Zahvaljujem.

Poštovani građani, kolege poslanici, poštovana ministarko Gojković, današnja rasprava o Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti dobra je prilika da pokažemo koliko je Republika Srbija, vođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, napredovala, preporođena i u ovoj sferi života.

Kao primer opšteg društvenog preporoda navešću samo dva primera obnove muzejske delatnosti. Prvi primer je Narodni muzej u Beogradu, jer posle 12 mračnih godina obnovljena zgrada Narodnog muzeja u Beogradu konačno je otvorila vrata za sve posetioce.

Veliki je to događaj bio za Republiku Srbiju. Svečanom otvaranju prisustvovali su državni zvaničnici, ugledne ličnosti iz sfere umetnosti, kulture i nauke, kao i veliki broj građana. Tom prilikom premijerka Ana Brnabić je rekla da je Narodni muzej vraćen svim građanima. Svakako da je ocena mnogih bila da je ovaj događaj događaj koji se dešava jednom u našim životima.

Takođe, nakon što je deset godina bila zatvorena za javnost, renovirana je i zgrada beogradskog Muzeja savremene umetnosti i, takođe, vraćena svim građanima.

Pored ovih značajnih republičkih muzejskih institucija koje su obnovljene, osvrnuću se i na tri institucije u gradu iz kog ja dolazim, gradu koji je nosilac prestižne titule evropske prestonice kulture – Novom Sadu.

Kao prvo, navešću Galeriju Matice srpske, na koju smo svi ponosni, koja je najbogatiji umetnički muzej srpske umetnosti novijeg doba. Osnovana je 1847. godine, a kao samostalna ustanova Matice srpske deluje od 1958. godine. Njena stalna izložba hronološki prikazuje odabrana dela iz celokupnog umetničkog fonda koji sadrži oko pet hiljada umetničkih radova značajnih za nacionalnu istoriju umetnosti novijeg doba i kulturu srpskog naroda u Vojvodini od kraja XVII do kraja XX veka. Sva umetnička dela koje je Galerija Matice srpske primila na poklon od mnogobrojnih darodavaca, neka preuzela na čuvanje od SPC i drugih vlasnika, otkupila iz privatnog vlasništva, štite i koriste pod odgovarajućim uslovima. Sve ovo može da se pogleda u stalnoj ili povremenim izložbama.

Muzej Vojvodine je ustanova kulture sa muzeološkom tradicijom dugom više od 150 godina. Jedan je od najvećih muzeja kompleksnog tipa u Srbiji koji u svojim zbirkama čuva neprocenjivu kulturnu baštinu prikupljenu na području Vojvodine. Osnovan je 1847. godine u Pešti, na sednici Upravnog odbora Matice srpske na inicijativu uglednih Srba iz Vojvodine.

Na kraju, Muzej grada Novog Sada osnovan je 1954. godine i pripada kategoriji gradskih muzeja kompleksnog tipa, čija delatnost obuhvata razvoj grada od njegovog nastanka do savremenog doba. Čine ga Odeljenje za istoriju sa zbirkama iz oblasti privredne, društveno-političke istorije i istorije Petrovaradinske tvrđave, Odeljenje za kulturnu istoriju sa zbirkama iz oblasti likovne, primenjene umetnosti, školstva i izdavaštva, Odeljenje za etnologiju sa zbirkama iz oblasti zanatstva, ruralne arhitekture, svakodnevnog i običajnog života i zavičajna galerija koja prikuplja dela savremene likovne umetnosti.

Poslednjih godina, pored redovne delatnosti u Muzeju grada Novog Sada, realizovani su veliki infrastrukturni projekti. Time su prošireni izlagački kapaciteti muzeja. Navešću samo dva. Godine 2014. kada je muzej slavio 60 godina postojanja, otvoren je i rekonstruisan Veliki ratni bunar, specifičan, jedinstven ambijent u unutrašnjosti Petrovaradinske tvrđave, mesto koje posetioci rado obilaze. Godine 2015. otvoren je atrijum u centralnoj zgradi Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Ovaj zadivljujući prostor predstavlja spoj modernih arhitektonskih rešenja i elemenata vojne arhitekture XVIII veka. Ovim je muzej dobio izuzetno atraktivan izložbeni prostor.

