Hvala.

Moram samo da reagujem na izlaganje mog kolege.

Nisam rekao 300.000. Rekao sam 150.000, i to je činjenica. Rekao sam da je pre sukoba u Sarajevu bilo 30% stanovništva srpske nacionalnosti, a da je posle ratova svega ostalo negde oko 3%.

To su činjenice, to su istorijske činjenice. O tome sam govorio, a govorio sam i o drugim stvarima, a konkretno vezane za Bosnu i Hercegovinu, tako da, tih 300.000 odnosilo se na Republiku Srpsku Krajinu i na proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Hvala vam na pojašnjenju, jer jako je važno da budemo precizni. Vaše izlaganje je bilo višestruko, vezano je za ceo region i onda sam ja, a verujem i većina slušalaca i gledalaca stekli takav dojam da ste govorili o Sarajevu.

Dakle, Sarajevo je pretrpelo to što je pretrpelo i ostalo je multietnički grad, i u ratu i posle rata, i naravno, bilo je iseljavanja, kao što je bilo i iseljavanja iz Beograda i svih drugih gradova. Ljudi su bukvalno odlazili tamo gde su mislili da će im biti bolje. Svi oni koji nisu počinili bilo kakva zlodela u tim ratovima tražili su svoju budućnost ili u inostranstvu, ili u državama gde smatraju da je njihova budućnost.

Dakle, ništa nije crno-belo. Odlazak iz Sarajeva nije bio motivisan time i to je jako važno zato što se to populistički vrlo često spočitava. Nije bio motivisan time da su ljudi proterani, ljudi neki koji su živeli ostali su i dan danas žive u Sarajevu, a drugi su jednostavno prodavali svoja imanja i odlazili su da žive tamo gde su smatrali da treba izgraditi budućnost za sebe i svoju decu.

Zato je važno da preciziramo sve te stvari jer su ovo jako osetljive teme i ostavljamo prostor za populizam i za manipulaciju onih koji ne misle dobro niti Srbima, niti Bošnjacima, a naročito onima koji ovakve stvari koriste da bi imali priliku za jeftine populističke, političke poene i da na tome grade svoju politiku koja je destruktivna i koja nas vraća u jedan začarani krug iz devedesetih godina, koja nikome ništa ne može doneti dobro.

Hvala.

Zahvaljujem.
Slažemo se da je teško kroz jednu repliku čitav istorijski kontekst pokriti, ali očigledno je jasno da postoje dobre namere.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Razumljivo je da Vlada želi da odloži popis, s obzirom na epidemiološku situaciju. Međutim, ovim odlaganjem ulazimo u jedan problem koji će se desiti u jednom drugom registru koji nam je vrlo bitan, a to je Jedinstveni birački spisak.

Mi, na osnovu nekih evidencija koje imamo, imamo 6.950.000, manje-više hiljada građana sa popisa, znači, prvi put posle 50 godina smo opet pali ispod sedam miliona. Međutim, u podacima RIK-a, na prethodnim izborima smo imali 6.700.000 birača.

Znači, sami vidite koliko je to nesrazmerno i nemoguće je da mi imamo toliko stanovnika, a toliko birača, jer ovde ispada da nemamo maloletnike, ili ih je vrlo malo. Imamo. Ispada da oni koji su otišli zbog svojih ekonomskih i drugih razloga zemlja smo velike emigracije, takođe ostaju ovde na biračkim spiskovima. Znači, imao problem zašto je to tako ostavljeno i ako nastavimo to da radimo opet ćemo doći u situaciju da će zahvaljujući nesređenim biračkim spiskovima izbori i rezultata biti pod znakom pitanja.

Naravno, u 30 godina višepartijskog sistema koji je obnovljen nijedna vladajuća struktura nije volela da sređuje biračke spiskove zato što je na ovoj margini, tzv. fantomskih glasača, mrtvih duša i svega ostalog imala mogućnost da manipuliše sa stotinama hiljada glasova.

Ja kao advokat neću ući u zamku, pa da vam dam povod za replike, da vas optužim da ste vi to radili, jer nemam dokaze, ali mislim da bi bilo potrebno da se spreči mogućnost da budete u iskušenju da na sledećim izborima manipulišete sa tim glasovima.

Kako to može da se uradi? U savremenoj pravnoj i političkoj teoriji koja se bavi odnosima izbornog prava i suvereniteta građana i naroda, pojavila se ideja da je potrebno uozbiljiti biračko telo i birače, posle 200 godina opšteg biračkog prava, napuštanja raznih cenzusa koji su bili diskriminatorni, prvi put se pominje mogućnost da cenzusi koji ne bi bili diskriminatorni uozbilje i birače učine odgovornima. To je jedna ozbiljna teorija o kojoj možemo da pričamo, ako bude prilike na okruglom stolu stranaka o izbornim uslovima ćemo pričati, ali postoji jedna stavka iz ove teorije koja može da vam pomogne da rešimo problem jedinstvenog boračkog spiska.

