Zahvaljujem.
Branimir Jovanović, replika.

Hvala.

Nije bilo razloga za prethodnu repliku, niti imam nameru da repliciram, zaista nije bilo to u lošem kontekstu, samo želim da kažem to što se zalažem da se modernizuje aerodrom Morava, ne znači da sam protiv drugih aerodroma. Dobro je što je najavljeno i što će biti otvoren aerodrom u Novom Pazaru, u perspektivi, to me svakako raduje, to je još jedna dobra vest.

Ako pogledamo samo okruženje, ako pogledamo druge evropske zemlje, ne možemo mi reći da je Srbija bogata po broju aerodroma, ali opet, želim da budem optimističan i da razmišljam u tom smeru optimistično, kao što smo i sada na dobrom putu, da će se naše privredne aktivnosti razvijati istim tempom i da će nam u budućnosti biti potrebno još više aerodroma, ne samo Morava, ne samo Novi Pazar, tu su i Ponikve, i mi ćemo podržati svaku takvu inicijativu da svi regioni Srbije imaju aerodrom, jer to će pre svega unaprediti privredne aktivnosti, ali i olakšati putovanja stanovnicima iz tih krajeva.

Hvala.

Narodni poslanik Milutin Mrkonjić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicom i saradnikom, poštovani narodni poslanici, dobro je da ste dali izjavu da nećete zatrpavati ništa, ne ulazim u polemiku dvojice kolega, ali dobro je. Taj aerodrom već godinama stoji kao aerodrom za male avione, da tako kažem, pokušajte da ga završite i da on nastavi da živi.

Sada da pređem na temu. Bez vazdušnog saobraćaja danas je svet nezamisliv, počev od trenutka kada je konstruisan prvi avion pa do danas, avio industrija i vazdušni saobraćaj su napredovali. Zahvaljujući avio saobraćaju od početka 20. veka svet se povezuje brže. Vazdušni saobraćaj je svojevrsni saobraćajni internet, jer je najbrži vid saobraćaja koji se obavlja na velikim udaljenostima, najbrže povezuje kontinente. Vazdušni saobraćaj obuhvata civilni i vojni sektor i oba su veoma važna za svaku državu, civilni zbog brzog prevoza putnika i roba, a vojni zbog jačanja bezbednosne moći. Srbija može biti ponosna i na svoje civilno i na svoje vojno vazduhoplovstvo.

Naša civilna avio kompanija Er Srbija, osnovana još davne 1927. godine, što pokazuje da je Srbija još tada bila među naprednim evropskim državama kada je u pitanju vazdušni saobraćaj. Danas naša kompanija leti na 63 destinacije širom sveta, kako u putničkom tako u teretnom saobraćaju, a važno je reći da je JAT, a danas ER Srbija, član Međunarodne asocijacije avio prevoznika. Da Srbija posvećuje pažnju razvoju avio saobraćaj, govori i činjenica da svoje standarde usklađuje sa standardima EU.

Danas na dnevnom redu imamo izmenu multilateralnog Sporazuma između EU, njenih država članica i pojedinih evropskih država, između ostalog i Srbije, kao pridružene države, čiji je prvenstveni cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog područja kako bi se obezbedili isti uslovi i standardi za odvijanje na celokupnom evropskom nebu.

Inače, osnovni multilateralni Sporazum koji se odnosi na civilni vazdušni saobraćaj između EU i njenih država članica i drugih država Evrope, među kojima je i Srbija, mi smo je ratifikovali još 2009. godine. Tada je Sporazum ratifikovan sa Aneksom 1. koji ovom današnjom ratifikacijom treba da bude zamenjen novim Aneksom 2, Sporazuma. Ove promene su bile nužne zbog promena zakonodavnog okvira EU u oblasti vazdušnog saobraćaja.

Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom, tj. vazduhoplovna sigurnost, vazduhoplovna bezbednosti i upravljanje vazdušnim saobraćajem.

Pomenute izmene prouzrokovane su između ostalog, uspostavljanjem a i proširenjem i izmenom kompetencija određenih tela EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva.

