Poštovani narodni poslanici i poslanice, pre svega, moram da istaknem da je upravljanje čvrstim otpadom jedan od prioriteta ministarstva i moram da napomenem i da vas podsetim da smo od početka ove godine preneli sredstva na nekoliko lokalnih samouprava upravo kako bi i završili izgradnju transfer stanica, proširenja i sanacije deponija, jer jednostavno suočavamo se sa ovim problemom. Dakle, i kada uklonimo otpad, nemamo gde da ga odložimo i svakako je to ono na čemu intenzivno radimo.
Dakle, susreli smo se sa problemom višedecenijskim i regionalni centri koji će biti građani, dakle osam regionalnih centara će se izgraditi zahvaljujući upravo i kreditu od strane IBRD i značajno će se poboljšati situacija u Srbiji nakon izgradnje. U ovoj godini kreće projektovanje i to je ono što je izuzetno važno da uvek napomenemo.
Moram samo da napomenem da smo, pre svega, dali i sredstva Čačku, Knjaževcu, Novoj Varoši, Pirotu i Trsteniku upravo za sanaciju i proširenje kaseta deponija.
Kada govorimo o gradu Kraljevu, takođe smo imali nekoliko sastanaka sa gradonačelnikom. Pre svega, imamo Projekat za proširenje i sanaciju kasete gradske deponije u Kraljevu u visini sredstava od 250 miliona dinara.
U 2020. godini ministarstvo je dalo 20 miliona dinara, jedinica lokalne samouprave pet, a u toku 2021. godine je izdvojeno ukupno 90 miliona dinara. Dakle, iz budžeta ministarstva 65, a jedinica lokalne samouprave 25 miliona dinara.
S obzirom da imamo ove iznose koji su već namenjeni, nedostajuća sredstva za završetak projekta su 135 miliona dinara. Stoga smo razgovarali sa jedinicom lokalne samouprave i ono što je potrebno jeste da Kraljevo obezbedi sredstva iz kredita.
Nakon proširenja ove kasete i sanacije deponije ćemo biti mirni, da tako kažem, odnosno građani Kraljeva, u narednih pet godina sigurno.
A što se tiče Regionalnog centra za upravljanje otpadom, tu napominjem da je to u planu i potpisan je Ugovor sa kineskim partnerom kroz Ministarstvo građevine.
Dakle, kada govorimo o projektima koji se tiču zaštite životne sredine, imamo baš iz velike potrebe za svim tim velikim projektima nekoliko kredita kroz nekoliko ministarstava i mi svi koordiniramo svakako, ali za Kraljevo je važno da preko SRBC, dakle, kineskih partnera, potpisan je Sporazum i grad Kraljevo, dakle, regionalni centar za sve pomenute opštine se nalaze na tom spisku.
Što se tiče lokacije i izbora, to je svakako na upravi grada Kraljeva i ja smatram da će u narednim mesecima i da se kandiduje određena lokacija i da će se krenuti u realizaciju, u izradu projekta, a kasnije u realizaciju i radova.

Hvala.
Reč ima ministarka Obradović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala, pre svega, kolegi iz Kraljeva koji je postavio ovo pitanje koje se tiče vakcinacije, a tiče se cele Srbije. S druge strane, eto malo da se odmaknemo od ovih teških političkih tema kojima smo se bavili u prvom delu ovih pitanja poslanika.
To jesu bolne političke teme, čak i onda kada Beograd i Priština budu dogovorili način funkcionisanja između dve zajednice čiji su predstavnici Beograd i Priština. I dalje ćemo imati još dugo neke teške teme oko kojih se nećemo moći dogovoriti, ali možda za početak da počnemo da pričamo o nekim svakodnevnim temama.