Narodna mreža organizacije kojoj pripadam će na međustranačkom dijalogu izneti ideju cenzusa zainteresovanosti. Tim cenzusom bi mi došli u situaciju da rešimo vrlo elegantno i jednostavno birački spisak, i da sve mrtve duše, ljudi koji su otišli iz Srbije, a još se vode kao birači, nemaju nameru da glasaju na sledećim izborima, jednostavno isključimo iz izbornog procesa, bez povrede njihovih građanskih i ljudskih prava.

Cenzus zainteresovanosti podrazumevao bi da, pored onih elemenata koji čine pravo birača, to jest državljanina da bude birač, ubacimo i njegovu volju da glasa, a to je zainteresovanost da učestvuje u izbornom procesu. To bi uradili tako što bi u jednom periodu od pola godine, koji predstoji, pozvali sve one koji imaju biračko pravo da se prijave da glasaju i da, na osnovu te prijave, dobije mogućnost da učestvuje na sledećim izborima. Jednostavno, jasno je svima da u tom slučaju svi oni koji su u međuvremenu umrli ne bi mogli da se prijave, svi oni koji su u međuvremenu otišli iz naše zemlje, iako se vode još kao naši državljani, a nemaju nameru da dođu i da glasaju, to neće uraditi. Znači, vrlo je jednostavno.

Mi ćemo već početkom sledeće godine, pre prolećnih izbora imati jasan podatak ko su ljudi koji će glasati na tim izborima. Posle toga niko ne može optužiti ni vladajuću strukturu da je vršila manipulacije sa onima koji su bili mrtve duše ili fantomski glasači, niko ne može da vrši manipulacije sa izbornim rezultatima ni od vlasti, ni od opozicije, a vrlo je bitno da se i od onih koji budu bojkotovali izbore, ako takvih bude bilo, napravi razlika između njih i onih koji su suštinski nezainteresovani da uopšte glasaju da učestvuju u izbornom procesu.

Znači, ovo je stvar koja bi pomogla i vama i nama iz opozicije da rešimo probleme i da suštinski vratimo odlučivanje u ruke naroda, građana, da suverenitet bude jednak sa biračkim pravom i da mi, u stvari, dođemo u poziciju da odgovorne i ozbiljne birače vratimo u izborni proces, a da one koji u suštini ne žele da glasaju, da učestvuju u političkom izbornom procesu, one koji su spremni možda i da manipulišu s tim procesom, jednostavno, isključimo na jedan elegantan način.

Znam da će biti primedbi kako je ovo teško zbog nekih zakonskih i ustavnih okvira sprovesti, ali ako postoji politička volja, mi možemo da nađemo načina da to rešimo.

U svakom slučaju, ako ne budete raspoloženi za ovo i to razumem, jer ste vladajuća strukutura i teško je odreći se nekih privilegija koje mogu da budu i mimo zakona, ali želim da vam kažem, kolege iz SNS, jednog dana ćete i vi biti opozicija, pa ćete onda shvatiti da je ovo jedan dobar predlog.

Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća na spisku je koleginica Ana Miljanić.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.

Kako se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, neophodno je da o navedenom predlogu raspravljamo u parlamentu i u Danu za glasanje se o istom izjasnimo.

Predlogom ovog zakona uređuje se novi period sprovođenja popisa od 1. do 31. oktobra 2021. godine, mada sada imamo i novi predlog, odnosno amandman da se popis odloži za oktobar 2022. godine. Prvobitno je bilo planirano da se popis održi od 1. do 31. aprila 2021. godine.

Da bi naši građani razumeli razloge za ovo odlaganje, vratiću se na reči naše premijerke Ane Brnabić ,koja je ovde u toku prošle nedelje govorila o razlozima i prioritetima kojim se rukovode Vlada i Krizni štab pri donošenju odluka o suzbijanju pandemije koronavirusa.

Prvi i svakako najvažniji među njima je, bez kompromisa, zdravlje nacije, a kako popis podrazumeva učešće oko 20.000 neposrednih učesnika koji će imati direktan kontakt, jasno je da u ovim sadašnjim okolnostima ovakav popis predstavlja zdravstveni rizik za naše građane.

Takođe, stav Evrostata je da pandemija koronavirusa ozbiljno utiče na sprovođenja evropskih statistika i da mnoge države se suočavaju sa poteškoćama u sprovođenju samo popisa.

