Zahvaljujem se narodnoj poslanici Snežani Paunović.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građanke i građani Republike Srbije.

Na samom početku moram da u svoje lično ime odam počast svim žrtvama stradalim prilikom NATO agresije na našu zemlju i izrazim saosećanje sa njihovim porodicama. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva, 595 km pruga, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Ovaj dan nikako ne smemo da zaboravimo, jer je ovo dan sećanja na sve stradale tokom agresije, a 78 dana ubijeno je najmanje 2.500 civila, 79 dece i 1.000 vojnika ranjeno, povređeno više od 12.500 ljudi. Slava im i hvala.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju odluke kojom se zamenjuje Aneks I multilateralnog Sporazuma između evropske zajednice i njenih država članica Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, primenom osnovnih principa EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva u pridruženim stranama Sporazuma među kojima spada i Republika Srbija.

Osnovni ciljevi i principi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobodu osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije, međutim nisu samo ekonomski razlozi važni, već je možda najvažnije da se vazdušni saobraćaj odvija sigurno i bezbedno.

Važno je da svi putnici znaju da naša zemlja primenjuje najviše vazduhoplovne standarde i da sigurno i bezbedno mogu da dolete u Srbiju, ali isto tako i da prelete bezbedno iznad naše zemlje.

Takođe, jednako je važno da se primenjuju pravila o zaštiti životne sredine koja su takođe predviđena ovim sporazumom. Sporazum ima za cilj da zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište proširi na region zapadnog Balkana i pre formalnog pristupanja EU, a od samog proširenja zajedničkog tržišta na zapadni Balkan korist ima oko 500 miliona građana.

Kod nas i te kako se vidi veliki pomak u oblasti vazdušnog saobraćaja, pa ću napraviti jedno poređenje gledajući 2019. godinu, odnosno period pre korona virusa u odnosu na 2013. godinu.

Na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd uvećan je broj putnika za čak 74%, na kraju 2013. godine ukupan broj putnika je bio 3.543.394, dok je taj broj u 2019. godini iznosio 6.158.897 putnika. Takođe, ukupna količina prevezene robe na ovom aerodromu, posmatrano za isti period je uvećana za preko 140%

Kada se posmatra aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, broj putnika u 2013. godini je iznosio 21.700, dok je taj broj u 2019. godini uvećan za preko 20 puta i iznosio je 419.683 putnika, dok je ukupna količina prevezene robe uvećana za čak 170%, dok se obim saobraćaja, odnosno broj letova u posmatranom periodu uvećao za 47%.

Kada se uporedi ukupni prihodi u sistemu vazdušnog saobraćaja iz 2013. godine sa 2019. godinom, dobije se uvećanje od skoro 86,1% i to sa 40,54 milijardi dinara na 75,46 milijardi dinara, što predstavlja ogroman rast i napredak.

Predlogom zakona o kome se danas raspravlja potvrđuje se spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše evropske standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva time što će njihova primena formalno postati obaveza i u našoj zemlji. Srbija je što se tiče zakona i njihovih usklađivanja sa preporukama EU među najboljima, ali isto tako smo i među najboljima što se tiče ekonomskog rasta, jer evo već drugu godinu za redom smo prvi u Evropi.

Pored toga, među najboljima smo, ako ne i najbolji, kada je u pitanju odgovor države na pandemiju koja je zahvatila ceo svet, pa i našu zemlju, i tu smo ispred velikih svetskih sila samo zahvaljujući mudroj i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića.

Srbija u svakom koraku i u svakom smislu ide u korak sa vremenom i to vidimo u svakodnevnoj borbi za zdravlje ljudi koja je danas apsolutni prioritet. Naš predsednik vodi računa isključivo o zdravlju građana i očuvanju zdravstvenog sistema ne praveći od toga političko pitanje.

Srbija vrlo uspešno sprovodi plan vakcinacije i u našoj zemlji ne samo da imamo dovoljno vakcina za sve prijavljene građane, već građani mogu da sami biraju između četiri vrste vakcina koje su im na raspolaganju.

Već duži vremenski period nalazimo se u samom vrhu po broju vakcinisanih u Evropi i u svetu i ovim putem želim da ponovo apelujem na sve građane da se imunizuju kako bi u narednom periodu mogli da krenemo da živimo normalno.

