Zahvaljujem se prof. dr Misali Pramenković.
Reč ima ministarka.
Izvolite.

Samo da vas pitam da li imate možda saznanja da li je neko iz Novog Pazara učestvovao na konkursima republičkog ministarstva povodom toga, gradova u fokusu ili u kulturnom nasleđu, pošto ministarstvo izdvaja znatna sredstva za projekte? Možda bi na taj način mogli da rešimo deo problema prostornog, izgradnjom nekog depoa ili nešto slično.
Ako ne znate sada, slobodno dođite u ministarstvo ili se javite, pa ćemo da vidimo. Ako su učestvovali, da uzmemo jedan od tih projekata kao prioritet.

Reč ima Misala Pramenković.
Izvolite.

Hvala vam.

Lično nemam informaciju da li se konkurisalo za takvu vrstu pomoći, ali ono što sam u izlaganju i spomenula jeste da, budući da sam odbornica u lokalnom parlamentu, pa imam prilike da se upoznam sa izveštajima Istorijskog arhiva „Ras“, zgrada u kojoj se nalaze imala bi solidno kapaciteta da primi arhivsku građu ukoliko bi se desilo izmeštanje određenih institucija i ustanova koje tu deluju, tako da u ovom momentu nemam informaciju, ali hvala vam na sugestiju. Svakako da ću preneti.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.

Poštovani prisutni, pred nama je Predlog zakona o muzejskoj delatnosti kojim će biti uređen sistem zaštite i korišćenja muzejske građe.

Ovo je prvi put da se oblast muzejske delatnosti definiše specijalizovanim zakonom, budući da se muzejska delatnost do sada uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine koji po svom karakteru i opštem propisu uređuje opšta i zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.

S obzirom na sve promene koje su se desile u ovom dugom vremenskom periodu od tri decenije, kao što su društveno-političke promene, znamo i da znamo terminološku zastarelost prethodnog zakona, utoliko je važnije što se Ministarstvo kulture i informisanja prihvatilo ovog važnog posla, kao što je Zakon o muzejskoj delatnosti.

Cilj zakona je sistemsko unapređenje oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskoj praksi uvođenjem najsavremenijih muzeoloških standarda od propisanih uslova za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje baštine.

Takođe, novi zakon omogućava da uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže Srbije, povezivanjem institucija i podsticanjem edukacije muzejskih stručnjaka budu stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji, no da bi muzejska delatnost istinski napredovala nije dovoljan samo dobar zakon, potrebni su i mladi stručni muzejski kadrovi koji će nositi važan deo posla u oblasti arheologije, konzervacije, etnologije, istorije.

Nažalost, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela je do toga da u muzejima nema dovoljno muzejskih stručnjaka neophodnih za unapređenje muzejske delatnosti.

Ja dolazim iz opštine Prijepolje. Muzej u Prijepolju je osnovan 1990. godine i teritorijalno je nadležan za opštine Priboj i Prijepolje. Sa ponosom mogu reći da je muzej u Prijepolju dobitnik specijalne nagrade Evropskog muzejskog foruma 2012. godine, a koja je uručena 2013. godine u Portugaliji. Ovo priznanje do sada nije dobio nijedan muzej u regionu.

Takođe, prilikom inspekcijskog nadzora Ministarstva kulture i informisanja 2018. godine u Izveštaju je konstatovano da Muzej u Prijepolju treba da ima četiri stručna radnika od kojih u ovom trenutku muzej ima samo dva, a dva nedostaju, a to pre svega diplomirani arheolog i kustos-dokumentalista.

Međutim, saglasnost za zapošljavanje ovih muzejskih stručnjaka, koji bi poneli deo posla, nema, pa je moje pitanje za vas – kako da se reši ovaj problem, kako da da Muzej u Prijepolju dobije stručnjake koji su mu preko potrebni?

Osim toga, postoji problem smanjenja broja radnika prirodnim odlivom, što predstavlja ozbiljnu otežavajaću okolnost u redovnom obavljanju rada ove ustanove kulture.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru može da predstavlja problem kod imenovanja direktora muzeja. Naime, u članu 49. Zakona o muzejskoj delatnosti stoji – direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja, pored uslova utvrđenih odredbama zakona koji se uređuje oblast kulture, može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada u muzejskoj delatnosti. To je nešto novo što nije do sada bilo u praksi.