Često kada smo pričali, baš žene koje žive i u Beogradu i u Prištini, a koje su političarke, novinarke, aktivistkinje nevladinih organizacija, bila je neka inicijativa „Follow us“, pričali smo o tome, o svakodnevnim temama – nasilje nad ženama, zdravlje, preduzetništvo žensko i evo samo jedna kratka poruka. Da bi bolje Beograd i Priština počeli da razgovaraju hajde da pričamo o svakodnevnim temama. To je jedno. Kada ne možete po glavnom kanalu da rešite problem, probajte posredno. To je neko od diplomatskih instrumenata. I, pričale smo o tome kada je nasilje u porodici u pitanju da li više boli kada bije Albanac suprug ili Srbin suprug. E, to je suština priče o čemu treba da priča Beograd i Priština, da bi se odmakla sa ove mrtve tačke. To smo negde mi žene u politici pokušale da razgovaramo. Ne mogu reći da smo napravile neki veliki pomak, ali hajde da probamo i tim alternativnim pravcima da pronalazimo zajedničke jezike, jer očigledno ono na čemu je Beograd do sada insistirao teško ide. Priština odbija da razgovara.
Izvinjavam se što sam oduzela vreme. Samo kratko oko vakcinacije. Pitali ste ključne stvari koje se tiču vakcinacije - šta da radimo u situaciji kada smo propustili termin za vakcinaciju, šta da radimo u situaciji kada nemamo potvrdu o vakcinaciji, a jesmo vakcinisani i revakcinisani. Mi smo upravo zbog velikog broja pitanja otvorili poseban portal i na portalu eUprave postoji posebna usluga. Kada ljudi budu otišli na adresu „euprava.gov.rs“ mogu da pronađu opciju koja se upravo tako zove – nova potvrda o vakcinaciji i propušten termin za vakcinaciju. To je najjednostavniji način, da ja sada ne opterećujem ljude ostalim detaljima.
Dakle, na adresi „euprava.gov.rs“ mogu dobiti novu potvrdu o vakcinaciji i mogu zakazati novi termin za vakcinaciju. Ima i još jedna opcija. Ukoliko ste sigurni da zbog nekih svojih razloga ne možete da budete vakcinisani u narednom periodu, možete i da odaberete period u kome otprilike možete da budete vakcinisani. To je veoma važno za ljude koji su sprečeni iz nekih drugih razloga da budu vakcinisani.
Ono što jeste važno i to sam i videla kao negde suštinu vašeg pitanja, da insistiramo svi na tome da budemo vakcinisani što veći broj ljudi i ovo o čemu ste vi pitali takođe je meni deo borbe za vakcinaciju. Mi jesmo rekli u ovom trenutku da imamo oko milion i po ljudi koji su prijavljeni na portal eUprave, ali to mora da bude mnogo, mnogo bolje. Radimo svakodnevno na toj promociji. Ministarstvo državne uprave i lokane samouprave po gradovima i opštinama insistira da i funkcioneri, čelnici lokalnih samouprava promovišu svakodnevno u lokalnim medijima, ali takođe rade na terenu i ono što je i najavila premijerka Brnabić, a naravno i predsednik Vučić svojom najavom vakcinacije. Nekoliko mesta je spomenuo na jugu Srbije, gde je zaista mali, nizak procenat vakcinisanih i mislim da će snažno pomoći taj momenat kada predsednik bude vakcinisan i bude još jače pozvao ljude na vakcinaciju. Važno je da razgovaramo po gradovima, po selima, da ljudima objasnimo sve ono što su predrasude oko vakcinacije.
Ne treba u ovom trenutku da robujemo različitim predrasudama kada je posebno vakcina „Astra Zeneka“ u pitanju. Čini mi se da nije popularno u javnosti, ali ja ću vam reći da je to samo još jedna predrasuda. Ja imam brojke u kom procentu se ljudi vakcinišu u Srbiji i kojim vakcinama. „Sinofarm“, naravno, zbog najveće količine koju posedujemo, 70% od ukupnog broja vakcinisanih i revakcinisanih u Srbiji primili su „Sinofarm“, 12% „Fajzer“ vakcina, „Sputnjik“ 9% i „Astra Zeneka“ isto 9%.