Imamo dobar primer Izraela koji je zahvaljujući uspešnoj vakcinaciji koja je obuhvatila 60% građana i čak 90% učenika pobedio. Bolnica u Tel Avivu je zatvorila poslednje aktivno Kovid odeljenje i od 7. marta ukinuta su ograničena i život se vraća u normalu. To je primer koji nam daje nadu i ka čemu svi težimo.

Osim vakcinacije, na vakcine, država je izdvojila novac i kupila lek koji se daje rizičnoj grupi zahvaljujući kojem se ukoliko se da u prvih deset dana bolesti rezultat izlečenja je 90%. Na svaki način ova vlast ulaže napore i bori se za svaki život.

Ovim putem želim da izrazim i zahvalnost, s obzirom da je Pirot jedno od 20 mesta koja su dobila 20 najmodernije opremljenih sanitetskih vozila zahvaljujući EU, što je izuzetno bitno i od značaja za živote naših ljudi.

Ono što će Srbiji biti najveći uspeh je to da ćemo imati dve fabrike vakcina i sama činjenica da će se godišnje proizvoditi 30 i 40 miliona vakcina što, kao što vidimo, predstavlja život i opstanak.

Sigurna sam da će Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem zacrtani plan i ostvariti, kao i sve do sada iako su mnogi bili skeptični, pa su se činjenicama uverili u napredak, i da ćemo uskoro izgraditi jednu potpuno novu fabriku za proizvodnju vakcina, dok ćemo drugu imati na „Torlaku“.

Srbija neće samo da pakuje vakcine, već će za manje od godina dana proizvoditi i tečnost. Godišnje će nam biti kako bi se svi zaštitili potrebno, ukoliko se da i treća doza, oko 15 miliona, dok će 25 miliona biti obezbeđeno za region.

Okolnim zemljama, našim susedima smo već pomagali, kao što je sinoć i naš predsednik uručio predsedniku Predsedništva BiH, Miloradu Dodiku, medicinsku opremu i respiratore, a naša pomoć neće izostati ni u narednom periodu.

Srbija će ekonomsku krizu preživeti lakše nego 90% drugih država, samo je bitno da se sprovede proces imunizacije, da se životi i zdravlje ljudi sačuvaju.

Srbija više nije slaba, Srbija je na čelu sa Aleksandrom Vučićem jaka i poštovana država u svetu koja brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti.

Ovim putem želim, poštovani ministre, da vam pružim punu podršku za realizaciju svih projekata širom Srbije koje ovih dana obilazite zajedno sa predsednikom, jer znamo da je Srbija danas jedno veliko gradilište i da će se do kraja godine graditi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaću ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Olji Petrović.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Vaša poslanička grupa ima još tri minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Svaki unionistički zakon normalno je da će dobiti podršku svih koji misle o budućnosti ove države i društva, posebno je to obaveza svih nas koji razmišljamo o tome da našoj deci, budućim generacijama ostavimo nadu za prosperitet i budućnost.

S druge strane, kao narodni poslanik koji već u drugom mandatu sam u ovde u ovom plenumu želim da iskažem jedan osećaj koji sam danas možda po prvi put doživeo, to jeste da smo prethodnih godina, u prethodnom mandatu uglavnom mi narodni poslanici iz Sandžaka govorili o devastiranim putevima, o lošoj infrastrukturi, o tome da decenijama je uništavano, urušavano sve ono što je predstavljalo i trebalo biti temelj ozdravljenja, pre svega ekonomskog ozdravljenja tog područja.

Evo, danas smo doživeli da sam ministar očito u svom skorašnjem putovanju kroz Sandžak, Tutin, Sjenicu to isto kaže, da je zaista urušeno sve ono što je moralo biti sačuvano kako bismo ostavili generacijama iza nas nešto na šta se mogu osloniti u građenju svoje budućnosti. To daje nadu da će se u budućnosti zaista i puno toga uložiti i da je neophodan konstantan i konkretan poduhvat Vlade i svih poluga vlasti kako bismo doveli tu infrastrukturu, ne samo putnu, već i energetsku i svaku drugu, u pristojno stanje, kako bi mogli da računamo da možemo krenuti i sa razvitkom tih područja.

