Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.03.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/86-21

2. dan rada

24.03.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Mislim saglasni smo. Kada bismo mogli da im vratimo bio bih najsrećniji, ali pošto to nije realno onda idemo dalje.
(Marijan Rističević: Ko kaže da nije realno, vreme nosi sve.)
Dobro.
Samo jednu digresiju.
U seriji o Stefanu Nemanji, dolazi njegov ordonans ili ne znam kako se zvalo u to vreme i kaže – stigao je glasnik Fridriha Barbarose, a Nemanja sedi sa dva sina i ćuti. Ovaj posle dva minuta kaže – veliki, kneže, stigao je izaslanik velikog Fridriha Barbarose, jel da čeka, a on kaže – neka čeka. Jel može da uđe? Ne može da uđe, neka čeka. Svi ga gledaju, to traje pet sekundi i Stefan Nemanja kaže – bio bih najsrećniji na svetu da mogu to tako da kažem.
Prema tome, idemo dalje.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč, pošto smo iscrpeli, više se niko od šefova ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Kao što znate, to je potrebno do 16.00 časova reći da bismo u slučaju potrebe mogli da nastavimo i posle 18.00 časova.
Naravno, biće pauza, kao i uvek, od 14.00 do 15.00 časova.
Idemo sada na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama je danas Predlog zakona o uspostavljanju zajedničkog vazduhoplovnog područja. Stranka pravde i pomirenja i naša poslanička grupa će podržati ovaj zakon i mi kao najjača bošnjačka stranka u Srbiji.

Iskoristio bih prisustvo ministra da mu uputim par pitanja. Prvo, pohvala rada Ministarstvu. Vidim da su jako aktivni. Takođe, želeo bih da podsetim da je u toku, govorio je kolega Mrkonjić, tokom obnove zemlje i jedan most, kolega Mrkonjić je tada kao ministar ili vođa tog tima, obnovio u Prijepolju, a na čemu su građani Prijepolja jako zahvalni. On se koristi i dan danas.

Želim da uputim par pitanja ministru. Zanima me, građane i građanke opštine Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, tog dela Sandžaka… Svakako dajemo punu podršku izgradnji, nastavku izgradnje autoputa i to je nešto što će ekonomski pokrenuti taj deo naše zemlje. Zanimaju nas trase pristupnih saobraćajnica - da li je to predviđeno, na koji način te opštine će se uključivati na autoput, da li ka Sjenici i koja je to trasa, da li ka Kotromanu, da li ka Bijelom Polju?

Takođe, želim da vas zamolim da iskoristimo vaš autoritet i da partnerski rešavamo problem lokalnih puteva. Lokalni budžeti su jako mali. To su devastirane, siromašne opštine i neophodna nam je podrška sa centralnog nivoa. Znači, od strane ministarstva, da vidimo neki sastanak sa vama, sa predstavnicima Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, da godišnje imamo neke dotacije kako bismo rešili. To je zaista jedan gorući problem.

Ono što, takođe, hoću da istaknem, železničke stanice u Prijepolju i Priboju su u jako lošem stanju, same zgrade, da vidimo šta možemo tu da učinimo i da li imamo prostora u budžetu i u vašem planu. Ako ne, da vidimo nešto kroz rebalans, kao izgradnju pruge ka Novom Pazaru.

Hoću da istaknem, pošto smo kao grupa oskudni sa vremenom, da je prošli saziv parlamenta formirao Komisiju za istraživanje posledica NATO bombardovanja. Želeo bih da nas ta komisija i ovaj saziv upozna sa rezultatima rada. Hoću da istaknem da imamo evidentan porast broja maligniteta u državi Srbiji. Karcinom godišnje odnese 20.000 života, 36.000 imamo novih slučajeva, 12. smo zemlja po broju obolelih, a druga po smrtnosti.

To je jedan ogroman problem. Govorim zato što je danas dan kada je počelo bombardovanje i to su neke posledice koje osećaju svi građani, bez obzira na veru i naciju. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Tomislav Momirović.

