Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, usvajanjem ovog zakona i Predlogom ovog zakona mi po stoti put od 2012. godine pa na ovamo dokazujemo da ovu zemlju volimo lepim vaspitanjem, ulaganjem u oblast kulture, obrazovanja.

Kada smo već kod kulture, ja nisam bio lenj pa sam izvršio jednu anketu kod građana Republike Srbije sa područja Šumadije i zapadne Srbije. Anketirao sam 240 građana i postavio sam im sledeće pitanje – koji od navedenih pojmova je najbliži pojmu kulture? Pod 1. – pojam građani, pod 2. – krezuba Srbija, pod 3. – elita, pod 4. – sendvičari. Od 63% ispitanih izjasnilo se da je pojam – građani, najbliži pojmu kulture, za krezubu Srbiju – 0%, za elitu – 37% i za sendvičare 0%.

Postavio sam sledeće pitanje – ko je po vašem mišljenju dao veći doprinos u oblasti kulture? Vlast koju personifikuje Aleksandar Vučić, bivši režim Dragana Đilasa, Borisa Tadića i Bojana Pajtića? To je onaj što je glasao iz Bodruma. Vrlo pristojno, vrlo kulturno i onako kao bismo rekli dolikuje profesoru univerziteta da u Skupštini glasa iz Bodruma. I dakle, pod 3. – Vlada Vojislava Koštunice 2004. do 2007. godine. Građani su se izjasnili na sledeći način – 78% je reklo da vlast koju personifikuje Aleksandar Vučić je najveći doprinos dala u oblasti kulture, za Đilasa i njegovu kliku je glasalo svega 9%, a za Vladu Vojislava Koštunice izjasnilo se 13% anketiranih građana.

Dolazimo do sledećeg zaključka – mi nismo krezuba Srbija i mi nismo sendvičari, mi smo sledbenici politike Aleksandra Vučića i mi smo pristojni građani Republike Srbije. Ulaganjem u oblast kulture mi po stoti put dokazujemo, od 2012. godine do dana današnjeg, da smo pristojni građani Srbije i ocenu nam daju isti ti građani Srbije na biračkim mestima i svaki put nam daju veću ocenu nego na prethodnim izborima.

Kad smo već kod pojma građanin, za Đilasa i njegovo kliku, građanin je osoba koja u svom vlasništvu na elitnim lokacijama ima najmanje dvocifren broj nekretnina. Dakle, nepristojan građanin, nepristojno bogat građanin, to je za Đilasovu kliku građanin, a za nas građani su pristojni ljudi koji vole svoju zemlju.