Dakle, sve ono što sam slušala poslednjih dana na terenu, gde su ljudi govorili da odbijaju i da nisu raspoloženi da primaju Astra Zeneku, apsolutno brojke pokazuju drugačije. Dakle, mi imamo preko 110 hiljada ljudi u Srbiji koji su primili Astra Zeneku. Angela Merkel takođe je neko ko je najavio da želi da bude vakcinisan i najavio kupovinu Astra Zeneke za stanovništvo Nemačke, pa ako oni ne robuju predrasudama i raspoloženi su za to, zašto bismo mi brinuli?
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je takođe u podstandardnim naseljima, dakle, za ono stanovništvo koje je u tim ranjivim grupama, marginalizovanim, poput Roma, recimo, koji nisu posebno u situaciji da budu prijavljeni na portal e-uprave, organizovalo mobilne timove, gde takođe želimo da vakcinišemo tu grupu građana, bez termina i mobilni timovi sa određenom količinom vakcina odlaze na teren, naravno, u strogo kontrolisanim uslovima, da vakcinišu ljude na terenu. Naravno da se to radi i sa ljudima koji su nepokretni, koji nisu u situaciji da dođu do vakcinalnih punktova, kojih inače u Srbiji ima 319 u ovom trenutku.
Želim da se zahvalim još jednom i to činimo svakodnevno, ali nije zgoreg još jednom, da se zahvalim svim medicinskim radnicima, naravno, Ministarstvu zdravlja, svakako Vladi Srbije, ali Ministarstvu zdravlja, svim medicinskim radnicima, nemedicinskom osoblju koje pomaže da proces imunizacije se sprovede ovako kako se to sprovodi.
Mi dobijamo pohvale iz celog sveta, to zaista nije floskula koju ja ponavljam, svakodnevno srećući se i sa strancima i sa zvaničnicima posebno EU koji se nama dive i našem stepenu organizacije i rada na terenu kad je imunizacija u pitanju.
Mi od ovoga nećemo odustati. Rekoh, nije dovoljan broj ljudi prijavljen putem e-portala. Zato uvodimo i specifične načine vakcinisanja na terenu, vakcinisanja bez termina. Ljudi koji su stariji od 60 godina treba da budu i jesu u prioritetu Srbije kada je vakcinacija u pitanju. Mi smo za sada u populaciji od 60 plus vakcinisali oko 42% u Srbiji. Dakle, od ukupnog broja starijih ljudi od 60 godina u Srbiji, 42% tih ljudi je vakcinisano. Beograd prednjači u tome, 53% vakcinisanih ljudi u Beogradu.
Ja bih, osim ova dva portala, ove dve usluge koje mogu na portalu e-Uprave ljudi da dobiju, hoću samo da još kratko najavim da na portalu inspektor.gov.rs, to je drugi deo vašeg pitanja, ljudi mogu da dobiju informacije o tome kako tačno protumačiti uredbe Vlade Srbije, uredbe koje u ovom trenutku potpisuje ministar Lončar, jer je to mnogo praktičnije nego ranije, to su odluke Kriznog štaba, dakle, Centar za Kovid 19 mere na portalu inspektor.gov.rs, tu možete dobiti sva pojašnjenja na tu temu. U centru rade četiri pravnika, radi jedan ekonomista i vi vrlo brzo možete dobiti informacije o tome šta je i na koji način pojašnjenje određene mere.
Ljudi kažu – pa, čekajte ili rade ili ne rade neke radnje. Suština je u tome da mi ne pričamo o zabrani određene delatnosti. Sve ove uredbe, mere koje donosi Vlada, nije suština da zabranimo nekoj delatnosti da uopšte ne funkcioniše, nego da način na koji se odvija ta delatnost, usluga koja se pruža građanima bude maksimalno bezbedna i pod epidemiološkim merama. Zato svakodnevno mnogo upita od različitih preduzetnika i privrede, da li oni ipak mogu da rade.
