Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarka, poštovani kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Ja ću govoriti o problemima i glasam uvek za Predloge zakona koji se tiču svih nas koji živimo na teritoriji Srbije.

Ovaj zakon i ovaj sporazum o kome sada govorimo je nešto što je vrlo bitno za naše seosko stanovništvo, za naša seljačka područja, za područja sa otežanim uslovima života gde mora biti više ulaganja, gde mora biti direktnog ulaganja, ovo je pozitivna stvar.

Više puta sam u razgovoru sa tim operaterima, sada je to „Mobilna telefonija Srbije“, da li je „Telenor“, da li je VIP ili neki drugi, razgovarao sam i tražio sam od njih da oni u okviru svojih mogućnosti obezbede pokrivenost mreže u nekim seoskim područjima koja se nalaze u delu puta koji ide prema Staroj planini, a baš se nalazi preko Svrljiga. Tu imamo i seoska područja i potrebe.

Ovim sada očekujem da ćemo imati mogućnost da pokrijemo i takvo područje, jer je intencija i želja vas i Ministarstva i naše Vlade i svih nas da se u svakom selu obezbedi taj internet da mogu u svakom trenutku naši ljudi, mladi i oni stari, da mogu da se edukuju, da mogu da vide neke novitete i za mene kao čoveka koji dolazi iz takve jedne opštine, koja jeste lepa, kažem najlepša opština, ali ima potrebe da se u takve opštine mnogo više ulaže. Nije to samo Svrljig, ima još takvih opština koje su brdsko-planinska područja, demografski jedno od najugroženijih, a imamo područja u selima gde ima i dece. Baš zbog te dece mi moramo obezbediti to što sada vi potencirate.

Ja ću za ovo sigurno glasati i uvek ću govoriti pohvalno o takvim stvarima. S tim što je dobro da u nekom narednom periodu imamo mogućnosti da vi kao ministar i trgovine da svoju funkciju upotrebite za nešto što je pozitivno, a to je da se obezbedi bolji plasman naših proizvoda iz naših područja, recimo otkup mleka, i takve stvari. To su stvari koje su bitne za našeg seljaka, da putem interneta, recimo može da obezbedi jedan dobar, kvalitetan svrljiški sir, belmuž ili nešto drugo da u tom delu ide put preko Stare planine i dolazi veliki broj turista iz cele Srbije, ovde iz Beograda, Novog Sada, Subotice.

Ti svi ljudi prolaze preko Niša, preko Svrljiga dolaze do naše opštine i to je stvarno velika potreba. Bilo bi dobro da nađemo načina da ovo bude pokrivenost maksimalna, i sa druge strane da obezbedimo osim interneta, druge osnovne uslove za život te naše dece, tih naših ljudi koji ostaju na tim područjima.

Ja ću kao i do sad potencirati na takvim stvarima. Sad, po prvi put imamo jedno Ministarstvo za selo gde očekujemo da će biti mogućnosti da se neke stvari tu promene, s tim, što sam ja uvek govorio i to ponovo kažem – tuđa ruka svrab ne češe. Bilo bi dobro da svi oni koji vode određena ministarstva, koji vode određene sektore, da osećaju probleme naših seljaka, tog našeg mučenika, tog domaćina koji je štitio, hranio i branio zemlju.

Još jednom uvažena ministarka voleo bih da je u tim područjima i opštinama iz koje ja dolazim da možemo da obezbedimo pokrivenost sa internetom za tu našu decu, a i mogućnost da se kroz to obezbedi plasman proizvoda naših poljoprivrednih proizvođača za one koji dolaze iz drugih krajeva, pa preko Svrljiga idu do Stare planine, to je odmaralište, skijalište, nešto najlepše u Srbiji.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj sporazum, jer mislim da je ovo potreba, ovo je neki početak, ali sigurno da ćemo morati mnogo više da ulažemo u područja kao što je Srvljig, Bela Palanka, Babušnica, Gadžin Han i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, a isto to važi za Prijepolje, za Tutin, to važi i za Suboticu, za sva mesta treba isti život, ista mogućnost, a to možemo samo kada donosimo zakone, a ti zakoni da se primenjuju i da budu veća ulaganja u takva područja. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko sa saradnicima, da smo pre dvadesetak godina čuli rečenicu koja govori o olakšanoj komunikaciji među ljudima svi bismo pomislili da se radi o kvalitetnim putevima ili mostovima, ali danas kada čujemo taj deo rečenice koji govori o olakšanoj komunikaciji većina nas pomisli na brz internet.