Tomislav Momirović

| Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Poštovani gospodine Tandir, hvala vam na ovim interesantnim pitanjima. Svakako znate da je naš stav da se trudimo da pokrivamo investicije u lokalnu putnu mrežu od Novog Pazara, Preševa do Subotice i trudimo se da odvojimo srazmerno sredstva za sve lokalne samouprave.
Naravno da to nije lako posle decenija devastacije, posle decenija zapuštanja pojedinih krajeva, to se naravno često vidi baš u delovima opštine koje ste vi pomenuli. Bili smo skoro na magistralnom putu Novi Pazar-Tutin koji je potpuno devastiran. Podsetio bih vas, podsetio bih građane pre svega Novog Pazara i Tutina u ovom trenutku da mi radimo ozbiljno na tom pravcu koji je ključno važan za građane Tutina, naravno koji su vezani za Novi Pazar.
Što se tiče projekta Požega-Boljare, projekat je i dalje u projektovanju. Mi i dalje jako pažljivo radimo na njemu imamo dosta velikih, nije prava reč problema, ali izazova na koji način da mu priđemo kako bi svi građani zapadne Srbije imali koristi od njega.
Vi znate da je naš strateški pravac prvo da se povežemo sa Crnom Gorom i sa Bosnom i Hercegovinom, jer sa Bosnom i Hercegovinom čak iz dva pravca, od Kuzmina, Sremskog Rača, onda Bijeljina i dole ka Tuzli i Sarajevu i drugi od Požege preko Užica do Kotromana. Znači, želimo da integrišemo našu, ne samo zemlju, nego i region, jer Bosna i Hercegovina i Crna Gora su nama strateški važne zemlje, tu živi naš narod, tu je naša najjača ekonomska razmena i naravno da o tome razmišljamo jako pažljivo.
Vezano za priključke puteva, o tome ćemo tek voditi računa, naravno da ćemo želeti za opštine koje su jako važne, pre svega Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, s druge stane Ivanjica, Arilje, Sjenica, pa mi zbog njih ovo pre svega radimo. Oni su cilj tog auto-puta. Ako mi njima ne izađemo u susret, za koga drugog mi to radimo?
Tako da budite uvereni, vodite računa, imajte na umu da ćemo mi jako voditi računa da sve investicije budu otvorene i namenjene pre svega u ovom slučaju ljudima u tim lokalnim samoupravama i da ćemo uložiti i već sada ulažemo i vi znate da je pre svega politika predsednika Republike koja je nazvana "mini šengen" okrenuta potpunoj liberalizaciji prometa ljudi u regionu.
Nama ne trebaju nikakva ograničenja u komunikaciji sa Crnom Gora i Bosnom, nama ne trebaju granice, u administrativnom smislu pričam granice, jer potpuno je nenormalno ako između Francuske, u Nemačku vi možete da pređete da ne znate gde je granica, da mi moramo sada na primer da kada idemo iz Nove Varoši u Višegrad prolazimo neke granične prelaze. To su potpuno neprirodne stvari ili ne znam iz Jabuke u Pljevlja, kako god.
Znači, vi znate da je naša politika, odnosno politika predsednika Republike izgradnja infrastrukture, povezivanje regiona, povezivanje svih lokalnih saobraćajnica i naravno slobodan ekonomski prostor kako bi ljudi mogli da se bave biznisom, da investiraju kako bi se podizao standard, kako bi naši radnici napredovali i kako bi zajedno svi išli napred, to je ono što EU, to je ono što samo mi želimo i radimo na tome.
Trudimo se, još jednom kažem, trudimo se da odvojimo sredstva, da pomognemo lokalnim samoupravama, jer ponavljam, ne znam koliko su građani svesni i koliko uopšte imaju razumevanja za to.
Mi kao Vlada Republike Srbije i „Putevi Srbije“ nisu nadležni za lokalne saobraćajnice, za to su nadležne lokalne samouprave. Razumemo da one nemaju sredstava, da su ti budžeti vrlo ograničeni, naročito one opštine koje nemaju velike fabrike, koje nemaju po kom osnovu da steknu prihode. Trudimo se da im pomognemo, to ćemo uraditi još više u narednom periodu, ali to probajte da razumete ponekada nije lako, previše je takvih opština, a naš budžet, koliko god porastao, koliko kod mi povećali investicije, on je ipak ograničen.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom i hvala na pitanju.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ministru Momiroviću.
Reč ima Samir Tandir, razjašnjenje. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Hvala poštovanom ministru na iscrpnom odgovoru.

Znači, ono što je važno, morate da shvatite i nas poslanike koji dolazimo sa terena mi smo glasali za vas i na zajedničkom smo zadatku da sva ta otvorena pitanja moramo da rešimo da bi sve građanke i građani koji u tom prostoru žive ostali da žive, da nam zemlja ne ostaje ni pusta ni prazna.

