šta smo radili, kako smo radili i zaista je dobra najava da ćemo u vrlo kratkom roku imati kvalitetan popis koji će nam odgovoriti na mnoga pitanja, ali tu je, sa druge strane, niz podataka koji pre svega utiču i na razvoj privrede, poljoprivrede, na buduće investicije, na dovođenje stranih investitora. To su podaci koji su potrebni svima.

Nemoguće je da ne pomenem moj način na koji se odluke, odnosno, objavljuju podaci koji su dostupni svima. Proveravaju se na nekoliko načina, izvori su različiti i u narednom periodu kontrola koja će biti pojačana i koja će dovesti do novih podataka imaće punu podršku ove naše Skupštine.

Kako smo počeli, nemoguće je da u ovom trenutku, pošto je na današnji dan pre 17 godina zadnji put, ja se nadam, zadnji put u istoriji neko proterao Srbe sa svojih istorijskih ognjišta, da se na današnji dan podatak da je četiri hiljade Srba proterano, da je doživelo pogrom i to u trenutku kada je nekoliko hiljada stranih vojski, odnosno pripadnika strane vojske bilo zaduženo da zaštiti te Srbe.

Upravo rezultat toga je četiri hiljade Srba koji su proterani pre 17 godina. E, zato je, između ostalog bitna statistika. Znamo da je to četiri hiljade Srba. Pominjemo na današnji dan pre 17 godina da se nikada ne zaboravi i da se nikada više ne ponovi.

Ono što očekujemo to je da Srbija, naravno u ovih pet godina imajući u vidu da planove i strategiju razvoja Srbije uradi sve ono što nije urađeno i postigne rezultate koji nisu uspeli da se postignu do današnjeg dana, ali sve ono što je urađeno za svaku je pohvalu.

Ono što bih voleo da statistika kao ozbiljan organ, nezavisan, zaista je bitno i ponavljam tu nezavisnost statistike da pokušamo da jednog dana dobijemo informaciju o tim ljudima koji su stavili ruku u državnu kasu, koliko je miliona evra proneverio i oteo ili otuđio Dragan Đilas. Da li i u ovom trenutku u 15 država se nalazi tih njegovih 600, 700, 580 koliko god da ih ima, miliona evra, Srbija očekuje da dobije zvaničan podatak, naravno da je teško, jer ćemo ga teško dobiti, ali očekujemo da u nekom narednom periodu statistika izbaci spisak svih onih koji su se obogatili na račun građana.

Zakon koji smo usvojili pre samo nekoliko nedelja je odličan kao prilika da ovakvi lopovi, da ovakvi uzurpatori države, uzurpatori državnih funkcija, jednostavno dožive ono što zaslužuju, a to je da dožive da pravda bude primenjena upravo na njima i da zakon koji predviđa da za sva sredstva, odnosno imovinu koja je stečena, a na koju nisu plaćene obaveze bude 75% vraćeno u budžet, odnosno bude vraćeno građanima Srbije, a za imovinu koja je nastala iz krivičnog dela 100% to bude vraćeno građanima Srbije u budžet, upravo bude primenjeno na Draganu Đilasu i na svima onima koji su to radili, bez obzira kojoj stranci pripadali.

U danu za glasanje podrška strategiji razvoja statistike, podrška strategije razvoja Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani predlagači, uvaženi narodni poslanici, statistika je zaista ozbiljna nauka. Ovaj Program zvanične statistike za period 2021-2025., koju sam zaista od početka do kraja pročitao ukazuje samo na to da mi način statističkih obrada i rezultata ozbiljno pripremamo i da država Srbija ne izbacuje statističke podatke preko svog Republičkog zavoda za statistiku ad hok ili … već jednom ozbiljnom strategijom, metodologijom koja se sve više i više usklađuje sa evropskom normativom, a sa druge strane služi kao alat i putokaz i državnom rukovodstvu, a i javnosti u kom pravcu treba da idemo, kakvi su nam rezultati, i tako dalje.

Ja nisam bilo kakav ekspert statističar, statistika je ozbiljna nauka i vrlo teško bi se upustio u tu vrstu polemike, ali kao narodni poslanik više sam zabrinut zbog nekih drugih stvari.

Pre svega sam zabrinut za rezultate koje u ovom periodu planiramo da obavestimo javnost, a to je period 2021. - 2025. godine, iz kojih razloga? Primarno, zbog epidemije korona virusa, zbog Kovida-19 i svega onoga što će on, nažalost, ostaviti kao posledicu u svim statistikama koje ste vi ovde obradili, i u smislu nataliteta i u smislu ekonomskog razvoja, rasta i svega ostalog, koji je neupitno najbolji u Evropi.

Sjajna stvar koja se dešava u Srbiji i koja, na neki način, daje dobre statističke rezultate, kako globalno, tako ovde u regionu, tako će i u Srbiji taj rast onemogućiti da ide onim kapacitetima i da raširi krila upravo onako kako su napravljene predispozicije da država Srbija napreduje.

Iz tog razloga i s obzirom da je toliko važno da se nalazimo u jednom … momentu, želim da ovu govornicu i ovo vreme iskoristim, pre svega, da apelujem na građane Republike Srbije da se vakcinišu, da proces imunizacije, koji je najbolji u regionu i među najboljim u Evropi i svetu, krene još ozbiljnije i u ovoj novoj etapi posle ova dva miliona da idemo brzo prema četiri miliona i tako dalje, jer na taj način ćemo na najbolji mogući način doprineti ekonomskom i svakom drugom razvoju i prosperitetu Republike Srbije.

