Zahvaljujem se ministru.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodine Momiroviću, poštovani pomoćniče Kovačeviću, uvažena direktorko Direktorata za civilno vazduhoplovstvo gospođo Čizmarov, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, danas je veoma tužan dan za Republiku Srbiju. Na današnji dan pre 22 godine je izvršena zločinačka agresija na našu zemlju i mnogo naših ljudi je tu stradalo.

Želeo bih da se osvrnem na izlaganje koleginice Jevtović Vukojičić i gospodina ministra Momirovića, koji su napravili tu jasnu distinkciju kada su u pitanju dva termina: kampanja i agresija, odnosno zločin.

Mi moramo svi zapamtiti da je NATO kampanja, tzv. NATO kampanja bila zapravo agresija. To je jedan veliki zločin. To je bombardovanje. To je jedan od najvećih zločina koji se desio u poslednje vreme u Evropi i moramo da budemo svesni toga, da zapamtimo ovaj datum.

Neka je večna slava svim našim herojima koji su položili život za svoju otadžbinu.

Na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Odluke i ISA sporazuma od 31. jula 2019. godine, kojim se zamenjuje taj Aneks 1 Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država, kao i Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, tadašnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovo i Metohiji, naravno, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.

Ovo je jedna jako bitna odluka za Republiku Srbiju. Naime, Sporazum je Republika Srbija potpisala još 2006. godine, 2009. ratifikovan u Narodnoj skupštini, a tek 2017. godine je stupio na snagu, jer se čekalo da i druge zemlje potpisnice ratifikuju sporazume u svojim nacionalnim skupštinama.

Ovaj ISA Sporazum ima za cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja i on se zasniva na tzv. tekovinama EU, odnosno aki komuniter. Osnovni ciljevi ovog ISA Sporazuma podrazumevaju slobodno osnivanje preduzeća, slobodan pristup tržištu, jednake uslove konkurencije, kao i zajednička pravila u oblastima vazduhoplovne sigurnosti, bezbednosti, upravljanja vazdušnim saobraćajem, životne sredine, ali i drugih socijalnih uslova.

Ovom novom odlukom, odnosno izmenom ovog Aneksa 1 multilateralnog ISA Sporazuma, predviđaju se neki novi propisi kada je u pitanju sektor civilnog vazduhoplovstva, naročito onih koji se direktno odnose na civilno, samo civilno, vazduhoplovstvo, koji se tiču bezbednosti i upravljanja u vazdušnom saobraćaju i samih vazduhoplova, ali i oni propisi koji se indirektno odnose na sektor civilnog vazduhoplovstva koji se tiču propisa o osiguranju, propisa o radu, o bezbednosti i zaštiti na radu, o zaštiti korisnika, kao i zaštiti pružalaca usluga.

Bitan element ovog ISA Sporazuma je sadržan u tom članu 18. gde se predviđa osnivanje zajedničkog komiteta za nadzor i za sprovođenje samog sporazuma.Taj komitet, predviđa se da će se on sastajati jednom godišnje i predstavljaju ga određene delegacije iz zemalja potpisnica. On može donositi, naravno, obavezujuće odluke, ali može donositi i neke preporuke kako bi se što bolje implementirali ISA sporazum u tim zemljama potpisnicama.

Imajući i vidu da smo mi zemlja koja je na putu evropskih integracija, neophodno je da u potpunosti implementiramo ovaj sporazum, kako bismo zadržali taj tok.

S obzirom da govorimo o zajedničkom vazduhoplovnom području na nivou Evrope, a s obzirom da govorimo generalno o vazduhoplovima i nacionalnim avio-kompanijama, moramo imati na umu sve one bitne rezultate koje smo postigli u prethodnim godinama. Tu bih pohvalio, pre svega, Vladu Republike Srbije, predsednicu Vlade Anu Brnabić, naravno, našeg predsednika Aleksandra Vučića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodina Momirovića, ne samo kada je u pitanju vazdušni saobraćaj, već kada je u pitanju celokupan sektor saobraćaja i građevinarstva i našu direktorku Direktorata za civilno vazduhoplovstvo gospođu Mirjanu Čizmarov.

Želeo bih da se osvrnem na te neke rezultate. Naravno, kada poredimo period od 2000. do 2012. godine i ovaj period od 2012. godine do sad, želeo bih da govorim konkretno o našoj avio-kompaniji, odnosno o našim avionima, odnosno o našoj floti. Tada smo imali JAT. JAT je doveden bukvalno do propasti.