Zato je vrlo važno da izgradimo i autoputeve, da izgradimo i prugu, ne samo od Raške do Novog Pazara, već kroz sve ove gradove koji su nepravedno ostali bez železničke infrastrukture, kao i sve druge vidove saobraćajnih pristupnih puteva, a naravno pre ostalog razmišljamo i o aerodromu. S tim u vezi, s obzirom na ovaj događaj kojeg se danas prisećamo, čemu je 22 godine, zaista je krajnje vreme da se kao država obračunamo sa određenim posledicama toga što se dogodilo pre 22 godine.

Naime, ovde govorim pre svega o zaostalim bombama iz NATO bombardovanja kojih još uvek imamo, naročito oko područja Sjenice kod aerodroma "Dubnice", koje i dalje nisu sklonjene, koje i dalje ugrožavaju životnu sredinu, prete, konstantna su opasnost po ljude, po stočni fond. Ljudi koji tu žele da grade ne mogu da grade i zato je ovo poziv nadležnim organima da posle 22 godine uradimo po hitnom postupku sve što je neophodno da iščistimo ovo područje Sjenice, ali i cele države Srbije od svih zaostalih NATO bombi kako bi i naša deca u budućnosti bila sigurna od svih ovih neeksplodiranih sredstava. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je veoma dobro što nakon 22 godine i nakon bombardovanja Srbije na ovakav način svi zajedno govorimo u republičkom parlamentu bez izuzetka, jer to je istina koju dugujemo pre svega građanima Srbije. Na ovakav način mi pokazujemo i potvrđujemo jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima kada je reč o ovoj temi i kada je reč o ovom pitanju.

Maločas je neko rekao da treba da govorimo o činjenicama i iznosio konkretne činjenice. Mi se u potpunosti slažemo. Da, treba da govorimo o činjenicama i treba otvoreno i jasno reći da je bombardovanje zločin koji je učinjen našem narodu. O tome treba otvoreno, jasno i javno govoriti, jer valjda je obaveza svih nas da štitimo interese naše države Srbije.

Bombardovanje je posledica, zapravo to je naše legitimno pravo da kažemo, lažne optužbe za genocid i etničko čišćenje. Tako je tada rečeno. Ali, isto tako smatramo da je zapravo vrhunac jednog pritiska koji se u kontinuitetu vrši na Srbiju od početka devedesetih godina. U Hrvatskoj je recimo 1990. godine živelo 380 hiljada Srba. Koliko ih danas ima? U Sarajevu je živelo 150 hiljada Srba. Koliko ih danas ima? U Prištini 40 hiljada. Koliko ih danas ima?

Postavlja se pitanje, gde je Srbija izvršila etničko čišćenje i genocid? Nad Srbima je vršeno etničko čišćenje i to je nešto o čemu moramo i treba da govorimo, da širimo istinu o našem narodu pre svega.

Srbija nikada, gledajući ratove unazad, gledajući istoriju, nije prebrojavala svoje žrtve. Ni kada je reč o Prvom svetskom ratu, ni Drugom svetskom ratu, ni kada je reč o Balkanskom ratu. Nekako smo uvek vodili računa da ne povredimo nacionalna osećanja i da ne povredimo nacionalne emocije drugih. Da li su se drugi ponašali na tako odgovoran i ozbiljan način prema Srbiji? Nažalost nisu. Oni su uvek govorili o određenim ciframa, određenim brojkama, često, ne često, nego uvek manipulisali.

Zato mislim da je veoma važno da se danas prisetimo žrtava, posebno danas, kada se kroz kršenje međunarodnog pravnog poretka daje podrška da se napravi jedna kvazi država na krvi nekih drugih. Smatramo da je nekoliko ključnih poruka koje danas treba saopštiti. Prva, već sam rekao, istina. Tu istinu dugujemo, pre svega, građanima Srbije. Druga ključna poruka je da se ne zaboravi. Treća ključna poruka je da se više nikada ne ponovi.

NATO bombardovanje je često pravdano takozvanom, kako je tada rečeno, diktaturom ljudi koji su tada vodili Srbiju i bili na vlasti. Postavljam pitanje, a šta se desilo 2000. godine? Zašto je tada kažnjavana Srbija? Zašto je tada nastavljen pritisak na Srbiju? Da li je nastavljen progon Srba na prostoru Kosova i Metohije? Da li odvojena Crna Gora? Da li je jednostrano priznata nezavisnost Kosova i Metohije? Dakle, 22 godine nakon bombardovanja mi imao potpuno identične pritiske i kada je reč o Kosovu i kada je reč o Republici Srpskoj.

