Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 107 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je danas 24. mart, zamolio bih vas i pozvao bih vas da minutom ćutanja odamo počast svim žrtvama zločinačke agresije NATO pakta na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslavije.
Neka im je slava.
Oprostiti možemo, ali zaboraviti ne smemo. Hvala vam.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Aco Petrović.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o Drugoj tački dnevnog reda - Predlogu zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019, zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine, kojom se zamenjuje Aneks I multilateralnog Sporazuma između evropske zajednice i njenih država, članica Republike Albanije i Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Veljko Kovačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o ovom predlogu zakona.
Predstavnik predlagača, ministar Momirović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dragi prijatelji, na početku ovog obraćanja povodom tačke dnevnog reda koristim priliku da u ime Vlade Republike Srbije odam počast svim žrtvama NATO agresije na Republiku Srbiju.
Ovo je zaista dan kada možemo da se setimo svih nevinih žrtava, kada možemo da se setimo kršenja međunarodnog prava, kada možemo da se setimo jedne izolacije koja je trajala od ranih 90-ih i velike nepravde prema našoj zemlji i našem narodu i koja je akumulirala jednim zločinačkim bombardovanjem, koje nas, naravno, nije slomilo kao i nikada u istoriji.
Možemo da se setimo raznih stvari, ali moje misli su danas usmerene na Vladimira Radojičića - pilota, Milenka Pavlovića, Tibora Cernu, Nasera Vučelja, Lazara Tišmu, Peđu Leovca, kapetana Krunoslava Ivankovića, Gorana Ostojića majora i mnoge druge koji su napustili svoje porodice, napustili svoje prijatelja, napustili svoje gradove, obukli uniformu, otišli da brane narod i slobodu ove države i nisu žalili ni svoj život, hrabro su poginuli i ne uzaludno i mi nemamo pravo da ih zaboravimo.
Da li mi danas koji smo posvećeni javnom poslu, nevažno da li smo narodni poslanici , da li smo ministri, da li smo činovnici bilo koje vrste ili bilo kako angažovani u nekom javnom poslu u interesu Republike Srbije, imamo pravo da kažemo da nam je nešto teško, da nešto ne možemo, da ne možemo da istrpimo neku uvredu, da ne možemo da istrpimo neki pritisak, ako ti hrabri ljudi nisu žalili sebe i svoj život da tada 1999. godine odu i odbrane ovu zemlju.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što pređem na tačku dnevnog reda, dozvolićete mi da kažem još samo par rečenica.
Te mračne sile i ti mračni oblaci koji su i devedesetih i kasnije pokušavali i uništavali naš narod i ne samo naš narod, i bratski bošnjački narod i druge narode u ovoj zemlji, oni nisu nestali i mi posle toliko godina znamo da jedini ko stoji na putu da oni završe ono što su započeli je predsednik republike Aleksandar Vučić i mi koji stoji iza njega i ovaj narod koji stoji i gleda nas kako ćemo da se borimo i da zaustavimo i sprečimo bilo kakav napad na našu zemlju.
Mi kao političari, kao ljudi na čelu ove države nemamo pravo da se samopozivamo na prošlost i nemamo pravo da samo gledamo sa dozom nezadovoljstva i bilo kakve loše misli prema ljudima koji su bili u sukobu sa nama. Podsetio bih vas na reči čuvenog i velikog Borislava Pekića - treba gledati pravo, jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku, treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, nego tamo kuda idemo.
Zato je politika predsednika republike politika koja je omogućila da naš narod i u zemlji i u inostranstvu ponovo gleda uzdignute glave, da ne bude gažen, da naša politička i ekonomska moć bude ponovo vrednovana, jedina realna i moguća politika u ovim okolnostima. To je ono što ovaj sistem na čelu sa predsednikom vodi ovu zemlju napred i zato smo podigli ekonomski rast, zato smo toliko investirali u infrastrukturu i zato ova zemlja ni u jednom smislu ne može da se poredi sa onim kako je izgledala 2010. godine.
Dozvolite mi da pre nego što kažem konkretno o ovom zakonu, da vam kažem i o nekim podacima koji su za vazdušni saobraćaj zaista bili katastrofalni dolaskom korone. Naša zemlja je jako puno investirala od 2013. do 2019. godine u razvoj avio saobraćaja i postigli smo odlične rezultate na tom polju. Podsetio bih vas samo da je na kraju 2013. godine ukupan broj putnika na aerodromu Beograd bio 3,5 miliona putnika, a da je 2019. godine ukupan broj putnika bio šest miliona.
U Nišu, aerodrom "Konstantin veliki" sećate se kampanje kada je Vlada Republike Srbije preuzela pod svoje kute aerodrom u Nišu. Tada 2013. godine Niš je imao 21.700 putnika, a 2019. godine je imao 420.000 putnika.
Obim saobraćaja koji se obavljao u našoj zemlji je sa 500.000 aviona dostigao broj od 750.000 aviona. Naravno, dolaskom korone broj putnika i preleta se rapidno smanjio, kako ovde tako i u čitavom svetu. Broj putnika je pao za 69% na aerodromu Beograd, a na aerodromu u Nišu 63%.
Vlada Republike Srbije je 2018. godine zaključila ugovor o koncesiji na aerodromu "Nikola Tesla" sa kompanijiom "VINSI", prestižnom kompanijom, jednom od najvećih na planeti. Jednokratno smo dobili koncesiju, naknadu od 501 milion evra koji nam je ključno pomoglo u teškim okolnostima borbe sa korona virusom u martu i aprilu ove godine. Vrednost investicionih planova "VINSI" je 732 miliona evra, a u narednih 25 godina koliko traje koncesija dobićemo još 228 miliona evra.