Danas je vrhunski patriotizam vakcinisati se, zaštiti svoje najuže članove porodice, pogotovo one najstarije, a i sve ostale, i na taj način sačuvati i svoje zdravlje, zdravlje svojih najbližih, svojih prijatelja, komšija, sugrađana, i na taj način omogućiti da se država Srbija što pre oporavi i uhvati u koštac sa ovim virusom i postiže što bolje i statističke rezultate.

Poređenja radi, ono što je mnogo važno, da bi shvatili na pravi način poziciju Republike Srbije, njenog državnog rukovodstva koji je omogućio da državljani Srbije biraju između četiri vakcine, sutra i novih fabrika gde ćemo proizvoditi vakcine, i praktično, snabdevati ne samo Republiku Srbiju, već i kompletan region, kako je rekao to predsednik, po vrlo dobrim i kvalitetnim cenama koje će biti komercijalne, ali u svakom slučaju, prijateljski i komšijski za region.

Da napravim samo jednu malu digresiju i komparaciju sa regionom i da se shvati da vakcina, praktično, u Bosni i Hercegovini, osim pomoći koja je stigla iz Republike Srbije i nešto što je Republika Srpska nabavila, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova i Metohije, Albanije praktično da nema, i da građani tih zemalja i tih prostora, nažalost, vape i traže bilo koju mogućnost da se vakcinišu i da se spasu.

Bezbroj poziva sam dobio iz Bosne i Hercegovine, ličnih, da me pitaju prijatelji koji je način, ne pitaju koliko košta, ali to nema cenu, niti je definisana bila koja cena ili mogućnost da dođu u Srbiju da se vakcinišu. I, sada, zamislite građanina koji žive u Sarajevu, u Banjaluci, Nikšiću, Skoplju, bilo gde u regionu koji ne može da se vakciniše, ne može da vakciniše ni svoju staru majku, svog starog oca, koji ne smeju da zaraze i građanina u bilo kojem delu Republike Srbije, koji može da bira, koji u ovom momentu još razmišlja?

Sa ovog mesta želim da apelujem i motivišem svakog građanina i uputim poruku da je u ovom momentu najznačajniji i najvažniji oblik patriotizma upravo ovaj koji ide u pravcu imunizacije, odnosno vakcinacije u pojedinačnom smislu.

Drugu stvar koja je izuzetno važna, a koju nisam uspeo, iako ste vi ozbiljno spremali ovaj Program, da utvrdim, a koja me i te kako zabrinjava i kao poslanika i kao nekog ko brine o budućnosti svoje dece i sve dece u Srbiji, koji je to statistički model nekadašnji predstavnik režima Dragan Đilas upotrebio po broju dana koje je proveo na vlasti u skladu sa brojem miliona koje je zgrnuo i koje ima na svojim bankovnim računima.

Kako smo uspeli da vidimo na bazi vrlo ozbiljnog i kredibilnog dnevnog lista „Večernjih novosti“, koji su objavili te podatke, a niko to ne izmišlja, već je to ozbiljno istraživačko novinarstvo, egzaktni podaci, da je u tim statističkim modelima koji su samo njemu poznati, uspeo čak da zaboravi, kako je on to nama rekao, i za milione koje ima na egzotičnom ostrvu Mauricijus. Mi čekamo taj odgovor. Nikako da ga dobijemo. Kaže, „Dojče bank“, Mauricijus, limitid, 5.730.000 evra, broj računa taj i taj, „Dojče bank“, firma „Aksanius“, Dragna Đilas. Evo, svi još jednom koji nisu kupili današnju dnevnu štampu da vide.

Ja još uvek nisam čuo da je gospodin Đilas odgovorio, a možda je već otputovao, pa negde preseda na nekom letu za Mauricijus da što pre uzme ove milione koje je zaboravio, pa iz tog razloga ne možemo da dobijemo odgovore koje smo neki dan već dobili od njega, ali to su bili lažni odgovori, a možda je, evo, da ne budem sarkastičan, ali da i tu mogućnost kažem, možda je čovek, koliko ima miliona, zaboravio na ove milione tamo, pa je otrčao i ne može da stigne da se javi i odgovori javnosti Republike Srbije otkud njemu toliki milioni zašto on kao neko ko je bio predstavnik režima, bio režim u Republici Srbiji, koji je očigledno planirao da se brzo vrati na pozicije vlasti, pa, evo, nešto se malo produžilo to.

Na koji način on misli da predstavlja Republiku Srbiju, a da novac koji je zgrtao ovde preko državnih firmi, preko gradskih preduzeća, iznosi na račune na egzotična mesta, ostrva ili u poznate bankarske države, kao što je Švajcarska ili sve ono što će se još u budućnosti pokazati? Da li je to taj patriotizam gde se narodu predstavljate, pa se vozate ovde gradskim prevozom, prekomitite se na pres konferenciji, govorite - ne znamo o čemu se priča ovde, ja sam malo putovao, bio sam sa porodicom pre 20 godina, znate šta, ja sam tako skroman, fin čovek, ne znam o čemu se radi uopšte ili je patriotizam kada se borite za svoju državu, kada otkrivate kriminal i korupciju, kada nabavljate vakcine kada ih niko ne može nabaviti, kada vam se sav svet normalan divi na načinu kako ste to uspeli obezbediti i kada se brinete za svoje građane, kada radite na izgradnji puteva, kada radite na dobroj i pozitivnoj atmosferi u kojem svaki normalan poslovan čovek, koji se danas bori u eri pandemije da sačuva radna mesta, da stvori novu vrednost, dobije podršku od države kao što je dobijao u svakom momentu, ili je patriota Dragan Đilas koji sada se sakrio ili otputovao da podigne ove milione koje je opljačkao od građana Srbije? Toliko i hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šukalo.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane narodne poslanice i kolege narodni poslanici, današnje svoje izlaganje ne mogu da ne počnem sa jednom temom koje su prethodne kolege narodni poslanici pomenuli, a tiče se pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, koji se desio pre 17 godina i koji je ostavio velike posledice na naš narod.