Ono što je jako važno, hoću još jednom da istaknem, znači rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, izgradnja pruge do Novog Pazara, to je deo našeg dogovora sa SNS i apsolutno verujem da ćemo to sve realizovati u narednom periodu, ali da bi, kako da kažem, znam da imate dosta obaveza, ali moja obaveza jeste prvenstveno da predstavljam građane, one koji su me izabrali, građanke i građane Prijepolja i Sandžaka i zato mislim da treba češće da razgovaramo o ovim pitanjima. I da, te opštine su devastirane, nerazvijene, asfaltni put je jedina šansa da te ljude zadržimo na selu, a tek onda da govorimo o povratku mladih na selo. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Posle manjih izmena, da, reč ima narodni poslanik mr Slavenko Unković. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Slavenko Unković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta iz 2019. godine kojim se zamenjuje Aneks 1 multilateralnog Sporazuma između Evropske zajednice i njenih članica.

Sporazum ima za cilj uspostavljanje Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja primenom osnovnih principa Evropske zajednice, EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Pridruženim stranama spada i naša zemlja koja je još 2009. godine deo ovog sporazuma, a ujedno i deo jedinstvenog evropskog neba.

Ti ciljevi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobode osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije, upravljanje vazdušnim prostorom, zajednička pravila u oblasti vazduhoplovne i bezbednosne, vazduhoplovne sigurnosti i bezbednosti.

Svi ti ciljevi su definisani kroz Aneks 1 Sporazuma. Poslednji put je rađeno 2009. godine. U međuvremenu su mnogi propisi izmenjeni doneti potpuno novi, pa se zbog toga mora ažurirati Aneks donošenja nove odluke.

Noviji propisi su podeljeni u dve grupe. Jedna se tiče direktnog civilnog vazduhoplovstva kao što su pravila o bezbednosti i sigurnosti u vazdušnom saobraćaju, a drugu grupu čine pravila koja se primenjuju indirektno i tiču se socijalnog aspekta u oblasti rada bezbednosti na radu, osiguranja u saobraćaju, istraživanju nesreća, kao i u turističkim aranžmanima.

ESAA Sporazum funkcioniše tako da oni našu zemlju prepoznaju kao deo evropskog zajedničkog prostora samo ako u potpunosti ispunjavamo sve propise i sve uslove Evropske zajednice. Republika Srbija primenjuje sva pravila i naše zakonodavstvo je u potpunosti usaglašeno sa evropskim, tako da postoje svi uslovi da nemamo problem da pristupimo ovoj odluci kojom se vrši izmena i dopuna, odnosno aneksiranje Sporazuma.

Kod nas postoje dve organizacije koje se bave bezbednošću vazdušnog saobraća i pružanjem usluga vazdušnom prostoru. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je javna agencija koja je obavljala poslove koji su joj povereni Zakon o vazdušnom saobraćaju.

Ovaj Direktorat donosi propise, vodi sporove i evidencije, učestvuje u radu vazduhoplovnih organizacija, sarađuje sa nadležnim organima i drugim državama. Direktorat je nacionalno nadzorno telo u vazdušnoj plovidbi i sve aktivnosti Direktorata su usmerene na što pouzdanijem, efikasnijem razvoju sistema vazduhoplovne bezbednosti.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore je SMATSA, Državna agencija za pružanje usluga kontrole letenja u vazdušnom prostoru Srbije i Crne Gore i jednog dela BiH uz granicu sa Republikom Srbijom.

SMATSA ima veliku ulogu u povećanju bezbednosti, efikasnosti i ekonomičnosti u vazdušnom saobraćaju u skladu sa najvišim standardima i preporučenom praksom.

Prema oceni "Eurokontrole", Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraća, SMATSA zauzima visoko mesto po nivou bezbednosti u konkurenciji pedesetak provajdera. Danas je SMATSA sinonim uspešnog, modernog i respektabilnog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi na Panevropskom prostoru.

Vazduhoplovna industrija je jedan od najvećih gubitnika trenutne krize koju je prouzrokovala pandemija i ovo je veliki udarac za ovu granu privrede. Verovatno da će proći mnogo vremena da se kompletna industrija vrati na nivo pre krize. Po nekim procenama, prošle godine je bilo 65% manje letova nego u godini pre krize, a u isto vreme BDP u evrozoni je manji za 7,5%.