Ono što je važno napomenuti je to da svaka nacionalna avio-kompanija mora imati jednu respektabilnu flotu da bi se bavila tim poslom, a mi smo tada imali na papiru 14 aviona. Od tih 14 aviona, devet je letelo, a zapravo samo šest aviona je bilo u potpunosti bezbedno i funkcionalno za letove.

Danas mi imamo 18 aviona, 18 novih aviona. Naravno, jedan deo tih aviona je iz te stare baze, ali oni su remontovani i optimizovani sa najnovijim elektronskim sistemima za navigaciju. Motori na njima su, takođe, remontovani.

Što se tiče te naše flote, kao što sam rekao, nekad smo imali šest funkcionalnih vazduhoplova. Danas imamo 18. Tu flotu čine jedan avion „Erbas A330“, jedan „Erbas A320“, 11 „Erbasovih“ aviona A319, tri ATR 72200 i dva ATR 72500, što ukupno čini tu flotu od 18 aviona.

Takođe, u tom periodu za vreme te žute tajkunske vlasti, mi smo prodavali svoje Mekdonel-Daglas DC-9 i DC-10, avione koji su bili sposobni za prekookeanske letove. Naravno, prodali smo, jedan deo smo i rashodovali aviona tipa „Boing 727“.

U tom periodu, za gotovo 13 godina, promenjeno je čak devet direktora nacionalne avio-kompanije. Godišnji gubici su aproksimativno bili 30 miliona evra godišnje, a takođe, 2003. godine je i prodata imovina JAT-a. Ta žuta vlast je više puta bezuspešno pokušavala da privatizuje našu avio-kompaniju. Oni, naravno, kao što znamo, nisu uspeli u tome, da li zato što nisu imali dobre namere ili su jednostavno bili nesposobni da nešto učine po tom pitanju.

Zahvaljujući trudu Aleksandra Vučića i trudu celokupne Vlade Republike Srbije, mi danas imamo jednu uspešnu avio-kompaniju, domaću nacionalnu, snažnu avio-kompaniju „Er Srbiju“, koja potvrđuje konstantno svoj kvalitet i koja osvaja brojne nagrade i brojna priznanja na međunarodnom nivou.

Takođe, kada je naš aerodrom „Nikola Tesla“, naše najveće čvorište u Republici Srbiji u pitanju, moram napomenuti da posle 30 godina je uspostavljena ponovo direktna linija Beograd – Njujork, a aerodrom „Nikola Tesla“ je postao deo svetske aerodromske porodice. Potpisana je koncesija sa firmom „Vansi airports“.

Takođe, od 2013. do 2019. godine se beleži porast broja putnika od 74%, ali i porast prihoda od 86,1%.

Još jedan važan projekat je izgradnja kontrolnog tornja, visine 75 metara, na aerodromu „Nikola Tesla“, koji će biti opremljen sa najmodernijim radarskim sistemima i sistemima za navigaciju. On je u fazi izgradnje. Naravno, otvorili smo i civilno-vojni aerodrom „Morava“ kod Kraljeva.

Takođe, još jedna bitna stvar je da smo obeležili i 76 godišnjicu operacije „Halijard“ kod Pranjana, gde je naša Vojska spasila određeni broj savezničkih pilota.

Rekonstruišemo i modernizujemo aerodrome, pre svega „Konstantin Veliki“ u Nišu, gde će se graditi i toranj od 35 metara, a gradi se i jedan mali sportski aerodrom „Rosulja“ kod Kruševca.

Na osnovu svih ovih rezultata i projekata iz prethodnog perioda možemo se pohvaliti da je Srbija postala deo jedne moderne evropske, slobodno reći, i svetske vazduhoplovne porodice, a opet sa druge strane svesni smo da je pandemija virusa korona uzela maha. Nažalost i kada je Srbija u pitanju i kada su sve druge zemlje u pitanju primetan je pad u sektoru turizma, u sektoru trgovine, generalno kada govorimo o saobraćaju. Ja sam siguran da ćemo se mi izboriti sa tim.