Nekako ovaj mart mesec kroz istoriju uvek nosi neke teške datume, neke situacije koje se dešavaju, a nikako nisu u prilogu našoj zemlji.

Danas moramo da se podsetimo da je pre 17 godina proterano više od 4.000 Srba, da je na 33 lokacije sinhronizovano vršeno nasilje prema srpskom stanovništvu, da je u tom nasilju poginula i 21 osoba koja je bila kriva samo zato što govori, krsti se, misli drugačije ili se zove i preziva drugačije.

Porušeno je više od 35 crkava, manastira, gde su neki ljudi prikazali svo svoje divljaštvo i svu svoju frustraciju, rušeći i lomeći, paleći nešto što je tamo vekovima.

Ono što posebno boli jeste činjenica da za te stvari gotovo niko nikada nije odgovarao. Ako uzmete u obziru da je u tome učestvovalo preko 60 hiljada Albanaca u dva dana, onda znate da je ta akcija bila sinhronizovana, dobro pripremljena, unapred i organizovana.

U tom pogromu je uništeno i više od hiljadu kuća i to je bila samo uvertira da za ono što je usledilo četiri godine kasnije, a to je jednostrano proglašenje nezavisnosti, tzv. nezavisnosti, Kosova i Metohije. Kada danas govorimo o tome, moramo da se osvrnemo i da kažemo da ljudi koji danas predstavljaju jedan deo opozicije, a tada su bili na vlasti, a danas predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije optužuju za nekakvu izdaju Kosova i Metohije, tada nisu učinili ništa.

Ostavili su naš narod dole, bez bilo kakvog poteza. Pustili ih kao glinene golubove da se sami bore za svoj život, a danas se predstavljaju za nekakve vajne patriote i oni nam danas govore o borbi za Kosovo i Metohije. Kako su te 2004. godine postupali, isto tako su se poneli i 2008. godine, kada su bili u Rumuniji, kada su se sakrili i, zamislite to, jednim bednim saopštenjem iskazali svoju borbu za interese naše zemlje.

Ovu temu ću završiti rečenicom koja najbolje oslikava poziciju kakva je danas Srbija, koliko je danas Srbija nezavisna i jaka, a predsednik Aleksandar Vučić čovek na koga se ne može izvršiti bilo kakav pritisak. Citiraću njegove reči koje je danas izgovorio. Danas više ništa slično ne može da se desi, a da Srbija ne odgovori jasno, ozbiljno i pre svega odgovorno. To je nešto što je bilo neophodno da se desi i 2004. godine, ali zbog nesposobnosti tadašnje vlasti i pozicije u koju su nas jako brzo doveli tih godina, ali posebno 2008. godine, taj odgovor je izostao.

Što se tiče današnje teme i same statistike, prethodne kolege govornici su pričali i diskutovali jako dobro na tu temu i mislim da je ovaj Program jako dobar i sve ono što smo danas čuli mislim da je dobro i, pre svega, korisno, ali šta je statistika je neko opšte pitanje i možemo posmatrati iz različitog ugla – da li su to samo brojevi, da li su to neki parametri koje posmatramo, da li je to suočavanje više brojeva, da li je to prosta statistika gde diskutujemo o deset podataka ili diskutujemo o deset nekakvih rezultata. Sve je to statistika i postoje različite definicije i zavisi ko kako posmatra statistiku, ali ono što je meni mnogo bitnije jeste statistika koja se direktno odnosi na život građana Srbije i gde na semaforu, ako to posmatrate nekim sportskim terminom, jasno imate rezultate koji su vidljivi i koji predstavljaju nešto što je bilo do 2008, 2009, 2010, 2012. godine i nešto što se dešava danas.

Zbog te statistike i onoga što je najbitnije za građane Srbije, ja želim sa ovog mesta samo da prođemo svi zajedno kroz neke podatke, pa neka građani onda sami procene da li je istina ovo što statistika pokazuje, egzaktni podaci ili je, pak, istina ono što ljudi koji su do juče bili na vlasti, a predstavljaju ih Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić, da li je istina ono što oni na svojim medijima plasiraju svakodnevno, ne bi li nekako svojim lažima pokušali da zamaskiraju svoje ne rezultate i katastrofalnu politiku koju su vodili.

Godine 2009. je rast BPD-a, zamislite rast, a govorimo o minusu od 2,7% bio. Zamislite kakva nam je ekonomija tada bila kada smo bili u minusu 2,7%. Godine 2019, ako uzmemo kao parametar, ne uzimajući 2020. godinu zbog kovid krize, rast je bio 4,2%, među najboljima u Evropi.

Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika 2012. godine je bio 4.677 evra, dok je 2019. godine bio 6.600 evra.

Inflacija 2008. godine je iznosila čak 12%, dok je 2019. godine ona bila 1,7% u rangu najrazvijenijih zemalja u Evropi.

Ono što mene posebno zanima, a danas smo ovde diskutovali o tome, jeste i činjenica da broj zaposlenih 2012. godine je bio 2,2 miliona ljudi, dok je 2019. godine on iznosio skoro tri miliona ljudi. Ovde jasno vidite da je laž kad vam govore da se nezaposlenost smanjuje jer ljudi se sele. Ne, ljudi se zapošljavaju. I to možete videti i u ovim podacima. I tu vidite samo koliko su njihove priče šuplje i o kakvim se lažima radi, kakvim se neistinama služe ne bi li za sebe ubrali nekakav jeftin politički poen.