Dakle, jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije za nas je samo nastavak bombardovanja i pritiska na Srbiju, nastavak NATO bombardovanja još iz 1999. godine.

Gospodine ministre, neću govoriti mnogo o sporazumu, prepustiću to mlađem kolegi, obzirom na vreme koje ima poslanička grupa. Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, pre svega, zbog ciljeva koji se želi postići realizacijom ovog sporazuma, ali želim da napravim, na samom kraju, digresiju na nešto što ste rekli u uvodnom izlaganju, a što je moja obaveza kao lokal patriote pre svega, kao čoveka koji dolazi iz Valjeva.

Rekli ste da ste putovali vozom i da ste razgovarali sa jednom gospođom koja je rekla da putuje iz Valjeva da bi radila u Beogradu. Nadam se i potpuno sam ubeđen, nakon jučerašnje posete predsednika i ponovne posete vas, vas sam pohvalio i prošli put kada ste obišli radove na obilaznici, da se to više neće dešavati, već će građani Valjeva moći da žive i rade od svoga rada za svoju platu, poštenog rada u svom gradu.

Dakle, mi imamo ovde, vi ste pomenuli, imali smo tu sreću da naučimo nešto što jeste suština svega, imamo Milutina Mrkonjića, velikog graditelja, koji nas je naučio da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. To je jasan stav i predsednika Republike i drago mi je da je to jasan stav i Vlade i vas kao ministra i da taj stav pokazujete delima, a ne rečima, obilazeći gradilišta po Srbiji. To i jeste vaš posao i imate punu podršku i pohvale na tome.

Dakle, kada je reč o Valjevu, brze saobraćajnice od Iverka do Lajkovca, koje će Valjevo povezivati sa auto-putem Miloš Veliki. Da Valjevo, ne samo Valjevo, već čitav taj deo ne ostane slepo crevo, slepo crevo zapadna Srbija ne ostaje, dakle, ona se povezuje na auto-put Miloš Veliki, govorim o značaju.

Ugovorom je predviđeno da saobraćajnica bude gotova do decembra 2023. godine. Ti radovi će biti, kako je to predsednik saopštio tokom jučerašnjeg dana, na veliko zadovoljstvo Valjevaca, godinu dana ranije završeni. Ovaj kraj, takođe, će da oživi izgradnjom putne infrastrukture i ljudi iz Valjeva više neće da se sele za Beograd, kao što sam rekao. Radovi koji su počeli krajem juna prošle godine koštaće 150 miliona evra.

Od dovođenja centralnog gasovoda Orlovače do Valjeva, vrednosti od 29 miliona evra, potom snabdevanje valjevskih sela gasom, vrednost 14,3 miliona evra, a kada se doda i gasifikacija za industrijsku zonu, to dođe ukupno 45 miliona evra, što je velika i ozbiljna investicija za Valjevo, što je ozbiljan i odgovoran odnos i predsednika i Vlade Republike Srbije prema gradu Valjevu i, naravno, završetak opšte bolnice u Valjevu, u vrednosti više od 12 miliona evra.

Ono što je suštinski najvažnije, a što sam rekao na samom početku, za 20 dana očekuje se potpisivanje prvog sporazuma o izgradnji fabrike u Valjevu, važne nemačke kompanije, gde će, prema rečima predsednika, prosečna plata biti preko 1000 evra.

Gospodine ministre, ja sam potpuno ubeđen da ćete Valjevce viđati turistički kada budu dolazili u Beograd, a kada je reč o poslu, od trenutka kada sve ovo bude realizovano, a ja sam potpuno ubeđen da hoće, viđaćete ih više u Valjevu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas je, kao što znamo, najbolniji dan u novijoj srpskoj istoriji. Dana 24. marta se sećamo naših nevino stradalih civila, vojske, policije, koji su te godine stradali i koji su stavljeni pod NATO bombe. Ceo jedan narod su stavili pod NATO bombe zato što su hteli da nam otmu ono što im ni tada ni danas nismo i nećemo dati, deo naše teritorije.

Svakako je da se uvek sećamo dve i po hiljade mrtvih ljudi, među kojima, ono što nas najviše boli, jeste 79 dece. Mala Milica Rakić bi danas imala 25 godina, da je NATO zlikovci nisu ubili mučki u toku NATO agresije na našu državu. Zaista imam obavezu, a i vi ste malopre to izjavili, kao i narodni poslanici i ministri, ali rekao bih i svi ljudi koji se bave bilo kojim poslom, da zaista cenimo tu krv prolivenu radi slobode koju mi danas imamo. Nije to mala žrtva.