Mada, kada govorimo o ruralnim seoskim sredinama mnogi i danas misle na puteve gde su i dalje asfalti određeni infrastrukturni objekti i njihov nedostižni cilj.

S obzirom da danas govorimo o ugovoru o zajmu od 18 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, za širokopojasni internet u ruralnim sredinama u analizi dolazimo do određenih zaključaka.

Naime, kada uzimate kredit ili zajam očekujete da se on isplati, odnosno da sam sebe kroz određeni broj godina otplati.

Drugo, moramo znati da u ruralnim sredinama uglavnom živi staro stanovništvo i da se ta sela postepeno gase, pa se i postavlja pitanje – da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ruralnim područjima?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo ovaj projekat Vlade opravdanim i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog. Zašto?

Pre svega, tačno je da u ruralnim sredinama preovlađuje pretežno staro stanovništvo, ali za jedno dete koje živi i takvim sredinama trebamo da se borimo i da omogućimo da i ta deca imaju bar približne uslove kao deca iz urbanih sredina.

Škole u tim sredinama, tj. njihova isturena odeljenja su često sa jednim do nekoliko dece koji imaju pravo na kvalitetniju nastavu i pristup informacijama koje nudi internet.

Podrška novih tehnologija, inovacija kroz digitalizaciju daje rezultate, na ne dugoročno gledano, već odmah jer savremene tehnologije prožimaju sve pore društva, pa je i to jedan od elemenata koji doprinosi da mi iz Jedinstvene Srbije podržimo jedan ovakav projekat, jer bilo koji zajam ili kredit da uzmete, a on odmah daje pozitivne rezultate je više nego isplativ.

Realizacija ovakvog projekta do sada nije bila moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti nisu komercijalno isplativi. Operaterima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja.

Kada u ovakvim sredinama imate internet o kome govorimo, povratak mladih na selo, ali i sam dolazak u takve sredine bio bi veoma olakšan.

Dakle, ovakvim iskorakom koji danas pravimo, imamo pored navedenih pozitivnih stvari dobru polaznu osnovu i za usporavanje migracija stanovništva ili čak i u obrnutom procesu. Ta osnova može da se nadogradi ruralnim turizmom, jer XXI vek samo na papiru, vek potrebe za zdravom životnom sredinom, već bi bio i na ovaj direktan način realizovan.

Da bi sve ovo zaživelo, moramo da se pozabavimo i infrastrukturom do tih sredina. S obzirom da ja dolazim sa juga Srbije, za Jablanički i Pčinjski okrug je ovo naročito lepa vest, jer mi obilujemo ruralnim sredinama, a implementacija jednog ovakvog projekta će omogućiti i uravnoteženi regionalni razvoj. Barem 20% sela pripada jednoj od kategorija ruralne sredine na jugu Srbije, a na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljenih mesta, u dužini od 50 i širini 40 kilometara i po tom broju smo najrazuđeniji u Srbiji.

Kada sam malopre rekao da mnoga ruralna sela nemaju adekvatnu infrastrukturu, zaključak se sam nameće, zbog tolike razuđenosti lokalna samouprava nije u mogućnosti sama da reši probleme i potrebno je da država priskoči u pomoć upravo kao što to i sada čini.

Negde su lokalne samouprave same rešile te probleme, više od decenije smo mi iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, ali i drugih krajeva Srbije vodili naše građane zahvaljujući predsedniku Jedinstvene Srbije, Draganu Markoviću Palmi na izlete do Jagodine, da vidimo kako su uređena 52 sela, sa potpunom infrastrukturom. To je dobar primer kako treba da izgleda selo u XXI veku.

Zašto je sve ovo bitno? Pre svega, krajnji cilj treba da bude da se smanji migracija stanovništva i da se omogući ostanak seoskog stanovništva na porodičnim ognjištima. Time bi se ojačale i porodice i vratila tradicija.

Pored ovoga što sam rekao, za realizaciju ovog cilja je potrebno, i to ste vi dobro primetili, da se stvore nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima. One bi bile barijera za sve ono sa čime se već decenijama suočavamo.