Prosečna zarada 2012. godine je iznosila svega 366 evra, dok je danas ona 562 evra.

Rast javnog duga, o kome oni nedeljama pričaju, pozivajući se na neke podatke iz cipiripi istraživanja, koja verovatno samo oni znaju gde se sprovode i znaju podatke odakle oni mogu da ih nađu, verovatno u nekom košu sa orasima, vade ih tako i pokušavaju da ubede nekog da je to ozbiljna studija, da je to ozbiljno istraživanje. Nikoga nisu prevarili, jer je rast javnog duga zaustavljen 2015. godine i tada je iznosio negde oko 70%, a onda smo krenuli u smanjenje, da bi u septembru 2020. godine došao na 56%. Koliko je to dobar rezultat, možete videti samo iz nekih javnih dugova najjačih zemalja u Evropi.

Prema Mastrihtu javni dug Nemačke je skoro 80%, Hrvatske 83%, Španije 117%, Francuske 114%, Italije 157%, dok je Grčke čak 212%. Ovo vam jasno pokazuje koliko je Srbija jaka, zdrava ekonomija i koliko su bolne reforme koje smo sprovodili 2014. godine donele rezultate.

Ukupan izvoz robe i usluga 2012. godine je iznosio negde oko 11 milijardi, dok je 2019. godine bio čak 24 milijarde evra.

Prozivaju nas za našu dobru saradnju i sve ono što razvijamo sa Kinom, ne ceneći sve ono što oni čine za našu zemlju, kako na međunarodnom, tako i investicijama koje se nalaze u našoj zemlji, a oni su u 2012. godini, ukupan izvoz u Kini je bio 4,9 miliona evra, dok je 2019. godine taj izvoz bio čak u visini od 300 miliona evra.

Završiću sa time, najbolji pokazatelj koliko vam je zemlja stabilna i jaka, moćna, jesu uslovi koje pružate stranim investitorima i kako privlačite investicije u svoju zemlju.

Direktne strane investicije su bile tada u njihovo vreme u visini od 753 miliona evra, dok smo 2019. godinu završili sa čak 3,6 milijardi evra i na taj način pokazali i Evropi i svetu jasno koliko je Srbija spremna da se razvija, da ide u korak sa svetom i koliko smo pogodno mesto za investicije i to se vidi na svakom koraku.

Što se tiče investicija, one sa sobom vuku i radna mesta. Danas smo ovde bili u prilici da čujemo određene podatke i da, činjenica je da je u njihovo vreme, i to je statistički podatak, više od 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Firme su se zatvarale, ljudi su ostajali na ulici bez bilo kakvog prihoda, dok su se oni samo bogatili.

Danas Srbija se razvija u svakom pogledu i smislu, otvaraju se nove fabrike, otvaraju se nova radna mesta i iz ovih podataka to jasno vidimo.

Kada govorimo o tome kako su oni vodili i Beograd i Srbiju, mislim da smo bili u prilici da svi zajedno diskutujemo prethodnih meseci i godina. I, nažalost, nekako, da li zbog nedovoljno dobrih zakona ili dovoljno zainteresovanosti nadležnih institucija, sve ono o čemu smo mi pričali nije naišlo na dobar odgovor tih institucija. I od juče ne možemo da se ne osvrnemo na glavnu temu, a tiče se jednog ostrva, egzotičnog mesta na kome je Dragan Đilas sakrio više od pet miliona evra, ubeđujući nas nedeljama i mesecima unazad da on nikada nije imao nikakav račun tamo.

Predsednika Aleksandra Vučića su danima, mesecima i godinama optuživali za kojekakve izmišljene afere. Lagali su da je učestvovao u ubistvu i organizaciji ubistva Olivera Ivanovića, lagali su kada je u pitanju afera „Jovanjica“, lažno su ga optuživali i u aferi „Krušik“, nema laži koju nisu spominjali i pokušali da prišiju njemu i njegovoj porodici.

Za njegovog brata su se vezivale najgore moguće afere, te da je vlasnik nekakvih lanaca pekara, ekskluzivnih restorana u Beogradu, pa nekakvog poljoprivrednog zemljišta i nikada nigde nisu izneli ni jedan jedini dokaz, a i kako bi kad su sve to bile neistine i gole laži.

Međutim, kada su se pojavili konkretni dokazi da Dragan Đilas na Mauricijusu skriva pet miliona evra, u Švajcarskoj nešto više od pola miliona evra, kada je počelo da se priča o tome da takvih računa ima minimum još 15 na raznoraznim destinacijama, evo sada je negde oko 16,30 časova, sinoć od tog čoveka ni traga ni glasa. Dragan Đilas, koji je onako glumeći hrabrog čoveka, kršio ruke 12. marta pre sednice Skupštine grada Beograda, nevešto pokušavajući da nam objasni kako nema nijedan račun u stranim bankama, pogotovo na Mauricijusu, od sinoć se ne oglašava.

Moguće je da je otišao da podigne taj novac. Moguće je i da je otišao na neku drugu egzotičnu destinaciju da sakrije i prikrije taj svoj novac. Ali, nevešto su oni koji su zaposleni kod njega u firmi, poput Marinike Tepić, pokušali da opravdaju svog gazdu i da opravdaju zarađeni novac nekakvim nemuštim objašnjenjem da stoji da je ta banka ugašena 2018. godine, a prikrivajući činjenicu da i dalje posluje njihova ćerka firma, koja i dalje radi i lepo se može videti da je taj račun aktivan.