Zbog toga smo pričali o 16 kvadrata koje treba obezbediti u fitnes centrima, o devet kvadrata u kozmetičkim i frizerskim salonima po jednom korisniku. Zbog toga smo na taj način definisali te detalje, jer mi želimo kao Vlada da pokažemo da nam je važno da uspostavimo balans između daljeg funkcionisanja ekonomije, privrede u Srbiji, jer nam je potreban priliv kako bismo mogli da obezbedimo sredstva za borbu protiv korone, a da istovremeno to bude i epidemiološki ispravno.
Dakle, još jednom, za sve te nejasnoće, a ima ih zaista, mi smo otvorili taj centar 19. marta i od tada je primljeno oko 1.200 pitanja i upita na tom portalu inspektor.gov.rs. Ja bih zamolila sve ljude koji imaju neka pitanja i dileme na tu temu da se tu obrate. Hvala.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću, izvolite.

Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.

Hvala.
Reč ima premijerka.

Hvala vam.
Dakle, što se ovoga tiče, mi smo krenuli u digitalizaciju našeg obrazovnog sistema neke 2017. godine. Krenuli smo time što smo predmetno uključili programiranje i kodiranje kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole, ali takođe, uz puno razumevanje da dosadašnji način učenja, držanja predavanja, časova, nije više toliko zanimljiv za mlađe generacije, ušli smo u kompletnu digitalizaciju škola.
Znate, neverovatno je kada se sada setim tamo 2015. godine, koliko malo škola širom Republike Srbije je imalo pristup internetu, što je sramota i pokazuje stav, mislim, prethodnih vlada od 2000. do pa i 2014. godine prema obrazovanju i prema tome kakve veštine mi dajemo našoj deci da se bore u budućnosti za bolja radna mesta.
Dakle, krenuli smo u tu kompletnu digitalizaciju obrazovanja, 2017. godine krenuli da povezujemo škole na brzi internet, krenuli da uvodimo digitalne učionice i digitalne udžbenike. Te 2017. godine, ako se ne varam, imali smo praktično test fazu, pilot projekat sa 2.000 digitalnih učionica. To se pokazalo kao izuzetno. Bili su zadovoljni učitelji, nastavnici, profesori, ali su zaista izuzetno bila zadovoljna i deca i roditelji i onda smo to nastavili.
Naš plan je da do kraja 2022. godine završimo kompletno digitalizaciju, odnosno da sve škole u Republici Srbiji budu povezane na internet, i to tako da ne samo informatički kabinet ili računarska učionica ima internet, već da sve učionice u svim školama imaju internet, imaju digitalne učionice, imaju digitalne udžbenike.
To onda otvara prostor za ovo što je kao inicijativu dao zamenik gradonačelnika Goran Vesić i grad Beograd, a to je da lokalne samouprave same umesto onoga što je nekada bilo, kupuju udžbenike, u stvari, daju tablete, kupuju licence i tako daju potpuno jedan drugačiji način, metod obrazovanja svojim osnovcima ili osnovcima u toj lokalnoj samoupravi.
Što se tiče nas kao Vlade, mi ćemo obezbediti da na čitavoj teritoriji Republike Srbije sve škole imaju iste uslove, da svaka škola, bez obzira koliko je udaljena, koliko je mala, u kojoj je sredini, koliko ima učenika, da svaka škola bude povezana na internet, da svaka učionica ima digitalne učionice i da svaka škola ima digitalne udžbenike.
Onda ćemo videti i sa lokalnim samoupravama i na jedan sistemski način, pa i preko Akademske mreže Srbije kako možemo da obezbedimo stalno zanavljanje opreme, jer je to nešto što će dati onda potpuno drugačije uslove za učenje našim mlađim generacijama, deci u školama, drugačije veštine, drugačiji način razmišljanja i onda će sve to rezultirati i u drugačijim radnim mestima, platama i jednoj drugačiji privredi i generalno drugačijem društvu i ekonomiji, dakle, drugačijoj jednoj Srbiji.
To je ono što smo krenuli da radimo. To je velika investicija. Zahvaljujem se i Narodnoj skupštini i vama narodnim poslanicima što ste glasali za ratifikaciju kredita sa Evropskom investicionom bankom za povezane škole od 65 miliona evra. To je taj deo koji ćemo mi, svih 65 miliona evra, u stvari, investirati da sva deca širom Srbije imaju jednake uslove, a da ti uslovi, verujte, budu nešto bolji nego u najvećem broju zemalja EU.