Naime, da bi bilo jasnije o čemu govorim daću konkretan primer i time ću završiti. Nekada je Leskovac bio sastavljen od 17 opština. Danas su to veće seoske sredine ili naseljene mesta gradskog tipa. Jedno od njih je Vučje, a drugo Grdelica i to su barijere o kojima sam govorio.

Centar dešavanja svih meštana sela koja gravitiraju oko Vučija i Grdelice upravo su bili tu, u Vučiju i Grdelici, ne u Leskovcu. Vučije je udaljeno 17 kilometara od Leskovca, a od Vučja do sela Oruglice, koja pripada Leskovcu, a na administrativnoj liniji je, imate još 30 kilometara. Tada je Oruglica imala 40 i više đaka, danas ima samo jednog i za tog jednog đaka treba da se borimo.

Zato treba internet u takvim selima. Zato treba asfalt do svakog sela. Zato treba da ojačamo barijere kao što su Vučje i Grdelica, jer ćemo onda spasiti selo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko Matić sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, o potrebi stvaranja boljih uslova za život na selu, kao i o značaju ulaganja u infrastrukturu u ruralnim sredinama kako bismo zadržali mlade ljude da ostanu i da žive u svojim mestima govorila sam više puta u ovom viskom Domu.

S tim u vezi, današnja tačka dnevnog reda – Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj govori upravo o spremnosti i rešenosti Vlade Republike Srbije da te uslove i omogući, ali i realizuje.

Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u tom smislu omogućiće kvalitetan internet koji će pokrivati ruralna područja i na taj način imaće poseban značaj za povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi koji žive i rade na selu.

Može se reći da je u pitanju projekat koji će u velikoj meri olakšati život na selu, jer je danas digitalizacija i razvoj elektronskih komunikacija jedan od neophodnih uslova za razvoj i napredak svake sredine i svakog društva.

U prethodnih godinu dana svedoci smo da je internet bio ključno sredstvo za prevazilaženje brojnih problema koji nam je virus Kovid 19 doneo i da smo u tom slučaju posebno imali problema u obrazovanju, ali i mogućnost rada i ispunjavanja radne obaveze uopšte. Ceo sistem nastavio je i da funkcioniše upravo zahvaljujući internetu, odnosno tu pre svega mislim na onlajn nastavu, ali i na rad od kuće.

Pandemija je, slobodno možemo reći, ogolila dodatno digitalnu nejednakost između dece u ruralnim i dece u urbanim sredinama.

Prema podacima do kojih sam došla pripremajući se za današnje izlaganje, preko 80% mladih u Srbiji svakodnevno koristi internet, a svaka deveta mlada osoba u Srbiji nema kvalitetan pristup internetu, što dalje implicira da u prosečnom razredu u Srbiji najmanje tri učenika nemaju dobre uslove za onlajn učenje.

Upravo je ovaj projekat prilika da prevaziđemo i ovaj problem i imajući u vidu da danas deca širom sveta koriste internet ne samo za međusobnu komunikaciju i ne samo za učenje, već i za pravljenje određenih programa i softvera kako bi unapredili život u svojim lokalnim zajednicama.

Jedan od primera gde je unapređen i život u globalnoj zajednici jeste i sedamnaestogodišnji dečak iz Vašingtona, o kome smo imali priliku da čitamo prethodnih meseci, a koji je napravio sajt za praćenje zaraze korona virusom.

Upravo zbog toga je važno što danas diskutujemo o ovom projektu, kao što je važno i Projekat „Povezane škole“, koji smo ratifikovali krajem prošle godine, jer doprinosi da deca u ruralnim sredinama imaju dostupne i kvalitetne računarske mreže i računarsku opremu, ali takođe i pristup internetu i na taj način imaju priliku i mogućnost da realizuju neke od svojih ideja i da budu pripremljena za izazove koji ih očekuju u budućnosti, odnosno da ne zaostaju za svojim vršnjacima koji žive u gradskim sredinama.

Naravno, najveće benefite od ovog projekta svakako očekujemo u sektoru obrazovanja, jer će ovim projektom biti obuhvaćeno povezivanje internetom preko 500 osnovnih i srednjih škola, kao i drugih javnih ustanova u ruralnim područjima i preko 80.000 domaćinstava u okolnim sredinama.