Ono što građanima svi duguju, a pre svega Dragan Đilas, jeste i činjenica što se može posmatrati kao statistički podatak koji je nemoguće objasniti, kako to da uđete u politiku sa 75.000 evra prijavljenog profita, a onda za osam godina bavljenja politikom izađete sa hiljadu puta uvećanim, minimum hiljadu puta uvećanim bogatstvom. E, ja ne znam koja bi to matematika mogla da nam objasni i koja bi to statistika i kako i na koji način izvukla kao relevantan podatak, gde bi građani mogli da shvate kako je to moguće, posebno ako na to dodate da je kao državni funkcioner imao platu ne veću od hiljadu evra na mesečnom nivou.

Mnogo je pitanja o kojima ćemo diskutovati i sutra. Ja ću svoje pravo kao narodni poslanik iskoristiti i da nadležnim institucijama postavim to pitanje da konačno jednom za svagda, evo sada imamo i taj Zakon o poreklu imovine koji je stupio na snagu baš gle čuda tog 12. marta, kada je Dragan Đilas pokušao nevešto da se opravda, pa da vidimo kako se to od preprodavaca žvaka, najboljeg perača prozora i neuspešnog menadžera dolazi do jednog od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope.

Samo ću se složiti sa predsednikom naše poslaničke grupe gospodinom Martinovićem, ja ne mogu da se setim nijednog političara u ovom delu Evrope, ne mogu da se setim nijednog biznismena da je za osam godina stekao takvo enormno bogatstvo koje odavno prevazilazi onih 619 miliona evra.

Uveren sam da će malo kada se oporavi od ovog šoka kad su sve ove istine izašle na videlo, da će malo sada izaći iz te rupe i da će doći do dometa, pa će nam možda u narednih nekoliko sati pokušati opet tragikomičnim izjavama, a možda i očima punih suza, jer mu to nije strano, da nam odgovori i da nam konačno već jednom objasni zašto je lagao građane Srbije da nema račune na Mauricijusu.

Što se statistike tiče, želim samo građanima da poručim i sa time završavam, statistika će pokazati i da ćemo do 2025. godine ispuniti obećanja koja smo vam dali, koja se nalaze u programu Srbija 2025, da će plate biti iznad 900 evra, da ćemo povećati i penzije, da će naša Srbija, mesto u kome svi živimo i radimo, biti baš onakvo kako želimo da ostavimo za našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Mirkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne vidim gospodina Kovačevića. Hoću da mu kažem da nema razloga za strah. Boško Obradović ovde više nije. Gospodin Martinović, gospodin Atlagić i ja smo sve učinili da ga rešimo tog problema. Kao što vidite, više nema cenzusa, više nema njegove partije, više nema kamena, više nema nasilnih pokušaja Boška Obradovića, tako da molim gospodina Kovačevića da se vrati. Sasvim je bezbedan. Mi smo to pitanje rešili.

Dame i gospodo narodni poslanici, statistika je matematika. To je matematički dokaz iz koga možete da izvučete određenu tvrdnju, a da to ne bude politička manifestacija ili politička pretpostavka ili politička želja nas koji govorimo.

Ja ću danas zamoliti da po pitanju demografije ne cenimo kako je Đilas došao do vlasti i do slasti, kako je u zemlji šećerne trske upao u med, nego da vidimo i neke druge probleme koje treba rešavati.

Dame i gospodo narodni poslanici, po stanju koje su nam ostavili stranka bivšeg režima, budućnost sela je propast. Mi nešto od toga popravili, ali bilo bi dobro da po pitanju statistike znamo tačno koliko imamo seoskog stanovništva, koliko ima naseljenih mesta bez stanovnika, bivših sela, koliko imamo sela sa manje od 100 stanovnika, da znamo koliko tih sela bez stanovnika i sa manje od 100 stanovnika se nalazi uzduž granica i administrativne linije sa našoj južnom pokrajinom KiM? Iz toga možemo izvući zaključak da se sela prazne, a najgore u svemu je što se to dešava uz pogranične pojaseve i uz administrativne linije sa KiM. To može posebno u delu te administrativne linije da bude problem. Ukoliko se sela uzduž granice administrativne linije prazne, stvaraju se uslovi da u ta sela dođe neki drugi narod.

Bela kuga je najefikasnije etničko čišćenje, a agresija dečijim kolevkama je najuspešnija agresija. Mi smo to doživeli na KiM i ne bih voleo da to doživimo u nekom drugom kraju, odnosno da se teritorije posebno u osetljivim područjima isprazne i da budu na određen način lak plen nekog stanovništva koje nema baš dobre namere prema ostatku stanovništva u ostatku Srbije.

Za to su nam potrebni vrlo precizni statistički podaci, kao i podaci o veličini gazdinstava, stočarstvu, vrsti poseda, površinama. Da vas podsetim da nije tačno da mi nešto imamo previše male posede, jer 60% poseda u EU i više, dve trećine, je manje od pet hektara. Mi moramo da rasporedimo stanovništvo. Statistika je zlatna nauka, kao matematika, koja može da nam pokaže gde grešimo.

Takođe, statistika treba da nam pokaže, ne koliko su samo bile prosečne plate za vreme dok je Đilas upadao u vlast i slast, a otpuštao 400, 500.000 ljudi. U tom trenutku prosečne plate su bile 330 evra, a minimalac je, čini mi se, bio oko 150 evra. Danas je to 560 evra i negde 260 evra, a minimalac je čini mi se 32.500 dinara. To je uvećanje od 70%.