I na treće pitanje, koje sam postavio, pitao sam građane iz Šumadije, iz zapadne Srbije - Novi Sad je grada na Dunavu? Grad u Vojvodini? Grad kulture? Ubedljivo u najvećem procentu rekli su mi to je grad kulture. A podsetiću javnost, da je aktuelna ministarka kulture u Novom Sadu na neposrednim izborima, dakle, građani Novog Sada su neposredno kada je to bilo po zakonu, kada je taj zakon postojao, i taj izborni sistem, dakle, građani Novog Sada su je birali za gradonačelnicu, odnosno za gradonačelnika. Zbog toga treba da nas raduje činjenica što je ona danas ministar kulture i ja joj čestitam na postignutim rezultatima za ovako mali broj meseci. Očekujem da nastavite tim tempom i podsetiću da ova skupštinska većina će se zalagati da u udžbeniku istorije nema svega nekoliko rečenica o srpskom stradanju u Jasenovcu, već nekoliko strana. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni, koleginica Milica Dačić, ali pre vas, ministarka Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem na vašem govoru, da ne ispadne to zato što ste me hvalili nego zato što ste govorili istinu o tome koliko je Vlada Republike Srbije od kada je SNS došla na vlast voljom građana, naravno u našoj državi, koliko je obratila pažnju i stavila kulturu kao jedan od najvažnijih nacionalnih prioriteta. O tome treba što češće govoriti jer mi često misleći da se nešto podrazumeva ćutimo, trpimo udarce i uvrede i mislimo da će neko drugi prestati da to radi samo zato što smo mi vredni i marljivi i što većina građana Srbije prepoznaje to u nama.
Ne čudi me da su ta vaša lična istraživanja pokazala toliko poverenje građana Srbije u delu Srbije u kome vi živite i da oni tačno znaju koliko mi ulažemo u segment kulture. Kada se nešto dobro uradi, to je manir tog dela našeg društva koji samo nešto kritikuje. Kritikuje, nema snage da neki put nešto i pohvali. Kada bi oni neki pun nešto pohvalili možda im građani Srbije verovali više od dva, tri posto koliko danas imaju na političkom tržištu.
Očekivala sam da, recimo, primete i da kažu koliko je dobro što je u ovom teškom dobu kada vlada pandemija, kada smo svi izolovani, kada čitav svet ima problem i sa ekonomijom njihovih država ne samo sa pitanjem zdravlje i opstanka zdravstvenog sistema, da smo mi u takvoj godini doneli budžet u kome imamo do sada najveći budžet u novijoj istoriji Srbije se čitavih 0,97% izdvajanja za kulturu, odnosno zajedno sa oblašću informisanja 1,10% ukupnog budžeta naše države i to je ogroman skok od one prošle godine, početak 2020. godine, kada smo imali 0,77% ili 0,78%.
Svi to znaju i onda nemaju hrabrosti da kažu, da recimo, to je jedna izuzetna stvar koja je omogućila da država ove godine poveća izuzetno, iznos sredstava koje će izdvojiti u konkursu gradovi u fokusu koji je, možda i jedan od najvažnijih konkursa koje raspisuje Ministarstvo kulture, a koji omogućava lokalnim samoupravama, gradovima, opštinama, većim i manjim u našoj državi da učestvuju na tom konkursu sa različitim projektima i na taj način izgrade ili poboljšaju kulturnu infrastrukturu u svojim mestima.
To je razlog zašto sam bila u Kniću da vidim njihov prelepi Dom kulture i da utvrdim koliko im još treba iznosa sredstava da bi završili. To je jedno malo mesto, ali to malo mesto gravitira 31 ili 33 sela, koliko je tu ljudi kojima životno znači da imaju lep Dom kulture u kojima postoji biblioteka, malo pozorište, bioskop i time se daje šansa za život u takvom malom mestu. Onda sam otišla u Aleksandrovac, pa sam otišla u Paraćin da vidim kako je to fantastična ideja, da se u fabričkom krugu napravi od jednog njihovog skladišta, muzej stakla i koliko to prati moderne trendove, a to je činjenica da je UNESKO odredio iduću godinu za godinu stakla, na svetskom nivou i kako će se ta ideja i izgradnja tog muzeja uklopiti u ove savremene tendencije.