Retko koji narod može da kaže, praktično, u Evropi od Drugog svetskog rata nijedna bomba nije pala na bilo koji evropski narod, osim na srpski narod. Zato imamo veliku obavezu i odgovornost prema tim ljudima, prema tim stradalnicima, da danas sa velikim pijetetom govorimo o njima. Zato što neće nama danas niko iz međunarodne zajednice niti izjaviti saučešće niti reći da im je žao zbog toga što se desilo. Nisu to uradili ni 17. februara, neće to uraditi ni 5. avgusta, neće to uraditi nikada kada je nama teško i kada naš narod oplakuje svoje najmilije. Dakle, mi nemamo nikog bližeg od samih sebe i toga moramo biti svesni.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, govorimo o važnom sporazumu koji će ceo zapadni Balkan staviti praktično pod evropski vazdušni prostor. To je svakako važan sporazum, jer evrointegracije se proširuju na ceo zapadni Balkan i u tom, kako je neko malopre rekao, vazduhoplovnom delu. To je zaista važno, da integracije zapadnog Balkana budu sveukupne, celovite, da zajedno napredujemo u svim tim procesima.

Kada govorimo o našoj državi, šta je uradila naša država konkretno u toj oblasti, Ministarstvo zaista može da se pohvali velikim rezultatima, možemo da govorimo o egzaktnim činjenicama, matematički izraženim, da smo od 2013. godine do danas zaista napravili ogroman pomak kada je reč o kompletnom razvoju naše avio industrije. Generalno, kada pogledamo koliko je samo putnika prevezeno u tom periodu, dovoljno je da se zaista shvati da Srbija danas mnogo više ulaže nego što je to bio slučaj ranije.

Danas svakako možemo da se pohvalimo da broj putnika na aerodromu Nikola Tesla je 2013. godine iznosio svega tri i po miliona putnika, a danas je šest miliona i 158 hiljada. Zaista, to su egzaktni podaci, da vidite da je 50% broj putnika povećan. Kada govorimo, takođe, o aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, tu su podaci još izraženiji, svega je 21000 prevezeno putnika te 2013. godine, a tokom 2019. godine, to je neki parametar koji uzimamo s obzirom da je to period pre korona krize, prevezeno je čak 419.683 putnika sa aerodroma Konstantin Veliki u Nišu.

Zapravo, to govori koliko je važno bilo osposobiti taj aerodrom. Svi oni koji su nas kritikovali da ne treba da ulažemo u taj aerodrom, da ne treba da ga stavljamo pod republičko preduzeće, pokazuju kolike su neznalice, pokazuju koliko je zapravo bilo neophodno da se aerodrom na takav način osposobi i da se toliko novca uloži da bi danas imali ovako dobre rezultate u Nišu. Tu je i aerodrom Morava, Pranjani i svakako ono što je meni posebno važno, što ste i vi malopre pomenuli, jeste činjenica da se i u aerodrom Ponikve u Užicu planira ulaganje ogromnog novca, da se on osposobi da bude što pre operativan za komercijalne letove.

Imali smo i najavu pre neki dan gospodina Zdravkovića, da će tokom naredne godine Vlada Srbije da uloži 300 miliona dinara u aerodrom Ponikve u Užicu. Zapravo, to je žila kucavica celog našeg regiona. Dolazim iz Zlatiborskog okruga i moram da pohvalim zaista vaš rad, vaše zalaganje. I vi ste često tamo u našem regionu prisutni, tako da mi je drago da se zaista ulaže u taj region. Dakle, osim toga što će autoput doći do Požege, do Svetog Nikole, nastavlja se deo, koliko smo čuli, odmah se nastavlja praktično. Ja bih apelovao na vas da se ne čeka sa bilo kakvim odugovlačenjem, nego da odmah krenemo taj deo ka Kotromanu. Zaista, ceo Zlatiborski okrug želi da dođe taj autoput, da spojimo naš okrug sa Beogradom.

To se čekalo 70 godina, ništa nije rađeno na tom području.

Svakako bih pohvalio revitalizaciju magistralnog puta u koji je uloženo 12 miliona evra i to je danas zaista jedan potpuno drugačiji region u odnosu na ono što je bio pre 2012. godine.