Ono što mene interesuje iz statistike - da li je neko uračunao onih 500.000 hiljada ljudi bez plate koji su rešeni i plate i dostojanstva, da smo ih ubacili sa nula plate, da li bi prosečna plata bila uopšte 338 evra? Ja mislim da ne bi prešla ni 220 evra. Takođe, statistika nam jasno pokazuje da su na takav način pražnjeni penzijski fondovi i fondovi zdravstvene zaštite zato što je bilo manje zaposlenih i dotacije penzionera su bile 54% iz budžeta, a danas je to manje od trećine. To pokazuje, takođe statistički, da smo naš narod uposlili i da smo ih od praznih tanjira doveli do punih tanjira, odnosno da ima posla i hleba gotovo za sve stanovnike.

Navešću primer Inđije koja u ovom trenutku ima veći izvoz na 47.000 stanovnika, to kaže statistika, nego cela Crna Gora kojoj želim da popravi svoje stanje u industriji i svoje stanje u izvozu, ukoliko budu imali sposobnu vlast, a na putu su da smenom Đukanovića naprave neku vlast koja će više posvećivati pažnje ekonomiji, a ne samo turizmu, koja zbog korone pravi ogromne gubitke novca.

Dame i gospodo, statistika je nauka o svim državama. Ja ću probati bez namere da budem trgovac tugom da navedem statističke podatke iz Bosne i Hercegovine. Znači, statističke podatke iz Bosne i Hercegovine u odnosu na 1991. i u odnosu na 2013. godinu kada su se dešavali popisi pre rata i posle rata.

Ovo govorim zbog toga da bude „quo vadis“ Bosna, da tačno znamo ko je šta učinio u Bosni i Hercegovini. Pretpostavke su političke da su Srbi, a delimično i Hrvati izvršili etničko čišćenje muslimana, odnosno to se od 1993. godine, od njihovog Sabora zovu Bošnjaci, tako se sad izjašnjavaju, pa da vidimo šta kaže statistika koja je neka vrsta egzaktne nauke, a ponavljam, u duhu tolerancije, koristim podatke vlasti iz Bosne i Hercegovine, znači, njihovih vlasti.

Dame i gospodo, 1991. godine u Bosni je živelo 4.364.000 stanovnika, danas, odnosno 2013. godine živi 3.791.000. Od toga, 1991. godine Bošnjaka je bilo 43,47%, a sada ih ima 50,11%, 7% više. Srba je bilo 31,21%, sada ih ima 1% manje. Znači, Srba ima 1% manje, a Bošnjaka, po njihovim popisima, ima više 7%. Hrvata je bilo 17,38%, sada ih ima dva posto manje. Znači, Hrvata i Srba ima manje, a Bošnjaka ima više 7%.

U brojevima Bošnjaka, odnosno tadašnjih muslimana ima manje u Bosni 66.000 stanovnika, Srba ima manje 127.000 ili duplo više i Hrvata ima gotovo 200.000 manje. Jugoslovena apsolutno nema, 240.000 Jugoslovena je nestalo.

Dakle, narod koji tvrdi da je etnički počišćen od Hrvata i od Srba, po njihovim podacima statističkim, koji su egzaktni, ispostavlja se da njih ima 7% više, Srba ima manje 1% i Hrvata ima manje 2%.

U Sarajevu je živelo 259.000 Bošnjaka, danas ih živi 87.000 više, 346.000. Srba je bilo 157.000, danas ih ima 13.000 ili 144.000 manje. Hrvata ima manje za 17.000. Jugosloveni su nestali u Sarajevu.

U Tuzli 20.000 Srba manje. U Zenici 17.000 manje. U Mostaru 19.000 manje. U multietničkom Sarajevu, gospodine Martinoviću, znači Bosna je bila multietnička, u Federaciji je živelo gotovo 600.000 Srba. Danas ih ima 46.000 ili 2,5%.

U Republici Srpskoj, kako je oni zovu šumska ili agresorska, ima 14% Bošnjaka, a Srba u Federaciji ima umesto 20% sad ih ima 2,5%. Ima ih 460.000 manje, pa mi nije baš jasno ko je tu agresor i ko je tu izvršio etničko čišćenje.

Ali, multietnička Bosna, naveo sam primer Federacije. Sada ću vam navesti primer centralnih opština u Sarajevu. To je najmultietnički deo multietničke Bosne i multietničkog Sarajeva.

Kaže ovako, centar Sarajevo - 1991. godine Bošnjaci su činili 50% stanovništva. Godine 2013. 75%. Rast od 25%. Srba je bilo 22% 1991. godine, sad ih ima 3,7% ili gotovo 20% manje. Jugoslovena je bilo 16%, 2013. godine ih više nije bilo. To je opština Centar. Ona opština iz koje je Šešelj isključen iz Saveza komunista. Izgleda je on bio u pravu.

Novo Sarajevo – 1991. godine Bošnjaka je bilo 35%, Srba 35%, Jugoslovena 16%. Godine 2013. Bošnjaka 60% ili rast od 25%, Srba 5% ili manje 30%.

Novi Grad Sarajevo – Bošnjaka je bilo 51% 1991. godine, Srba 35%, Jugoslovena 11%. Bošnjaka 2013. godine ima 90% ili rast od preko 40%, Srba ima 3,5% ili pad ili manje 32%, Jugosloveni 0%, pad svih 11%.

Stari Grad Sarajevo – 1991. godine Bošnjaka je bilo 39.000, odnosno 75%, Srba 10%, Jugoslovena 6%. Godine 2013. Bošnjaka ima 92%, Srba svega 1%, Jugosloveni su nestali.

To su podaci iz kojih se može jasno videti ko je koga etnički počistio. Ne verujem da je 150.000 Srba iz Sarajeva pobeglo od loših gurabija.