U situaciji kada nema novih zapošljavanja, a stari kadar odlazi u penziju, znači da se sužava izbor i u nekim muzejima će verovatno doći do situacije da ne mogu biti ispoštovane baš sve odrednice iz člana u zakonu kojim se reguliše imenovanje direktora. Ovde posebno mislim na muzeje u unutrašnjosti Srbije, u manjim sredinama.

Ovi problemi moraju biti prevaziđeni tokom budućeg vremena kako bi se omogućilo nesmetano obavljanje i unapređenje muzejske delatnosti.

Inače, cilj zakona o kojem danas govorimo i koji je pred nama jeste da stvori pravni okvir, odnosno sistem u okviru kojeg će ustanove zaštite moći da na adekvatan način i savremen način obavljaju svoju delatnost. Potpuno je prilagođen uslovima u našoj zemlji, tako da će kada stupi na snagu biti i primenjiv. Biće to svojevrsno dragoceno uputstvo koje će u mnogome olakšati rad muzeja i onih koji u njima rada.

Ovom prilikom želim i da pohvalim jednu inicijativu koju je pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja. Naime, iako je jedan broj ustanova kulture u Srbiji išao u korak sa vremenom, ipak je, čini mi se, veći deo trebalo podstaći da iskoriste društvene mreže kao način oglašavanja i prezentovanja određenih sadržaja. S obzirom na broj korisnika i količinu vremena koju ljudi provedu na društvenim mrežama, smatram da je prisustvo institucija kulture na društvenim mrežama put kojim postaju moderne institucije prilagođene savremenom trenutku i potrebama njihove publike.

Tako, recimo, Dom kulture u Prijepolju već nekoliko godina ima i Fejsbuk i Instagram stranicu i Jutjub kanal i veb sajt, ali od nedavno i Muzej u Prijepolju takođe ima profile na društvenim mrežama i veb sajt.

Kultura je hrana za duh i um i zato je moramo približiti ljudima. Mi iz SDPS ćemo se uvek zalagati da kultura bude dostupna svima.

Kada je reč o odluci o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, njome je 720 starih rukopisa i štampanih knjiga nastalih od 15. do 19. veka dobilo kategorizaciju u pogledu zaštite. Na taj način biće stvoreni uslovi za njihovu potpuniju pravnu i tehničku zaštitu, odnosno konzervaciju, restauraciju i mikrofilmovanje, za dalje proučavanje i objavljivanje rezultata tih istraživanja, kao i za priređivanje fototipskih izdanja najvrednijih dela.

Što se tiče i Predloga zakona o muzejskoj delatnosti i Predloga odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, poslanička grupa SDPS će u danu za glasanje podržati oba predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Samiri Ćosović.
Reč ima narodni poslanik mr Slavenko Unković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, danas je pred nama Zakon o muzejskoj delatnosti kojim će se sistematski urediti sve pojedinačne oblasti kulturnih dobara, kao i zaštita pokretnih kulturnih dobara, odnosno muzejske građe. Zakonom se definišu obaveze muzeja i osnivača, poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi se na najbolji način zaštitila pokretna kulturna dobra, kao i regulisanje centralne i matične funkcije muzeja.

Predlogom zakona muzejska delatnost je definisana kao javna delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog nasleđa od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Zakonom će biti definisan jedinstveni informacioni sistem za sve muzeje, biće formirano novo telo kao muzejski savet, kao i mreža muzeja koju čine centralna ustanova, matični muzeji, teritorijalno nadležni i drugi muzeji.

Centralna ustanova zaštite muzejske građe biće Narodni muzej u Beogradu koji će biti preimenovan u Narodni muzej Srbije.

Matični muzeji sprovode matičnu muzejsku delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti.

Nadležnost muzeja prema teritoriji sprovodi se na određenom području u skladu sa administrativnom podelom Srbije uz pomoć centralne ustanove i matičnih muzeja.

Želim posebno da istaknem, kao primer dobre prakse, da je Muzej Vojvodine najveća muzejska ustanova u Vojvodini i jedini muzej koji sprovodi digitalizaciju muzejske građe na teritoriji cele Republike Srbije. Inače, Muzej Vojvodine je ustanova sa tradicijom dugom više od 150 godina i u svojim zbirkama čuva neprocenjivu kulturnu baštinu.

Usvajanjem ovakvog zakona omogućeno je sveobuhvatno regulisanje muzejske delatnosti, kao i uspostavljanje sistema, organizacije i funkcionisanja, s obzirom da se drugačije ne mogu rešiti aktuelni problemi.