Dakle, imajući u vidu potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno svojim specifičnostima, donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.

Nažalost, jedan broj ustanova zaštite kulturnih dobara zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost. Sada se tu postavlja pitanje zašto za kulturu nije bilo ili novca ili interesovanja, a po svemu sudeći i jednog i drugog.

Ako krenemo od činjenice da patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS ozbiljno utiče na zdravo rasuđivanje prethodne vlasti, sada predvođenih Draganom Đilasom, samo imam jednu dilemu da li je ova patologija uvezena ili je preko svojih prijatelja oni izvoze, pokazaće buduće vreme. Možda ovo za kulturu nije važno, ali je jako važno na ovu patologiju dodati selektivnu amneziju. Zašto selektivnu? Zato kako bi se neko setio gde je sve po svetu sklonio pare građana Srbije, a u isto vreme se ne seća da je za zdravlje, obrazovanje, kulturu, i mnogo toga, svojih građana, uradio jedno veliko ništa. Mada nemaju oni razloga da brinu, neka vrate pare, a za lečenje mi smo obezbedili i nove bolnice, novu opremu, vakcine, kadar i sve neophodno. Pomažemo mi i prijateljima iz regiona, pomoći ćemo i njima, samo vratite opljačkano.

Na kraju, želim da istaknem moje uverenje da će ministar kulture i informisanja gospođa Maja Gojković jednako voditi ovo ministarstvo, kao što je vodila ovu Skupštinu od 2014, pa sve do ovog saziva 2020. godine. Predlog ovog zakona je sasvim dovoljna potvrda da će se problemi i unapređenje rada u ovoj oblasti rešavati sistemski i u kontinuitetu. Svako dobro želim i vama i ministarstvu i sasvim sam sigurna da sam u pravu kada sam ovo rekla. U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati predloženi Zakon o muzejskoj delatnosti.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Nikola Vojinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvažene kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, poslednjih nekoliko dana osećam veliki ponos što živim u zemlji kakva je danas Srbija, ponos što Srbija danas može da pomogne prvo sebi, a onda i svim zemljama u regionu, jer to je pravo lice Srbije i tim vrednostima treba da učimo svoju decu i takve vrednosti da im ostavljamo u nasleđe.

Napredak koji je Srbija ostvarila za ovih nekoliko godina tek će se videti sa određene vremenske distance. Iz ovog ugla možemo da vidimo i osetimo samo deo tog napretka, a od plodova našeg rada imaće koristi naša deca.

Zbog načina današnjeg života i brzine informacija koje kruže uopšte nemamo vremena da ih sagledamo i razumemo, da ih obradimo, da o njima razmislimo. Onda se javlja problem što u moru vesti koje primimo na dnevnom nivou su velika većina neistine i samo se svode na unižavanje nečijeg rada i rezultata tog rada, bez obzira bio on dobar ili loš, a ovde konkretno mislim na rezultate rada predsednika Vučića i SNS.

Sve ovo što radimo, što oživljavamo našu kulturu, jačamo nacionalni identitet, što uopšte radimo na boljem životu građana, moramo da medijskim putem još više eksponiramo, da bude jasno vidljivo svima, i to ne zbog SNS, nego zbog boljitka Srbije i budućnosti naše dece. Ne smemo dozvoliti da se sve dobre stvari potisnu i ne vide zbog širenja laži.

Kao jedna dobra stvar, trenutno najaktuelnija i jako važna, su vakcine. Srbija je treća u svetu po imunizaciji stanovništva i ovakav scenario pre samo nekoliko godina bio bi u domenu naučne fantastike sa tadašnjom vlašću, znači pre desetak godina, a danas je to realnosti. Danas u Srbiji možemo da biramo vakcinu, pa, skoro sa svakog kontinenta. I opet čujemo glasove od onih koji očigledno ne žele dobro Srbiji, pa zbunjuju građane Srbije, da primiti vakcinu nije dobro i da je štetno, pa ako je tako, zar bi Rusija trovala svoje građane, zar bi Kina trovala svoje građane, zar bi Amerika trovala svoje građane itd, da ne nabrajam? Šta bi tek bilo da nemamo vakcine, kao što mnoge zemlje u Evropi i regionu ih nemaju?