Ne znam da li je iko od vas skoro prošao ili putovao negde preko aerodroma, pošto u ovim okolnostima smo uglavnom zatvoreni, videćete fantastične investicije. Aerodrom „Nikola Tesla“ vrlo brzo će izgledati potpuno drugačije i neće moći da se prepozna u odnosu kako je izgledao 2018. godine. To je zaista bila jedna strateška odluka, jedna brižljivo pripremana odluka, koja će jako doprineti razvoju, ne samo avio saobraćaju, nego ekonomiji Beograda i ekonomiji Srbije, kada ova pošast od virusa prođe.
Dakle, „Er Srbija“ od jednog leša avio kompanije kakav je bio JAT, od kompanije koja je stalno na subvencijama, od najgorih usluga koje je imala u Evropi, ne na žalost tih ljudi, ne zahvaljujući tim ljudima, nego nesistematskom, nepredvidljivom politikom, ta kompanija je bila uništena, „Er Srbija“ je u 2019. godini povećala broj putnika sa milion i 400 hiljada, koliko je imala 2014. godine, na dva miliona i 700 hiljada, koliko je imala 2019. godine.
Danas, kada su okolnosti najgore po avio saobraćaj, „Er Srbija“ obavlja letove prema 61 zemlji, redovno donosi medicinsku opremu, a preko „Er Srbije“ smo i mi prvi put u istoriji, čini mi se, davali ekonomsku pomoć pojedinim zemljama koje su mnogo razvijenije od nas i koje su na tome jako zahvalne, kao što je na primer Italija se ne stidi da to objave i javno su nam zahvalne, a mnoge nisu bile spremne da javno to objavi, ali svakako dobili smo njihovu povratnu informaciju da su zadovoljni.
U 2021. godini mi ne želimo da stanemo sa investicijama u avio saobraćaju. Mi smatramo da će ova pošast proći i da mi ne možemo statično da čekamo da se to završi i da onda krenemo u investicije. Mi želimo da iskoristimo ovu priliku da investiramo dalje u našu aerodromsku infrastrukturu. Mi smo odvojili velika sredstva da investiramo u aerodrom u Nišu. Skoro 18 miliona evra u izgradnju nove terminalne zgrade i rekonstrukciju postojeće avio zgrade.
Mi smo pre korone podigli taj aerodrom, on je postao potpuno drugačiji. Kažem, od 21 hiljadu putnika smo doveli do 420 hiljada. Mi želimo da on ima milion putnika čim se korona završi. Naravno, izgradnju novog tornja za SMATS-u koja će iznositi četiri miliona evra, potpuno smo novu opremu predvideli, nešto smo već investirali, vozilo za odleđivanje, vozilo za čišćenje snega, vazdušni starter, traktor za guranje i vuču vazduhoplova, agregat za snabdevanje vazduhoplova, električnom energijom, putničke stepenice, za to je predviđeno 300 miliona evra.
Mi se nismo zadovoljili da aerodrom u Nišu izgleda kakav je danas. To nije pomoćni aerodrom, to će sutra biti jedan važan, regionalni aerodrom koji će prevoziti ljude, ne samo iz Srbije, nego iz Makedonije, Bugarske i drugih mesta.
Odvojili smo takođe velika sredstva i za aerodrom „Rosulje“. Mi ne želimo da budemo previše ambiciozni da o svakom mestu pravimo komercijalne, velike aerodrome, ali mali aerodrom koji će sutra otvoriti perspektivu za taj kraj ako bude bilo potrebno da nastavi svoj razvoj to nam je cilj.
Nastavljamo investicije u aerodrom „Morava“ u Kraljevu. Odvojili smo određena sredstva i za aerodrom „Užice“. Želimo da ga ogradimo, želimo zajedno sa kompanijom SDPR da napravimo od njega jedan moćan, potencijalno i kargo, ali i putnički, opet ponavljam, mali aerodrom, ne želimo da se rasipamo, ne želimo da pravimo iracionalne projekte. Znači, pravimo jako brižljivo pripremamo projekte kako bi oni sutra imali potencijal da se razvijaju ukoliko ekonomske okolnosti i ako uslovi korona virusa to dozvole, ali ne možemo da zaledimo infrastrukturu.
Predvideli smo izgradnju tehničke dokumentacije, izgradnju terminalne zgrade sa tehničkim blokom, za to smo predvideli 15 miliona dinara. Takođe, aerodrom „Trebinje“ u BiH, odnosno u Republici Srpskoj. Predvideli smo izradu projektno-tehničke dokumentacije, eksproprijacije, određena sredstva za poslovanje. Brižljivo analiziramo Trebinje kao strateški važan grad za Bosnu i Hercegovinu, kao ne samo blisku, nego više od bliske, više od prijateljske zemlje i smatramo da je taj aerodrom u narednom periodu potreban. Jako ćemo pažljivo raditi na njemu i pažljivo ćemo investirati.
Što se tiče ovog zakona, vazdušni saobraćaj postigao je najviši stepen harmonizacije sa evropskim propisima. Predlogom zakona o kome se danas raspravlja još jednom se potvrđuje spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva.
Napori Direktorata civilnog vazduhoplovstva, SMATSA i drugih nadležnih tela da obezbedi siguran i bezbedan vazdušni saobraćaj, prepoznati su ne samo na evropskom, već i na svetskom putu. Ti standardi se stalno menjaju i unapređuju i ovo je jedan pravac u tom cilju.
Narodna skupština će izglasavanjem ovog zakona omogućiti da Direktorat civilnog vazduhoplovstva i ostali nadležni organi za primenu ESSA sporazuma očuvaju i unaprede sigurno i bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja. Region zapadnog Balkana može i mora postati deo zajedničkog vazduhoplovnog područja samo potpunom primenom važećih EU pravila.
Poštovani narodni poslanici, dragi prijatelji, nadam se da ćete usvojiti ovaj zakon, jer on vuče nas sve napred, vuče nas ka zajedničkom integrisanom tržištu, a mi imamo šta da ponudimo na tom putu.
Hvala vam još jednom. Stojim otvoren za sva pitanja i nadam se konstruktivnom dijalogu. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Da li neko od izvestilaca nadležnih odbora želi reč? (Ne)
Predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Potpredsednik Narodne skupštine, Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama jedna veoma važna tema, sporazum, odnosno potvrđivanje sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.