Za sve te ideje biće dovoljno novca ove godine i ja uživam što će u svakom mestu, svaki grad u Srbiji imati neku svoju kulturnu oazu, gde će talentovani ljudi iz čitave naše države, moći da rade ili da razmenjuju ideje i da im dolaze kolege iz većih gradova kao što su Beograd i Novi Sad, kao već dokazane prestonice kulture, koji eto, imaju tu privilegiju da su veliki, da se dosta ulaže u te gradove.
Na nedavnom sastanku, kada smo razgovarali o nekim projektima, koji ulaze u onu kategoriju uzimanja kredita 20 miliona evra od strane Razvojne banke SE, vi ste to nedavno ratifikovali taj sporazum, predsednik je primetio da dosta toga ima što je planirano da se uradi u Beogradu. Apsolutno, delim njegovu ideju da se taj novac, pre svega, orjentiše za gradove i mesta, koja nisu glavni grad. Time ćemo postići izuzetno mnogo, tako da ćemo se opredeliti za izgradnju male scene pozorišta u Nišu i za mnoge druge projekte, naravno, važno je da lokalne samouprave budu spremne, moraju imati odmah dokumentaciju, jer samo za takve projekte i kredite možemo da uzimamo.
Ne treba da zaboravimo. Moramo stalno da ponavljamo, 15 godina su bila zatvorena dva najveća muzeja u našoj državi, Narodni muzej. Dakle, Narodni muzej koji po ovom zakonu je centralna muzejska ustanova. Izračunajte koliko je to generacija u ovoj državi odrastalo bez mogućnosti da ode u narodni muzej jedne države.
U kojoj državi je to postojalo? Eto to je uradio režim u kome su bili ikone demokratije, kako oni sami sebe nazivaju, Boris Tadić, Dragan Đilas i podsetite me vi da nekoga ne zaboravim, da ne ispadne da sam nepravedno nekoga izostavila, moj sugrađanin Bojan Pajtić i mnogi drugi i svi oni koji su bili u senci i za njih, jer oni moraju da primaju najveće udarce, jer su oni bili glavni ti lideri. Iza njih je bilo toliko ljudi koji nas danas kritikuju, a da vi i ne znate da su oni svi bili mali ili malo veći šrafovi u toj vlasti, izuzetno mnogo ih je bilo u oblasti kulture.
Danas kada nešto kažu, ja samo pitam, evo profesor Atlagić je ekspert za to da analizira i da nalazi te članke, molim vas da za jednu od sednica, vidite koliko puta su se oni oglasili i protestvovali što su nam dva muzeja zatvorena u 15 godina.
Znači, ne tražim neko veliko istraživanje, u 15 godina šta nađemo, da vidimo, baš oni koji sada govore o nama, da je neko od njih protestvovao, zbog toga što je Narodni muzej zatvoren, što je imao takve afere, zbog raznoraznih javnih nabavki i nisu mogli da rade, a da ne kažem, Muzej savremene umetnosti.
Dosta njih, najviše naših kritičara je okrenuto prema savremenom stvaralaštvu i da vidim koliko im je to smetalo i kada su to oni izašli na ulice i protestvovali, vikali na ministra kulture, dolazili na javne rasprave da pokvare javnu raspravu.
Kada bi tako nešto videla, onda bi ih mnogo ozbiljnije shvatala, onda bi bili oni konstantni borci za demokratiju, a ne kad mi se neko dopada politički, onda ću ćutati, bez obzira kakvu nacionalnu tragediju napravi, a mislim da je zatvaranje muzeja nacionalna tragedija.
Nacionalne tragedije su zatvaranje muzeja, pozorišta. Sada možemo da budemo ponosni, da smo jedna od retkih država u svetu koja je odlučila da otvori galerije, bioskope, da otvori pozorišta, da omogućimo čak i u doba pandemije, da ustanove kulture rade i da građani Srbije barem tu mogu da nađu neku oazu spasa i da malo uživaju u ovim teškim vremenima.
Moramo da naglasimo, Istorijski muzej Srbije, da vidim ko je kritikovao i ko je kukao, da Istorijski muzej Srbije nikada nije imao svoju zgradu. Pazite, istorijski muzej Srbije. Odnedavno je doneta odluka od Vlade Republike Srbije, Istorijski muzej Srbije dobija svoju zgradu, u staroj zgradi Železničke stanice na prelepom Savskom trgu, a da ne kažem da planiramo i dalje, velike projekte, nadam se da ćemo ih završiti, a ako ne, mi ćemo ih započeti, ostavićemo nekom drugom da završi, ali recimo, premeštanje Muzeja „Nikole Tesle“ u jedan veliki prostor koji je ogroman, 6.800 kvadratnih metara, koje dobro treba razmisliti, promisliti, raspisati konkurse za arhitektonska rešenja, uvažiti sva mišljenja i izabrati ono što je najbolje, ali stalno jedan veliki znak pitanja, zašto to nisu uradili oni, kada im je toliko stalo do kulture, zašto to nisu kritikovali oni koji danas kritikuju predsednika Aleksandra Vučića, kritikuju rad Vlade Republike Srbije, kad god nešto hoćemo da uradimo.