Najveći problemi su nedovoljno finansiranje, kao i finansiranje od strane lokalnih samouprava, smanjenje broja zaposlenih, nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara, razne zakonske procedure oko imalaca i držalaca kulturnih dobara, kao i pitanje prava i obaveza muzeja.

Ministarka Gojković je odmah posle stupanja na dužnost ministra kulture najavila donošenje ovako bitnog zakona, i to prvi put, a posle više decenija i neki novi propis. Ministarka je odmah prepoznala potrebu ovakvog zakona i evo danas diskutujemo o njemu i sagledavamo njegovu važnost.

Želim da posebno napomenem da je još 2008. godine, kao tadašnja gradonačelnica Novog Sada, Maja Gojković prva uputila inicijativu da se Novi Sad podrži za prestižnu titulu – Evropska prestonica kulture. Danas sa zadovoljstvom mogu da kažem da je Novi Sad jedini grad van EU koji je poneo ovu titulu i da je danas već jedinstven po svojoj kulturnoj strategiji razvoja. Iako su još dva grada EU poneli ovu titulu zajedno sa Novim Sadom, kao prestonica kulture 2021. godine, samo je Novi Sad ispunio sve uslove i zahvaljujući gradonačelniku Milošu Vučeviću i njegovom timu ta titula je osvojena na pravi način.

Zbog pandemije titula je odložena za sledeću godinu, a gradovi Temišvar i grčka Elfsina, kao gradovi EU, tek će 2023. godine biti nosioci ove titule.

Od 2016. godine kada je Novi Sad osvojio ovu titulu, pa do kraja sledeće godine, sredstva koja se ulažu u kapitalne projekte u kulturi, a među kojima su i muzeji je oko 60 miliona evra. Finansiranje ovog projekta je obezbeđeno sa svih nivoa vlasti, kao i od fondova EU. Projekat je osmišljen kao potreba za razvoj kulturnih potencijala grada Novog Sada koji za cilj ima da osnaži kulturnu vitalnost, da omogući kulturnu regeneraciju, da se poboljša međunarodni ugled i turistička ponuda Novog Sada.

Mreža kulturnih stanica je najveći dobitak ovog projekta i ima ih ukupno osam i nalaze se u raznim delovima gradskih i prigradskih naselja. To su prostori koji nisu ničemu služili. U njih se uložilo, oni su renovirani, adaptirani i u njima se danas odvija kulturni život. Kulturne stanice su novi mostovi kulture koji povezuju, uključuju građane, umetnike, organizacije i predstavljaju renesansu kulturnog života. Kroz decentralizaciju kulture svaki građanin može biti uključen u kreiranje kulturne slike grada.

U ugledu na projekat – Evropske prestonice kulture nešto slično ćemo imati u Srbiji, i to smo čuli u ekspozeu Vlade, a često puta od ministarke. Taj projekat će se zvati – Nacionalna prestonica stvaralaštva. Cilj je takođe decentralizacije kulturnih zbivanja, razvoj savremenih umetničkih praksi, promocija kulturnog nasleđa pojedinih delova Srbije, kao i povećano ulaganje opština, gradova u kulturu i umetnost.

Ministarstvo kulture u budžetu za 2021. godinu je obezbedilo preko 300 miliona dinara za projekat – Gradovi u fokusu. Projektom je planirano unapređenje infrastrukture u oblasti kulture u gradovima i opštinama u Srbiji, a u smislu izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata.

Zaista vidimo da je ministarka Gojković u ozbiljnoj nameri da se svi gradovi i opštine u Srbiji podstiču i pomažu i da imaju svoje kulturne sadržaje i kulturni život. Vidimo da je ovo neki novi pristup rešavanju problema i promocije kulture i zaslužuje zaista svaku pohvalu.

Odluka o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro je takođe jako značajno za Srbiju.

Svi propisi koji se donose u kulturi puno će značiti i Matici srpskoj iz Novog Sada kao najstarijoj, književnoj i kulturnoj i naučnoj instituciji srpskog naroda. Poznata nam je uloga Matice srpske u našem prosvećivanju, nacionalnoj homogenizaciji, izdavanju srpskih knjiga. Biblioteka Matice srpske je najstarija biblioteka nacionalnog značaja i prava javna naučna biblioteka u Srba. Biblioteka Matice srpske u svojim zbirkama danas poseduje više od tri miliona knjiga i drugih publikacija.