Kako stvari stoje, u ovom trenutku je teško predvideti kako će se vazdušni saobraćaj odvijati ove, a i narednih godina.

Naša kompanija „Er Srbija“ je takođe u vrlo teškoj situaciji. „Er Srbija“ trenutno posluje na oko 40% kapaciteta u odnosu na godinu pre pandemije. Koliko je teška situacija govori i podatak da „Er Srbija“ za predstojeću letnju sezonu, koja počinje 28. marta, za koji dan, uklonila dodatnih 11 linija sa mreže svojih destinacija.

Ono što je najbitnije je da je država jasno rekla da je „Er Srbija“ od nacionalnog značaja i da će se sigurno naći načina da se pomogne, kao i do sada što se pomagalo. Znači, kompanija koja donosi puno novca i zadužena je za veliki priliv turista, jednostavno postoji veliki interes države da se sačuva i da se na što bolji način prevaziđe ova teška situacija.

Postoje razni scenariji izlaska iz ove situacije, u zavisnosti od trajanja krize i raznih ograničenja i koordinisanog pristupa na nivou cele Evropske unije.

Donošenjem ovog zakona naša obaveza će biti ispunjena i stvoriće se uslovi za punu harmonizaciju našeg zakonodavstva sa sadržajem Aneksa.

Zbog toga Poslanička grupa Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima zamenica predsednika Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodna poslanica Snežana Paunović.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem potpredsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege, građanke i građani Srbije, nekako sam od samog starta imala dilemu kako početi današnju diskusiju. Važna tema, međutim, važan i datum. Dvadeset i četvrti mart, početak bombardovanja Srbije, nešto što ćemo pamtiti kao najveći ožiljak koji Srbija nosi, u to vreme Savezna Republika Jugoslavija.

Čini mi se da i tada i danas, tada u jednom strahu uplašeni za svoju decu, uplašeni od onoga što nam je bilo nepoznato, uplašeni od toga koliko će nemilosrdan zapravo biti taj „Milosrdni anđeo“, brzo smo uvideli da je nemilosrdnost ogromna, a samo naziv - milosrdan.

U toj tišini i u tom strahu smo uvek čuli, bar mi u južnoj srpskoj pokrajini, samo zvona manastira, tražeći zaštitu od Boga, verovali onim momcima o kojima je ministar govorio i hvala vam na tome i bili smo u pravu kada smo im verovali da neće dozvoliti da kopneno bilo ko uđe na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije.

Nije južna srpska pokrajina bila jedina koja je bila na udaru, cela Srbija je krvarila 78 dana.

Slažem se potpuno da treba razgovarati sa svima onima koji su nas nažalost tada bombardovali, ali sam ipak stava da im nikada ne treba oprostiti. Ne smemo decu da učimo da ih mrze, ali moramo da ih opomenemo na ono što se desilo, jer i danas mislim da ne treba da im veruju. Njihovi su interesi uvek bili iznad svega, pa i iznad naših života. Za njih su naši životi bili potpuno nevažni. Za njih je mala Milica Rakić bila samo broj, samo statistika, a za nas jedan izgubljen život ili ko zna koliko izgubljenih života, jer bi danas mogla da bude i majka.

Jeste ovo teška priča, ja ne želim da patetišem, ali želim da u visokom domu i sigurna sam da neću biti jedina, opomenem na današnji dan. Setimo se današnjeg dana, 22 godine su prošle, strah je isti.

Mi danas u poslaničkim klupama imamo mlade ljude koji su tada bili bukvalno deca. Oni su svedoci koliki je to bio strah. Oni znaju kako su se budili i kako su uspevali da zaspu kada čuju tu sirenu koja je za njih značila da moraju da pobegnu u neko sklonište. To su mahom bili neki podrumi koji možda i nisu bili do kraja opremljeni, nisu sigurno jer niko od nas nije očekivao da ćemo se na taj način obračunavati, odnosno da će se neko obračunavati sa nama.

I ono što je od svega najvažnije jeste da je distanca od 22 godine pokazala da šta god da im je bio izgovor u trenutku bila je laž. Izgovor je bio Slobodan Milošević. Izgovor je bila pogrešna politika. Dvadeset i dve godine posle mi trpimo isti pritisak. Dvadeset i dve godine posle od nas otimaju. Nas ucenjuju. Imaju različiti pristup kada smo u pitanju mi i neki drugi.