Ovo je posebno značajno ako uzmemo u obzir da je tokom pandemije korona virusa u ruralnim sredinama imalo određenih problema prilikom izvođenja i organizovanja onlajn nastave, dok u gradskim sredinama to nije bio slučaj i onlajn nastava se odvijala sasvim normalno.

U seoskim područjima su posebno prosvetni radnici izneli veliki teret ovih novonastalih okolnosti i s tim u vezi smatram da će upravo i ulaganje u komunikacionu infrastrukturu, kao i u računarsku opremu, ali i u modernizaciju škola, upravo doprineti prosvetnim radnicima da lakše obavljaju svoj posao, kao i da izvode nastavu kvalitetnije i bolje.

U širem kontekstu, upravo ovo ulaganje doprineće jednom mnogo većem društvenom problemu, a to je da će uticati pozitivno na opstanak naših sela. Zato je ovo odličan primer kako kvalitetnim projektima možemo da predupredimo i da rešimo velike i šire društvene probleme.

Obezbeđenje kvalitetnog interneta kojim bi bilo pokriveno celokupno područje Srbije doprinosi i unapređenju ruralnih i udaljenih oblasti, stvaranju povoljnog privredno ambijenta, unapređenju industrijskih oblasti, ali i povezivanju privrednih regiona naše zemlje.

Internet, kao što znamo, je danas potreba i poslovnih komunikacija i takođe jedno od osnovnih sredstava elektronskog poslovanja. U tom smislu, širenje mreže na ruralna područja benefite će osetiti i naši poljoprivredni proizvođači koji će na taj način mnogo lakše moći da dođu do kupaca za svoje proizvode i moći će mnogo lakše i uspešnije da prezentuju, ali i da prodaju svoje proizvode putem interneta.

Ono što je posebno važno jeste da i mladi na selu neće više imati osećaj da su građani drugog reda, jer nemaju mogućnosti da koriste mobilne telefone i računare kao sredstvo komunikacije i veze sa svetom, a ova prilika da realizujemo ovaj projekat svakako da će doprineti da se našem selu približe sve informacije koje dolaze iz sveta, brz protok informacija i iskustava koje će imati priliku da razmenjuju, ali takođe će uticati na modernizaciju sela i na razvoj seoskog turizma kao vrste turizma koja je poslednjih godina u ekspanziji u Srbiji.

Ono što je od višestrukog značaja za razvoj ruralnih područja svakako jeste i mogućnost da naši građani u ruralnim područjima mogu da koriste elektronske ustupke javnog sektora i što će im olakšati život i smanjiti mnoge situacije i komplikovanosti sa administracijom.

Na kraju, iskoristila bih priliku i prisustvo ministarke Matić i ukazala na potrebu ne samo poboljšanja signala interneta, već i na potrebu poboljšanja signala mobilne telefonije u selima širom Srbije sa čime se naši građani još uvek često susreću, a što im onemogućava normalno svakodnevno funkcionisanje.

Razvoj informaciono-komunikacione tehnologije ne utiče samo da održavamo one navike koje su sredstvo 21. veka i, naravno, odraz digitalnog društva u kome se nalazimo, već i ostvaruje nam određene jednake polazne mogućnosti za sve sfere društvenog života.

Ovaj zajam i efekti koje se očekuju od izgradnje širokopojasnog interneta za mnoga ruralna područja u Srbiji poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra kao investiciju u budućnost, a ne kao trošak i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj Ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se kroz proces digitalizacije transformiše i pruža kvalitetnije usluge građanima i stvara sve više radnih mesta sa visokom platama i ne samo u IT sektoru, nego i u drugim oblastima.

Predlog zakona koji je na dnevnom redu važno je da usvojimo, jer širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet, gde će omogućiti i veća brzina prenosa podataka.

Sve ovo u velikoj meri utiče na poboljšanje kvaliteta života naših građana, u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima.

Upravo je predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, kada je predstavio plan Srbija 2025, najavio velika ulaganja u obrazovanje, što podrazumeva i ulaganje u ove oblasti. Znači, brz internet za sve učenike i studente, a posebno je jako važno i za digitalne udžbenike i za digitalne učionice. Opremanje škola u selima informacionom mrežom znatno poboljšava kvalitet nastave i omogućava nastavu na daljinu, što se pokazalo izuzetno važnim i u vreme pandemije u kojoj se nalazimo.