Današnjom odlukom napravljena je lista 720 starih i retkih knjiga u Srbiji, koji su unikati ili veoma retki primerci u vreme nastajanja ili je reč o primercima koji nigde nisu sačuvani. Takve knjige se nalaze u Matici srpskoj, Narodnoj biblioteci Srbije, manastiru Kaona i još nekim mestima. Ovim zakonom takva dela će dobiti pravnu i drugu zaštitu i biće omogućena njihova restauracija, konzervacija, mikrofilmovanje.

Često se može čuti da ulaganje u kulturu da li kroz zakone ili kroz finansijska sredstva spada među najdugovečnije investicije za jedno društvo. Zbog toga Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove današnje predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku mr Slavenku Vukoviću.
Reč ima narodna poslanica dr Emeše Uri.

Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što je ovlašćeni predstavnik SVM narodni poslanik Nandor Kiš već rekao u prethodnom izlaganju, SVM će podržati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti na osnovu kojeg će Republika Srbija urediti i obezbediti sistematsko upravljanje u oblasti kulture i zaštite kulturnih dobara.

Postoje dobri razlozi zašto se ovaj zakon morao doneti. U samom Ustavu su ti osnovi, zatim, zastarelost starog zakona od 1994. godine. Promenile su se okolnosti i terminološke promene su naišle, tako da je potrebno da se osavremeni zakon koji uređuje muzejsku delatnost. Isto tako je potrebno sistematski pristup organizovanju muzejske mreže, propisa kojima se praktično uređuje i zaštićuje muzejska građa.

Ako imamo u vidu značaj sadržaja muzeja, ono je važno ne samo za istorijsku, za naučnu, za kulturološku, već je značajno za svaku individuu, za svakog pojedinca ponaosob. Zato je potrebno da se uredi ovaj sistem.

Postoje problemi koji su sveprisutni u celoj našoj državi što se tiče muzeja, a to su problemi nedovoljnog finansiranja, problemi broja zaposlenih, kao što su mnogi prethodni govornici već istakli, nedostatak prostora u kojem se može kvalitetno sačuvati muzejska vrednost. Zatim, potrebno je urediti ko je za šta odgovoran, za šta su odgovorni sami muzeji, za šta su odgovorni rukovodioci. Bitno je da se uvede evidencija muzejskih sadržaja, stvaranje mreža muzeja, nadležnosti, umrežavanje sistema, kategorisanje, utvrđivanje kulturnih dobara i vrlo je važno da se zaštiti muzejska vrednost i da se o tome vrši neki nadzor, da li se ta zaštita primenjuje ili ne.

Ciljevi koji će se ispuniti donošenjem ovog zakona su prvenstveno u zaštiti i očuvanju muzejske građe na jedinstven način. Zatim, bitno je da muzejska vrednost preživi i da ostane i za sledeća pokoljenja, da se očuvaju podaci o tim vrednostima, da se poboljšaju uslovi rada u samom muzeju, to je vrlo bitno i za same zaposlene i za posetioce muzeja, da se reguliše centralna i matična funkcija muzeja, da se teritorijalne nadležnosti tačno definišu, da se umreže muzeji, da se stručna zvanja kvalifikuju na pravi način, i ako je potrebno, ako sve ovo ne dovede do poboljšanja funkcije, da se uvedu i neka pooštravanja, neke kaznene mere gde bi se skrenula pažnja na vrlo bitnu stvar, a to je čuvanje muzejske vrednosti.

Ne smemo zaboraviti da muzejska vrednost koju poseduje naša država u muzejima predstavlja, praktično, i privredni kapital. Znači, muzejska vrednost privlači, kao što smo doživeli i pre pandemije, da su mnogi posetioci naše države prvo krenuli u naše muzeje da vide ono što je ostalo očuvano iz prethodnih decenija i stoleća. Vrlo je važno razumevanje naše sopstvene prošlosti da bismo gradili budućnost na pravi način. Vrlo je bitno da se muzejske ustanove jačaju i da ta praksa jačanja i umrežavanja muzeja ide u pravcu nekih evropskih kriterijuma i da poštujemo te neke evropske muzejske standarde.

Znači, vrlo je važno osnivanje muzeja, da bude na pravi način čuvanje, proučavanje muzejske vrednosti, zaštita i predstavljanje tih muzejskih vrednosti, jer ono je zapravo naša baština.