Kad god imamo neku ideju, kad god hoćemo nešto da promenimo, tu su da kritikuju i to je dobro, ako je dobronamerna kritika i ako je kritika da bi uradili nešto bolje.
Svaki dan pratim sve i svakoga ko nešto kaže iz oblasti koju pokrivam ja kao ministar ili kao potpredsednik Vlade i trudim se da se sutradan odmah raspitam zašto neko kritikuje ovo ili ono i da li tu nešto može da se uradi.
Ne verujem da je tako rađeno u njihovo vreme, ne verujem da je Branislava Lečića interesovalo bilo čija kritika, ako je uopšte bila, što je promenio čitav sistem rada zaštite spomenika u našoj državi, jednim faksom.
Ja to nisam videla. Mislim da sam ja prava osoba koja je to rekla u javnosti danas, da je napravljen haos 2002. godine, jednim običnim faksom. Ja nikada nisam čula da je nekada neko kritikovao.
Nikada nisam čula da je neko kritikovao ministra Kojadinovića, zbog ove katastrofe od ugovora. Znate šta znači 1,8 miliona evra bez kamate.
Kamate treba neko da izračuna. Ova vlast je morala da plati to što nam je u amanet ostavila prethodna vlast.
Kako se niko nije setio, ima toliko tih advokata i pravnika koji svaki dan govore na televizijama šta bi mi trebali da uradimo, šta mi propuštamo, šta bi ovako i onako trebalo da im nisu dobronamerno rekli oni su i članovi njihovih stranaka u njihovim su rukovodstvima, da kažu – što ne raskinete taj ugovor. To je moglo da se raskine 2005. ili 2004. godine, čim se videlo da ne može da se drže depoi, vredne slike u blatu.
Da ne kažem stvarno da li im je neko nešto ikada, ikada spomenuo, što nemamo zgrade, što Muzej „Nikola Tesla“ je u tako malom prostoru, a Nikola Tesla je brend Srbije kojim treba da se ponosimo. Treba kad kaže neko „Srbija“ da im je jedna od prvih asocijacija bude Nikola Tesla. Da znate koliko hiljada i hiljada, desetina hiljada godišnje stranaca dolazi da vidi dela i eksponate u Muzeju „Nikola Tesla“ i to ih je baš bilo briga.
Sve im je bilo odlično samo da oni u nekim svojim nepomerenim klanovima vladaju svetom kulture, a u kritikama tu su dobri, tu su odlični, ali da nešto kažu kako je to bilo dok su njihovi ministri bili, stavljali su glumce, evo stavili su i Voju Brajevića, našeg uvaženog glumca, ali ja ne vidim konkretan rezultat toga kada je on bio ministar. Šta je on uradio? Ako nije ništa pokvario, hvala mu, ali da je nešto konkretno uradio da krenemo napred nije, a mogao je da se bavi zakonom u pozorištu.
Mi nemamo zakon o pozorištu. Nešto samo da su uradili, e onda kritika ima na važnosti, ovako samo zato što preko puta njih sedi politička opcija, politička stranka, SNS, oni lamentiraju nad onim vremenima kada su bili na vlasti, kada su im ljudi onako u onom naletu 5. oktobra 2000. godine, iz opšteg očaja zbog svega što smo proživeli doveli njih, verovali im, i oni lamentiraju nad tom prošlošću misleći da će se ikada vratiti na vlast, poverenje građana nemaju, a sa druge strane nemaju ni snage. To imaju samo veliki ljudi, da nekad nešto i pohvale što je uradila ova država i što je uradila ova vlast, što je uradio predsednik Aleksandar Vučić i onda bi im svi mnogo verovali. Mnogo više verovali.
Ovako, u nekom drugom životu kada nas ne bude bilo možda im neko i poveruje, ali neće biti više ni njih, a iza nas će ostati konkretna ideja. Ostaće pozorišta, ostaće muzeji, ostaće taj Muzej staklarstva u Paraćinu, ostaće domovi kulture, ostaće ovi dobri zakoni i ostaćemo upamćeni u istoriji da smo suštinski promenili Srbiju na bolje i da smo je reformisali i da smo je modernizovali na jedan pravi način. Hvala.