Koristim ovu priliku da apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer mi smo šampioni vakcinacije i kada je u pitanju EU i kada je pitanja čitava teritorija Evrope i kada je u pitanju ceo svet. Smatram da moramo što pre da se vakcinišemo, da se još brže vakcinišemo, da zaštitimo naše živote, a samim tim, na osnovu ovih rezultata koje smo postigli, siguran sam da će naša avio kompanija i svi naši aerodromi ponovo kada pobedimo ovaj virus korona doživeti procvat i da ćemo se ponovo vratiti na one slavne staze iz 2019. godine kada smo ostvarivali rezultate koji su veoma dobri, čak i za neku razvijenu evropsku državu. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Samo kratko.
Želeo bih da vam se zahvalim na ovoj kvalitetnoj elaboraciji. Zaista ste jako kvalitetno to pokrili, ne samo vezano za ovaj sporazum, nego avijaciju kompletno. Bilo je veliko zadovoljstvo slušati. Voleo bih da iskoristim ovu priliku da vam uputim reči podrške i vama gospodine Luka i drugim poslanicima, pre svega onima kojima je ovo prvi put da budu članovi ovog doma.
Ne dajte da vas pokolebaju oni koji, ne da su lošiji od vas, nego su mnogo lošiji od vas. Vi ste ovde ispred politike koja ima velike pobede i koja se takmiči sa istorijom. Niste ovde slučajno, nego ste pažljivo birani. Velika mi je čast i zadovoljstvo da imam priliku da delim ovaj dom sa vama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre Momiroviću sa saradnicima, nisam imao priliku prošli put iz zdravstvenih razloga, kada ste bili prvi put u parlamentu, pa mi je čast i zadovoljstvo što imam priliku i da govorim danas i da čujem kako proaktivno učestvujete u ovoj raspravi koja ima malo i širi kontekst u odnosu na tačku dnevnog reda, koja je u svakom slučaju izuzetno zahvalna za raspravu, pogotovo ako je posmatramo u širem kontekstu, ne samo regionalno, nego i usklađivanju sa evropskom regulativom iz ove oblasti.

Ja nisam ekspert i ne bih hteo da se dokazujem kroz neku vrstu priče normative, u smislu ratifikacije ovog sporazuma, kao i nekih ranijih sporazuma koji su ovde bili, međudržavni. S obzirom da dolazim iz Republike Srpske, iz BiH, već određeno vreme živim ovde u Srbiji, moram da istaknem svoje zadovoljstvo što u ovom mandatu, u ovom sazivu imamo i današnji sporazum u vidu zakona, u smislu ratifikacije ranije kao čestu pojavu.

Nadam se da će ti sporazumi i inicijativa koja dolazi iz Srbije u smislu ne samo regionalnog liderstva u određenim aspektima vezano za infrastrukturne radove biti dominantna tačka, ne samo u ovom sazivu, već i u radu Vlade Republike Srbije i vašeg ministarstva. To u delu i u rečima, kao što možemo i videti. Evo i danas imam priliku da idem za Bijeljinu, pa sam prolazio kroz Raču. Vidim da radovi i te kako dobro napreduju. Nadamo se da će radovi vrlo brzo i predispozicije koje se tiču eksproprijacije i svega ostalog u Republici Srpskoj vrlo brzo krenuti i da ćemo moći te radove da vidimo i u Republici Srpskoj, odnosno u BiH.

Ovaj deo koji se revnosno ispunjava, za koji postoje budžetske stavke, za koji radovi već ozbiljno napreduju u svakom smislu, je velika podrška i poruka, ne samo građanima u Republici Srbiji, već građanima u Republici Srpskoj na području i Semberije, a i Majevice i Posavine i regije Birča, ali i svih građana BiH koji će tuda u budućnosti prolaziti.

Najbolji mogući ktitor i lider u jednoj zemlji je onaj koji pokreće projekte koji idu u ovom pravcu. Znamo da je i ovu inicijativu, kao i sve druge, pokrenuo predsednik Republike Srbije koji i te kako zna da građani Republike Srpske znaju koliko je važno da ovaj deo autoputa i kraka prema Bijeljini, odnosno prema Rači bude što pre završen. To je od strateške važnosti, kao što je od strateške važnosti da se povezujemo, ne samo onim delom trase koji je vezan za Banja Luku, već da se povezujemo i sa Sarajevom. Zato će ovaj drugi krak, koji je vezan za Kotroman, za Višegrad, pa i ono što će se raditi i na teritoriji Republike Srpske, ali i Federacije BiH, približiti Banja Luku i Sarajevo Beogradu, gde oni prirodno treba da gledaju i gde su, kao što ste vi malopre u svojoj diskusiji govorili, u ovoj eri pandemije i korona virusa, pa ako hoćete konkretno svega ovoga o čemu danas najviše pričamo, promocija i kampanja vakcinacije i te kako važne poruke.

Zamislite samo, evo, kada pređemo preko reke Drine, mi imamo potpuno drugu situaciju. Ovde građani Republike Srbije, bez obzira da li žive na jugu ili severu, bez obzira u kom okrugu, u kojoj opštini, kojoj lokalnoj zajednici žive, mogu da biraju koju će vakcinu da prime. Imamo sada mobilne ekipe i u domovima i seoskim ambulantama, vakcinišemo, ne moraju čak ni ovaj model koji je toliko uspešan, koji smo toliko hvalili preko e-uprave da koriste, već je dovoljno svojom voljom, fizički da dođu, a tamo ih čekaju naši medicinski radnici koji su non-stop na punktovima i na taj način da izvrše ono što je najvažnije u ovom momentu, vrhunski patriotski čin, a to je da se vakcinišu.