Sve ove izmene predložio je zajednički komitet u organizaciji koji čine predstavnici svih potpisnica. Srbija kao pridružena zemlja potpisnica nemultilateralnog sporazuma, treba da potvrdi odluku Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine, kojim se i zamenjuje Aneks 1 ovog sporazuma novim Aneksom 2.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici glasaće za ovaj zakon.

Još jednom, siguran sam da će svi poslanici danas govoriti, barem neku reč o danu koji je ovde označen kao značajan dan istorije srpskog naroda. Vi ste već pomenuli nekoliko heroja koji su u odbrani zemlje poginuli za ovu zemlju.

Podsećam i na ljude koji su radili i obnovu zemlje i za godinu i po dana obnovili sve ono što su ljudi sa zapada, naši tzv. prijatelji rušili, nemilosrdno, pod nazivom „Milosrdni anđeo“. Dvesta preduzeća je radilo i 150 hiljada radnika, 2000 projektanata su obnovili zemlju za godinu i po dana. To je bila šteta od 30 milijardi dolara, neposredna, znači, sve to što je rušeno i 110 milijardi ukupna šteta posredna. Nikada tu štetu nismo nadoknadili, a i danas se postavlja pitanje šta je sa tom ratnom štetom. Zbog toga ovaj dan pamtimo i pamtićemo, i dobro je rekao predsednik države, zaboraviti nećemo, ali ćemo ga pamtiti.

Jedno pitanje za vas ministre, imam prava da ne budem kao moj drug Palma da ne držim predavanja o svim temama, infrastruktura ima izuzetnu poziciju u našem društvu, i u tom delu energija predsednika je fantastičan. Rezultati su vidljivi i o tome neću da komentarišem. Ima jedan savet, dobro je kada uđemo u aranžmane sa stranim zemljama oko kredita, jer međunarodne banke ne daju kredite za ono što nije od interesa za Evropu. Dakle, da idemo sa našim partnerima iz Kine, Rusije itd, ali je važno kad se pregovara da projekat bude urađen, ne da ga rade oni. Ne može da se desi da na pruzi Beograd-Bar, remont pruge koji su radili naši projektanti, svi naši instituti, rade neki stranci danas, a da Rusi koji su glavni izvođači, ne uzmu naša preduzeća.

Sada je raspisan tender za strategiju saobraćaja 2020/30 godina. Tu su u uži izbor ušle tri svetske kompanije strane, da ih ne imenujem sada. Samo jedna, izraelska je uzela kao partnera i domaći institut. Nemojte zaboraviti domaće projektante, vrlo je važno za dalji život tih investicija koje su u toku. Hvala najlepše.

Hvala.
Ministar Momirović. Izvolite.