Tu se desilo sledeće. Oni koji su najmanje izgubili sebe predstavljaju kao isključivu žrtvu, a ovi koji su najviše stanovništva izgubili, to kaže statistika, statistika BiH, oni ispadaju na određen način žrtva. Glavna žrtva postaje zločinac, a oni kojih najviše ima, koji su imali najmanje gubitaka ispadne da su oni isključive žrtve.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana statistika kaže da iz ovih poslova Šolak, Đilas, „Junajted grup“, „Junajted medija“ proistekla ona afera od 52 miliona evra. To kaže statistika, bankarska.

Šta kažem ja? Dana 9. marta sam predložio zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima. Televizija „N1“ kaže da sam napao „Junajted grupu“, što je apsolutno netačno. U zakonu se apsolutno ne pominju. Zakon je usklađen sa evropskim zakonodavstvom, ovde to i piše. Da su hteli da pročitaju, mogli su da pročitaju. U ovom zakonu se samo pojašnjavaju termini i šta REM treba da čini da se spreče zloupotrebe prekograničnih kanala i reemitovanja.

Sama reč „prekogranični kanal“, tv kanal, znači da je ta televizija negde preko granice, kako oni tvrde u Luksemburgu. Sama reč „reemitovanje“ vam govori da program koji je tamo emitovan za njihovu publiku se ovde bez izmena i dopuna može reemitovati u Srbiji i takvi tv kanali ne moraju da se registruju i plaćaju bilo šta.

Ovim zakonom je sve pojašnjeno – sprečavaju zloupotrebe, da se ne pojave, koje su u korist prekograničnih kanala i ne vidim da se buni „SNN“, „Skaj“, „BBS“, „Rai uno“, „Rai duo“, moskovske televizije itd, klasične prekogranične televizije. Ne vidim da se one bune zbog toga što želim da sprečim zloupotrebe da pravi prekogranični kanali i domaći kanali budu zaštićeni od lažnih piratskih kanala koji glume reemitovanje i glume prekograničnu televiziju, a pri tome program proizvode i emituju iz Beograda.

To je isključivo u znak slobode medija, u korist slobode medija da sasvim slobodno pravi prekogranični kanali mogu da budu zaštićeni da reemituju program bez lažne konkurencije koja glumi prekogranične kanale i glumi reemitovanje. To je u korist domaćih medija, koristi i domaćim medijima zato što takvi kanali uzimaju deo marketinškog tržišta i na takav način osiromaše domaće medije čija onda sloboda biva ugrožena.

Nikakve veze nema sa uređivačkom politikom, nikakve veze nema sa tim da gađamo isključivo „Junajted grupu“, jednostavno u ovom zakonu piše šta treba da uradi REM, šta treba da prati i šta treba da čini ukoliko dođe do glume u prekograničnom reemitovanju programa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Ja sam statistiku, kao pomoćnu naučnu metodologiju, koristio u životu, doduše u jednoj drugoj oblasti, u oblasti telekomunikacija u proučavanju slučajnih signala, ali pokušaću da u ovoj kratkoj diskusiji dam doprinos i temi koja je na dnevnom redu, a tiče se primene statistike ili njenih metoda u nekim drugim oblastima.

Na samom početku, povodom datuma godišnjice pogroma na KiM, a povezano sa temom dnevnog reda, želim da kažem da su posle Drugog svetskog rata, naročito posle 1966. i 1968. godine statistički pokazatelji ukazivali na proces iseljavanja Srba i drugih sa KiM i da je tada bilo političke volje da se pristupi analizi tih pokazatelja, tih indikatora, moglo je da se zaustavi to što se dešavalo.

Nažalost, političke volje u tadašnjoj zemlji nije bilo, a nešto kasnije, devedesetih, kada su se u Srbiji izmenili uslovi, kada je Srbija stekla političku volju da stanje promeni ili da negativne tendencije zaustavi, onda nije bilo političke volje u međunarodnoj zajednici, tako da smo tu gde jesmo.

Kažem, statistički pokazatelji su sve vreme ukazivali na jedan jako opasan i negativan trend koji je doveo do situacije da mi na KiM imamo drastičan broj, odnosno pad broja Srba i ostalih iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, što nas je dovelo i u ovaj, da kažem, politički trenutak.

Pročitao sam ono što je nama ponuđeno kao materijal i vidim da je petogodišnji program sa strategijom koji mi treba da odobrimo, odnosno usvojimo u stvari osnov za rad Republičkog zavoda za statistiku. To je neophodan pravni okvir ili neophodan osnov i da Vlada Republike Srbije jednom godišnje donosi plan rada statistike, odnosno Republičkog zavoda. Ovo je za period 2021/25 godina.

U ovom periodu vidim da se kao prioritetni ciljevi ili prioritetan cilj, u stvari naglašava harmonizacija naše statističke prakse, sa praksom EU i međunarodne zajednice, što je dobro, jer da bi podaci bili uporedivi oni moraju da budu ne samo istom metodologijom pripremljeni, nego moraju da budu od samog početka tretirani na isti način. Znači, moramo da imamo i da našu klasifikaciju pojava ili recimo, delatnosti uskladimo sa međunarodnom, u ovom slučaju sa evropskom i onom koja važi u UN, počev od prilagođavanja klasifikacije, pa do izmene definicije određenih indikatora, odnosno pokazatelja ako postoji potreba. Vidim iz programa da mnogi indikatori, odnosno pokazatelji zadržavaju svoju formu, odnosno definiciju, ali neki pokazatelji, neki indikatori se menjaju. Naravno, uvode se novi indikatori, pokazatelji, koji će pomoći da svi oni zajedno da daju jednu bolju, opštu sliku stanja.

