Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što je ovlašćeni predstavnik SVM narodni poslanik Nandor Kiš već rekao u prethodnom izlaganju, SVM će podržati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti na osnovu kojeg će Republika Srbija urediti i obezbediti sistematsko upravljanje u oblasti kulture i zaštite kulturnih dobara.
Postoje dobri razlozi zašto se ovaj zakon morao doneti. U samom Ustavu su ti osnovi, zatim, zastarelost starog zakona od 1994. godine. Promenile su se okolnosti i terminološke promene su naišle, tako da je potrebno da se osavremeni zakon koji uređuje muzejsku delatnost. Isto tako je potrebno sistematski pristup organizovanju muzejske mreže, propisa kojima se praktično uređuje i zaštićuje muzejska građa.
Ako imamo u vidu značaj sadržaja muzeja, ono je važno ne samo za istorijsku, za naučnu, za kulturološku, već je značajno za svaku individuu, za svakog pojedinca ponaosob. Zato je potrebno da se uredi ovaj sistem.
Postoje problemi koji su sveprisutni u celoj našoj državi što se tiče muzeja, a to su problemi nedovoljnog finansiranja, problemi broja zaposlenih, kao što su mnogi prethodni govornici već istakli, nedostatak prostora u kojem se može kvalitetno sačuvati muzejska vrednost. Zatim, potrebno je urediti ko je za šta odgovoran, za šta su odgovorni sami muzeji, za šta su odgovorni rukovodioci. Bitno je da se uvede evidencija muzejskih sadržaja, stvaranje mreža muzeja, nadležnosti, umrežavanje sistema, kategorisanje, utvrđivanje kulturnih dobara i vrlo je važno da se zaštiti muzejska vrednost i da se o tome vrši neki nadzor, da li se ta zaštita primenjuje ili ne.
Ciljevi koji će se ispuniti donošenjem ovog zakona su prvenstveno u zaštiti i očuvanju muzejske građe na jedinstven način. Zatim, bitno je da muzejska vrednost preživi i da ostane i za sledeća pokoljenja, da se očuvaju podaci o tim vrednostima, da se poboljšaju uslovi rada u samom muzeju, to je vrlo bitno i za same zaposlene i za posetioce muzeja, da se reguliše centralna i matična funkcija muzeja, da se teritorijalne nadležnosti tačno definišu, da se umreže muzeji, da se stručna zvanja kvalifikuju na pravi način, i ako je potrebno, ako sve ovo ne dovede do poboljšanja funkcije, da se uvedu i neka pooštravanja, neke kaznene mere gde bi se skrenula pažnja na vrlo bitnu stvar, a to je čuvanje muzejske vrednosti.
Ne smemo zaboraviti da muzejska vrednost koju poseduje naša država u muzejima predstavlja, praktično, i privredni kapital. Znači, muzejska vrednost privlači, kao što smo doživeli i pre pandemije, da su mnogi posetioci naše države prvo krenuli u naše muzeje da vide ono što je ostalo očuvano iz prethodnih decenija i stoleća. Vrlo je važno razumevanje naše sopstvene prošlosti da bismo gradili budućnost na pravi način. Vrlo je bitno da se muzejske ustanove jačaju i da ta praksa jačanja i umrežavanja muzeja ide u pravcu nekih evropskih kriterijuma i da poštujemo te neke evropske muzejske standarde.
Znači, vrlo je važno osnivanje muzeja, da bude na pravi način čuvanje, proučavanje muzejske vrednosti, zaštita i predstavljanje tih muzejskih vrednosti, jer ono je zapravo naša baština.
Kao pripadnica mađarske nacionalnosti i neko ko se rodio u multikulturalnoj, multietničkoj i multikonfecijskom okruženju, rodom sam iz Banata, a živim u Somboru, tamo gde mađarska nacionalna manjina nije većinska, nije u bloku, nego je manjinska. Vrlo je bitno sa našeg stanovišta kao manjine da u muzejima ostane trag naše istorije, našeg doprinosa ovom podneblju jer smatramo da ako uspevamo sačuvati naš identitet, naš jezik, našu kulturu možemo doprineti razvoju naše države.