Zato molim i apelujem na građane da prime vakcinu u što većem broju i da do kraja maja imamo preko 2,5 miliona revakcinisanih građana, da Srbija može da se oslobodi ovog virusa i da nastavi svojim putem, a to je put napretka.

Mi moramo što više raditi na edukaciji naših građana u svim sferama života i upravo donošenjem Zakona o muzejskoj delatnosti mi to i činimo. Da bi se uopšte stekli osnovni preduslovi za razvoj kulture, kulturno-istorijskog nasleđa morali smo prvo da stabilizujemo državu u ekonomskog smislu, što smo i uspeli. Danas je Srbija lider u regionu i ima snage da brine o svom kulturnom nasleđu, kao što to do sada nije rađeno. Zato danas pričamo o Zakonu o muzejskoj delatnosti kojim će se stvoriti okvir za zaštitu i očuvanje muzejske građe kao kulturnog dobra.

Što je vrlo bitno, ovaj zakon će uticati na razvoj svesti o važnosti očuvanja naše kulturne baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti našeg kulturnog nasleđa moraju zaštiti od uništenja.

Upravo iz tih razloga danas imamo predlog za proglašenje 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Te knjige već predstavljaju kulturna dobra sama po sebi, ali zbog njihovog posebnog značaja za našu nauku i kulturu, kao i zbog toga što je reč o unikatnim primercima, pokrenut je postupak da one dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, a to su kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Svakako da ćemo u periodu koji je pred nama još više raditi na razvoju naše zemlje u svakom pogledu, pa tako i kulture, za bolju budućnost naše dece i naše zemlje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima mr Jadranka Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Veoma me raduje što je pred nama ponovo tema iz kulture. Dakle, Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, kao i predlog o donošenju odluke za još jednim kontingentom raritetnih, autentičnih, starih knjiga, a sve to u okviru jedne do sada više puta ponovljene akcije koja je počela 1979. godine, a kojom je obuhvaćeno sve ono što je zaista vredno kada se radi o našim knjigama. Ovoga puta, kao što je već i rečeno, 720 knjiga koje bi, predlog je, trebalo da potpadnu pod taj naziv – kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti, i to posebno pozdravljam, je pretrpeo velike i ozbiljne transformacije, osavremenjenja, modernizaciju, jer dosadašnji zakon iz 1994. godine je nekako imao široko značenje i nije tako u detalje i u pojedinostima definisao sve ono što je muzejska delatnost. Izuzetno mi je drago i ja sam se dosta bavila, iščitala sam sve te predloge i ukratko, verovatno je to rečeno do sada, ne samo da se radi o definisanju sistematizacije načina rada, već i o zaštiti muzejske delatnosti, upotrebi muzejske građe, ali ono što je veoma važno, o jednom sistemu zajedničkom, informacionom koji bi napravio jedan jedinstven sistem u Republici Srbiji kada je u pitanju muzejska delatnost, a samim tim i uklopio se u sve ono što su međunarodni standardi.

To podrazumeva naravno i obuku stručnog kadra za ovakvu vrstu digitalizacije. Meni je žao, nisam bila danas u mogućnosti, a želela sam da pratim sva izlaganja i da budem sve vreme prisutna u parlamentu zbog ove teme, jer sam i domaćin jedne visoke delegacije Frankofonije koja je u poseti našoj zemlji iz Belgije i Francuske, pa mi je unapred žao ako ponavljam neke stvari, ali nije na odmet jer ovaj zakon svakako doprinosi i jednom rastu svesti svakog pojedinca u našoj zemlji koliko je važno i koliko nam je značajno očuvanje muzejske delatnosti ne samo kada je u pitanju i istorija i nauka i kultura, već i kao nešto što je podizanje svesti svakog pojedinca u očuvanju naših kulturnih dobara, da ne govorim o tome koliko će se to odraziti na turizam.