Naizgled proceduralna, ali veoma bitna. Bitna i sa aspekta onoga što je potrebno svakoj ozbiljnoj državi, pre svega da ima osiguran svoj vazdušni prostor, jer suverenitet jedne zemlje nije kompletiran ukoliko se samo odvija na kopnenom nivou, već je neophodno da se zaokruži i na vazdušnom nivou.

Međutim, u kopnenom suverenitetu ili kopnenoj samostalnosti ili odbrani je mnogo jednostavnije da ste do kraja samostalni tj. da možete sami uređivati svoj kopneni prostor u bezbednosnom i u svakom drugom pogledu.

Međutim, kada je u pitanju vazdušna sigurnost, odnosno kontrola vazdušnog prostora onda definitivno tu jedna država, pa čak iako su u pitanju velike zemlje ne može tako jednostavno ili skoro nikako obezbediti taj prostor. Što se zapravo vidi iz neophodnosti ovog sporazuma u kome je uključen veoma značaja broj zemalja, a pre svega okolnih zemalja uključujući i Island koja očito ima određene nadležnosti u tom pogledu kako bi se zapravo ušlo u društvo naroda u pogledu osiguranja i uređenja vazdušnog prostora.

Ukoliko bismo ovo posmatrali sa kolokvijalnog aspekta ili kolokvijalno odredili, onda bismo ovo nekako mogli nazvati kao vazdušne evro integracije. Sada, ono što mi zapada za oko jeste da ove vazdušne evro integracije idu brže i jednostavnije nego ove druge evro integracije. Razmišljajući, odnosno promišljajući ovu temu dok sam se spremao za ovo izlaganje, ovaj put mi je pogled bio uprt u nebo, a ne više u zemlju. Većina naših tema su zemaljske, ali evo danas imamo i jednu temu koju možemo slobodno nazvati i nebeskom temom.

Istina, meni su nebeske teme veoma bliske i za mene su veoma inspirativne. Promišljajući o tome setio sam se i one ideje o nebeskom narodu i nebeskoj državi. Istina, ova ideja je nekada sa nekih političkih aspekata tretirana veoma ozbiljno, a onda sa drugih političkih aspekata je često ismejavana i izvrgavana ruglu.

Ideja o nebeskoj državi i nebeskom narodu je stara biblijska ideja i ona ne može biti ismevana. Istina je da se ona može i pogrešno shvatiti i pogrešno interpretirati. Ja tu ideju nikada ne bih odbacio i mislim da ona treba da postoji. Istina, to su te superidealističke ideje koje kada se prevedu na zemaljski jezik gube taj idealistički aspekat, ali u idealističkom smislu one imaju jaku inspirativnu ulogu.