Pitao bih vas da kažete iz prve ruke koliko je potrebno vremena da se konačno „Ponikve“ osposobe? To naš narod gore želi da čuje. Koliko je to, okvirno, da li je dve-tri godine? Mi čujemo da će do 2025. godine biti uloženo 20 miliona evra i zaista to bi bilo mnogo značajno za sve naše poljoprivrednike koji bi mogli da čarter letovima, generalno, i turiste da dovodimo, i da naši poljoprivredni proizvođači imaju bolji plasman na evropska tržišta.

Generalno, što se tiče aerodroma, zaista je uloženo mnogo. Naša avio kompanija „Er Srbija“ je ponos naše države. Imali smo prilike da vidimo kako je u Crnoj Gori prošla tragično ta priča sa nacionalnom avio-kompanijom. Kod nas to nije slučaj. Mi smo imali dovoljno sluha da stavimo jednu dobru koncesiju i da naš aerodrom, odnosno avio-kompaniju osiguramo za naredni period. Mislim da će sigurno biti jedna od najboljih evropskih kompanija ukoliko se ova koncesija ispoštuje. Mi smo 501 milion već dobili jednokratnom naknadom za tu koncesiju, a u narednih 25 godina planira se ukupno 732 miliona evra da se uloži u našu avio-kompaniju. To je zaista jedan važan podatak, da građani znaju koliko je važno da nama avio-kompanija bude na stabilnim nogama, da se ne desi situacija kao sa nekim komšijskim avio-kompanijama koje su otišle pod stečaj, koje su ugašene.

Iako je korona zaista uticala mnogo na avio-saobraćaj svuda u svetu, i kod nas, oseća se drastičan pad broja putnika. Opet kažem, mi imamo stabilnu koncesiju, imamo ugovor 25 godina, koji će morati da bude ispoštovan. Dakle, 732 miliona evra. Naša država će valorizovati tu avio-kompaniju, koja mora i dalje da se razvija na način na koji se i do sada razvijala. Korona je zaista uticala, još jednom kažem, potpuno je poremećen čitav svet, što se tiče i vazdušnog prevoza i generalno broja putnika, nigde se ne putuje i to se zaista oseća u ovim vremenima.

Još jednom moramo da kažemo, Vlada Srbije je tu, a posebno predsednik Aleksandar Vučić, i moramo da im se zahvalimo na toliko dobrim rezultatima kada je reč o upravljanju krizom. Mi danas imamo, evo, sad se isplaćuju još tri minimalca, to je zaista značajno za sve naše ljude, a generalno pogotovo za radnike u turizmu koji dobijaju onaj pun minimalac i to je ono što naši građani danas i te kako cene, pet minimalaca smo dobili tokom prošle godine i zaista privreda stoji na stabilnim nogama, zdravstveni sistem je takođe uspeo da odoli tom udaru krize. Nadamo se da ćemo i dalje imati visoku stopu vakcinacije, drugi smo u Evropi i dalje, tako da generalno nadamo se da će ova godina biti godina kada ćemo zaista uspeti da izađemo kompletno iz ove krize.

Ono što sam još posebno želeo da naglasim kada je reč o aerodromima, velika je čast i zadovoljstvo reći da Srbija danas ima snage, ima dovoljno finansijskih mogućnosti da pomaže aerodrom i u najlepšem srpskog gradu, a to je grad Trebinje. Kao što je predsednik Vučić rekao, 50 miliona evra mi smo izdvojili ovim budžetom upravo za 2021. godinu i uložićemo u aerodrom Trebinje, koji će takođe biti revitalizovan i zaista daćemo jedan impuls da naš narod ostane da živi na tom vekovima srpskom prostoru i to je ono što je zaista posebno potrebno istaći, da ljudi znaju da kada imamo jaku državu, kada imamo stabilne finansije, kada imamo stabilnu Srbiju, onda možemo da pomažemo našim ljudima u okruženju.

Kažem još jednom, tu je veoma važno da svi dišemo kao jedan organizam, zato što, kao što kažem, danas je težak dan za srpski narod. Dana 24. marta sećamo se svake godine svih ljudi stradalih pod NATO bombama i, kažem, neće nam doći nikakvo izvinjenje, niti bilo kakvo saučešće, niti sada, niti kada drugi nekih dana obeležavamo naše žrtve, naše stradalnike, zato imamo mi sami sebe i moramo biti svesni da dokle god budemo mogli treba da se borimo za našu državu, u inat onima koji su pre 22 godine hteli da nas zgaze, hteli da nas nema. Mi danas obnavljamo i škole, i puteve, i vrtiće i sve one infrastrukturne objekte koji su bili devastirani pre 22 godine, koji su bili uništeni.