Da ironija bude kompletna, ovo kada govorim o uplašenoj deci ne govorim samo o deci srpske nacionalnosti. Podjednako su se plašila deca u Subotici, mađarske nacionalne pripadnosti, u Beogradu, u Vranju, u Bujanovcu, u Prištini, u Novom Pazaru. Sva su deca bila u strahu i nisu sva bila srpska deca. Njihova mana je bila što žive u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Nadam se i čvrsto verujem da nikada više nećemo doći u ovu situaciju. Završiću sa tim što zaista moram da kažem, pokoj svim žrtvama koje su svoje uložili u ovo naše danas i u sva naša sutra. Zato im dugujemo obavezu da ih moramo pomenuti.

Uvažene kolege, mi danas ne bismo mogli da zamislimo svet bez vazdušnog saobraćaja, posebno ne u 21. veku. Potreba za mobilnošću stanovništva je sve veća i danas je avio saobraćaj taj koji povezuje čitav svet na najbrži mogući način.

Od Drugog svetskog rata ako bismo analitički pogledali vazdušni saobraćaj beleži značaj porast i postaje dominantan vid međunarodnog prevoza putnika, što je omogućavalo brzi prevoz roba i putnika preko kontinenata i okeana na velike razdaljine koje su nekada bile nesavladive i ne pre nego smo ustanovili vazdušni saobraćaj te razdaljine su se prelazile mahom vodenim putevima prekookeanskim brodovima i to je trajalo po nekoliko meseci.

Nekada je, istina, vožnja avionom bila i prestižna i predstavljala privilegiju bogatih. Troškovi leta bili su izuzetno visoki, a kapaciteti aviona mali. Putnika je danas sve više, avioni postaju sve veći, sve je više letova, sve je više destinacija povezano. Podatak iz 2016. godine govori o tome da je te godine bilo duplo više letova na celom svetu u odnosu na samo 10 godina ranije. Jedan od najvećih i najprometnijih aerodroma u Evropi i svetu je londonski „Hitrou“, kroz koji godišnje prođe oko 80 miliona putnika.

Srbija ne zaostaje. Ima dugo iskustvo u vazdušnom saobraćaju pod okolnostima da je prva avio kompanija civilnog vazduhoplovstva osnovana daleke 1927. godine i još u to vreme predstavljala je respektabilnu kompaniju na evropskom nivou.

Ima tu podataka kojima bi se mogli baviti, ali ovo vreme brzo prolazi. Ja ću ostaviti malo vremena i za svoje kolege pa ću skratiti svoju diskusiju i reći da je Srbija kao kandidat za ulazak u EU preuzela obaveze koje su definisane Poglavljem 14, to je politika transporta i odnosi se na sve oblike transporta, pa i na vazdušni saobraćaj. Ovo poglavlje nažalost još nije otvoreno, ali se nadamo da brzo hoće. Drugi nivo naše međunarodne uključenosti jeste upravo to što smo pridružena zemlja koja je potpisnica Multilateralnog sporazuma koji je EU potpisala sa svojim članicama i sa još jednim brojem država, među kojima smo dakle i mi. Ovaj sporazum je ratifikovan sa Aneksom 1 još 2009. godine i od tada se radi na usklađivanju standarda poslovanja našeg vazdušnog saobraćaja sa standardima EU.

Koliko je oblast vazdušnog saobraćaja senzibilna i osetljiva stvar na prirodne i druge poremećaje potvrđuje pandemija korona virusa koja je izazvala nezapamćenu krizu i u velikoj meri izmenila svet koji danas funkcioniše potpuno drugačije. Avio saobraćaj je na globalnom planu jedna od najteže pogođenih grana, ja bih rekla, ovom krizom i pandemijom i usled smanjenog broja obima saobraćaja u proteklih godinu dana posledice po poslovanje i ekonomiju svake države su katastrofalne i bojim se da ćemo to tek videti u budućnost.

Međutim, ova kriza ne može i ne sme da uspori stvaranje novih i pogodnijih uslova i adaptaciju transportnog sistema za nove uslove na koje ćemo biti u obavezi da se prilagodimo. To podrazumeva dalji razvoj transportnih usluga i modernizaciju transporta. Međutim, baviću će jednim periodom i na to imam pravo, inženjer Milutin Mrkonjić mi je pomogao i svojim uvodnim izlaganjem, jer kada on sedi u sali, onda mi je uvek teško da govorim o infrastrukturi bez obzira da li se radi o putnoj ili vazdušnoj infrastrukturi, a u sali je od malopre i moj kolega Bora Kovačević, zajedno smo se u periodu od 2010. do 2014, 2015. godine bavili Aerodromom „Nikola Tesla“, na moje veliko zadovoljstvo.