Ono što je za nas bitno, odlaganje samog popisa neće imati negativne posledice po rezultate. Shodno preporukama UN od 1961. godine, mi smo uspostavili desetogodišnju periodiku sprovođenja popisa, koja je narušena samo 2001. godine.

Ono što bih ovom prilikom napomenula je podatak da je 1971. godine prvi put registrovan obimniji migracioni talas našeg stanovništva pretežno prema zapadnoevropskim zemljama. Taj trend je, nažalost, nastavljen i do poslednjeg popisa 2011. godine, ali je i te kako prepoznat od SNS, predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Čitav Program „Srbija 20-25“ je usmeren da našim građanima učinimo našu zemlju boljim mestom za život. Od 2014. godine sprovedene su teške ekonomske reforme i, kako je naš predsednik rekao, naši građani zaslužuju najveći aplauz, a cilj ovog programa je upravo da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija 430-440 evra, a ono što je čini mi se veoma bitno za ovu današnju temu je i podatak da će biti izdvojeno 500 miliona evra za podsticanje mladih da ostanu u Srbiji, a već imamo primere u prethodnih nekoliko godina da su se mladi bračni parovi vraćali u Srbiju i započinjali sopstveni biznis, što je svakako za svaku pohvalu.

Veoma važno za naše građane je funkcionisanje tržište rada, koje u poslednjih nekoliko godina beleži znatna poboljšanja. Snažan ekonomski rast ogledao se u pokazateljima na tržištu rada, koji su dostigli rekordne nivoe od početka ankete o radnoj snazi 2014. godine.

Stope aktivnosti i zaposlenosti su se povećale, dok je stopa nezaposlenosti opala na 10,9% u godišnjem preseku za 2019. godinu. Dugoročna nezaposlenost, kao i nezaposlenost žena i mladih nastavile su trend opadanja. Realne zarade su se povećale i sve je ovo navedeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije.

Pored svih ovih pokazatelja da činimo našu Srbiju boljim mestom za život, pokazuje i broj infrastrukturnih projekata koje ovih dana obilazi predsednik Aleksandar Vučić. Srbija će biti umrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama i biće potpuno drugačija zemlja.

Koliko smo posvećeni boljem životu naših građana možemo navesti i podatak da kao vid pomoći građanima i privredi kroz tri paketa mera u ovim teškim uslovima izazvanim pandemijom koronavirusa izdvojili smo osam milijardi evra.

Na kraju, ne mogu a da ne spomenem zalaganje našeg predsednika da svima nama obezbedi uslove za vakcinaciju, koja je jedino moguće rešenje za okončanje ove svetske krize koja je odavno izašla iz okvira samo zdravstvene krize.

Politika Srpske napredne stranke je takva da brinemo o našoj Srbiji, brinemo o našim građanima i posvećeni smo tome da naša Srbija postane bolje mesto za život svih naših građana.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginici, kao i svim ostalim narodnim poslanicima.
Sada, u skladu sa članom 87, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministre Nedimoviću, koleginice i kolege, SDPS, kao socijalno odgovorna stranka, brinući o svakom pojedincu, o zajednici, o zdravstvenom stanju građana, uvažavajući potrebu da se zbog pandemije korona virusa umanje svi negativni aspekti, podržava predlog da se popis u Srbiji koji je trebalo da bude održan u aprilu pomeri za oktobar ove godine, a ako epidemiološka situacija bude nepovoljna da se popis održi onda kada se za to steknu bezbedni uslovi.

Ovaj predlog je razumljiv i očekivan, jer je popis stanovništva izuzetno važan za jednu zemlju, za njenu ekonomsku budućnost i moraju se dobiti tačni podaci o broju stanovnika po opštinama i gradovima, njihovoj starosti, polu, obrazovanje, zanimanju, materijalnom i socijalnom statusu.

Pored osnovnog pitanja koliko nas je, popisom dobijamo i odgovor na pitanje ko smo, a u smislu nacionalne pripadnosti i svih drugih obeležja svakog pojedinca, kao i odgovor na pitanje gde i kako stanovništvo živi, koliko domaćinstava i stanova imamo. Popis je sveobuhvatan, obuhvata čak i odgovor na pitanja kako idemo na posao, da li svaka škola u Srbiji ima toalet.

Podaci dobijeni na popisu koji se sprovodi na svakih deset godina su izuzetno značajan parametar i oni daju smernice za efikasno planiranje društvenog i ekonomskog razvoja zemlje za sledeću deceniju. Na osnovu tih rezultata država kreira obrazovnu, socijalnu, zdravstvenu, ekonomsku politiku, planira proizvodnju i potrošnju, ulaže u infrastrukturu, izgradnju puteva, bolnica, vrtića, ulaže u privredu, što sve utiče na raspodelu budžetskih sredstava i na kraju se odražava na lični standard i kvalitet života svakoga od nas.