Čuli smo da je bila izuzetno kvalitetna i dobra javna rasprava i drago mi je što su stručnjaci, verujem sa svim svojim znanjem i velikom dobronamernošću, dali svoje sugestije, a uopšte ne sumnjam da je Ministarstvo kulture i te kako i analitično, sa pažnjom, požrtvovano, proučilo svaku sugestiju i učinilo i dalo nam predlog za ono što je svakako najbolje za kulturu, istoriju i nasleđe naše zemlje.

Bez namere da oduzimam vreme i drugima, pošto ima još dosta govornika, a kažem da ne ponavljam stvari koje su možda rečene i pre mene, ja bih ipak samo jedan mali pogled, evo i kroz ovaj predlog, a to je da znamo i svedoci smo da postoji neka tendencija kod nas da se umanji, minimizira, da ne upotrebim neku drugu reč, kod nekih i potpuno negira sve ono što radi Vlada iz oblasti kulture i što je radila i u prethodnom sazivu, da se negira naš trud u parlamentu i naša potreba i želja da se bavimo kulturom, da ne govorim o Ministarstvu kulture, da ne govorim o jednom neprekidnom ponavljanju da vladajuća stranka ne obraća pažnju na kulturu, to jednostavno nije tačno.

Želim zapravo da kažem da je nemoguće prihvatiti to nametanje nečijeg mišljenja da je netačno tačno. Mi se i te kako bavimo kulturom. Postoje činjenice, postoje dokazi, ima mnogo stvari koje su urađene. Ja sam sada, evo već peta godina u parlamentu i moram da kažem da ovaj saziv nije čitav niz problema iz kulture gurao pod tepih - naprotiv, dok su to neki drugi radili, sa nekim problemima koji su vrlo komplikovani i koji nimalo nisu jednostavni čitav niz i poslanika i ministara i Vlade, se susreo jasno, hrabro, određeno i čitav niz rezultata je iza nas pozitivnih i to je jedino što je tačno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći je, narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jako teško govoriti o ovoj temi, o kulturi, o umetnosti posle moje uvažene koleginice, magistra Jadranke Jovanović koja i jeste živi dokaz da SNS ima sjajne kadrove u svim oblastima društvenog života, tako i u kulturi, za koju mi smatramo da je jako važan faktor razvoja naše države, pored ekonomije, socijalne politike, svega onoga za šta se mi predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem borimo svakodnevno kako bi unapredili, kako bi modernizovali našu zemlju.

Naravno da što se tiče kulture, obrazovanja, nauke na dnevnom redu danas imamo ovaj Zakon o uređenju i definisanju i unapređenju muzejske delatnosti, u našoj zemlji, da će to uticati na razvoj kulture, da će to uticati na bolje pozicioniranje kulture kao jednog važnog segmenta u razvoju naše zemlje i podsetiću naravno sve moje kolege, narodne poslanike na to da smo mi i posle dobijanja naše državnosti 1878. godine, na početku razvoja naše države, moderne države imali sjajne i dobre političare koji su kulturu i obrazovanje tretirali kao nešto što je najznačajnije i najbitnije oruđe i oružje našeg naroda i naše države na putu ka modernizaciji, na putu ka potpunom osamostaljenju, na putu ka odbrani naših nacionalnih i svih drugih interesa.

Pomenuću recimo Stojana Novakovića koji je bio i predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, iskusan diplomata koji je službovao i u Rusiji, Carskoj Rusiji, u Turskoj, koji je mnogo energije zajedno sa članovima svoje Vlade ulagao upravo i vremena i novca ulagao u kulturu, obrazovanje, gde god da je živeo srpski narod, znajući da će samo na taj način zaštiti sebe, zaštiti svoj jezik, zaštiti svoju kulturnu i istorijsku baštinu.

