Hvala.
Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću. Prvo zahvaljujem vam se na pitanju koje ste postavili ne samo u svojstvu čoveka koji vodi resor spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije, već i kao ministar koji je kopredsedavajući Mešovitim vladinim komitetom za ekonomsku saradnju.
Očekujem da ćemo do kraja meseca ili početkom juna imati posle 11 godina i održavanje prve sednice našeg Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, a ovo pitanje koje ste pokrenuli ćemo svakako posebno razmotriti.
Meni u ovom trenutku ono u detaljima nije poznato, ali već sam tražio da dobijem referisano koje je stanje stvari po pitanju viznog režima prema Egiptu. Dobićete odgovor i u pisanom obliku, a ako postoji prostora, u skladu sa našim već preuzetim međunarodnim obavezama, a naročito u obavezama u odnosima sa Briselom da nešto promenimo na tom planu, budite uvereni da ćemo na tome predano i vredno raditi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko, samo da bi građani razumeli.
Kada pričamo o viznom režimu sa bilo kojoj državom, ne govorim sada samo o Egiptu koji ste vi pomenuli i za šta očigledno postoje brojni, pre svega ekonomski razlozi. Međutim, da razumete, nije to specifično zahtev Brisela ili naše međunarodne obaveze iz procesa pristupanja, nego je to u direktnoj relaciji sa našom viznom liberalizacijom koju imamo kao pristupajuća zemlja i koju imaju naši građani kao mogućnost da bez viza putuju širom zemalja Evropske unije. Naravno, svaka lista zemalja koje nemaju tu vrstu vizne liberalizacije prema Evropskoj uniji otuda mora da bude pažljivo analizirana kod nas, da upravo ne bi ni na koji način, kažem, opet podvlačim, zaista ne govorim o Egiptu u ovom slučaju, ali govorim generalno o principu, da ne bi ugrozila eventualno našu viznu liberalizaciju.
Dakle, ne radi se o nekim proizvoljnostima, već se radi zaista i o nekada našim interesima, ali to je uvek stvar političke procene i vaganja potreba, s jedne strane i političkih, ekonomskih i svakih drugih, naravno, i turizam pre svega spada u domen onoga što je važno i za našu privredu, ali i za kulturnu razmenu i uopšte razmenu na nivou kontakata između različitih naroda i ljudi. Dakle, i u tom odmerenom vaganju mi zaista uvek nastojimo da nađemo najbolji način primene ovih ne samo obaveza, nego prosto, da kažem, sporazuma koji se direktno tiču i naše, između ostalog, vizne liberalizacije.
Zbog toga uvek vrlo, vrlo pažljivo vagamo. Kao što je rekao kolega Selaković, to je inače i nadležnost Ministarstva spoljnih poslova, ali uvek i mi iz Ministarstva za evropske integracije upravo u ovom svojstvu analiziramo sve i dajemo mišljenje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Govorio sam o viznom režimu, nisam govorio o oslobađanju od viznog režima, o uspostavljanju bezviznog režima između Egipta i Srbije, već sam govorio pre svega o pojednostavljenju procedure uz neke garancije sa druge strane, kako egipatski državljani ne bi čekali 20 ili čak 40 dana za dobijanje vize, što komplikuje taj proces uspostavljanja turističke saradnje.
Verujte mi, vi ste, ministarka Matić, rekli da više naših turista ide u Egipat. Tako je, ali koliko se mi divimo crvenom moru, pustinjama i piramidama, verujte, dolazili su i kod nas u Jagodinu u uzvratnu posetu naši prijatelji iz Egipta, oni se jednako dive našim rekama, našim šumama, našim planinama. Kada vide sneg na Kopaoniku i Tari, to je za njih jedan prizor koji ih oduševljava. Verujte mi da bi rado dolazili i egipatski turisti u Srbiju. Još jednom kažem, to je zemlja sa 106 miliona stanovnika. Neka njih 50.000 godišnje dođe u Srbiju, to je velika stvar za turizam u Srbiji i turističku ponudu.
Tako da, moj apel je bio u pravcu da se nađe rešenje koje neće narušiti naš vizni režim, koje neće narušiti naše obaveze, a opet negde naći model i modus da se pojednostavi dobijanje viza za egipatske državljane. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, pre sedam-osam dana evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji je predstavio ambasadorima zemalja članica Evropske unije tzv. „non-paper“, primenu revidirane metodologije za Srbiju i Crnu Goru. Ovaj dokument je zapravo razrada u februaru prošle godine predstavljenog dokumenta „Jačanje procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan“, kojim je zapravo načelno predstavljena nova metodologija.

Komesar Varhelji je tada naglasio da „non-paper“ sadrži četiri osnovna principa: princip kredibilnosti procesa, drugi kao snažnijeg političkog upravljanja procesa, treći – ubrzanja dinamike pristupnih pregovara, kao i četvrti princip – predvidivosti procesa.

Suština nove metodologije, kao što smo to čuli i kao što već znamo, je zapravo to pregovaranje ne po poglavljima, već po klasterima, ali zapravo najveća novina koja postoji, samo što je sada definisana, je jača politička kontrola od strane visoke politike, kao i da je pojačavanje te uslovljenosti sa jedne strane dobro zbog nagrađivanja, ali sa druge strane je to kažnjavanje, znači mogućnost vraćanja procesa pregovora ako nema napretka. Kao što sam spomenula, ono što bi trebalo da bude dobro su konkretne nagrade u vidu veće finansijske podrške ili uključivanja u neke od internih politika.