Zahvaljujem.
Obaveštavam narodne poslanike da od pre nekoliko trenutaka više nismo u direktnom prenosu.
Reč ima Milica Dačić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, danas govorimo o dva važna akta iz oblasti kulture o muzejskoj delatnosti, odnosno delatnosti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa koji je od opšte interesa za Republiku Srbiju. Takođe, pred nama je i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja prema kome će se 720 starih i retkih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih u periodu od 15. do 19. veka na srpskom jeziku dobiti posebnu zaštitu ako usvojimo ovu odluku.

Kulturno nasleđe i uopšte kulturna dobra, bilo pokretna, bilo nepokretna su jedan od bitnih pokretača privrednog rasta i bitan uslov za razumevanje prošlosti i sadašnjosti jedne zemlje.

Kada govorimo o tome uređivanjem ove materije svakako utičemo na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih, kulturnih dobara za naše buduće generacije.

Negde u delu obrazloženja ovog zakonskog akta kaže se da je nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara među vodećim problemima koji direktno utiču na njihovu zaštitu i mislim da je s toga potrebno podsetiti da smo u prethodnom periodu nešto više od tri nedelje usvojili Sporazum koji se tiče finansiranja infrastrukture u kulturi, a gde će pored drugih kulturnih ustanova i nekoliko muzeja biti obnovljeno. Raduje me što ste sada upravo objasniti da će pored Muzeja u Beogradu na listi se prema želji predsednika naći i nekoliko muzeja u unutrašnjosti Srbije.

Ovim aktom takođe Narodni muzej je definisan kao centralna ustanova zaštite muzejske građe, koji će, između ostalog voditi Centralni registar i registre pokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i posebnog značaja u Republici Srbiji.

Mislim da nije potrebno podsećati naše građane da je suštinska obnova narodnog muzeja počela tek 2014. godine, dakle, godine kada je premijer postao Aleksandar Vučić, a da je okončana na Vidovdan 2018. godine.

S toga, odnos Srpske napredne stranke prema kulturi nije nikako stavljanje pod tepih i marginalizovanje ove izuzetno važne društvene oblasti, već upravo suprotno, sagledavanje iste i rešavanje problema u njoj.

To se vidi i na centralnom i na lokalnom nivou. Konkretno kod nas u Čačku, u poslednjih četiri i po godine dosta je urađeno na polju kulture, počev od najvrednije investicije izgradnje zgrade Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ preko obnove Galerije „Risim“, ulaganja u Umetničku galeriju „Nadežda Petrović“, otvaranja Gradskog pozorišta „Čačak“, odnosno, osnivanje upravo ove ustanove i početka konverzacije rimskih termi, koje radimo u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja. U sve to ste se mogli uveriti prilikom vaše poslednje posete Čačku.

Moram istaći ovom prilikom da mi Čačani jesmo zaista ponosni i na Nadeždu Petrović, i na Rastka Petrovića i na Vladislava Petkovića Disa, na Boru Đorđevića i mnoge druge, ali ima i onih naših sugrađana na koje nismo baš ponosni, kao što je recimo Boško Obradović.

Svi se sećamo svega onoga što je činio ovde u parlamentu, na neki način blateći i sve nas Čačane. Budite uvereni da smo svi mi Čačani osudili takvo njegovo ponašanje, a najveću osudu, svakako se dobija na izborima, s obzirom na procente koje su građani Čačka dali pobedi Srpske napredne stranke i u Čačku, i širom Srbije.

Kada govorimo o kulturnim dobrima koja obogaćuju turističku ponudu, izuzetno sam ponosna na to što je naša država, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije odlučila da uloži velika sredstva u Ovčarsko-kablarsku klisuru koja nije samo biser prirode, već i mesto od velike kulturnoistorijske vrednosti.

Krajem godine svi oni koji budu putovali auto-putem „Miloš Veliki“ od Čačka do Požege moći će da svrate u Ovčar Banju i Međuvršje i vide šta je tamo urađeno za vrlo kratko vreme. U planu su veliki infrastrukturni projekti kao deo Projekta „Srbija 2025“.

Uvažena gospođo Gojković, za vrlo kratko vreme vašeg mandata pred nama je jedan ozbiljan akt kojim se na detaljan način prevazilazi zastareli zakonodavni okvir u oblasti kulture.