Paralelno sa tim ide sve ono što radimo preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, gde renoviramo sve škole od poda do plafona, gde u sve većem broju škola pravimo i školske bazene.
Ja sam imala zaista veliko zadovoljstvo da posetim upravo završenu renoviranu osnovnu školu u opštini Ub. Izgleda kao da ste u nekoj osnovnoj školi u Velikoj Britaniji, sa malim školskim bazenom. Zaista fenomenalno sve to izgleda i to je taj standard koji mi danas imamo u Srbiji.
Za sve škole trebaće vremena ali, bogami, već smo dosta i uradili. Tako da je to što se tiče digitalizacije obrazovanja, a ova druga stvar je zaista samo kvaliteta uslova u kojima naša deca uče. Hvala.

Hvala.
Pre nego što dam reč prvom potpredsedniku i ministru Ružiću, a i gospodinu Jovanoviću, ja sam zaista iz najboljih namera rekao ko se sve prijavio za postavljanje pitanja.
Mi ovde imamo jedan princip za koji sad ne možemo da polemišemo da li je dobar ili nije, ali to je da se poslanička pitanja postavljaju od najmanje do najveće poslaničke grupe.
Ako idemo ovim tempom kojim pričamo, poslanička grupa Srpska napredna stranka neće stići na red. Govorim sada o najvećoj poslaničkoj grupi.
Poslovnikom nije predviđeno koliko članovi Vlade dugo mogu da odgovaraju na poslanička pitanja.
Ako je poslaničko pitanje tri minuta, stvarno vas molim da se držite nekih granica, jer nećemo moći… Mislim, predviđeno je da ova sednica traje po Poslovniku od 16.00 do 19.00 sati. Znači, nema ni pre, ni posle.
Nisam hteo da reagujem, niti da bilo koga upozoravam, ali vas samo molim, ukoliko je moguće, imamo još četiri, gospodin Jovanović će se verovatno opet javiti da da odgovore, a mislim da nije ni potrebno, zato što sugerišem mu. Isto tako, zamolio bih sve ostale koji će postavljati pitanje da omogućimo, Branimir Jovanović još jedan krug ima pravo, Života Starčević, Elvira Kovač, Đorđe Milićević, Milimir Vujadinović.
Reč ima ministar Branko Ružić.

Zahvaljujem, predsedniče.
Vrlo ću kratko, da ne bih morao da prilažem diskusiju u pisanoj formi.
Dakle, ono što jeste inicijativa grada Beograda i zamenika gradonačelnika zaista je naišlo i na podršku resornog ministarstva, a na vaše konkretno pitanje ja moram prosto da vam ukažem na činjenicu da je Ministarstvo u ovoj godini opredelilo 720 miliona dinara upravo za besplatne udžbenike i taj obuhvat je negde oko 25% sveukupnog broja učenika i učenica, pre svega onih koji su vulnerabilne grupe ili nižeg socijalnog statusa, takođe, osobe sa invaliditetom.
Pored toga, još 760 miliona, ako se ne varam, dinara za besplatne digitalne udžbenike i to je neka, kažem vam, četvrtina ukupnog broja, ali ovo što predstavlja inicijativa grada Beograda praktično znači da se taj obuhvat dece koja dobijaju besplatne udžbenike širi i ono što je i na tragu onoga što je i predsednica Vlade rekla, dakle, želimo i da to sagledamo i da u izmenama i dopunama i Zakona o udžbenicima sagledamo tu opciju da praktično one jedinice lokalne samouprave koje imaju taj potencijal, koje su kapacitetne da mogu da opredele određena sredstva za udžbenike, da na to imaju i zakonom definisano pravo i da na taj način podignemo taj, približimo se idealu da imamo što više učenika sa besplatnim udžbenicima, i to svakako jeste i intencija i Ministarstva. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Joksimović.
Izvolite.