Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pre više od jednog veka, jedan od najpoznatijih srpskih socijalista pre Prvog svetskog rata, Dimitrije Tucović govorio je da Balkan pati od suviše čestih granica. Danas, 120 godina kasnije, te granice su još uvek izražene, nekada fizičke, nekada političke, a vrlo često i u svesti ljudi.
Vlada Republike Srbije svakodnevno, kroz svoje aktivnosti, pokazuje nam kako te granice prevazilazi iznova i iznova, pre svega dobrom saradnjom i dobrosusedskim odnosima, ali i solidarnošću koju pokazujemo u ovim teškim vremenima, ustupajući vakcine, našim susedima iz regiona.
Sporazum koji je danas na dnevnom redu, između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između ove dve zemlje jeste primer kako se granice i barijere prevazilaze na taj način što se zajedničkim aktivnostima i saradnjom otvaraju i nove saradnje i produbljuje postojeća.
Ove prostore istorija je povezala tokom prethodnih decenija i vekova, geografskim, ekonomskim, demografskim, kulturološkim, porodičnim vezama, tradicijom uzajamnih poslovnih odnosa, ostavljajući nam zadatke koje zahtevaju kontinuiranu bilateralnu saradnju. Srbija pokazuje da daje poseban značaj očuvanju i razvoju i daljem unapređenju bilateralnih odnosa i kada je u pitanju parlamentarna saradnja, čiji smo mi deo, a koja je i važan činilac sveobuhvatnih procesa.
S tim u vezi, podsetila bih i na nedavni susret predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića i predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Nebojše Radmanovića, kao i na formiranje i aktivnost poslaničke grupe prijateljstva sa BiH. Na ovaj način institucija Narodne skupštine Republike Srbije daje svoj veliki doprinos unapređenju bilateralne saradnje dve zemlje, ali takođe pokazuje koliku važnost Srbija pridaje prijateljstvu sa BiH.
Potpisani Sporazum o održavanju rekonstrukciji mostova na rekama Drini, Savi i Uvcu od višestrukog je značaja. Sa njim se unapređuje drumski saobraćaj, poboljšavaju se uslovi života ljudi koji žive u ovim krajevima, otvara se brži protok ljudi i robe, nove investicije itd. Zajedničkim ulaganjem u infrastrukturu Srbija i BiH ušle su u jednu novu fazu, a to je faza regionalnih odnosa i regionalne saradnje i važno je da se ova praksa nastavi i na druge sektore, jer je multisektorsko povezivanje važan uslov za prosperitet država u regionu.
Ovi projekti su važni jer omogućavaju da se narodi povezuju, a povezivanje naroda biće rezultat tako što će biti bolja budućnost za sve građane koji žive na ovim prostorima, bez obzira kom narodu da pripadaju.
Srbija danas sa svim svojim projektima učestvuje sa 13 milijardi evra u regionalnom povezivanju, a vrednost projekta koji povezuje Srbiju sa BiH iznosi 1,7 milijardi evra.
U nekom od ranijih izlaganja govorila sam i istakla značaj autoputa Beograd – Sarajevo, i to jeste jedan od najvrednijih i najvećih projekata, ne samo između ove dve države, već i Balkana. Za nas je značajan ovaj autoput i zbog toga što će to biti prvi autoput između Srbije i neke od zemalja u regionu gde ćemo imati zajedničke granične prelaze, a takođe tj. u Sremskoj Rači na teritoriji Srbije, a u Kotromanu na teritoriji BiH.
Ovi integrisani granični prelazi doprineće bržem i lakšem protoku ljudi i robe, manjim transportnim troškovima, skraćenju čekanja na granicama, jednostavno, ubrzaće i olakšaće i putnički i teretni saobraćaj, a takođe će i rasteretiti druge granične prelaze prema BiH.
Ovim projektom Srbija i BiH ušle su, kao što sam malopre rekla, u jednu novu fazu regionalnih odnosa, u jednu fazu koja će se meriti ostvarenim, izgrađenim projektima, zapošljavati nove ljude, uspostaviti nove mostove, izgraditi nove puteve, ali takođe i razviti privrede ove dve države, što će za krajnji cilj imati dobrobit građana i Srbije i BiH.
Ovakva politika predstavlja trajno opredeljenje koje, verujem, ima podršku i građana Srbije, ali i građana BiH, jer su ovo projekti i ciljevi koji vode region ka daljem ubrzanom razvoju i putu ka EU.
Imajući u vidu da su moje kolege iz poslaničke grupe SPS govorile sa stručnog aspekta o važnosti ovih 11 mostova, a s obzirom na to da dolazim iz jedne, mogu slobodno reći, kada je u pitanju granica sa BiH, najspecifičnije opštine u Srbiji, opštine Priboj i osvrnuću se na ovaj sporazum i koliko on ima značaj na lokalno stanovništvo.
Specifičnost Priboja, odnosno opštine Priboj ogleda se u tome što 2/3 građana naše opštine i 2/3 teritorije nalazi se u prekograničnom delu. To podrazumeva da veliki broj građana naše opštine svakodnevno zbog isprepletanosti administrativnih granica, zbog posla, zbog školovanja ili zbog rada na svojim imanjima, prelazi čak četiri granična prelaza.