Sigurna sam da je namera Vlade Republike Srbije i vaša da ovu oblast uredite do kraja osnažujući institucije kulture. S toga vam želim dobre saradnike i dobre okolnosti u ovom procesu. Volje, posvećenosti i znanja znam da imate.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenim obnavljanje svih muzeja, cenim sve, ali ono što mislim da Srbiji nedostaje je muzej heroja, muzej stvaraoca države ili država. Taj muzej bi trebao da ima dva dela, u jednom da budu prikazani heroji i dokazi o stvaranju jedne velike države kroz Balkanske ratove, kroz Prvi svetski rat, a drugi deo muzeja bi trebao da bude muzej onih koji su tu državu rastakali ili da to nazovemo muzej žrtava komunizma.

Svakako da su ovi prvi, a ovo je Dragutin Matić. Ovo je stvaralac države preko Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, sedam godina rata, devet godina vojevanja, devet godina bio vojnik. Jedva da smo se setili poslednjih godina, zahvaljujući promenama, da mu obnovimo u Gadžinom Hanu kuću i da bude neki pristupni put do kuće ovog heroja, koji kada se vratio nije dobio nikakvu boračku penziju.

(Aleksandar Martinović: Ni vilu na Dedinju.)

Posebno nije dobio vilu na Dedinju. O borcima za Dedinje ću govoriti, takođe.

Ovo je srpski heroj, kao što je to i Draža Mihajlović, kao što su to i mnogi oficiri koji su u Drugom svetskom ratu pokušali da sačuvaju ono što su krvlju, veliku državu, ono što su krvlju 1.250.000 Srba platili da bi se stvorila jedna velika država koja je, po meni, bila pogrešna.

Sa jedne strane su se udružili pobednici, sa druge strane poraženi sa svim činovima koje su nosili dok su pucali na srpsku vojsku. Ovo je ono što je rastakalo veliku državu i pravilo šest malih država, ono što danas zovemo zbirom drugorazrednih i trećerazrednih protektorata.

Svakako da mora da bude i ova fotografija u muzeju žrtava komunizma, onih koji su razbijali i rastakali državu koju sam rekao koliko je krvi izliveno da bi se ona stvorila.

Ovo je Josip Broz. Ovo je ono što smo neprijateljskog vojnika priznali za svog vođu. Od jedne velike države, ovi su pravili šest malih. Ovi su od jedne male pravili veliku. Ovo su srpski heroji, ovo su stecioci, a ovo su oni koji su razbijali i rastakali.

Od Milana Gorkića, za kojeg ne znam ni da li je bio Srbin, pa do poslednje generacije komunista, ona lutajuća srca, su uporno Drezdenske zaključke ispunjavali, ona lutajuća srca Kučan, Račan, Tuđman, ovog našeg nesrećnika ću poslednjeg nabrajati, Gligorov, Mesić, Milošević. Sve su to bili pripadnici ovog neprijateljskog vojnika kog smo mi Srbi priznali za svog vođu.

Njega su, bre, izbacili i njegovi Hrvati. Ovaj ima muzej sećanja na njega. Još uvek pojedini Srbi plaču za njim. Zato su nam potrebni ti muzeji.

Ovo je heroj čiju kuću smo sad zanovili pre neku godinu i izgradili neki putić. E, to je ono što je Čerčil govorio da ko se ne osvrne u prošlost, posebno onaj deo ružniji, taj je osuđen da mu se ona ponovi. Poslednji ratovi su bili pokušaj da nam se ta istorija ponovi. Jedni su državu stvarali, a drugi su je razbijali.

Drezdenski zaključci su bili da se na jednoj velikoj državi, za koju ja mislim da je bila potrebna i moguća kao demokratska, kao tržišna ekonomija itd. da se na njoj i na njenoj teritoriji naprave nacionalne države. Sve što su zapisali u Drezdenu generacije od ovih koji su rastakali državu su činile da se ispune zaključci.

Milan Gorkić poziva komuniste da podrže ustanak ličkih i dalmatinskih ustaša trideset i neke godine i kritikuje zašto to ne rade, brani Artuković. To su ovi koji su rastakali.

Srpski narod, koji je stvarao veliku državu nesebično, koji je napravio grešku zato što se udružio sa poraženima, ima pravo na sećanje i, po meni, takvu vrstu muzeja treba da izgradimo.