Imajući u vidu izuzetnu kompleksnost ovog procesa, da on zaista već predugo traje, da kada pričamo samo, na primer, o pripremi izveštaja o skriningu, naravno ne računajući Poglavlje 31, samo da se izradi i usvoji izveštaj sa skrininga je bilo potrebno 15,6 meseci, da izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 nije usvojeno ni nakon šest i po godina, da ni nakon 56 meseci Srbija nije ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24, a sada je naglašeno da nijedno poglavlje neće biti zatvoreno ukoliko se ne ispune upravo ova prelazna poglavlja. Znamo, ne predstavlja nikakvu novinu politička kontrola ovog procesa i znali smo da će ova fundamentalna poglavlja biti još nadjačana.

Konkretno pitanje poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara je ne da li je Vlada spremna za primenu ove nove metodologije, već da li je Vlada konkretno pripremljena za tu prvu, nadamo se što raniju, međuvladinu konferenciju na kojoj će se tačno definisati kako će to izgledati, dinamika monitoringa, konkretno preciziranje primene metodologije, planiranje sektorskog pristupa i da li možda postoji šansa da otvorimo ne jedno, već više klastera. Znamo da su sva poglavlja iz prvog klastera već zapravo otvorena. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
Izvolite.

Hvala.
Evropske integracije ostaju naš strateški spoljnopolitički prioritet. Mi smo, kao što verovatno znate, ako se ne varam, Jadranka će me ispraviti, bili prva zemlja koja je rekla da prihvata novu metodologiju koja je predložena od strane francuskog predsednika Makrona. Od tada je ministarka Joksimović vodila zaista stalni, kontinuirani dijalog sa predstavnicima Evropske unije i Evropske komisije o toj metodologiji. Dobili smo sada i nacrt te metodologije. Imale smo prošle nedelje ili pre dve nedelje ministarka Joksimović i ja dobar razgovor sa komesarom Verheljem o novoj metodologiji i o očekivanjima Republike Srbije, ali i Evropske unije, naravno, o našem napredovanju tokom 2021. godine.
Nova metodologija praktično treba da posluži, onako kako ja to razumem i da probam lako da objasnim građanima Republike Srbije, da bi sam pristupni proces bio brži, lakši za razumevanje i kako se ni bi vodilo poglavlje po poglavlje, već kako bi otvarali čitave klastere na istu temu ili u istoj oblasti. Tih klastera ima šest. Mi očekujemo, mislim spremni smo za otvaranje makar jednog klastera u ovoj godini, ali opet sa druge strane moram da napomenem da je i sam apetit, meni se čini, Evropske unije za proširenje nešto manji usled korona virusa.
Evropska unija, naravno, i za to treba da imamo razumevanja, ima svoje probleme, druge prioritete u borbi protiv korona virusa. Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Nismo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera jedan fundamentals ili osnove, kako god pravilan prevod bio.
Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Mi smo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera 1. fundamental ili osnove, kako god je pravilan prevod. Možemo i da idemo na otvaranje dva klastera. Spremni smo, dalje provodimo reforme i poseban fokus kao Vlada imamo na oblast vladavine prava. Tu radimo i na reformi pravosuđa i na efikasnijem pravosuđu.
Narodna skupština Republike Srbije je takođe izuzetno mnogo radila u ovom sazivu i na izboru novih sudija u sudovima. Tu rešavamo veliki problem vršilaca dužnosti predsednika sudova. Ukoliko se ne varam, imamo još nekih 16 sudova gde imamo v.d, što je takođe u postupku. To se ne tiče izvršne vlasti, ali mi to pratimo zato što je to važno da bi mi pokazali zaista taj napredak u oblasti vladavine prava.
Ono što možemo da uradimo u oblasti slobode medija smo zaista na tome mnogo radili, i usvojili Akcioni plan za medijsku strategiju i formirali Radnu grupu za implementaciju tog Akcionog plana i medijske strategije. Formirali radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara. Mi imamo stalne sastanke, potpredsednica Vlade, resorni ministar Maja Gojković i ja imamo jednom mesečno sastanke sa tom radnom grupom da vidimo kako Vlada može dodatno da pruži podršku.
Sutra je upravo sledeći takav sastanak. Otvorili smo na njihov zahtev i na njihovu inicijativu SOS liniju za prijave napada, pretnji, uvreda novinarima. Na njihovu inicijativu smo uvrstili i novinare i medijske radnike u prioritetne kategorije za vakcinisanje proti korona virusa i po tome smo jedna od retkih zemalja koja je prepoznala medijske radnike kao prioritetnu kategoriju.
Radimo na platformi za prijavu nasilja i za sve informacije za prijavu nasilja. U saradnji sa OEBS-om radimo na analizi Krivično-pravnog zakonika kako bi eventualno uveli još jednu kategoriju u Krivični zakonik, a to je napad na novinara. Tako da je mnogo inicijativa. Pripremamo sastanak i molbu za sastanak Vrhovnim kasacionim sudom kako bi oni iz ugla medija, novinara rekli šta misle da moglo da bude bolje u radu pravosuđa.
Zaista nekako dajemo sve od sebe. Ima tu još mnogo prostora da se radi, ali ja, i naravno Jadranka, sa pažnjom pratimo čitavu ovu debatu danas u Evropskom parlamentu, u vezi sa napretkom Srbije. Mi smo spremni, to nam je jedan od ključnih prioriteta, rekla bih, u regionalnu stabilnost, ključni spoljnopolitički prioritet. Nastavljamo da radimo, a sada kako će sve to dalje da teče, zaista u najvećoj mogućoj meri zavisi od država članica EU. Hvala.