Važnost realizacije ovog projekta ogleda se u činjenici da postoje mnoge strategije i agende koje se odnose na unapređenje javnog upravljanja i poslovnog ambijenta putem podrške novih tehnologija i inovacija, upravo kroz digitalizaciju, u ovom slučaju i uvođenje širokopojasnog interneta.

Uglavnom, kada govorimo o ovim stvarima, kada govorimo o IT tehnologijama, o novim softverskim paketima, novim softverima, novim rešenjima, jasno je da Srbija ide dobrim putem, ide u korak sa savremenim svetom. Neko može da komentariše, da postavi pitanje da li je to skupo ili nije skupo, koliko to košta itd. Ovo nije skupo. Nije skupo kada ulažete u mlade, kada ulažete u obrazovanje jer to su temelji naše budućnosti.

Može li se izračunati cena, odnosno koliko vredi softver koji se kupi, a koji ničemu ne služi, koji se nikada ne upotrebi, a kupi se novcem građana Republike Srbije? Mi takve primere imamo u prošlosti. Sva sreća za građane Srbije to jeste deo njihove prošlosti, ali nekako i način takvog jednog delovanja, ophođenja prema budžetu i prema novcu građana Srbije i samog poslovanja, vođenja politike vidimo kakve su posledice danas, kada je javnost i te kako informisana o mnogobrojnim računima Dragana Đilasa u mnogobrojnim zemljama širom sveta, počev od Mauricijusa, preko Švajcarske, Hong Konga itd.

Kada sam malopre spomenula softver, želim da iznesem jedan primer, koji je jedan od mnogih u nizu od desetine ili stotine drugih primera, kako je izgledalo ulaganje Dragana Đilasa u budućnost u Srbiji. Bivša vlast u Beogradu na čelu sa Draganom Đilasom kupila je softver, tzv. SAP ERP 2009. godine, koji nikada nije upotrebljen. Tako su oni išli u korak sa modernim svetom. Softver plaćen oko 10 miliona evra nikada nije stavljen u upotrebu. Ideja, ako uopšte mogu da kažem ideja, jeste bila da se uvežu gradske službe, sekretarijati, neke druge institucije i o tome govori ova činjenica da škola ili obrazovanje ili mladi nisu bili prioritet, da ne pričam i o zdravstvu.

Svejedno, ovaj softver nije upotrebljen, a ono što je interesantno jeste da je sa istom firmom gradska vlast tada, nakon ove činjenice da su kupili softver, da ga nisu stavili u upotrebu, potpisala još jedan ugovor. Kupili su softverski paket vredan pola miliona evra za, kako se navodi, konsultantsko-servisne usluge. Tako je Dragan Đilas ulagao u budućnost građana Srbije. Ovo je samo jedan primer kada govorimo o softverima IT tehnologije, obrazovanju mladih i generalno o IT sektoru u Srbiji. Ko zna koliko još takvih primera ima?

Nije ni čudo što se suočavamo sa ovim vestima prethodnih dana, naročito poslednjih desetak dana. Ovde je potpuno jasno da nije sporno da neko može da zaradi i veliku količinu novca, da zaradi milione, iako je to teško običnim građanima da zamisle i nije sporno biti uspešan u privatnom sektoru, ali jeste sporno da vam se bankovni računi mnogostruko uvećavaju baš za vreme dok obavljate javnu funkciju, dok ste na vlasti, dok treba odgovorno da rukovodite i da upravljate novcem građana Republike Srbije. Nije problem imati ovoliko novca, ako je on prijavljen, ako je stečen legalno i ako je plaćen porez na njega.

Sve ovo izaziva ogromnu sumnju, jer imajući u vidu šta je sve izneto, da jednostavno Dragan Đilas, ne samo da ne može da demantuje, već on ne može da se upristoji da odgovori na pitanje novinarima ovih dana. Ovoliko sumnjivih pitanja, zaista otvara prostor da nadležne institucije deluju. Njima će biti potrebno dosta vremena i truda i rada i energije i snage da uđu u trag svim ovim situacijama sa kojima smo upoznati prethodnih dana i da to prezentuju građanima Srbije kako je bivši režim koristio njihov novac.