U ovom delu boraca za Dedinje treba da se prikažu žrtve do kraja, sve sa "Bljeskom", "Olujom" i drugim vojnim akcijama, koje su se desile zbog toga što su oni planirali razbijanje Jugoslavije.

Ovi prvi su branili ne samo državu, i stvarali, nego su branili i demokratiju i tržišnu ekonomiju. Ja vas pitam gde bi sada Srbija bila i ta velika država da su uspeli da očuvaju ono što su Staljin i Čerčil dogovorili da se ne očuva? Danas bi sigurno ta država ili Srbija ili ta velika Jugoslavija, da su ovi uspeli u Drugom svetskom ratu da je očuvaju, bila sigurno zemlja EU. Sigurno bi bila među prvih pet zemalja ekonomski razvijenih, ali, nažalost, pobedili su ovi drugi zato što su ih podržavale strane sile i imale interes da Srbija nema veliku državu na Balkanu, da bude trenutno daleko manja, ali vrednosno je Srbija i dalje velika.

Na kraju ću reći, da ne bih dužio, ovim ljudima i svima koji pripadamo ovom delu, koji stvaramo i uzdižemo državu, izgrađujemo i dalju državu na način na koji su to radili naši slavni preci. Važnije je državu izgrađivati, nego njome vladati. Mi malo vladamo. Razne nevladine organizacije, razna treća grana sudska, četvrta grana vlasti, kako to zovu, deli vlast sa nama. Deli zato što nama nije bitno da vladamo Srbijom, već da je izgrađujemo, da ona bude, iako je sada mala, vrednosno velika. Zato svi borci, kao i ovi, treba da shvate da su ljudi smrtni, ljudi umiru, ali slava boraca za slobodu nikad ne umire. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Olja Petrović.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona - Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje su u nadležnosti Ministarstva za kulturu i informisanje, čiji bih rad ja na samom početku želela da pohvalim. Vaš trud i zalaganje su, poštovana minsitarko, i te kako evidentni.

Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je danas pred nama je od izuzetne važnosti, jer će se stvoriti okvir za obezbeđenje potpune zaštite i očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način.

Samim utvrđivanjem ove materije zakonom uticaće se i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe i naše baštine za buduće generacije, ali će doprineti podizanju svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja. Ovaj zakon predstavlja neophodno rešenje za sveobuhvatno regulisanje sistema zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejskih predmeta, kao i uspostavljanje sistema organizacije i funkcionisanje muzejske delatnosti, imajući u vidu probleme sa kojima se muzeji svakodnevni suočavaju.

Na ovaj način se stvara okvir da Republika Srbija uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, naročito imajući u vidu značaj ovih institucija i kulturnog nasleđa ne samo za istoriju, nauku i kulturu, već i za zadovoljavanje potreba građana.

Značaj muzejske građe kao kulturnog nasleđa i vrste pokretnih kulturnih dobara jedan su od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude, jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti naroda, a samo zakonskim okvirom se može postaviti i urediti muzejska delatnost definisanjem, ali i njenim usklađivanjem sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima.

Zakonom se propisuje očuvanje muzejske delatnosti kroz istraživanje, otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, preduzimanje mera zaštite, sprečavanje štetnih uticaja i obezbeđivanje odgovarajućih uslova za čuvanje, proučavanje, vrednovanje, predstavljanje, tumačenje i edukaciju javnosti.

Predviđeno je uređenje strukture muzejske delatnosti i organizacija rada ovih ustanova, ali i definisanje jedinstvenog informacionog sistema za muzeje i muzejsku dokumentaciju u Republici Srbiji, što će doprineti efikasnijem čuvanju, korišćenju i prezentaciju muzejske građe.