Za nas su važna ova tri mosta na Uvcu, pre svega, zato što prvi most na Uvcu koji će se rekonstruisati jeste i najviše opterećeni glavni granični prelaz za sve ove stanovnike, za tranzitni, kao i za putnički saobraćaj. Izuzetno je opterećen, a takođe tokom proteklih godina, kada je bio i jedini granični prelaz, gde se otežalo svakodnevno funkcionisanje naših građana i zbog toga što su svakodnevno građani opštine Priboj u Srbiji, ali i građani opštine Rudo u BiH svakodnevno čekali kako bi prešli na drugu stranu.
Drugi most koji je tema i koji je predmet ovog sporazuma je most u Carevom Polju, takođe, na reci Uvac koji je u velikoj meri olakšao svakodnevni život građana ovih pograničnih krajeva na taj način što je 2016. godine na zajedničku inicijativu opštine Priboj i Rudo otvoren posle 25 godina za pešake i za granični saobraćaj. Na taj način smanjilo se čekanje i građani opštine Priboj mogli su brže i lakše da dolaze do željenih mesta.
Rekonstrukcijom i obnovom ovih mostova na reci Uvac, kao što sam rekla, olakšaće se svakodnevni život svih građana koji žive u pograničnom delu, a za građane ove dve pogranične opštine posebno. Ovaj projekat ne meri se samo metrima asfalta, već i u prilici da mogu brže i lakše da rešavaju zajedničke probleme sa svojim susedima i da mogu mnogo brže da razmišljaju o nekom društveno-ekonomskom razvoju, kao i zapošljavanju.
Ovaj sporazum doprineće boljem privrednom razvoju ove dve opštine, njihovom povezivanju, izgradnji čvršćih odnosa i sa srpske i sa bosanske strane, što će doprineti i daljem razvoju bilateralne saradnje između Srbije i BiH.
S obzirom na ulogu i na značaj koji sam istakla da lokalne samouprave imaju u unapređenju bilateralne saradnje, odnosno saradnje između ove dve zemlje, istakla bih i posebno napomenula afirmativne i dobre primere lokalnih samouprava ove dve države. To je svakako Memorandum o uspostavljanju međusobne saradnje koje su u februaru potpisale četiri opštine ove dve države. To su opštine Priboj, Rudo, Čajetina i Višegrad.
Takođe, važno je da pomenem i Povelju o bratimljenju koju su juče potpisali predsednici opštine Priboj i Rudo, a cilj ove povelje jeste da dugoročno poveže i unapredi saradnju između ove dve opštine u oblasti privrednog razvoja, turizma, omladine, sporta, prosvete, ali i u drugim oblastima koje su važne za funkcionisanje i obostrani interes ove dve pogranične opštine.
Moram da napomenem da dobra zajednička saradnja opštine Priboj i opštine Rudo jeste razlog što sve ove stanovnike opštine Priboj čini život manje komplikovanim i zato nam je posebno značajna ova podrška sa republičkog nivoa, a kroz ovakve zajedničke projekte, kako bismo doprineli, kao što sam malopre rekla, lakšem životu građana na ovim prostorima.
Ne mogu a da ne pomenem da bi ovakvo zajedničko infrastrukturno rešenje dve države bilo značajno i za održavanje i rekonstrukciju puteva u samom graničnom i međugraničnom pojasu sa BiH, a koje su zbog isprepletanosti administrativnih granica i nadležnosti javnih preduzeća i država neretko zanemareni, a saobraćajne su izuzetno frekventne i opterećene, a samim tim značajni za naše građane. Tu posebno mislim na one rubne delove i rubne saobraćajnice koje se odnose i na završetke jedne, odnosno druge države i gde često dolazi zbog nadležnosti javnih preduzeća koje održavaju te deonice.
Bez ovakvih zajedničkih međudržavnih projekata u svim poljima infrastrukture, koji polaze od realnih problema običnog čoveka, od realnih potreba običnog čoveka, kao i težnje za unapređenjem kvaliteta života ljudi koji žive u pograničnim krajevima, ne možemo ni očekivati da oni ostanu da žive u tim područjima.
Međudržavna saradnja u oblasti infrastrukture jeste zato i potreba i nužnost pograničnih delova, jer se infrastrukturni resursi protežu i preko administrativnih granica, a ulaganje u njihovo održavanje i rekonstrukciju značajno će se osetiti kod građana i jedne i druge strane.
Takođe, smatram da ulaganje u ove mostove ne doprinosi samo boljoj saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine, već ima jednu širu regionalnu dimenziju zato što se upravo ovi mostovi na reci Uvac nalaze na putnim pravcima ka Crnoj Gori i u blizini su graničnog prelaza Čemerno. Zato smatram da će ovo ulaganje imati taj veći regionalni značaj, a Srbija kao lider u regionu će svakako nastaviti uspešno da gradi i održava veze i sa ostalim našim susedima. Zbog toga smatram da zadatak i cilj svih učesnika kako onih na lokalnom, tako i na republičkom nivou treba da bude da granice koje su pred nama prevazilazimo tako što ćemo bolje sarađivati, tako što ćemo tu saradnju unapređivati i na druge segmente društvenog života, ali takođe i negovati dobre odnose sa susedima.
Ovaj sporazum i još jedan siguran korak u tom pravcu i poslanička grupa SPS će ga sa zadovoljstvom u danu za glasanje podržati. Zahvaljujem.