To mi pokušavamo i danas da radimo i želim da podsetim građane Srbije i moje uvažene kolege narodne poslanike da je predsednik Vučić upravo pre nekoliko godina definisao i uveo kulturu kao jedan od glavnih segmenata našeg razvoja, između ostalog, kulturu sećanja, kulturu poštovanja zastave, kulturu poštovanja naše istorijske baštine, naših znamenitih istorijskih ličnosti koji si gradili ovu državu, koji su osnaživali ovu državu od njenog samog postanka, od njenog nastanka, od Nemanjića, od Svetog Save pa do današnjeg dana i smatram da mi tu treba i vrlo lako možemo da napravimo i politički konsenzus kada je ovo u pitanju jer sve ovo ide u prilog naravno našem narodu, našoj državi i jednostavno sve ono što smo pokazali na polju ekonomije, na polju snalažljivosti po pitanju politike i geopolitičkog pozicioniranja, to polako počinjemo da pokazujemo i kada je u pitanju oblast kulture, kada je u pitanju oblast zaštite naše kulturne i istorijske baštine, naše istorije, svega onoga što malo po malo.

Koliko možemo da vidimo, vodimo borbu sa mnogim zemljama u regionu po tom pitanju i jednostavno moramo da shvatimo da mi tu imamo jednu veliku prednost kao najveća, ekonomski najsnažnija država, ako već želite da to kažem, i najstarija država, država koja je u ovom regionu najstarija i ima dugogodišnju, odnosno vekovnu tradiciju svoje državnosti. Ali nas je i život naučio i svakodnevnica nas je naučila da malo po malo komšije i svi neki drugi pokušavaju da preuzmu i da prisvoje sebi taj deo naše državnosti, deo naše kulturne i istorijske baštine.

Siguran sam da će kada je u pitanju kultura uopšte, zaštita kulturne baštine da doživi svoje procvat, svoju renesansu jer smatram da u narednom periodu, posebno u periodu od narednih nekoliko godina, poštujući sve ono što o kulturi i o značaju kulture zna i može da uradi potpredsednica Vlade, Maja Gojković, smatrajući da je jedno i naravno najbolje rešenje za ministra kulture, neko ko zna šta je država, neko ko zna šta znači koliko je za jednu državu, za njen opstanak, za njenu budućnost važno da unapređuje svoju kulturu, da investira u kulturu i da naravno kultura postane jedan od glavnih segmenata društvenog života u jednoj zemlji, a mi kao zemlja smo na tom putu.

Treba biti otvoren prema građanima, treba biti otvoren prema svima u ovoj našoj zemlji i reći da jednostavno nema razvoja kulture ako nema razvoja ekonomije. Ako nemamo novih investicija, ako nemamo novca, ako svakodnevno ne jačamo ekonomski, ne možemo očekivati neke velike rezultate, niti očekivati od gospođe Gojković ili bilo kog drugog da ima čarobni štapić. Jednostavno, jačanje i osnaživanje pozicije, odnosno uloge kulture u našem društvu zavisi i od razvoja ovih drugih segmenata koji su razvojni, na čijim poljima smo pokazali da možemo puno da napredujemo, da možemo puno da uradimo, da posvećenim radom možemo da dovedemo do toga da naša zemlja razvija svoju kulturu, da je čuva, što je jako važno, jer porazne su te činjenice o kojima je gospođa Gojković danas govorila, da je u muzejima, u raznim kulturnim institucijama, dolazilo do krađa, do gubitka strahovito vrednih artefakata naše baštine, našeg nasleđa, naših kraljevskih i kneževskih dinastija i to je prosto nedopustivo.

Treba maksimalno podržati Vladu Republike Srbije u tom nastojanju da pored toga da se bavimo i da znamo šta i kakvu poziciju kultura treba da ima u našem društvu, da imamo i kulturu bezbednosti. Jer, ako nemamo kulturu bezbednosti, dešavaće nam se ono što se dešavalo za vreme bivšeg režima, tako da nam iz dana u dan nestaju vredne slike, vredna kulturna, istorijska baština. Jednog dana ćemo reći – da, čak i ovde iz Skupštine, ja se sećam i bila mi je velika čast i zadovoljstvo da šest godina provedem i radim kao neko ko je bio potpredsednik Narodne skupštine i radio intenzivno i svakodnevno sa gospođom Gojković, ona je imala jednu sjajnu inicijativu da se pronađu ukradene stvari, odnosno veoma važne stvari, s obzirom da u ovom našem visokom domu i zdanju sve što vidite, sve što dotaknete ovde, ima svoju jako veliku istorijsku i kulturnu vrednost. Došlo je čak i do nekih rezultata, što pokazuje da ta akcija nije sprovedena radi marketinga, nego smo uspeli da pronađemo i nekoliko fotelja i da uđemo u trag i nekim slikama. Nadam se da će se sa takvom vrstom akcija i takvom vrstom aktivnosti nastaviti i u budućnosti.