Takođe, smatram da predloženih 720 knjiga već predstavljaju kulturna dobra zbog njihovog posebnog značaja za našu nauku i kulturu, kao i zbog toga što su u pitanju retki, odnosno unikatni primerci i treba da dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, odnosno da budu proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Smatram ovu kategorizaciju opravdanom, jer se prilikom utvrđivanja predloga vodilo računa o posebnim kriterijumima koje je utvrdila Narodna biblioteka Srbije, a to su: vreme nastanka rukopisa, odnosno godina štampanja knjige, vrsta knjige, retkost, odnosno unikati, značaj za proučavanje istorije, književnosti, prava, kulture, jezika, pismenosti, ornamentike, paleografije, ikonografije, kao i peti kriterijum – pismo i jezik na kome je svaka knjiga nastala

Ulaganje u kulturu je od izuzetnog značaja, što je pre par godina i pre krize i Aleksandar Vučić postavio kao jedan od prioriteta. Država je ozbiljnim reformama koje je sprovela, kao i stalnim radom i zalaganjem, uspela da obezbedi sredstva kojima je završila hram Svetog Save, ali i izgradila velelepni spomenik Stefanu Nemanji na koji smo svi izuzetno ponosni.

Pored toga, u prethodnom periodu obnovljen je i Muzej savremene umetnosti. Zgrada je potpuno renovirana i uvedena je nova tehnologija i sada predstavlja najsavremeniji i tehnološki najnapredniji muzejski objekat u našoj zemlji. Posle 15 godina, 2018. godine je ponovo otvoren i Narodni muzej u Beogradu, kada je i obnovljen.

Proteklih godina ulagalo se i u objekte kulture u Pirotu, gradu odakle ja dolazim. Rekonstruisan je muzej Ponišavlje, pirotska tvrđava Kale, uskoro će biti rekonstruisan i višefunkcionalni objekat poznatiji kao Dom vojske i o tome smo skoro govorili u ovom viskom Domu. To je objekat koji se nalazi u samom centru grada. Na tome želim da vam se zahvalim zato što su ljudi iz Pirota i te kako zadovoljni ovim predstojećim ulaganjem u naš grad.

Do jula meseca ove godine trebalo bi da se završi idejni projekat za rekonstrukciju objekta tzv. Bela mačka koji je u planu da postane muzej ćilimarstva. Takođe, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja iz oblasti digitalizacije kulturnih nasleđa u 2021. godini Narodnoj biblioteci Pirot odobrena su sredstva u iznosu od 500.000 dinara za nabavku nove i vredne opreme za digitalizaciju.

Vaša i pomoć države, poštovana ministarko, nam je od izuzetne važnosti i verujem da ćemo dobru saradnju u narednom periodu i nastaviti i unaprediti, ukoliko je to moguće.

Sve ovo će i te kako doprineti očuvanju kulturne baštine, ali i pozitivno uticati na razvoj turizma, a znamo da je 2019. godina bila rekordna i da smo tada prvi put premašili broj stranih u odnosu na broj domaćih turista u našoj zemlji. Sigurna sam da ćemo ovaj trend nastaviti i da ćemo posle ove pandemije postati ozbiljna turistička sila, a tome će svakako doprineti i sva ulaganja u kulturu koja se sprovode.

Srbija se evidentno nepovratno promenila, nepovratno smo otišli napred. Srbija će sledeće godine po prvi put po apsolutnom iznosu, po stopi BPD-a stići Hrvatsku, a u decembru smo po prvi put pretekli Crnu Goru.

Srbija je danas na čelu sa Aleksandrom Vučićem prva u svetu i po dostupnosti vakcina, ali i po broju vakcinisanih. Znamo da su trenutno na raspolaganju našim građanima čak četiri različite vrste vakcina. Pored toga, nastavili smo da gradimo puteve, bolnice. Pored rekonstrukcije bolnica širom Srbije, među kojima je i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu gde je u toku prva faza, idemo i na treću kovid bolnicu, po najavi samog predsednika. Nastavili smo i da otvaramo nova radna mesta, da dovodimo investitore i uprkos krizi koja nas je zadesila stopa nezaposlenosti u Srbiji je nastavila da opada.

Država je obezbedila u nizu pomoći i simboličnu pomoć za naše najstarije sugrađane, pa će do 5. jula ove godine svi penzioneri dobiti pomoć u vidu vitamina C, D i cink, što će im biti dovoljno za dva meseca, kako bi povećali imunitet.

Ovim putem ponovo apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu predložene zakone ćemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Marković.