Šta je za mene ideja o nebeskom narodu ili nebeskoj državi i kada bi ona imala svoju pravu i pozitivnu ulogu? Zapravo, ideja o odabranom narodu je ideja biblijskog porekla i biblijskih razmera i ona nije nova. Ona nije nova za Srbiju. Ona je možda devedesetih godina ovde u Srbiji pogrešno predstavljena, pogrešno interpretirana, pogrešno tretirana i pogrešno negirana i pogrešno kritikovana. Međutim, njoj se može dati prava pozicija i prava uloga. Istina, to je ideja kojoj može pribeći svaki narod, ali kao svakoj drugoj ultraidealističkoj ideji koristiti je kao inspiraciju.

Šta je u suštini uloga ideja? Zapravo, ideje, iako su ovi određeni materijalistički sistemi i pojam ideje na neki način izbanalizovali, pa čak ga doveli i u negativan kontekst, pa tako kada kažete ideologija obično se misli na neku rigidnu ljudsku zamisao koja u implementaciji uvek proizvodi određene destrukcije. Međutim, sam pojam ideologija u osnovi nije negativan, zato što potiče od ideje, a sama ideja je, zapravo, od starogrčkog pojma – idios, što znači Bog. Zapravo, pojam ideja je od pojma Bog. Zato taj pojam nikada ne može biti negativan. On samo može biti pogrešno shvaćen i pogrešno korišćen. Zapravo, samo leksičko ili ovo etimološko značenje ove reči ukazuje na to da samo ono što ima veze sa Bogom je prava ideja. Sve ono što je mimo Boga, u suštinskom ili pravom smislu, zapravo nije prava ideja. To je ono što bi trebalo razumeti iz ovog pojma.

Zato je idealističko Božije i ono je u suštini vrednosno najbolje, ali isto tako i nedostižno. Zato je smisao ideje i idealizma težiti najboljoj ideji, sa znanjem i svešću da se ona nikada do kraja ne može primeniti. Zato je uloga ideje da bude nepresušna inspiracija, jer kada bi mogla do kraja da se primeni, onda ona ne bi bila stvarna ideja. Odnosno, svaka ideja koja je potrošna nije u stvari ideja. Samo ideja koja se ne može potrošiti jeste prava ideja, koja će večno, dok je veka i sveta, trajati kao inspiracija za čoveka u pojedinačnom i kolektivnom smislu.

U tom smislu, i sve ideje koje su vezane za nebeski odabrani narod, nebeski narod, nebeska država, su ideje koje imaju osnov u Božijim objavama, u božijim rečima i one ne mogu da budu potrošene. Problem je ukoliko te ideje budu upotrebljene u dnevnopolitičkom smislu, ukoliko budu korišćene za neke namere koje nisu dobre i časne. Tada je problem kada se koriste ove ideje.

Koji bi bio pravi smisao ove ideje kod svakog naroda, u našoj zemlji ili u bilo kojoj drugoj? Kada bi se ideja o odabranom nebeskom narodu ili nebeskoj državi zapravo pozicionirala tako da nametnemo vrednosni sistem težnje prema najboljem u svom ponašanju, u svom kvalitetu, prema najboljem u izgradnji svoje porodice, prema najboljem u izgradnji jednog harmoničnog društva, harmoničnom u duhovnom, harmoničnom u ekonomskom, harmoničnom u etičkom, harmoničnom u svakom drugom smislu, ukoliko bismo uspostavili kulturološki takav vrednosni sistem, onda bismo zapravo imali pravi odnos prema nebeskim idejama i to bi zapravo bila jedna nova dinamika, jedna nova atmosfera.

Zamislite sada naciju, naciju koja ne bi svoj identitet, svoj kvalitet, svoje vrednovanje vezivala za banalnost plemena, banalnost porekla, banalnost roda. Naravno, ovo nije negacija vrednosti roda, ali kategorija roda je nužna kategorija. Kategorija roda nije vrednosna kategorija. Pripadati jednom rodu, plemenu ili naciji, znači roditi se bez toga da ste odlučivali gde ćete se roditi, bez toga da ste vi svojom voljom, svojim znanjem, svojom slobodom kazali ja ću da budem ovo ili neću da budem ono. Te nužne kategorije, njih treba poštivati, ali na nužnim kategorijama se ne može niko vrednovati. Ne može se vrednovati, dakle, ni po boji kože, ni po pripadnosti rasi, ni po pripadnosti naciji, ni po pripadnosti bilo kojoj kategoriji u kojoj nemate izbor volje.