Popis stanovništva je instrument kojim je moguće doći do poboljšanja statusa i položaja svakog pojedinca, kao i pripadnika nacionalnih i drugih zajednica. Određena prava manjina regulisana su u zavisnosti od procenta njihove zastupljenosti, kao što su pravo na školovanje i udžbenike na maternjem jeziku, pravo na informisanje. Srbija ima 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina i oni imaju prava na sredstva iz budžeta za promociju kulturnih i obrazovnih delatnosti. I ne samo da ih imaju, oni ta prava i koriste.

Republički zavod za statistiku prihvatio je predlog da nacionalna veća nacionalnih manjina aktivno i na svim nivoima učestvuju u radu tela koja organizuju popis, od republičkog, preko pokrajinskog, pa do gradskog i opštinskog nivoa. Nacionalna veća biće uključena i u pomoć u prevođenju materijala za popis na jezicima nacionalnih manjina u medijsku kampanju za popis. Zato ne postoji opravdan razlog da iko bojkotuje popis.

Pored prava koja su Ustavom zagarantovana svim građanima, nacionalne manjine u Srbiji imaju i dodatna prava koja im dodatnoj omogućavaju da odlučuju o pojedinim pitanjima u vezi sa njihovom kulturom, obrazovanjem, informisanjem upotrebom službenog pisma i jezika.

Za nas je od velike važnosti i rezultat popisa u zemljama u okruženju u kojima žive Srbi, ne mešajući se u popis, već da bi se utvrdio tačan broj Srba u tim zemljama, jer će ne osnovu procenta zastupljenosti moći da crpe prava koja su im Ustavom zagarantovana.

I u zemljama u okruženju, ali i mnogim zemljama EU popis je odložen zbog pandemije. U nekim zemljama čak i za 2022. godinu zato što je popis najsloženije i najobuhvatnije, čak i najskuplje statističko istraživanje. Odluka da bude odložen kod nas doneta je zbog nepovoljne epidemiološke situacije koja bi mogla da ugrozi kako pripreme za popis, tako i samo sprovođenje popisa na terenu.

Popis zahteva obuku oko 20.000 kandidata za instruktore i popisivače, što u ovom trenutku bio veliki epidemiološki rizik. Još veći rizik je izlazak popisivača na teren koji treba da obiđu svaki stan, svaku kuću, da uđu u staračke domove, internate, studentske domove, prihvatne centre, kolektivne smeštaje da bi popisali kompletno stanovništvo. Zato je odlaganje popisa najrazumnije rešenje.

Koliko god da je popis važan, važnije je da izbegnemo opasnost od širenja zaraze i da ovaj proces sprovedemo kada se steknu bezbedni uslovi, ne rizikujući ni zdravlje ni živote ljudi.

Na kraju da zaključim da je neophodno da se svi pokažemo maksimalno odgovorno, da se striktno pridržavamo mera i da se što više nas vakciniše, da bismo se što pre vratili normalnom životu i svim redovnim aktivnostima, kako pojedinci, tako i društvo uopšte.

Pošto je ministar poljoprivrede ovde prisutan, moram da kažem da i popis poljoprivrede će biti odložen i da se on neće održati u isto vreme kada i popis stanovništva, i to je dobro, jer popis poljoprivrede treba oslika stanje na terenu, da oslika strukturu poljoprivrednih gazdinstava kako bi država mogla da planira pomoć i da donosi odluke kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

Moram da napomenem da očekujem da će ovi rezultati biti mnogo bolji u odnosu na prethodni popis, budući da država, kao nikada ranije, ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, subvencioniše poljoprivredna gazdinstva, od nabavke mašina i traktora do subvencionisanja podizanja voćnih, povrtarskih zasada do stočarske proizvodnje. To je dobar podsticaj da poljoprivrednici proizvedu više, ali postoji jedan problem, a to je šta kada proizvedemo, kako da plasiramo te proizvode. Ja razumem i zakone tržišta, zakone ponude i tražnje, ali moramo naći modus da nekako pomognemo poljoprivrednicima da plasiraju svoje poljoprivredne proizvode.

Ja sam nedavno ovde u Skupštini napomenula da je trenutno najveći problem – velike količine neotkupljenog krompira u zapadnoj Srbiji i ukoliko država na interveniše, molim i apelujem ministra, on zna za to, čak je i govorio nekoliko puta na terenu, čak je država i pomogla da se neke količine otkupe, ali to je minimalno. Ukoliko taj krompir ne bude plasiran, preti da ugrozi prolećnu setvu. Još jednom apelujem – učinite nešto ako već nije kasno. Hvala.