Statistički indikatori, pokazatelji zajedno sa onima koji nisu statistički zajedno doprinose da se određenoj pojavi, procesu stekne jako dobra slika i oni nama služe da u stvari donosimo dobre odluke. To je i krajnji cilj statistike. Ona nije svrha sama sebi, ona treba da posluži da mi na osnovu tih podataka, znači onih indikatora koje dobijemo gde dalje treba da idemo, u kojem pravcu da delujemo, kako u celini, tako i u pojedinim sektorima na koje se ti indikatori odnose.

Naravno, osim znači, usaglašavanja sa ovom evropskom regulativom, mi imamo ovde u pojedinim oblastima, pročitao sam prva je demografija i društvena statistika, imamo neke nove indikatore zanimljive. Pošto će popis stanovništva biti ove godine, krajem godine, onda se ovde uvode u periodu 2021/51 na svakih deset godina, desetogodišnji indikator obrade tih podata, zapravo procene tih podataka, kretanje podataka ili indikatora, kako za državni, regionalni, ali tako i za nivo lokalne samouprave, odnosno opštine. Ono što je bitno ovom strategijom, ovim planom, se insistira na klasifikaciji podataka i po polu i naš to dubljoj teritorijalnoj obradi, odnosno da se ide do što nižeg nivoa do nivoa grada, odnosno opštine.

Na taj način ćemo dobiti pokazatelje koji će pomoći, ne samo u donošenju državnih odluka, znači globalnih, nego i pokazatelja koji će doprineti donošenju odluke na nižem nivou, na nivou lokalne samouprave.

Što se tiče ekonomske statistike vidim da su u oblasti marko ekonomije planirano prilagođavanje tih indikatora sa standardima EU 2008/10, odnosno dokumentima iz te dve godine. Što se tiče poslovne statistike vidim da je planiran veći broj indikatora za mikro, mala i srednja preduzeća koji će takođe, pomoći razvoju i definisanju sektorske politike u tim oblastima.

Što se tiče sektorske statistike, znači statistike po sektorima poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredna proizvodnja, trgovina, turizam itd, IKT usluge, naglasio bih da se posebna pažnja posvećuje informaciono-komunikacionim tehnologijama, kako korišćenju tih usluga u domaćinstvima, tako i u društvenom životu, e-uprava, e-trgovina, e-bankarstvo, zatim broju kadrova iz te oblasti, kretanju kadrova iz oblasti IKT usluga, što je jako značajno za državu, i recimo, njene planove u oblasti obrazovanja i edukacije kadrova iz te oblasti.

Što se tiče statistike životne sredine, to je jedna oblast koja je posebna životna sredina i višesektorska statistika. Mogu da kažem da smo juče na dnevnom redu imali Zakon o klimatskim promenama i taj primer, odnosno primer tog zakona, ili tačnije primer klimatskih promena, promena klime i potezi koje treba povući su mesto gde treba koristiti statističke rezultate. Recimo, ako kažemo da 80% produkcije CO2 iz gasova staklene bašte potiče od energije i saobraćaja, samo 20% iz svega ostalog, onda je jasno gde pretežno treba staviti akcenat na ograničenje povećanja emisije, ili ukoliko to socio-ekonomski uslovi dozvoljavaju naložiti smanjenje, odnosno redukciju emisije. Tako da, ti indikatori u oblasti životne sredine biće jako korisni za ostvarenje cilja da za 9,8% smanjimo emisiju gasova staklene bašte do 2013. godine, ali u odnosu na 1990.godinu koliko se sećam.

Šta bih ovde još dodao, statistika se jako puno koristi i u medicini, to oni koji se bave medicinom znaju, ja se ne bavim, ali slučajno znam da se jako mnogo koristi. Ona se koristi u kliničkim ispitivanjima određenih lekova, koristi se i u ispitivanju ovih vakcina koje su vrlo aktuelne. Svi ti podaci koji se dobiju oni se statistički obrađuju. Želim našim građanima da kažem kad neko kaže da je potrebno dve nedelje posle revakcinacije da se steknu antitela, to nije zakucano za svakog, to jedan matematički prosek, jedan statistički prosek koji je dobijen na osnovu velikog broja slučajeva ispitanika iz treće faze. Postoje ljudi koji će pre druge nedelje steći antitela i potreban imunitet, njih je malo, ali će isto tako jedan deo morati da sačeka tri, četiri, pet, pa i šest nedelja, zavisi od toga kakav je organizam njegova reakcija da bi stekao anti tela.

Prema tome, nemojte da se opuštate, nemojte odmah posle druge nedelje da bacite maske i krenete bez njih, jednostavno, ti rezultati su statistički rezultati. Vi možete da se uklapate u statistički prosek, ali možete da budete neko ko se nalazi na granicama raspodele levo ili desno od statističke sredine i ne morate da se uklapate u sve to.

Ono što bih na kraju rekao, nezavisno od toga kako su statistički indikatori danas u Srbiji definisani kada je u pitanju zaposlenost, nezaposlenost, aktivno traženje posla, neaktivno traženje posla, prosečna zarada i svi ostali, mogu da kažem nema te manipulacije koja može da dovede u sumnju činjenicu da period od 12 godine, odnosno posebno 14 do danas, ostvaren veliki napredak u svim oblastima. Napredak koji se vidi golim okom. Prostim poređenjem podataka, razlike u brojkama između brojeva danas i brojeva 2012. godine, te razlike su toliko velike da nikakva sumnja u statističku metodu, u neki, da kažem, detalj metodologije, te rezultate ne može da dovede u pitanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Bratimir Vasiljević.