E sada, po mom dubokom uverenju, stari ili taj već zastareli koncept definicije nacije iz 19. veka je već prevaziđen. Zapravo, mi imamo problem na nivou celokupne civilizacije, uključujući i taj prvi red ljudski civilizacije koji se ogleda u zapadnoj civilizaciji, u samoj percepciji razumevanja nacije. Dakle, svi dosadašnji koncepti razumevanja nacije su zastareli i zato sada imamo taj kolaps između klasičnog razumevanja nacije, s jedne strane, i svih ovih anacionalnih globalističkih i nekih drugih težnji, s druge strane, gde nemamo niti sa jedne niti sa druge strane ponuđene kvalitetne koncepte, već zapravo imamo pokušaj nadgornjavanja sa određenim polugama moći, u nedostatku stvarnih argumenata istine. Zapravo, iz tog razloga imamo svojevrsnu kulturološku krizu, koja vodi polako kulturološkoj propasti i to u najrazvijenijem delu sveta.

Tako da, sve one nacije koje žele zadržati korak ili neizgubiti korak sa savremenim, pre svega kulturološko identitetskim izazovima, moraće revidirati svoje razumevanje nacije. Ukoliko nacija ne pređe u ono što bi trebalo u osnovi da bude, u savremenu koncepciju i percepciju plemena, a to znači nacija - zajednica ljudi koji jesu istoga ili bliskoga roda, ali kojima nije jedini i zajednički imenitelj bliskost u rodu, već koji imaju snage da proizvedu i grade stožernost svoga okupljanja u vrednosnom smislu, gde će se zajednica koja sebe zove nacijom zapravo unutar sebe valorizovati, vrednovati u dobrim stvarima, gde će se nagrađivati dobro, a zabranjivati i kažnjavati zlo, uspostavom tog principa, naređivanja, traženja i nagrađivanja dobra, s jedne strane, i, s druge strane, negiranja zabrane i kažnjavanja zla i onog što je loše, sa takvom orijentacijom to bi bilo jedno savremeno razumevanje nacije koje bi dobilo novu dinamiku i novu energiju za podizanje svoje nacije, redova u svojoj naciji, pogotovo svoje mladeži.

U protivnom, vraćanje u devetnaestovekovnu koncepciju nacije je potrošena stvar i ono ne može dati rezultate, kao i, s druge strane, prihvatanje potpuno anacionalnog globalističkog koncepta takođe znači gubljenje. Potrebno je tražiti put između ova dva, a to je moguće ukoliko se imaju prave ideje. Braćo i sestre, dame i gospodo, nije moguće održati identitet isključivo sa ekonomsko-interesnim temama. Ekonomsko-interesne teme jesu važne, pogotovo dok je kriza, kao što je novac važan samo dok ga nemate. Onog trenutka kada ga imate, on prestaje biti važan. Dakle, novac, ekonomija, privreda zadovoljavaju biološki aspekt čoveka, ali onog trenutka kada najedete, nahranite tog čoveka i njegovu biologiju, njegov životinjski aspekt, to neće zadovoljiti njegove ljudske potrebe, kulturne potrebe, duhovne potrebe, etičke potrebe.

Zato, paralelno sa svim ekonomskim programima, moramo intenzivirati sve druge programe koji će biti spremni da onog trenutka kada osetimo žeđ, a kolektivno se sve više ta žeđ oseća, da nahranimo sopstvene potrebe u kulturološkom, etičkom, jednom rečju kazano ljudskom smislu.

Dakle, toliko o nebeskim idejama koje nisu možda uobičajena tema za ovaj parlament, pogotovo ne ovako transparentno, ali na kraju zato jesmo različiti, da bi u svojoj različitosti razmenjivali svoje ideje, svoje misli, da bi i u ovom parlamentu pokazali sopstveni kapacitet kulturne ili interkulturne razmene, što jeste jedan od ključnih, da kažemo, generatora i razvoja same kulture.

Kada su u pitanju refleksije ove teme, konkretno na naš prostor, ovo je dobar iskorak, potvrđivanje ovog sporazuma je nesporno korisno, ali ono na čemu treba poraditi, a čuli smo određene ideje i vizije i od ministra, ono na čemu treba insistirati jeste dalja spremnost Srbije da ima kvalitetnu vazduhoplovnu uslugu. Naravno da su i do sada postojale određene težnje da se ima mreža kvalitetne vazduhoplovne usluge, ali nisam siguran da su te strategije bile dobre.

Sećam se, s obzirom da su neke ideje oko Aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva tada prezentirane i u Novom Pazaru kao korisne za Sandžak i za Novi Pazar, na nekoj relaciji pojedinih turskih političara, političara u Sandžaku i tadašnje vlasti, bio sam protivnik tada te ideje, što se sada i pokazalo, da je investicija Aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva promašena investicija, jer se nalazi tamo na 120 kilometara, ne više, ili 30 kilometara, od Beograda. Vi ćete imati, pogotovo nakon sada što je izgrađen auto-put i kada se potpuno taj auto-put približi aerodromu, vi ćete imati jako mali potencijal da taj aerodrom stvarno radi. Zato je potrebno da se aerodromi grade ka periferiji.