Hvala vam, što ste me podsetili da nisam pomenuo ljude koji su obnavljali zemlju, to je svakako još jedna veličanstvena pobeda naše zemlje u tim takođe, jako teškim okolnostima, ali ako mi dozvolite samo bih pomenuo da je u toj agresiji stradalo 54 objekta putne infrastrukture, 44 mosta, 18 mostova železničke infrastrukture, 140 objekata visokogradnje, gde se ubrajaju stambeni i javni objekti.
Evidencijom vojske i MUP, došli smo do podataka da je ukupno uništeno i oštećeno 25 hiljada stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta je oštećeno, 38 je razoreno, ali ovaj narod nije slomljen, brzo je ustao i obnovio sve to i naravno, niko ne može da negira, svako mora i vama da oda tu čast da ste bili na čelu građevinske Direkcije, odnosno onoga što se tada zvalo Direkcija za obnovu zemlje, svakako ste tim svojim aktom sebe stavili ubeleženim, ako ništa, u građevinsku istoriju ove zemlje.
Voleo bih da se osvrnem i na par stvari koje ste rekli, svakako u ovim teškim okolnostima, ove ekonomske i epidemiološke krize, i pre nje, politika predsednika republike je prepoznala ono gde treba Vlada da investira je pre svega, infrastruktura. Posao Vlade nije da se bavi biznisom nego da otvori mogućnosti ljudima da privređuju, da se zapošljavaju, da se bave ekonomskim poslovima, a država mora da izgradi infrastrukturu.
U uslovima pandemije kada su privatne investicije ugrožene, kada je opšta recesija, mi često u ovoj zemlji zaboravljamo da smo mi broj jedan, ili najbolji u Evropi u borbi sa ovom pošasti. Mi smo najotvorenija zemlja. Najviše vakcina imamo. To nije slučajno, i ako nama deluje ovde da živimo jedan težak život, i živimo jedan težak život, i mlade generacije smo verovatno uništili, ne mi, nego ove okolnosti. Odnosno da budem pre svega potpuno pošten, predsednik republike svojim angažmanom, doveo u situaciju da budemo broj jedan po pitanju vakcinacije, broj jedan po pitanju posedovanja medicinske opreme i da imamo mogućnost da održimo kakav, takav ekonomski život otvorenim.
Vraćam se na infrastrukturu. Mi smo jednom mudrom politikom našeg rukovodstva, pre svega predsednika republike doveli sebe da nam partneri budu firme iz zemalja EU, Amerike, Rusije, Kine, Azejberdžana, Turske. Trudimo se da balansiramo, da to bude u korist, ne samo našeg naroda, nego i naših kompanija.
Podsetio bih vas i sve prijatelje koji ovde sede, gospodu narodne poslanike i građane, da mi nemamo nijedan građevinski kamion koji danas stoji. Mi razvijamo „know how“. Nije nama cilj da mi sutra zapošljavamo prostu radnu snagu, mi želimo ovaj investicioni ciklus da iskoristimo da naše inženjere i naše zaposlene pretvorimo u lidere, da nemamo proste radnike, nego vođe ekipa, inženjere, ljudi koji vode projekte, ljudi koji će sutra voditi po celoj Evropi i svetu velike projekte kakve vode danas.
Znate za brzu prugu Beograd-Novi Sad. To će biti najbrža i najkvalitetnija železnica u istočnoj Evropi. Ja nisam siguran, vi to sigurno znate bolje od mene, da li je Srbija ikada imala nešto što je najbolje u istočnoj Evropi? Kako mi građanima to da objasnimo? To mora da se vidi.
Predsednik će sutra posetiti brzu prugu, videćemo završne radove, do kraja godine će ona biti završena i puštena u promet, brzi vozovi koji voze 200 na sat, za 30 minuta ste od Beograda do Novog Sada. Beograd i Novi Sad postaju jedan grad. Komforno ćete moći da živite u Novom Sadu i da radite u Beogradu i obrnuto, da sednete u Beograd i odete u Novi Sad u Srpsko narodno pozorište, pogledate, večerate, vratite se. Mi time podižemo kvalitet života neverovatno mnogo.
Mi danas imamo okolnosti, pošto je završen auto-put „Miloš Veliki“, odnosno deo Beograd-Čačak, da je vama brže da dođete iz Čačka do Šimanovaca nego, na primer, sa Zvezdare. To su velike stvari.
Pre neki dan sam išao u Kosjerić da posetim naše prijatelje tamo vozom. Pruga Beograd-Valjevo je rekonstruisana za brzinu 120 na sat. Ljudi su mi savetovali, politički savetnici, pošto, kao što znate, ja sam primarno iz privatnog sektora, od skoro sam u politici, rekli su mi – moraš da popričaš sa ljudima u vozu. Ja rekoh – kako ću da popričam, ne osećam se komforno, ali oni mi kažu – takav je posao, moraš. Naletim na jednu ženu, dama, gospođa, ona radi u Beogradu a živi u Valjevu. Ja je pitam – da li vam je to zgodno? Ona kaže – oko sat i po vremena, taman odmorim od dece, pročitam nešto, imam lepu kuću tamo, kako bih ja mogla u Beogradu to sebi da priuštim, ovo je taman neko vreme za mene, vozovi su komforni, sjajni, da li su „Štadlerovi“, da li su ruski…
Toliko je mnogo uloženo, toliko je već mnogo urađeno, ono o čemu se pričalo decenijama, mi već sada to možemo da vidimo i tek ćemo da vidimo za godinu, dve dana. Nebrojeni broj auto-puteva mi sada gradimo.
Istina je da postoji dosta upliva stranog, ne znam koju bih bolju reč rekao od „know how“, znanja. Oni nam uzimaju poslove, određene finansijske institucije kada finansiraju ove projekte, naravno, finansiraju ih tako da kanališu ka svojim kompanijama. Ali, verujte da svuda gde je to moguće mi kanališemo ka našim putevima. Mi smo zatrpali CIP, zatrpali smo „Institut za puteve“ sa našim projektima. U uslovima korone, slobodu mogu da kažem, mi smo njih masakrirali. Oni su radili pod koronom. Ja se zaista zahvaljujem tim ljudima, oni su pravi borci. Jer, često zaboravljamo svim onim ljudima koji su zatvoreni u kancelarijama i koji rade da bi isporučili radnicima da mogu da izvedu sve te radove.
Naš cilj nije samo izgradnja infrastrukture, iako je, naravno, prvo da izgradimo infrastrukturu za naš narod, naravno, da sačuvamo makroekonomiju, nego da naše firme, naše građevinske kompanije vratimo tamo gde su bile, da budu prave kompanije, da imaju iskustvo najboljih projekata koji se trenutno grade u ovoj zemlji.
U ovoj zemlji danas se grade najveći projekti u jugoistočnoj Evropi. Ova zemlja je danas stub investicija, stub ekonomske snage regiona, a naravno onda i stub političke snage.
Još jednom vam se zahvaljujem na pitanju i izvinjavam se što sam malo odužio sa odgovorom.