Nema značajnijeg patriotskog čina u ovom momentu, a ni važnijeg, ako to poredimo sa regionom, jer nažalost, videli ste, ako samo pričamo o BiH, a možemo pričati o Hrvatskoj, Crnoj Gori, kompletnom regionu koji se baždario na sistemu Kovaksa, prošli su tako da u tim državama praktično i nema vakcina i bez podrške Srbije, koja je to dobrosusedski i dobrokomšijski podelila sa svojim susedima… Situacija kada pređete reku Drinu je potpuno drugačija.

Veliki broj građana, prijatelja kojih ima i u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH mole i traže način kako da se vakcinišu, pa makar došli i u Srbiju. Do pre 10-15 dana stranci su se na jednom mestu vakcinisati. U ovom slučaju, ako govorimo o državljanima BiH, u Zavodu za biocide. Nažalost, zbog ove pandemijske situacije koja se usložnjava, to sada trenutno nije moguće ni tu.

Apel koji dolazi od strane građana, kojima nije teško da dođu u Beograd ili bilo gde u Republici Srbiji, da se omogući barem na jednom mestu da mogu doći ovde i vakcinisati se. Dobre su mere koje su danas usvojene na Kriznom štabu, a koje idu u tom pravcu da i stranci, kada govorimo o strancima, tu govorimo o državljanima koji dolaze iz regiona, koji su uspeli da li zbog dvojnog državljanstva ili na drugi način, tako što su određene institucije zamolile, recimo, institucija Ustavnog suda BiH, administrativnim, službenim putem preko Ministarstva spoljnih poslova ili njihovog Ministarstva spoljnih poslova da se sudije Ustavnog suda vakcinišu, pa je to odobreno, pa su oni išli u Loznicu itd.

To su sve mnogo važne poruke koje ukazuju da je Srbija, ne samo lider u ovoj oblasti, već pokazuje svoje ljudsko lice prema svim građanima u regionu, znajući da u ovoj vrsti priči da tek kada se svi vakcinišemo u regionu da će biti sigurna i Srbija, odnosno građani Srbije i da će ekonomija, infrastrukturni radovi, planove koje imamo u ovoj vrsti priče moći brže i efikasnije da se realizuju.

U tom pravcu moja uvažena koleginica Milanka je malopre govorila i postavila vama pitanje u vezi izgradnje i planova za izgradnju aerodroma u Trebinju. To više nije inicijativa, koliko smo i upoznati. Koliko smo ovde i sami kao narodni poslanici mogli da usvajamo, usvojili smo određene budžetske stavke koji su predispozicija za to, izabrane su određene lokacije. Nadamo se da će uskoro krenuti i eksproprijacija.

Samo da kažem da ta, opet, inicijativa predsednika Vučića koji je imao tu želju da se upravo pomogne Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini da se izgradi i aerodrom u Trebinju koje je predivno mesto u svakom smislu reči, koje svi vole iz regiona da posećuju. Aerodromska linija će na relaciji Beograd-Trebinje i svi drugi letovi koji će biti komercijalni, nisko budžetni pretpostavljam, biti jako važna.

Ono što je mnogo važnije je da Srbija daje lidersku inicijativu i u tom smislu, nažalost, u Republici Srpskoj je postojala inicijativa za izgradnju aerodroma koja je ugašena još 2014. godine. Nažalost, taj projekat na bazi domaće inicijative lokalnih snaga nije uspeo da se realizuje u tom periodu.

Zato je mnogo važno i građani ne samo Trebinja, ne samo Hercegovine, već i kompletne Republike Srpske i Bosne i Hercegovine gledaju Beograd i očekuju ne samo realizaciju tog projekta, već očekuju i da što pre, u 2022. ili 2023. godini, zbog ove pandemije, imamo prve letove i da možemo iz Beograda da odemo direktno u Trebinje. To je toliko važno.

Pred vama su mnogi izazovi, pred vašim ministarstvom, i mnogo je važno u ovoj vrsti priče da sve ono što ćemo u narednom vremenskom periodu da pokrećemo i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poruke koje ćemo upućivati odavde, poruke koje vi upućujete ispred vašeg ministarstva, infrastrukturni radovi koji idu u pravcu povezivanja, u ovom slučaju dve države, a što je mnogo važnije, ako pogledamo samo iz pozicije nacionalne jednog naroda koji je konstitutivan narod u Bosni i Hercegovini, koji je većinski narod ovde, srpskog naroda, i te kako važno i nacionalno pitanje.