Zato smo veoma zadovoljni što smo pokrenuli pitanje, zajedno sa vladajućom koalicijom, pitanje izgradnje aerodroma na području Sandžaka, ne definišući gde tačno, tamo gde je to najkorisnije i najpotrebnije. U kontekstu rešavanja ovog problema u kraćoj ili daljoj budućnosti još ćemo o ovome govoriti, ali je potrebno graditi aerodrome tamo gde postoji stvarna opravdanost, gde imate jaku dijasporu, veliki potencijal putnika i isto tako gde će moći da se značajnije razvije i kargo saobraćaj. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, još 2004. godine Evropska unija započela je realizaciju projekta Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. On je nastao tada kao potreba da se prevaziđu problemi koji su postojali na nebu iznad Evropske unije, a to su bili problemi koji su se odnosili na izdeljeno nebo, da tako kažem, i stvarali su negativan efekat na efikasnost avio- kompanija.

Avio-kompanije su gubile više vremena, trošile više sredstava da bi prošle sve neophodne kontrole i da bi došle na taj način do željenih destinacija. Cilj sporazuma o čijim aneksima mi danas raspravljamo jeste ostvarivanje slobodnog vazduhoplovnog tržišta, definisanje zajedničkih uslova za osnivanje preduzeća u ovoj oblasti, a pre svega moram da istaknem da ti uslovi treba da regulišu odnose koji se tiču zaštite konkurencije u ovoj oblasti i prava potrošača.

I ovaj sporazum omogućava državama potpisnicama slobodan pristup vazduhoplovnom tržištu. Kao rezultat liberalizacije tržišta stiču se uslovi za niže cene karata i veći izbor avio-prevoznika. Zaista, ova ideja je zaživela kod nas. Na aerodromu u Nišu su funkcionisale pre izbijanja krize zbog pandemije virusa korone niskotarifne kompanije i bilo je u jednom trenutku jeftinije kupiti povratnu avionsku kartu do nekih zapadnih zemalja, nego se voziti autobusom do njih i nazad.

Sve ovo govorim sa jednog aspekta regulisanja vazduhoplovnog tržišta i interesa avio-kompanija, ali ovaj sporazum i te kako štiti interese potrošača, odnosno putnika. Kada se pitamo na koji način ostvarujemo pravo na određene vrste naknada zbog kašnjenja aviona zbog odlaganja puta, zbog gubitka prtljaga, moramo da kažemo da je to delom zasluga i ovog sporazuma. Naše zakonodavstvo se u ovom delu dobro oslanja na zakonodavstvo koje važi u Evropskoj uniji i na osnovu toga ostvarujemo prava kada govorimo o avio-prevozu.

Srbija je još 2006. godine potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području i taj sporazum je tri godine nakon toga ratifikovan ovde u Narodnoj skupštini. Upravo je taj sporazum prvi koji je Srbija potpisala, prvi od međunarodnih sporazuma koji je Srbija potpisala nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Mi smo na taj način preuzeli obavezu da usaglasimo domaće propise sa propisima koji važe u Evropskoj uniji u oblasti vazduhoplovne bezbednosti, obezbeđivanja, upravljanja vazdušnim saobraćajem, rukovođenja aerodromima, zaštite potrošača, liberalizacije tržišta, ali i zaštite životne sredine.

Inače, Srbija je potpisnica preko 30 multilateralnih sporazuma u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Sve je počelo još 1944. godine potpisom Čikaške konvencije i još jedna je značajna iz 1999. godine Montrealska konvencija kojom se regulišu međunarodni prevoz lica, prtljaga, robe u avio-prevozu.

Moram da istaknem da je važna karika u sprovođenju sporazuma i regulisanju svih pitanja u ovoj oblasti Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Direktorat, u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija, institucija i njihovih radnih tela. Direktorat je i koordinator kada govorimo o saradnji sa Evropskom komisijom. Upravo Evropska komisija još od 2006. godine prati razvojni put Srbije u ovoj oblasti i cilj je zapravo još na početku postavljen i mi ga ostvarujemo na ovaj način, a to je potpuna integracija našeg vazduhoplovnog sistema u vazduhoplovni sistem Evropske unije.

Upravo kada govorimo o harmonizaciji naših propisa sa propisima Evropske unije mi moramo da istaknemo da smo i ovim pokazali spremnost da to radimo na najbolji mogući način, pokazali smo odgovornost, pratimo kretanja i promene u ovoj oblasti, kretanje i promene na tržištu i u skladu sa tim i danas raspravljamo o aneksima koji se odnose na ovaj sporazum. Na taj način mi prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i na taj način podižemo i standard života u Srbiji.

Ovaj sporazum je još jedan dokaz opredeljenosti naše države da sarađuje sa svima, a naročito sa državama u regionu. Mi iz SDPS uvek ističemo da svi konflikti i neprikladna retorika treba da budu iza nas, da treba dogovorom, da treba konsultacijama da pravimo kvalitetne sporazume koji će unaprediti život ne samo u Srbiji. Na taj način mi stvaramo jedan povoljan ambijent za dalji privredni razvoj i u Srbiji, ali i u regionu.