Neko ko razmišlja, razume više jezika može da ima širi pogled na određeni problem i može doneti zapravo svojoj državi jedan plus, jedan dobitak. Na taj način mi iz SVM apelujemo da muzejske vrednosti treba sačuvati baš da bismo sačuvali raznolikost ovog podneblja, različitost, jer različitosti su te stvari koje nas praktično usavršavaju.
Ako posećujemo muzeje, mi ćemo biti na pravom mestu gde imamo dodira sa istorijom, sa kulturom svih naroda koji su živeli, koji žive na ovom podneblju.
Što se tiče kulturne tradicije ona nije samo manjinska ili većinska, ona je sveobuhvatna. Ona čini jednu zajedničku kulturnu baštinu i Okvirna konvencija o vrednostima kulturnog nasleđa za društvo iz 2005. godine definiše kako znanje o ovom nasleđu može podstaći poverenje i razumevanje međusobno između naroda.
Što se tiče broja muzeja, 149 muzeja postoji u Srbiji registrovanih. Od toga trećina je u Vojvodini, oko 50. Što se tiče starosti tih muzeja, kao što je prethodna poslanica već iznela podatak, najstariji muzej u Srbiji osnovan u Beogradu 1844. godine, sledeći je u Novom Sadu 1847. godine, zatim je Mitrovica 1885. godine, Vršac 1882. godine, Sombor 1887. godine, Subotica 1892. godine, Zrenjanin 1906. godine, Pančevo 1923. godine.
Nemojte zaboraviti da su ovi muzeji smešteni u prelepa zdanja koja su stara, trošna, koja treba obnoviti, sačuvati. Same zgrade su izuzetno velike vrednosti, a eksponati u njima takođe.
Što se tiče eksponata, u vojvođanskim muzejima se čuvaju stare knjige, u Narodnom muzeju u Zrenjaninu negde oko 200 knjiga se čuva koje su izuzetnih vrednosti, od 16. do 20. veka. Najstarije knjige su pisane na latinskom i crkveno slovenskom jeziku, a najveći broj je na mađarskom i nemačkom jeziku.
Ako konstatujemo da je u Zrenjaninu prva štamparija oformljena tek 1847. godine, onda znamo da su ove knjige poreklom iz Evrope, iz drugih oblasti, štampane su u Holandiji, Francuskoj, Engleskoj, Rusiji, Italiji, Austriji, Mađarskoj. Najstarija publikacija je „Molitvenik“ iz 1552. godine. Znači, treba da smo svesni koje vrednosti imamo.
Isto tako, ti muzeji imaju problem sa skladištenjem. Narodni muzej u Pančevu je smešten u zgradu koja je izgrađena 1833. godine i tu se čuva slika Paje Jovanovića „Seoba Srba“. Mislim da je to dovoljno da znamo o kakvom zdanju i o kakvoj muzejskoj vrednosti se radi.
Što se tiče potreba u tim muzejima, kao što se verovatno iskazuju potrebe u celoj državi, to su uglavnom potrebe za održavanje, za angažovanje profesionalno kvalifikovanih radnika.
Somborski gradski muzej koji je osnovan 1887. godine ima negde oko 40 hiljada vrednih eksponata. Ako ćemo izdvojiti koje je najvrednije, verovatno su to arheološki, predmeti koji su iz okoline Doroslova, nađeni u iskopinama i to su tzv. „džekfild“ nalazišta. Ovo je dovelo do nove periodizacije praistorije. Znači, to je takav neki korak i toliko je bitno za istoriju čovečanstva, a to mi imamo na našem podneblju.
Isto tako, u Somboru se planira otvaranje muzeja „Podunavski Švaba“, koji je za sve nas vrlo bitno, samo je potrebno da i država prepozna značaj ovog muzeja i da eventualno pomogne nalaženje adekvatnog prostora za to.
Za narodne poslanike Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara muzeji i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti su vrlo bitni. Nakon proučavanja Predloga zakona, mi smo odlučili da u danu za glasanje podržimo isti. Raduje nas činjenica da je u potpunosti usklađen, kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine. Hvala.