U svakom slučaju, ne samo ovde u Skupštini Narodne Republike Srbije, ovo je eklatantan primer da, jednostavno, u nekim periodima naše istorije, ovoga puta bliže istorije, došlo je do toga i do takvih pojava da čak i iz ovog visokog doma, možda i najznačajnije institucije i najvrednije zgrade u našoj zemlji, dolazi do nestajanja stvari i krađe stvari, a to se desilo za vreme tog tzv. prevrata ili 5. oktobra 2000. godine, što je pokazalo, naravno, da nije bio cilj politički, između ostalog jeste, ali je bio cilj ono što se posle pokazalo u narednim godinama, da se pored fotelja, pored slika, pored inventara Narodne skupštine, ojadi i država u narednim godinama, čemu smo svi, nažalost, bili svedoci do 2012. godine.

Nadam se da ćete, gospođo Gojković, nastaviti sa takvom vrstom aktivnosti, nevezano samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije, nego kada su u pitanju institucije u celoj našoj državi.

Za kraj, samo da kažem da nama trebaju rezultati definitivno u ovoj oblasti. Ne mogu da ne pomenem, želeći da završim moj govor time, da nama trebaju uspešne priče. Jedna od takvih uspešnih priča je i današnji intervju predsednika Aleksandra Vučića za američki „CNN“. Ja bih, iskreno, više voleo da je dao intervju i za „CNN“ i za „Fox News“, da to vidi cela Amerika, ceo američki kontinent i ceo svet, a radi se o tome da je Srbija danas u SAD i u celom svetu prepoznata po tome da, pored toga što uspešno radi imunizaciju u svojoj zemlji, pomaže svojim susedima, pomaže regionu i pokazuje da posle našeg ponašanja u toku migrantske krize 2015. godine, da smo jedna ozbiljna država, država koja može da sprovede na najefikasniji i najbolji mogući način krizni menadžment, da je Vučić zasigurno najozbiljniji lider u ovom delu Evrope, koji uspeva i pored svih izazova, i pored svega što je zadesilo svet u prošloj i u ovoj godini, izazvano ne samo virusom nego i ratovima, terorizmom, svim drugim pošastima na zemaljskoj kugli, pokazao je da može da sačuva svoj narod, da ima pun kapacitet, i politički i etički i svaki drugi, da ova država može da brine o zdravstvenom sistemu, o zdravstvenim radnicima i nešto neverovatno, da pored svega toga može da brine i o ekonomiji, da je država Srbija zemlja koja, pored svega, pored sve ove borbe, pored ogromnog novca koji je uložila u zaštitu zdravlja naših građana, zemlja koja je očuvala radna mesta, zemlja koja radi infrastrukturu, zemlja koja privlači strane direktne investicije, dakle, i pored svega. I samo na taj način, i to je ono što će definitivno ući u istoriju kada je u pitanju liderstvo Aleksandra Vučića, da je uspeo da poveže sve segmente društvenog života tako da se nadograđuju jedan na drugi, kao kockice, jaka ekonomija, jaka politička pozicija, jaka socijalna politika, pa biće i više investicija, bićemo jaki i u kulturi, u turizmu i u svim drugim segmentima.

Srbija je od jedne gubitničke nacije 90-ih godina, nažalost, i početkom 2000. godine, postala pobednička nacija. Počeli smo da pobeđujemo u ekonomiji, počeli smo da pobeđujemo u geopolitici, pobeđivaćemo u kulturi, pobeđivaćemo, naravno, i dalje u sportu, zahvaljujući našoj posvećenosti kao SNS i, naravno, našem lideru Aleksandru Vučiću, koji na ovako jedan maestralan način vodi našu državu. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Milenka Subić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarko, Majo Gojković, drage kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas se pred nama nalaze dva važna dokumenta, Predlog odluke o proglašenju stare i retke biblioteške građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti.