Da podsetimo građane, 100 milijardi evra je napravljeno štete. Retko koji narod bi mogao da ustane kao što je Srbija ustala posle 2012. godine, jednim ozbiljnim merama koje su donesene i danas imamo zaista priliku da kažemo da smo i prva ekonomija u Evropi po stopi rasta i da ćemo u narednom periodu takođe se truditi da održimo tako visok rast. Još jednom kažem, moramo da brinemo o sebi, jer niko drugi očigledno neće brinuti o nama ukoliko mi sami sebe ne budemo zaista na pravi način vrednovali i ukoliko ne budemo u našu zemlju ulagali kao što se to čini i danas.

Još jednom, zahvaljujem i glasaćemo za ovaj sporazum u danu za glasanje. hvala.

Reč ima ministar Momirović.
Izvolite.

Poštovani gospodine Dabiću, hvala vam na zaista kvalitetnom izlaganju. Uveren sam da građani zapadne Srbije mogu da budu ponosni na način kako vi zastupate njihove interese.
Što se tiče Aerodroma „Ponikve“, na to bih prvo želeo da se osvrnem, trudiću se da budem zaista kratak. Mi u ovim okolnostima koje su zaista neverovatne ne želimo da se bavimo avanturizmom i da mi projektujemo kakve će biti investicije kada uopšte ne znamo kako će avijacija izgledati kada se završi ova ozbiljna kriza. Ali ono što mi želimo je da stvorimo preduslove da se brzo prilagodimo novim okolnostima koje će se sigurno otvoriti, kao što sam pričao, ovo nije kraj za avio-saobraćaj, ovo nije kraj za avio-industriju, ona će iz ovoga izaći i na kraju će sigurno biti jača nego što je bila ranije.
Mi smo izdvojili nemale investicije, radimo projektnu dokumentaciju za zgradu aerodroma, ograđujemo aerodrom, involvirali smo u projekat, pošto ne znam da li znate, zemljište oko aerodroma je u vlasništvu aerodroma, ono je veće od 500 hektara. Mi smo involvirali „Jugoimport-SDPR“ da oni preuzmu 80 hektara kako bi oni investirali, kako bi dobili jednu malu industrijsku zonu. Spremni smo da mi dodatno investiramo, da napravimo industrijsku zonu, kako bi zainteresovali investitore da se pojave tu. Nije nam cilj da napravimo aerodrom gde neće gravitirati niko, nego da involviramo sve aktere u tom delu zapadne Srbije. Takođe, krećemo u rekonstrukciju puta do Aerodroma „Ponikve“. Aerodrom „Ponikve“ je bio jedan prvorazredni vojni aerodrom, koji je pretrpeo strašne štete u ovom bombardovanju o kojem ceo dan pričamo. Mi hoćemo da stvorimo, još jednom kažem, važne preduslove da se taj aerodrom sutra prilagodi i bude u funkciji u uslovima kakve avio-saobraćaj bude zahtevao.
Takođe, ako mi dozvolite, voleo bih da napomenem još jednu stvar, a odnosi se baš na grad Užice koji ste pomenuli. Mi tamo imamo jednu dosta lošu stvar, a to je da ceo teretni saobraćaj, autobusi svi prolaze kroz centar grada, pored osnovne škole, pored obdaništa. Mi moramo u naredne dve godine da izgradimo obilaznicu oko Užica. Ne možemo da dozvolimo tu situaciju u tako velikom gradu da kroz centar grada prolazi ceo transportni saobraćaj. Mi imamo, naravno, čvrstu odluku i imamo podršku predsednika Republike da izgradimo u naredne dve godine obilaznicu oko Užica, kako bi rasteretili centar grada za građane Užica, da mogu komforno da žive, da imaju ekološki ispravan stil života i način života, da izmestimo teške kamione iz centra Užica, da naša deca koja idu u te škole prvo kada izađe ne gledaju kamione i udišu taj vazduh.
Tako da, Užice u narednom periodu, kao i cela Srbija, će biti u našem fokusu i budite uvereni da prave investicije tek slede.
Hvala još jednom na izlaganju.