Kada pitate bivši režim kako su usmeravali novac građana Srbije, oni u ovoj situaciji mogu danas da izađu sa globusom ili sa mapom, sa kartom sveta i da pokažu lokacije gde su ti novci trenutno, od zemlje do zemlje, od kontinenta do kontinenta. Kada pitate odgovorno rukovodstvo koje sprovodi program SNS gde se usmerava novac, mi onda pokažemo puteve, pokažemo bolnice, pokažemo škole, vrtiće, pruge, nove fabrike. Danas, kada govorimo ovoj temi, govorimo i o modernizaciji, o savremenom načinu rada u našim školama. To je razlika između nas i njih, i to jasno građani govore, iz izbornog procesa u izborni proces daju sve veću podršku politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažena ministarko sa pomoćnicima, gospodine predsedavajući, koleginice i kolege, razvoj ruralnih oblasti, povezivanje industrijskih zona, povezivanje privrednih delova naše zemlje, unapređivanje i ulaganje u nove tehnologije i inovacije u poslovanju, zar bi i jedan od ovih navedenih ciljeva mogao da se ostvari bez stabilne internet konekcije i bez brzog interneta? Ne bi. Danas ono što smo podrazumevali pod dobrom infrastrukturom za privredni razvoj, dobre puteve, dobru električnu mrežu predstavlja i dobar internet pristup, brz internet, i to je praktično danas glavna komunikacija i glavni preduslov za industrijski razvoj. To je nešto na čemu mi iz SDP insistiramo, nešto što može da unapredi našeg radnika, nešto što može da mu poveća cenu i da ga zaista opskrbi sa neophodnim veštinama i znanjima.

Zbog toga ćemo ovaj zajam svakako podržati od 18 miliona. Od toga skoro dva miliona, 1,7 miliona su bespovratna sredstva i, naravno, njime želimo i jako mi je drago što se finansira širokopojasna infrastruktura, ja sam već o tome pričao, u ruralnim regionima naše zemlje. To je, još jednom kažem, dobar preduslov, ali obavezan preduslov za razvoj, industrijski razvoj naših krajeva, a znamo da su ruralni krajevi na kojima se ovde potencira, reći ću, najmanje razvijeni krajevi u našoj zemlji.

Znači, preko 500 ruralnih naselja će biti pokriveno, 500 škola u ruralnim područjima i preko 80 lokalnih domaćinstava. Širokopojasni pristup građanima omogućava, osim telefona i TV, da mogu da koriste i neke jako savremene servise i usluge – e-banking, e-poslovanje, e-zdravstvo, e-školstvo itd.

Znači, sada će neka baka, na primer, u novopazarskom selu Muhovu moći da se vrlo jednostavno prijavi za vakcinaciju u našem domu zdravlja ili da nam da informaciju da mi organizujemo naše službe, a to činimo u Novom Pazaru, i da pošaljemo ljude koji će vakcinisati i u tim ruralnim oblastima. Na primer, neki će student preko KoBSON-a Narodne biblioteke Srbije u okolini Brodareva, u Prijepolju moći da lista najsavremeniji udžbenik u bilo kojoj svetskoj biblioteci i na taj način bravurozno spremiti svoj ispit i da dođe do zaista kvalitetnog znanja.

Znam da je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u prethodnom mandatu, kao državna sekretarka, bila član Komisije za saradnju sa UNESKO za IT oblast i za informaciono društvo. Takođe, znam da je ministarka bila na čelu radne grupe za definisanje Nacionalne širokopojasne mreže. Znači, vi ste bili i promoter i kreator ove ideje da brz i kvalitetan internet stigne u sve krajeve naše zemlje.

Vreme u kojem danas živimo na najbolji način pokazuje šta znači i šta će značiti ljudima u ovim krajevima internet pristup, jer mi danas preko interneta se školujemo, razgovaramo, kupujemo, uče naša deca itd. Znači, ovo vreme je pokazalo da je vaša ideja i ono na čemu ste insistirali bilo jako bitno.

Nama u SDP glavni kriterijum za delegiranje naših funkcionera na javne pozicije jesu pristojnost i rezultati, minimum populizma i maksimum profesionalnosti. To je maksima našeg lidera na kojoj on uvek insistira.

Socijaldemokratska partija je lider u promovisanju ženskog preduzetništva, ženskog poslovanja, ženskog lideršipa i mogu da zaključim da je ministarka Matić pravi predstavnik naših političkih svetonadzora.

Želim da i vas, ministarka, i nas ljudi upamte po hajratima, po dobrim projektima koje će koristiti generacije posle nas. Na dobrom ste putu.