Hvala.

Gospodin Mrkonjić ima reč. Izvolite.

Ja sam već pohvalio državu i Vladu koliko se ulaže u infrastrukturu, da ne govorim detalje.

Kad govorimo o projektovanju, to je vrlo važna tema, evo, brza pruga, dobro ste mi rekli, magistralna pruga Beograd-Novi Sad. Paralelno sa tom deonicom, koja je prva u istočnoj Evropi, idu i čvorovi – Beogradski čvor, koji nije završen, malo mu fali, godinu dana, taman je vaš mandat toliki, evo sad ste već pola mandata isterali, Novi Sad čvor, mora da se završi. Tehnologija je fantastično osetljiva. Tu moraju da rade naši inženjeri, dobro ste to rekli, naši mladi stručnjaci koji taj posao znaju. Projektovali stranci i grade stranci, to nije dobro. To komentarišem. Vrlo je važno uključenje naše privrede.

Metro. Dobro je da rade, francuska tehnologija je svetska, dobro je da ima i Kineza tu da grade, ali, isto tako, dobro je da rade i naši projektanti i da rade naša preduzeća – „Energoprojekt“, „Planovi“, itd. To je mnogo važno, jer ostaje održavanje. Metro je, to ste lepo govorili, dugoročna investicija. To je za mene vrlo važno i o tome treba da se vodi računa kod sklapanja ugovora.

Znam ja šta to znači. I u Vladi 2008-2012. mi smo promenili kurs, jer Evropa i evropske banke plaćaju samo ono što njih interesuje, Koridor 10. I mi smo novac obezbedili za šest meseci, jer je od interesa za Evropu, pa i na deonicama koje nisu bili atraktivne. Recimo, Niš-Dimitrovgrad, gde nije bilo ni pet hiljada poziva dnevno, ali Evropu to interesuje. Beograd-Čačak, teško. To je naša investicija i zato smo ušli sa partnerima iz inostranstva.

Ali, kada se pregovara sa njima i kada se kaže – daćemo, recimo, 50% vašim izvođačima a 50% našim, e, naš projekat moramo da imamo. Šta to znači? Morate se izboriti da projektovanje bude normalna stavka u budžetu, ne vidim drugo ministarstvo sem vaše, barem za dva preduzeća – „Koridori Srbije“ i „Putevi Srbije“, za održavanje i za izgradnju novih auto-puteva. Mora da se radi unapred.

Vi danas nemate potrebe, zahvaljujući državi koja stoji iza vas svim svojim snagama, da radite na brzinu, da se projektuje na brzinu. Nemate potrebe za tim. Znači, projekat mora da bude gotov, da bi moglo da se radi.