Kao pripadnica mađarske nacionalnosti i neko ko se rodio u multikulturalnoj, multietničkoj i multikonfecijskom okruženju, rodom sam iz Banata, a živim u Somboru, tamo gde mađarska nacionalna manjina nije većinska, nije u bloku, nego je manjinska. Vrlo je bitno sa našeg stanovišta kao manjine da u muzejima ostane trag naše istorije, našeg doprinosa ovom podneblju jer smatramo da ako uspevamo sačuvati naš identitet, naš jezik, našu kulturu možemo doprineti razvoju naše države.

Neko ko razmišlja, razume više jezika može da ima širi pogled na određeni problem i može doneti zapravo svojoj državi jedan plus, jedan dobitak. Na taj način mi iz SVM apelujemo da muzejske vrednosti treba sačuvati baš da bismo sačuvali raznolikost ovog podneblja, različitost, jer različitosti su te stvari koje nas praktično usavršavaju.

Ako posećujemo muzeje, mi ćemo biti na pravom mestu gde imamo dodira sa istorijom, sa kulturom svih naroda koji su živeli, koji žive na ovom podneblju.

Što se tiče kulturne tradicije ona nije samo manjinska ili većinska, ona je sveobuhvatna. Ona čini jednu zajedničku kulturnu baštinu i Okvirna konvencija o vrednostima kulturnog nasleđa za društvo iz 2005. godine definiše kako znanje o ovom nasleđu može podstaći poverenje i razumevanje međusobno između naroda.

Što se tiče broja muzeja, 149 muzeja postoji u Srbiji registrovanih. Od toga trećina je u Vojvodini, oko 50. Što se tiče starosti tih muzeja, kao što je prethodna poslanica već iznela podatak, najstariji muzej u Srbiji osnovan u Beogradu 1844. godine, sledeći je u Novom Sadu 1847. godine, zatim je Mitrovica 1885. godine, Vršac 1882. godine, Sombor 1887. godine, Subotica 1892. godine, Zrenjanin 1906. godine, Pančevo 1923. godine.

Nemojte zaboraviti da su ovi muzeji smešteni u prelepa zdanja koja su stara, trošna, koja treba obnoviti, sačuvati. Same zgrade su izuzetno velike vrednosti, a eksponati u njima takođe.

Što se tiče eksponata, u vojvođanskim muzejima se čuvaju stare knjige, u Narodnom muzeju u Zrenjaninu negde oko 200 knjiga se čuva koje su izuzetnih vrednosti, od 16. do 20. veka. Najstarije knjige su pisane na latinskom i crkveno slovenskom jeziku, a najveći broj je na mađarskom i nemačkom jeziku.

Ako konstatujemo da je u Zrenjaninu prva štamparija oformljena tek 1847. godine, onda znamo da su ove knjige poreklom iz Evrope, iz drugih oblasti, štampane su u Holandiji, Francuskoj, Engleskoj, Rusiji, Italiji, Austriji, Mađarskoj. Najstarija publikacija je „Molitvenik“ iz 1552. godine. Znači, treba da smo svesni koje vrednosti imamo.

Isto tako, ti muzeji imaju problem sa skladištenjem. Narodni muzej u Pančevu je smešten u zgradu koja je izgrađena 1833. godine i tu se čuva slika Paje Jovanovića „Seoba Srba“. Mislim da je to dovoljno da znamo o kakvom zdanju i o kakvoj muzejskoj vrednosti se radi.

Što se tiče potreba u tim muzejima, kao što se verovatno iskazuju potrebe u celoj državi, to su uglavnom potrebe za održavanje, za angažovanje profesionalno kvalifikovanih radnika.

Somborski gradski muzej koji je osnovan 1887. godine ima negde oko 40 hiljada vrednih eksponata. Ako ćemo izdvojiti koje je najvrednije, verovatno su to arheološki, predmeti koji su iz okoline Doroslova, nađeni u iskopinama i to su tzv. „džekfild“ nalazišta. Ovo je dovelo do nove periodizacije praistorije. Znači, to je takav neki korak i toliko je bitno za istoriju čovečanstva, a to mi imamo na našem podneblju.

Isto tako, u Somboru se planira otvaranje muzeja „Podunavski Švaba“, koji je za sve nas vrlo bitno, samo je potrebno da i država prepozna značaj ovog muzeja i da eventualno pomogne nalaženje adekvatnog prostora za to.

Za narodne poslanike Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara muzeji i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti su vrlo bitni. Nakon proučavanja Predloga zakona, mi smo odlučili da u danu za glasanje podržimo isti. Raduje nas činjenica da je u potpunosti usklađen, kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine. Hvala.