Osvrnuću se na taj period, pre svega zato što je Aerodrom „Nikola Tesla“, gospodin Mrkonjić je, ja mislim u to vreme bio ministar, ulagao u renoviranje opreme i infrastrukture i to se pokazalo prilično vizionarski. Kompletno su proširene i renovirane čekaonice u ce fingerskom hodniku, kao i čekaonice od ulaza A1 i A6, proširena je pristaništna platforma dodavanjem četiri nove otvorene parking pozicije, izgrađene su dve čekaonice za putnike koji se u avione ukrcavaju udaljenim parking pozicijama, rekonstruisana je rulna staza, ugrađeno je 11 uređaja za vizuelno uparkiravanje vazduhoplova i nabavljeno šest novih avio mostova iz Kine.

Zaustaviću se kod šest novih avio mostova, iz prostog razloga, jer je Aerodrom „Nikola Tesla“ u tom trenutku svoje stare avio mostove, mi ovde govorimo o pokretnim avio mostovima koji su bili najsavremeniji te 2013. godine kada smo ih nabavili. Stare avio mostove smo donirali Aerodromu „Konstantin Veliki“ i na taj način pomogli da još jedan od naših aerodroma lagano prerasta u sigurnu vazdušnu luku, ne samo zapadnog Balkana, pošto je Aerodrom „Nikola Tesla“ i dan danas, sigurna sam najkvalitetnija vazdušna luka, pre svega zbog pozicije, a onda i zbog uslova koje pruža, jer ova progresivna politika je nastavljena do danas.

Apsolutno se ništa nije zaustavilo, čak mislim da pre deset dana imamo i obaveštenje da se počelo sa izgradnjom novog tornja na Aerodromu „Nikola Tesla“, što je jako važno, jer bi za Evropu Aerodrom „Nikola Tesla“ mogao, i ja sam ubeđena da će postati jedno glavno čvorište kada su u pitanju međukontinentalni letovi.

Ono što takođe beleži ta 2014. godina jeste i istorijski porast putnika, koji je u novembru te godine došao do četiri miliona, što je apriori značilo da se Aerodrom „Nikola Tesla“ mora razvijati i dalje, 2017. godine, mislim da smo zabeležili i porast broja putnika od preko pet miliona, a da 2019. godine beležimo i rekordnih šest miliona. Na žalost, 2020. godina je zaustavila ovaj broj putnika, ali sam sigurno da kada čovečanstvo izađe iz ove sveukupne krize sa korona virusom, da će Aerodrom „Nikola Tesla“ vrlo brzo premašiti i ovu cifru od šest miliona i dostići tu toliko željenu cifru od deset miliona putnika.

Sve ovo sam rekla zato što mislim da je jako važno da se posvetimo vazdušnom saobraćaju, da je Aneks II – usaglašavanje sa novim propisima i standardima EU, koji su izmenjeni od usvajanja Aneksa I. Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom, pre svega vazduhoplovnu sigurnost, bezbednost i upravljanjem vazdušnim saobraćajem, ali i zaštitu životne sredine koja nije mala.

Zbog svega ovoga, nedvosmisleno će poslanička grupa SPS podržati ratifikaciju potvrđivanja odluke zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine, kojom se zamenjuje Aneks I multilateralnog Sporazuma između EZ i njenih država članica i grupe evropskih država među kojima je i Srbija.

Srbija u ovome vidi svoje šanse da još značajnije standardizuje svoje usluge vazdušnog saobraćaja i koristi sve benefite jedinstvenog evropskog neba. Ja nisam govorila o našoj avio kompaniji, ne zato što mislim da je manje važna, ne zato što se ne bi imalo šta reći, nego zato što imam ograničenje sa vremenom. Svakako ministre nasledili ste jedan, rekla bih, zdrav sistem. Iz vaše energije se nedvosmisleno vidi da ćete to unaprediti. Ja vam na tom putu, od srca želim sreću.

Zahvaljujem se na još jednom detalju koji je meni upao u oči, a to je da činjenica da svakom poslaniku odgovorite na način što ustanete. Hvala vam. Taj nivo poštovanja je uvek lepo doživeti.