Mi kao potpisnici sporazuma poput ovog promovišemo na neki način i dijalog, promovišemo dobrosusedske odnose i jedino tako možemo rešavati probleme koji kada izbiju nisu karakteristični samo za nas, oni postaju karakteristični za čitav region, za čitav svet. To se najbolje videlo prošle godine nakon izbijanja krize zbog pandemije. Avio-kompanije, odnosno avio-industrija je doživela možda i najteži udarac. Retko koja privredna grana je doživela takav udarac kao avio-industrija. Ljudi gotovo da ne putuju, avio-kompanije zaista imaju problem, prinuđene su da otpuste veliki broj zaposlenih. Imamo primer iz Crne Gore gde su oni bili primorani da ugase nacionalnu avio-kompaniju i sada su u procesu osnivanja nove. Ne treba da idemo ništa dalje od toga da vidimo sa kakvim se problemima suočava čitav svet.

Na globalnom nivou još uvek je neizvesno koliko će kompanija iz avio-industrije otići u stečaj. Navešću neke primere da je situacija alarmantna, da su američke kompanije koje se bave avio transportom zatražili pomoć od 50 milijardi dolara, toliko smatraju da im je potrebno da saniraju probleme. Britanske avio-kompanije smatraju da im je potrebno devet milijardi dolara za sanaciju problema koji su nastupili. Proizvođač aviona „Boing“ tražio je pomoć od Bele kuće da bi se konsolidovao. Njegov konkurent u Evropi, „Erbas“, je četiri dana u jednom trenutku suspendovao proizvodnju u Francuskoj i Španiji. Sve ovo ukazuje da će biti potreban jedan ozbiljan program za oporavak avio-kompanija ne samo u svetu, već i za kompletno tržište i u regionu i u Srbiji.

Ministar je malo pre izneo podatke koji su bili zaista optimistični pre izbijanja krize i odnosili su se i na broj putnika i na broj letova. Govorio je i o radu aerodroma i u Beogradu, koncesiji, i u Nišu, ali i o aerodromu „Morava“ kod Kraljeva.

Ne mogu da se složim da je aerodrom „Morava“ promašena investicija. To je aerodrom koji je najavljivan deset godina. Nedavno je završen, kao što je i obećano. Ovom aerodromu u široj nekoj zoni, ako tako mogu da kažem, gravitira dva miliona stanovnika, u užoj 750.000 stanovnika. To je aerodrom na koji su usmereni veliki gradovi, pre svega Kraljevo, Čačak, u blizini je Kragujevac, možemo reći slobodno i Užice, ali i Novi Pazar.

Ovaj aerodrom još više dobija na značaju ako uzmemo ono što se sada radi, ako to uzmemo u obzir, a to je izgradnja auto-puta od Preljine do Pojata koji će spojiti gradove Kraljevo, Vrnjačku banju, Trstenik, Kruševac, Ćićevac. Na taj način mi smo zaokružili jednu sliku i mislim da ćemo uspešno završiti taj proces i kompletirati jednu saobraćajnu infrastrukturu. To je veoma važno za centralni deo Srbije odakle ja dolazim, jer to mrežom auto-puteva, dakle imamo Koridor 10, Koridor 11, između njih, spaja ih auto-put Preljina-Požega i aerodrom „Morava“ u Lađevcima koji je zapravo kruna tog uspešnog rada na planu saobraćajne infrastrukture. Aerodrom je počeo da radi, bila su aktuelna dva leta, jedan prema Beču, jedan prema Solunu. Kriza je naravno, kao što sam malo pre rekao, uticala na to da aerodrom, kao i svi u svetu obustavi svoj rad, ali se nadam da će se vratiti na stare staze nakon završetka krize.

Moje pitanje za ministra je da li je u razmatranju uopšte da i aerodrom „Morava“ funkcioniše za lou kost kompanije? Mislim da bi to bilo dobro za ovaj kraj Srbije. Znam da to funkcioniše u Nišu, ali u budućnosti sigurno da ne bi bilo loše i za Kraljevo, kao što sam naveo, i za Kragujevac, Čačak, Novi Pazar, jer bi to bilo na korist svim stanovnicima centralne Srbije.

Zbog toga je važno da imamo dobru saradnju sa svim učesnicima u ovoj oblasti i svim međunarodnim institucijama da bismo lakše prevazišli krizu koja je pogodila sve i koja nije zaobišla nikog u svetu, kada govorimo o avio-industriji.

Kada govorimo o ovom Sporazumu o kome danas raspravljamo, to je Sporazum koji neformalno nosi naziv „Otvoreno nebo“. Na ovaj dan, opet, nažalost, moramo da se prisetimo da je to nebo bilo veoma tmurno iznad Srbije 24. marta 1999. godine i dužni smo da se uvek prisetimo, ne samo na ovaj dan, nego uvek svih žrtava, svih koji su stradali u bombardovanju Srbije. U ime SDS i danas ću da osudim jednu takvu agresiju i da izrazim nadu da se ta zla vremena više nikada neće ponoviti. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Momirović. Izvolite.