Razlozi za donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti su višestruki. Mnogo toga se promenilo od 1994. godine do danas. Ovakav zakon nam pruža mogućnost sistemskog pristupa i uređenja zaštite pokretnih kulturnih dobara muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.

Zakonom takođe se uređuje i način obavljanja muzejske delatnosti, organizacija, nadležnost, delatnost muzeja u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti.

Dolazim iz Šida, varošice koja se ponosi svojim Savom Šumanovićem, svojim Ilijom Bosiljem, ljudima i legatima koji su nam ostavili Persida Šumanović i sam Ilija Bosilj u amanet da se o njima brinemo i čuvamo ih za generacije koje dolaze posle nas.

Lokalne samouprave, ma koliko imale male budžete, ne doživljavaju svoje muzeje kao teret, teret finansiranja, ali bi im svakako dobrodošla pomoć pokrajinskih i republičkih budžeta, koju i do sada imamo, muzejskih kuća sa svojom stručnom podrškom da bi umetnička dela, poverena nam na čuvanje, bila na pravi način obrađivana, čuvana i prezentovana.

Ne mogu, a da ne spomenem i one koji su kao vodili brigu u njihovo vreme o muzejima, o kulturnim dobrima, o nasleđu u našem gradu. Na stručno usavršavanje i doškolovavanje su upućivali portire, a ne kustose. Rušili su domove kulture i muzičke škole da bi izgradili, pa ništa nisu izgradili. U stvari, verovatno su od tih pokradenih para izgradili nešto u sopstvenoj režiji, a danas se oglašavaju kao najveći dušebrižnici i žele da spreče otimanje galerije slika Save Šumanović od strane SNS koji se događa samo u njihovoj glavi.

Dragi naši SSP-ovci novac koji vaš šef ima na računima u raznoraznim bankama po belom svetu i u visini barem pet budžeta opštine Šid iz koje se finansira ne samo kultura, nego i prosveta i sve ono što investiramo u naš grad. Mi se danas kao opština treće kategorije razvijenosti trudimo da postavimo stvari na svoje mesto, obezbedimo bolje uslove za sve, a pogotovo za kulturu, naravno uz vašu pomoć i pomoć vašeg ministarstva, gospođo Gojković.

Naša baština sačuvana za buduće generacije predstavlja svedočanstvo o postojanju naroda i države i bitan su uslov za razumevanje prošlosti i stvaranje budućnosti zemlje. Zbirke starih i retkih knjiga temelj su svih istorijskih vrednosti civilizacije jednog naroda i stoga je dužnosti da se one sakupljaju, permanentno popunjavaju i trajno čuvaju. Zakonskim propisima utvrđene su norme za organizovanje, evidentiranje, korišćenje i očuvanje zbirki starih i retkih knjiga. Gotovo svaka biblioteka u Srbiji posreduje organizovanu zbirku stare i retke knjige i drugih bibliotečke građe u manjem ili u većem obimu i to predstavlja neprocenjivo kulturno blaga.

Grad iz koga dolazim ponosi se Narodnom bibliotekom „Simeon Piščević“, osnovanom na temeljima prve srpske čitaonice davne 1849. godine. Svedočenje potkrepljuje, upravo knjiga sa posvetom Dositeja Obradovića Bukvice štampane u Beču 1830. godine. Danas ova biblioteka ima tradiciju dugu 170 godina. Smeštena je u namenski izgrađen objekat, u sistemu je mreže savremenog bibliotekarstva Republike Srbije i sa ponosom nosi ime „Simeona Piščevića“ rođenog Šiđanina, autora čuvenih memoara i rukopisa istorije srpskog naroda, koji je u izdanju naše biblioteke prvi put preveden i objavljen nakon 223 godine.

Pohvalila bi rad i entuzijazam naših bibliotekara koji pored svojih matičnih biblioteka bave se i organizacijom, uređenjem i digitalizacijom manastirskih biblioteka u kojima se krije neprocenjivo blago. Narodi bez prošlosti, istorije, kulture su narodi bez budućnosti, a mi se borimo za budućnost, budućnost naše dece, da znamo ko smo.

Zato ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati Predlog zakona i odluke. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik Bratislav Jugović.
Izvolite.