Zato, još jednom, puna podrška i predsedniku Republike Srbije za ovo što je predložio, vama, vašim saradnicima, javnim preduzećima koja rade na izgradnji ovih auto-puteva, brzih cesta, puteva, kao i firmama koje učestvuju u tome da što efikasnije i bolje to urade za dobrobit svih građana ne samo Republike Srbije, već i regiona. Toliko i hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću, iako imam kost u grlu zbog današnjeg datuma, govoriti o multilateralnom Sporazumu između evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovu i Metohiji u uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, ESSA sporazum koji je Republika Srbija potpisala 29. juna 2006. godine, a Skupština Srbije ratifikovala 14. maja 2009. godine.

Sporazum ima za cilj uspostavljanje Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja primenom osnovnih principa evropske zajednice u oblastima definisanim sporazumom u državama pridruženim stranama sporazuma među koje spada i Republika Srbija. Sporazum je stupio na snagu na međunarodnom planu 1. decembra 2017. godine.

Zalaganje predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i Vlade Srbije i uspostavljanje dobrosusedske saradnje sa svima u regionu uz pridruživanje EU, ali i borbu za naše nacionalne interese, što nije bio slučaj kod bivšeg režima, jer je to njima bilo strano, osnovni ciljevi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobodu osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije i zajednička pravila u oblastima vazduhoplovne sigurnosti, bezbednost upravljanja vazdušnim saobraćajem, socijalnih uslova i zaštite životne sredine, uz sve to i jasnu zaštitu interesa Srbije.

To je zasluga odgovorne politike Aleksandra Vučića kojim je jedna od zemalja koja je bila slepo crevo Evrope postala država koja se pita, ali prvenstveno i misli o budućnosti svoje dece i budućih pokolenja.

Doprinos bivšeg režima možemo najbolje videti na primeru Vuka, „aeroklub“ Jeremića koji je samo tokom pet godina herojski, zajedno sa svojim rođacima, navodno, vodio borbu za KiM iz Kraljevske sobe od 3.000 dolara za noć, dok je njegov kolega, kako bi kolega Atlagić rekao, „Điki Švajcarac“, odnosno to mu je pravi naziv, na svoja luksuzna putovanja tim istim avionima potrošio 3,6 miliona evra.

Da ono o čemu govorim građanima Srbije bude jasnije, to su bile baš te iste egzotične destinacije Mauricijus, Švajcarska, Kipar, Luksemburg, Hong-Kong, a sve to na račun napaćenog naroda Srbije. Mislim da to nije slučajno.

Šta su postigli? Kosovo i Metohiju branili nisu. Narodom tamo su samo besramno trgovali, s tim narodom su trgovali, a narod na Kosovu i Metohiji je, iz drugih delova Srbije su besramno pljačkali.

Bivši režim, na čelu sa Draganom Đilasom je integrisao svoj novac na mondenska mesta i svoje račune podstičući vazduhoplovstvo da taj isti novac i prebaci na data odredišta od 17 zemalja i na 57 računa. Dok se Dragan Đilas i njegova hobotnica potplaćenih kleptomana ne libi da se pored brojnih dokazanih afera obrati narodu preko tajkunskih medija, jer mu valjda nedostaje taj luksuz kojim su se bahatili i sada u strahu od evidentnih dokaza na sve moguće načine pokušavaju da vode politiku destrukcije i laži. Ko bi se od njih odrekao dnevnice od 55 hiljada evra i putovanja širom sveta, Valdorfa, Astorije, Hiltona, Hajata? Ko bi se odrekao istančanog osećaja za luksuz, ali i egzotike od 619 miliona evra?

Tako da, ne čudi činjenica da je njihova lažna borba za Srbiju, KiM bila samo sporedni čin koji su koristili da se obogate, dovevši tako narod Srbije na rub propasti. Sada opet zajedno sa svojim saradnicima Marinikom „Mauricijus“ Tepić, Šolakom „secikesom“, kumom Đorđevićem, Vukom Jeremićem žele da speru blato srama i sakriju užas koji su ostavili. Jedini način da to postignu je da satanizuju sve što je uradio Aleksandar Vučići i SNS.

Narod Srbije vidi, narod Srbije zna, a narod na KiM bolje nego iko.

Živeli heroji odbrane Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Ovim izlaganjem završavamo rad u ovom delu sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
Prvo naredno izlaganje narodni poslanik Marijan Rističević.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.