Samo kratko. Poštovani, hvala vam na ovom pitanju i na komentaru.
Naravno da aerodrom „Morava“ nije promašena investicija i šta znači promašena investicija? Kad smo mi došli na vlast, da tako kažem, taj aerodrom je već bio praktično izgrađen. Bilo bi suludo da mi pokušamo da vratimo istoriju nazad. Mi smo, naravno, nastavili investicije i u ovoj godini smo predvideli velika sredstva, za eksproprijaciju 300 hektara zemljišta za potrebe tog aerodroma. Svakako da ove okolnosti u kojima smo se sada našli kao planeta, kao svet, uslovi pandemije koja je najgora u modernoj istoriji, mi ne znamo će avijacija iz ovoga izaći, ali sasvim sigurno ovo nije kraj avio saobraćaja i ove okolnosti, a mi to znamo iz istorije, i najgore okolnosti otvaraju neke perspektive. Mi ćemo spremiti i aerodrom „Morava“ i aerodrom Niš, druge manje aerodrome da kada se uslovi pandemije stabilizuju da mi izađemo jači. Mi nećemo zatrpati nešto što su vlade pre nas investirale.
Znači, svakako da je lou kost pre svega opcija za ovaj aerodrom. On ispunjava sve uslove za odvijanje međunarodnog vazdušnog saobraćaja. On jeste značajan, kako ste rekli, za celu Srbiju, pre svega za Kraljevo, Čačak, a onda i Novi Pazar. Mi svakako, ako mi dozvolite, molim vas, smo spremili ozbiljne investicije kako bi rekonstruisali put Kraljevo-Novi Pazar. Raspisujemo tender i imaćemo kvalitetnu komunikaciju.
Tako da, mogao bih dosta široko o tome da pričam, ali budite uvereni da ćemo mi sve učiniti da kada se pandemija stiša aerodrom „Morava“ bude jedan mali, efikasan, moderan, pouzdan, sa kvalitetnom uslugom, naravno, pre svega, za lou kost kompanije, a onda naravno i za našu matičnu kompaniju „Er Srbiju“ koja je ubedljivo najjača kompanija u jugoistočnoj Evropi. Mi smo jedini uspeli da sačuvamo našu avijaciju i uspevamo to i sada.
Nisam siguran da i mi sami razumemo šta je Srbija danas, šta je bila 2010. godine. Evo, samo pričajmo o avijaciji, osvrnimo se na stopu nezaposlenosti, osvrnimo se na ekonomski standard, avio-saobraćaj sve to prati. Tako da ovim bi zaključio, aerodrom "Morava" će biti moderan, kvalitetan, aerodrom srednje veličine, na radost pre svega građana centralne Srbije, a onda naravno i cele Republike Srbije. Još jednom hvala na pitanju.

Hvala.
Potpredsednik Zukorlić se javio za repliku. Izvolite.

Razumem lokal patriotizam, razumem i Kraljevčane i ne bih hteo da me na bilo koji način shvate na način da verujem da ovaj aerodrom ne treba da opstane, rodilo se, valja ga ljuljati. Dakle, on sada treba da nastavi da živi, treba mu naći namenu, ali vreme će pokazati, potvrdi će se ovo što ja govorim, da je to tada brzopleto dogovoreno i pogrešno, jer u redu je, vi ćete sada da vučete sto kilometara, 120 kilometara od Novog Pazara putnike za Kraljevo, odnosno za Lađevce ali koliko on treba da dovučete iz Priboja putnike, iz Prijepolja. Zašto? Kada budemo imali aerodrom, recimo negde na poziciji Peštera, između Tutina, Novog Pazara i Sjenice, vi ćete onda tada da vučete i severno Kosovo i severnu Crnu Goru ili južni Sandžak. Dakle, poenta je ovde koji vam je opseg.

Drugo, vi imate recimo sa područja Sandžaka ukoliko računamo i tursku dijasporu, preko milion ljudi sa tog područja vani, koji će da putuju, koji će da dolaze u Sandžak recimo iz Turske ili iz zapadne Evrope, a onda će od Lađevaca da putuje još 120 kilometara do Novog Pazara, 160/170 do Tutina, 180 do Sjenice, 190, odnosno 200 do Prijepolja i tako dalje.

Dakle, ovde govorimo o tome da to dovoljno nije elaborirano tada. Ali, pošto je u to uloženo, nema nazad, Kraljevu, odnosno Lađevcima treba dati njihovu namenu, određeno vreme će pokazati kakva je to namena, hoće li to državi da bude i putnički aerodrom ili samo kargo, njemu se valja dati i ja podržavam Ministarstvo da sve učini da se taj aerodrom spasi. Na kraju to neće ugroziti ni mogućnost otvaranja novog aerodroma na prostoru Sandžaka čime ćemo zapravo imati jednu kvalitetnu mrežu i podeliti zapravo određene uloge. Hvala vam.