Samo jedna mala anegdota, neću zamarati, oko zatrpavanja. Posle 5. oktobra, čuvene demokrate, hajde, sada nije ni važno, ja sam bio član te Vlade 2008. godine, su zatrpavale objekte Beogradskog čvora, njih ima 20 km tunela. Takve ludosti nemojte raditi. Govorim sada o aerodromu „Morava“. Jedva smo to preživeli. I danas je čvor pri kraju. Ja vam savetujem da se odmah angažujete na realizaciji tog posla, da se završi „Prokop“ stanica, tehničko-putnička stanica „Zemun“ i da Beogradski čvor proradi i da paralelno iduće godine sa prugom Beograd-Novi Sad krene. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Tomislav Momirović.
Izvolite.

Nemam šta da oponiram, samo ću još jednom da podvučem šta samo u putnoj infrastrukturi. Jer, naravno, kao što ste rekli, metro radi, ŽIS zajedno sa „Astonom“, i kao što ste sami rekli, francuska tehnologija je vodeća tehnologija u šinskim sistemima.
Mi moramo da kroz ovaj projekat naučimo naše inženjere kako se to radi. To su zaista neverovatni projekti. Projekat beogradskog metroa mi projektujemo po uzoru na francusku 14 liniju, najmoderniju. Naravno, mi to radimo do kraja racionalno, jer mi nismo pijani milioneri, mi smo jedna ozbiljna Vlada koja ozbiljno sprovodi ovu investiciju i to je ono što predsednik Republike Srbije traži od nas, to je ono što građani očekuju od nas, to je ono što i vi, kao narodni poslanici, očekujete od nas.
Reći ću vam, da ne bi bilo nikakve sumnje, šta sve projektuju domaće kompanije sada i što je izvođeno: Preljina - Požega, Moravski koridor, Fruškogorski koridor, Novi Beograd - Surčin, Beograd - Zrenjanin projektuju naši, izlazak Požarevaca sa auto-puta, Požarevac-Veliko Gradište-Golubac, Niš - Priština, Kuzmin - Sremska Rača i Preljina – Kotorman, kao i dva pravca auto-puta ka Sarajevu, Sombor - Kikinda, Ruma - Šabac, Šabac - Loznica, pet obilaznica, obilaznica oko Beograda, obilaznica oko Novog Sada, obilaznica, koje su praktično novi koridor oko Kragujevca, pokriva Knić, Mrčajevci, pa se izlazi na Moravski koridor i obilaznica, naravno, oko Loznice i obilaznica oko Kragujevca, sa još mnogo manjih putno infrastrukturnih projekata, kao što je obilaznica oko Novog Pazara i razne druge koje trenutno radimo, obilaznica oko Lajkovca, sigurno ću zaboraviti neke.
Broj projekata je zaista ogroman. Svi oni, kao što ste vi lepo primetili i želeo bi da još jednom to podvučem, su rezultat i otpočeli su fiskalnom konsolidacijom, rekonstrukcijom finansijskom budžeta, velikim koracima, koje je predsednik Republike preduzeo i omogućio ovoj Vladi tu ekonomsku snagu da može da investira.
Naša je obaveza, i prema narodu, i prema vama kao narodnim poslanicima, i kao predsedniku Republike koji stoji na čelu naše politike, da ove projekte maksimalno efikasno, maksimalno brzo, maksimalno racionalno, sprovedemo u rekordnom roku. To mi možemo da uradimo i budite uvereni da ćemo dati sve od sebe, kao što su naši heroji, sokolovi sa Košara dali svoje živote, ali nisu dali da neprijatelj zakorači na teritoriju Republike Srbije, odnosno tada Savezne Republike Jugoslavije.
Tako ćemo i mi. Naravno, ne možemo da se poredimo sa tim ljudima, mi smo mnogo mali za njih, ali kao neko ko je u nekoj ulozi sada, daćemo sve od sebe, zaista sve od sebe, ne štedeći sebe ni u jednom polju da ove projekte maksimalno efikasno završimo.
Izvinjavam se što sam odužio.
Hvala još jednom.